20. октобар

у Иа садужаја 2

Одлуке Градског одбора Фронта

Из речног муља на сунчану површину

ж Колектив – „Неимара" ради као један човек ж

За одбрану народне имовине |

Мезе зли а риу

“о 22 ЈУЛ 1950. ~

ОДЛУКЕ ГРАДСКОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ФРОНТА

За ширу иницијативу _

организација ослобађањем од

Број 296 # Година уп Ф Лист излази сва ке суботе • Цена броју 3 динара • Редакција и администрација Драгослава Јовановића 1-1У • Телефон: 22-210, 21-957.

тиме тунике иш" увама звале ~ Е и тиљееланмливао извини мира, зенит тим те тетиве ли и вина стим"

сувишног и шаблонског рада.

је аи на привреде и децентрализакија народне власти створиле су услове за про“ мене система рада у многим масовним организацијама, Може се рећи да управо линија наше Партије ка што широј демократизацији читавог друштвеног живота, ка увлачењу најширих народних маса У управљање влашћу и привредом, ме би могла да остане изолована, без одговарајућих промена, поготову у масовним организацијама, Народни фронт као најшира масовна организација мора свакако, користећи досадашња искуства рада, да отклони све оне препргље воје стоје на путу његовог даљег развијања. Многи непотребни послови као и многе преживелс фомме рзда постале су, то се сада у светлости политичке линије коју је дала Пар“ тија јасно види, кочница за правилан рад Народног фронта, Градски одбор у консултовању са, извесним бројем руководилаца из 00новних организација и рејона због тога је и узео у расматрање и до“ нео одлуке за уклањање баш ових слабости о којима је реч. Организације Народног фронта Београда су до сада имале огромних успеха не само у политичком

| | Сваки трађанин треба да уче-_ ствује у упису народног зајма

РУГИ пародни зајам долази У

периоду када се са сигурношћу, пребродивши најтеже кризе, нала-

зимо пред потпуним извршењем Плана, и пред последњом планском тодином, За нама је остао, историји до данас непознат, снажан полет и

замах изградње наше земље и нашег главног града, сопственим снагама, који је захтевао, и данас захтева, огромне количине материјал-

них и новчаних средстава. Народни

зајам је уствари још један камен темељац великог дела наше слободе, економске независности и срећније будућности.

Масовмост учешћа и брзина уписа првог народног зајма, нам говоре о љубави наших грађана према социјалистичкој домовини.

У њеном напретку и свестраном препорођају виде свој напредак, свој нови и лепши живот сви наши

људи.

зајма почети првог септембра. Зна-

најбоље

Предвиђа се да ће упис народног

чи, да остаје још свега педесет дана, до оног дана, када ће наши грађа-

раду, већ и у разним пословима У

помоћи и народној власти и изградњи Београда. У тежњи да се ова свеколика активност тачно забележи створена је компликована евиденција која се постепено разгранавала и скоро добила облике чврсте привредне евиденције. Иста ствар је и са планирањем послова Народног фронта. Тако, на пример. сваки актив и комисија при Градском одбору примао је извештаје који су полазили од основних организација · преко одговарајућих комисија рејонског одбора у којима је, поред читавог низа питања, било, рецимо, и питање о броју чла нова комисије, о просечном броју присутних на састанцима, о броју конференција, и тако даље. Велики број активиста по читавом граду, у свим основним организацијама, морао је такође веома пажљиво да ради на евиденцији добро“

вољног рада која је обухватала сваког уписаног члана бригаде. Лична _ евиденција је захтевала,

седмично убележавање података 3% сваког појединца, Разуме се да ови статистички извештаји и овако захваћена евиденција нису пружали слику политичког рада појединих организација, већ су само гомилали непотребне цифре.

"Овакав систем евиденције морао

–је природно да доведе до трке 32

бројем радних часова и до тежње да се известан број часова испуни без обзира на стварно постигнуте успехе. Зато се у многим организацијама и створила атмосфера издизања физичког рада над осталим радом у Фронту. Ма да ово ни саме организације нису хтеле, на то их је гурао и систем евиденције, а често и застарели и преживели обли“ ци рада.

Поред ових недостатака још известан део непртребних послова који су оптеретили Мародни фронт, мораће убудуће да се отклони, Овде у први ред долази препуштање разних послова самим народним од“ борима, што би учинило да се организације више позабаве активирањем грађана у помоћи власти. Због тих уочљивих слабости у раду организација Народног фронта, Градски одбор је и донео одлуку о уклањању најкрупнијих и детаљном испитивању и постепеном 0отстрањењу свих сметњи правилног

смањи број професионалних фуни“

ционера у Градском и рејонским од

борима, а да се тежиште рада У организацијама _ Народног фронта пребаци на све активисте у 9одборима и разним комисијама и акти“ вима. Затим, да се одмах укине опширна и компликована евиденција У Раду организација Народног фрон та, која се до сада водила по обрас-

цима и формуларима, а да се задржи само она која ће дати најпотребни-

је податке о раду. Такође се укида такозвана ' индивидуална _еви“ денција о раду сваког појединог члана Народног фронта, Одлуком

је предвиђено да се пажљиво, ис-,

пита _ организација _ добровољних радних бригада и предузму. мере за њихову реорганизацију. У вези са дебровољним радом. укида се евиденција по норма часовима на свим радним акцијама. ·Извршиће се преглед: радилишта' и предвидети добровољни рад само на оним 06јектима, који. су од нарочитог интереса за рејон или основну органи“ зацију. Одлуком је стављено у задатак одборима основних организација да продискутују питање У“ вођења нових мера у раду својих организација,

Ова одлука Градског одбора, као

ности за даље измене у систему рада Фронта. Уклањање препрека правилнијем _ раду организација Фронта, њиховом даљем политич“ Ком јачању, никако не значи оцењивање досадашњег укупног рада Као погрешног. Напротив, мере које је организација Народног фронта у могућности данас да спроводи само су доказ њене снаге и шири-

'не обухватања свих радних. људи.

Оно, с друге стране, нису израз „декргтованих" одлука, већ ствар“ на потреба бољег политичког рада. Ово потврђује како искуство најбољих активиста у Народном фронту, тако и тежње најширег броја чланства, | | Најзад, свестранији – политички рад на подизању свести људи и

што св види, створила) је“ могућ-

уношење нових разноликих обли-.

ка активности чланства, пронеће нови полет кроз организације На-

родног фронта, без обзира на то колико су шаблон и укалупљени рад појединаца ухватили корена било у којим рејонским или основним 90"

НЕКОЛИКО БЕОГРАДСКИХ · ПРЕДУЗЕЋА " џспуниће још ове године Петопгодишњи

3 ЈЕ:

план

АКМИЧЕЋИ се у част стогодишњице железница, сви железнички 'колективи Југославије

узели су обавезу да своје петогоди-

шње планове остваре за четири го

дине. ' 3 „о

Иницијатори покрета за веће оптерећење возова, трудбеници колектива Ложионице Земун, међу првлма су, на свечаној конференцији "априла месеца, узели ту обавезу. На тој . конференцији. они су примили обавезу Савезне владе као најбољи железнички колектив у земљи. После примања заставице, претресајући досадашњи рад и с обзиром на постигнуте. резултате, колектив је једногласно примио велику обавезу: Петотодишњи план испунити за четири године.

Потстакнути примером Ложионице Земун, трудбеница станице Београд узели су обавезу да свој петогодишњи задатак остваре до 20 октобра ове године. Поред колектива

· станице Београд, обавезу да свој

Петогодишњи план остваре за четири године узели су и колективј. пиваре „7 јули", пиваре „Београд“ 7 млина „9 мај".

и и партиске орга= низације ових предузећа не-

давносу извршиле анализу досадашњег испуњења ЛПетогодишњег плана. Те анализе су показале да ови колективи имају све услове да своје петогодишње планове остваре за мање од четири године. Тако је већ до 31 марта ове тодине колектив пиваре „т јули" остварио 86,39 од сто од целокупног петогодишњег задатка. Из дана у дан проценат остварења се повећавао. Данас је ко-

"лектив пиваре „7 јули" веома близу

остварења великог задатка. „узета је обавеза да се петогодишњи задатак оствари до 29 новембра, а ако хмељ, основна сировина, буде стизао на време и у довољној количини, задатак ће блти остварен и пре рока и пре узете обавезе. #

ЛИН „9 мај" испунио је полуго-

дишњи задатак четврте план-

ске године 9 јуна, односно 21 дан пре рока. Одмах по испуњењу полугодишњег плана извршена је анализа целокупног Џетогодишњег плана и показало се да је петогодишњи задатак остварен већ са 89,63 од сто, Остало је да се оствари још нешто мање од 11 процената. Трудбеници овог колектива, видећл да су највећи део задатка савладали, узели су обавезу да преостали део до укупнот испуњења _ Петогодишњег плана остваре до 29 новембра ове године. МИ та обавеза се ближи испуњењу. | ! .

ОРЕД ових колектива Београда,

'који су дали обавезе да своје

петогодишње планове испуне још ове године, још нека београдска предузећа имају све услове да Петогодишњи план остваре за четири године.

Дизалица „Соча" — једна од највећих и најмодернијих

ИЗ РЕЧНОГ МУЉА

НА СУНЧАНУ ПОВРШИНУ

ЕДАН отегнут звиждук сирене, последњи узвици,

и бели путнички брод „Смедерево", оштро пара-

јући кљуном зелену воду Саве, одвојио се од ке“ ја. Кренуо је на пут до Сланкамена, носећи неколико стотина Београђана на једнодневни излет.

Плови тако „Смедерево". А 1944 године забележено је у дневник рада: „Завршени су радови на вађењу потопљеног брода „Смедерево“. Брод је упућен у Бродоградилиште Чукарица на оправку“.

Тек је неколико година прошло од дана када је извађен са дна реке. На површини су и „Коњух", „Златибор“, „Ријека“. И они су до недавно били под водом.

Још их има потопљених. Недалеко од Прахова, у Дунаву, на простору од седам километара, на дну је сто четрдесет седам бродова и шлепова,

ОШ 1944 године основано је ово предузеће. Ње-

гов први посао, чишћење пловних путева од потопљених бродова и шлепова, остварен је у рекордно кратком времену. Прокрчен је слободан, хиљаде километара дуг, пут по свим пловним водама.

А данас7 Данас Предузеће за вађење и спасавање

_ пловних објеката, подиже са дна река и тешко оштећене бродове и шлепове. Оне, који још могу да се 06+

нове и оспособе за пловидбу, упућују у бродоградилишта, а делове сасвим онеспособљених, огромно кома“ ђе драгоценог материјала — старог гвожђа, шаљу У железаре, Тежак је посао колектива овог предузећа.

ОТОРНИ чамац, лако клизећи, пролази испод

Савскот железничког моста зауставља се крај дизалице, која је укотвљена ту. на левој обали Саве. Магла се још није сасвим дигла са реке. Јутро наговештава спаран дан. Са дизалица одјекују гласови. Људи се крећу тамо-амо. Полуобучени, у гуменим чи“ змама, истоварују из дна једног олупаног шлепа угаљ измешан са муљем. Године 1944 налетед је овај шлеп код Сурдука на мину. И потопио се, Пре двадесетак дана извађен је, и сад је довучен ту, близу Беотрада. Екипа која је радила на његовом вађењу. сад ради и на истовару. Пере угаљ од муља, суши га. Ускоро ће и угаљ и брод поново бити корисни.

Клизи моторни чамац дуж обале. Ево опет једне дизалице: „Панковска". Пре неколико дана извукла је један шлеп и сада људи помоћу рефуларне пумпе испумпавају муљ и блато, чисте шлеп, Оспособља“

вају га. ...

ДА И „Соча" понос је колектива предузећа за вађење и спасавање пловних објеката. Она је најмодерније уређена, има своју централу, свој посао обавља помоћу електричне енергије. Огромна стрела моментално мирује. Иначе, својим кљуном са дна река диже терете тешке сто тона. Она је највреднији помагач људи при вађењу објеката. У њеном дневнику има: највише радних победа. Њен колектив, ње-

волиме дуле сабене обале ————

рада Народног фронта. Одлуком је предвиђено да се

ни, својим уделом, потврдити. још једном тежњу за остварење зами“ сли наших народа, Партије и Владе. За бво време, које стоји пред нама, потребно је кроз основне организа- вљиаииисмииинам мин маадиввммвинмашиаи ем ввамараиваимо ције Народног фронта спровести последње агитационо-политичке припреме. У основним организацијама неопходно је још увек објашњавати значај народног зајма, поставити на видна места агитационе пароле И разговарати са грађанима и тражити њихова мишљења 0 учешћу 38 упис народног зајма, Није само важно колико ће, коју суму, неко У“ писати, већ је важна најшира мобилизација народних маса У овом великом задатку. Потребно је њено пуно учешће свих наших људи. Извршење овог задатка треба поставити на такву основу, да сваки грађанин буде обухваћен, буде учесник у упису зајма, који претставља, је“ дну форму штедње, а нашој колеж“ тивној заједници — гаранцију социјалистичке изградње.

Већ сада, при градском и рејонским одборима Народног фронта створени су одбори за упис народног зајма, који имају задатак. да потпомогну организационо-политички рад пред упис, на тери

на посада од осамнаест људи, бродараца. машиниста и ронилаца, већ више од године дана носи прелазну

| МАСТАБАМ МА.2 СТРАНМ ЈЕ заставу предузећа као најбоља екипа. Уређење сорпкова. иивии минама мин тниљи минира пиљевина ми таван пива наивни ми ј , • а

(сми километар. На обали огромни делови старог гвожђа. Делови потопљених објеката. Читаво гробље. Немци су га стварили. Бежећи 1944 године, нису хтели да оставе бродове нама. Потопили су их. Само малени део гзвоздене конструкције некадањег путничког брода „Штросмајер“, вири из воде, Имату још бродова, јиш шлепова, „Соча“ ће доћи за неки дан и извући ће те потопљене, мртве бродове на оба- . лу. Сада се врше припреме за њен долазак. Нешто ниже од тог гробља поређане су мале ронилачке барке. У њима живе рониоци. На једној барци ронилац, већ У оделу „без капе, упућује задње поруке свом дру“ гу који остаје горе, на барци. Договарају се „а кавније, кад један буде под водом, разговараће телефоном. |

ганизацијама,

[ИЛИЈА Галковић рони још од 1928 На његовом ли- | цу исписани су трагови тог живота. Дубоке боре | и упале очи, сведоче колико је тежак и напоран посао | под водом. · Он навлачи капу на главу, ставља прозорче итешко полази, Једва се креће. Свака ципела тешка је седам и по килограма и он с напором иде, ногу пред ногу Из гвоздене лестве полако силази у воду. Још му се види округла капа... тренутак... нема га. Само се конопац, којим је везан, љуља тамо-амо. Сишао је на дно реке, до потопљеног шлепа, да постави мину. Шлеп је дубоко запао у муљ, тешко је оштећен, мора се вадити део по део. Зато се минира Припрема се све за долазак „Соче“. Она ће својом стрелом повадити исечене комаде шлепа, извући ће читав брод. Доћи ће њен машиниста Радован Драговић један од најбољих радника предузећа, доћи ће њен руководилац искусни саобраћајни техничар Франц Перболец, доћи ће и бродар Љубивоје Радојичић. Доћи ће сви они на то место, где под водом леже стохихе тона бродова и шлепова. Под њиховом командом „Соча“ ће извлачити са дна то умртвљено блато, џ Ј, Терзин

четком августа приступиће се формирању комисија за упис народног зајма.

Све припреме, које се врше, 32" хтевају политичку спремност и Јединство наших радних маса, Основне организације Народног фронта, треба да пруже пуну подршку 3% потпуно извршење и испуњење у“ писа другог народног зајма.

= јрри Мо-»>7 ТЕ НЕ

на преуређењу Калемегдана, приводе се крају. Ускоро ће једно од наших најлепших шеталишта зобнта пав ПјадОви ма ел У завршној фази налазе се радови на поправли стазе поред Летње позорнице, Тврђаве ти оне код гробова народвих хероја. преу ређене, на многим местима проширене, стазе на горњем и доњем делу дугачке

) 'једном врстом асфалта који“ нај боље одговара. овој сврси, пад

у и ХЕМ

| Пети

су пет километара и облажу се спрамексом =

пат