20. октобар

_ кујући болесничку листу

_ла, фалсификовања и

ОД „ТРОДАНАША“ ДО „ТРОМЕСЕЧАРА“

ЕДАН пример.

Евица Банковић, персонални

референт Градског предузећа за промет рибом у Београду, фалсификовала је болесничку листу и атворила себи боловање од 110 даМЕ Бе све то време она је долазила о првог у месецу у своје ми "дузеће џримала плату као а "службеник.

Тај пример није усамљен Сличне ствари чине и! многи „троданаши".

Изостати са свог редовног посла, из установе или предузећа, није тешка ствар. Поготову, ако за то има „разумевања" руководство. Тамо тде руководство нема „таквог резумевања", ствар сасвим друкчије стоји. Ту долази до примене закона, уредби и других прописа. Ти дани изастанка са посла, урачунавају се у годишњи одмор, не плаћају се, отсецају се купони из карата за снабдевање, дисциплински се одговара, и тако даље.

Обично ти који изастају са рада увек теже и настоје, да им се за њихов нерад, исплати месечна плата. Они хоће да им се тај нерад урачуна у нормалне радне дане са свим оним користима, које им као „трудбеницима" припадају. Врло вешто се сналазе и те своје изостанке правдају свако на свој начин, 4

Неки су због тог „свог“ правдања изостанака дошли на оптуженичку клупу пред Окружни суд за град Београд. Кажу — „Ништа нисмо друго учинили, већ смо само правдали своје изостанке", Но, чако их нису могли оправдати дозвољеним путем, они су покушали да их оправдају на недозвољене начине. Ниједан закон у свету, па ни код нас, не каже да ће бити катњен онај ко оправдава своје отсуство од посла, али сви закони света кажу да ће бити кажњен о" нај ко начини лажну исправу, приватну или јавну. То значи, да ако их суд осуђује због фалсификата, онда није ни чудо што се налазе на оптуженичкој клупи.

Правоснажне пресуде Окружног суда говоре да они, који су фалсификовали болесничке листе, да би помоћу њих правдали своје изо" станке са посла, као и сви оптуженици, покушавају лажно да се бране. Међутим, суд увек оперише разним доказним средствима како то и закон предвиђа. Већина је таквих фалсификатора, притешњена доказима, морала да призна своја недела, А такве ствари није тешко утврдити. Боловање се не убележава само у болесничке листе, већ и у књиге експозитуре Завода за социјално осигурање. Ако некога нема у тим књигама, онда не може бити ни одобрења за боловање У болесничким листама. Међутим, и по самом рукопису могу стручњаци да утврде да ли је болесничка листа фалсификована или не.

Навешћемо још неколико при“ мера.

Стеван Белоњђућ, бродар Бродареко-багерског предузећа, продужио де себи боловање за месец дана, додавши римском броју Х римско па се на посао јавио 29 новембра 1949 године, уместо 29 октобра.

=

Службеник предузећа „Галеника" из Земуна, Антонета Гргец, болес-

брисањем једне цифре из ничке листе, омогућила је себи 6оловање од двадесет дана.

Живођрд Станчић, радник У штампарији Министарства пошта, уписао је саму болесничку листу да је био болестан од 26 Х 1949 године до 17 ХП 1949 године и на тај начин поклонио себи боловање од 21 дан,

У рубрици „способан за рад", где је лекар ставио 1 Х 1949 године, Вера Чокл, радница штампарије „Просвета", преправила је цифру ! на 5, продуживши себи боловање за четири дана.

Добрила Матић, службеник Главне дирекције трговачког предузећа на велико Министарства трговинеи снабдевања НР Србије, исто је преправила датум у болесничкој листи и дала себи два дана боловања. Мреправила је и нађену температуру од 36,8 на 38,8 степени _

И Јерица Денић, радница с текстилнот предузећа „Октобарске слободе" фалсификовањем болесничке листе дала је себи боловање од четири дана.

Исти је случај и Тине Арапиновић, службенице грађевинског предузе“ ћа „Нови Београд". Она је јуна месеца 1949 године продужила себи боловање за шест дана. фалсифи-

Сви су они за своја кривична десамовоље, добили заслужене казне — лишење

· слободе или поправни рсл од два _ до пет месеци, с тим што је некима

_ ова казна условљена.

То су само примери, а број оваквих случајева много је већи.

Судови, поред осталог, имају и задатак да васпитно делују на ма“ се, Указујући на горње случајеве може се извући добра поука, наиме, да овако правдање изостанака са посла не само да не личи соци

јалистичком _ трудбенику нашег главног града, већ да се и тешко свети. с. С.

2

„

Зграда у Улици кнеза Милоша на чијој су изградњи учествовали радници, инж ењеди и друго особље предузећа

»„Неимар"

ВЕЛИНИ НОЛЕНТИВ „НЕИМАРА“ ради Као један човек

ЕОГРАД добија из дана у дан

све лепши изглед. У рату ис-

крзани редови фасада, све брже се попуњавају. Нове грађевине — дело наших радника, а нарочито наше омладине, задивљују пролазнике, и говоре о великом радном е лану којџм је код нас већ обична, свакодневна појава. Скоро се у свакој улици гради. Овде фабрика, тамо зграда која ће употпунити наш културни живот, а на много места, по читавом граду, подижу се станбена насеља. Број становника у Београду је у великом порасту и нужно је обезбедити станове за наше људе. Тај велики, неимарски посао, обављају градска грађевинска предузећа. Она се боре са огромним тешкоћама, које је фамозна Резолуција Информбироа знатно повећала, и у вечитим напорима да се свладају свакодневне препреке, стичу драгоцена искуства. Током ових неколико година живота и рада у миру, наши су грађевински радници стално усавршавали методе рада и откривајући самопрегорно нове форме и начине, успели су да савладају многе крупне задатке.

У том великом послу, где се ру“ шило старо и стварало ново, и у раду и у људима, знатну улогу одиграо је велики колектив Градског грађевинског предузећа „Неимар“. Још од 1946 године, када је то било само једно од одељења Општег грађевинског предузећа Србије, пут његовог развоја, био је пут сталних успеха и победа. Касније, када је предузеће постало самостално, користило је све организаторско иску-“ ство стечено у заједничком раду.

Предузеће је досад углавном градило високоградњу. Велики број мовументалних зграда по целом Бео-

„„ИСПУНИЋЕ ЈОШ ОВЕ ГОДИНЕ ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН

ПН ИД ПН

Бродарско-батерско предузеће испунило је 14 јула, то јест за три и по године задатак за четири године. Овај успех омогућава и истовремено гарантује да ће колектив бродарскотбагерског прдеузећа до краја ове године остварити још једну планску годину.

>

ОЛЕКТИВ Ложионице Београд није узео никакву обавезу да Петогодишњи план оствари пре

рока иако за то постоје услови. До 31 марта ове године Ложионица је испунила 78,8 од сто од целокупног Петотодишњер задатка. Синдикална л партирска организација Ложионице извршиле су анализу испуњења читавог Петогодишњет плана и виделе да постоје услови за остварење плана пре рока. Међутим, колективу о томе ништа није говорено, што је, свакако, грешка. Но и поред тога, својим сталним успешним радом. колектив Ложионице Београд, свакако ће до краја ове године остварити свој петогодишњи задатак. .

ИЊЕНИЦА је да у Београду има још колектива који располажу свим условима да своје петогодишње планове остваре за четири године. Међутим, због слабе | евиденције, а често и због недовољне бриге партиских и синдикалних организација о испуњењу Петогодишњег плана У целини, углавном се не разговара. Требало би да предузећа, која су досада са успехом испуњавала све задатке, изврше анализу својих резултата кроз све протекле године Плана, да објаве колективу колико им још остаје до краја испуњења великог задатка Кад буду зналл да су огроман део пута прешли, да им остаје још мали број процената до коначног испуњења Плана, трудбеници ће прионути на рад са још више полета. тако да ће велики број предузећа Београда своје петогодишње планове испунити далеко пре рока, дајући на тај начин свој значајан прилог изградња социјализма, уз нова обећања за даље појачане радне на-

поре,

ШИРОМ ЦЕЛОГ КОЛЕКТИВА ПОЗНАТА СУ И ПОПУЛАРНА ИМЕНА БЕТОЊЕРА ЈОВАНА КРАНА И ЗИДАРА ИЉЕША ПАЛАТОША, КОЈИ СУ МЕЂУ ПРВИМА ИЗВРШИЛИ ЗАДАТКЕ ПРВЕ ПЕТОЛЕТКЕ

пи

граду, понос су овог колектива. Зграде „Пролека“ и „Сутјеске“ грађене савремено, уз коришћење свих најпогоднијих метода рада, које су захтевале пуно залагање читавог крлектива. докази су одличног квалитета израде и значајан су грађевински прилог нашем граду. Велика станбена насеља, која су намењена што бржем обезбеђењу крова и дома наших трудбеницима, нису без замерки, али, свакако, и она задовољавају данашње потребе. Касније, ће се, на основу ових искустава градити много бољи и потпунији станови. О томе у предузећу води сталну бригу не само стручно 0с06ље, већ и сви они до којих продире овај важан проблем. И сваки готов објекат бољџ је од пређашњег, а лошији од онога за који ће се сутра копати темељи. чија ће бетонска конструкција ницати из залагања келектива „Неимар".

ж

Још од постанка, предузеће је успело у планском раду. Годишњи, полугодишњи, тромесечни и месечни планови испуњавани су увек на време. Често, још и пре одређеног рока. Добро нормирање томе знатно деприноси. Свакодневном контролом и усавршавањем, поститнуте су реалне норме, које испуњавају скоро сви радници. Пошто је посао добро организован, обавља се скоро саву редовном радном времену. Зато није ни необично што је преко 60 од сто радника проглашено током ове године за ударнике, Међу њима има велики број вишеструких, кеји су давно испунили своје петотодишње планове.

Широм целог колектива позната су и популарна имена бетоњера Јована Крана и зидара Иљеша Палатоша, који су међу првима извршили задатке прве Петољетке. Њихов рад и елан, као и искуство, користили су великом броју радника, чија су имена иза њих уписана на дугом списку четрлесеторице првобораца Титовог плана, Фу су и имена омлалинаца Душана Максимовића и Хамдије Алила, који су, иако врло млади, достојно сврстани у исти ред са својим старијим друговима. На

том је списку и Косара Франовић. Она ради напоран посао, и своје ударништво стекла је хранећи бетонску мешалицу. За овим првоборцима залагања и труда да се испуни план, не заостају много ни други чланови колектива који темеље изградње социјализма свакодневно натапају својим знојем. ,

~

У сталном допуњавању. преплићу се и укрштају и напори осталог стручног и руководећег особља. Инжењер Ђура Гросовић, организатор мнотих послова и велики стручњак, не гледа на сат, не мери њиме време. Успех у подухвату, испуњења задатака, завршен посао — то су њетови отсеци времена. И техничар Славољуб Чардаревић, који ради као помећник руководиоца градилишта. не мисли и не ради друкчије. Сви су они узајамно укопчани у раду. а преко рада у датим обавезама и даље у испуњењу плана.

Комисије, састављене од пословође, једног зидара и једног радника, непрекидно прате и контролишу извршење сваког задатка. То стога, да би се свака ма и најмања грешка, одмах исправила. У последњих три месеца у предузећу је потпуно завршена реорганизација бригадног система рада. 'То је освежило све чланове овог многољуднот предузећа и улило у њих днај пуни елан да се полугодишњи план заврши четрдесет дана пре рока. „Неимар“ је први међу грађевинским предузећима извршио полугодишњи план, и сад се са великим нестрпљењем очекује додељење земаљске и савезне прелазне заставице.

зе

Тешко је почети такмичење, тешко је покренути сваку полугу једног колектива: сваког човека. А када то крене, када први успех крунише уложене напоре и радост од правовђемено завршених задатака угреје срца трудбеника, тада све остало иде много лакше. Онда радна победа сустиже радну победу. Тако је и са „Неимаром". Велики радни колектив данас дише као један човек, а и то је један од услова за добар, полетан рад, — подлогу свеколиког успеха.

У тону су обимни

/

радови

на изградњи парна на Ташмајдану

У мају месецу ове године бритаде Народног фронта Другот и Трећег рејона започеле су обимне радове на изградњи новог парка на Ташмајдану. На простору између будућег Музеја НР Србије и Маркове цркве, до Булевара Црвене армије и обронка _ ташмдјданског платоа, треба ове године да се заврши највећи део радова и терен прими знатан број садница. Тако би у пролеће 1951 године, овај велики парк био предат грађанима Београда. Према пројекту за изградњу овог парка предвиђени су знатни земља-

ни радови, с обзиром да треба из-

вршити нивелацију земљишта и уклонити неплодну земљу набацану ту са околних грађевина. Ипак, највећи део откопа остаће на самом терену, а један незнатнији имаће да се уклони и пребаци у ташмајдански обронак, који ће се, доцније, исто тако, претворити у парк.

Овај нови парк разликоваће се од осталих београдских паркова тиме што ће се за његово украшавање искористити водени падови. У живописним _ каскадама, вода ће <е спуштати од Музеја до Маркове цркве. Испод самог Музеја поставиће се један декоративни базен мирне површине, "На неколико места у парку налазиће се водоскоци, који ће унети динамику, веселост и пријатно освежење.

Радови ће се изводити етапно. Пре свега, мораће да се уклоне страћара на Булевару Црвене армије, барака „Авала'-филма, откоп и насип близу десет хиљада кубних метара земље, Те су обавезе примили на себе фронтовци Другог и Трећег рејона. Они на тај начин желе да припреме највећи део терена, да би у јесен стручни радници Управе за градска зеленила могли да изврше садњу дрвећа и шибља, коју ће на пролеће да наставе садњом извесних четинарских и лишћарских врста, за које је прикладнија пролећна садња. На пролеће би се имала, осим тога, да настави водоводна мрежа, доврше стазе и изврши сетва травњака и садња цвећа.

На досадашњим радовима у току маја чланови Народнот фронта Другог и Трећег рејона дали су 5.281 добровољни _ радни сат, извршили рушење базена заосталот иза доба окупације, отклонили штут, започели радове на рушењу страћара, сложили, очистили и класифицирали порушени материјал, извршили мање земљане као и друге радове. У јуну они су дали 5.842 радна часа и поред радова на рушењу, извршили највећи део припремних радова за постављање дековиља, започели земљане радове, откопали и одвезли око 550 кубних метара земље, 8368 кубних метара шута, камена и цигле, скупили 8.000 килограма старог

гвожђа, засули порушени базен и испланирали 369 кубних метара земље. Стручна бригада Градског саобраћајног предузећа добровољно је поставила око 300 метара дековиља и израдила две скретнице.

Радови су добили пун замах и живост је сваког дана све већа. Међутим, преузета обавеза је заиста велика и она ће мећи да буде извршена само ако се број учесника повећа, развије такмичење међу бритадама и посвети већа пажња агитационо-тропагандном раду, како на самом радилишту, тако и у рејону међу бригадистима основних организација које су одређене за ово највеће градско радилиште.

Несебичним залагањем чланова Народног фронта и стручњака Управе за градско зеленило, под чијим се руководством ови радови изводе, обавеза ће моћи да буде испуњена. Она ће донети огромне користи и побољшати животне услове трађана нашет главног града.

Оснибање радионица за шибење и

ррпљење рубља “ Петом рејону

ДЕЛ ЕРАШНСТИЧКИ фронт жепа Петог рејона у последње време је веома активан у раду на оснивању радионица за шивење и крпљење руб. ља. Тренутно ради само радиопипа при Шестој основној организацији. Да ба били постигнути бољи резултати, замптљено је да радионица добије плаће. ног руководиоца, уместо садатњег до. бровољног, чиме би обим н оргаппза“ ција рада били много побољшанп. Рад ће се н даље заснивати ни добровољном учешћу жена.

Рејопски одбор АФЖ предвиђа о: снивање још неколико радпопипа. Јед. на ће, до 15 августа, бити оспована уз сарадњу с Црвеним крстом п у њој ће бити израђивано највећим делом дечје рубље, рубље за с сопијално угрожену децу и домове ученика у привре. ди. Предвиђа се п оснивање рејонскае радионице за тпвење п крпљење руб“ ља, али опо пајвише зависи од добија. ња радних просторија.

И основне ортанизапје показују до ста иницијативе за оснивање радиони. да, Међу њима предњаче Девета, Два. десет трећа и Двадесет четврта, али је остварење ове замисли и код њих условљено добијањем просторија.

Уколико буде остварен, плап жена Петог рејона о оснивању радионица много ће помоћи мајкама с малом де“ цом, домовима ученика у привреди, а и грађанству.

ЗА ОДБРАНУ НАРОДНЕ ИМОВИНЕ Изречена је пресуда прибредним саботерима и Ррралљибцима

ОСЛЕ завршеног суђења шпекулантима и крадљивцима народне имовине, кривично веће

Окружног суда за град Београд изрекло је пресуду првој групи оптужених, њима тринаесторици, од њих седамдесет седам који одговаварају за привредне саботаже у апарату за расподелу намирница, и

за незаконито присвајање народне .

имовлне.

Главни кривац, претставник најкрупнијег случаја злоупотребе артиклима за друштвену исхрану, Гаја Петровић, осуђен је на смрт стрељањем и губитком грађанских права. Душан Јовановић, на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од 20 година и губитак грађанских права на пет година. Милета Ђурђевић осуђен је на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од 18 година и гу~

игаииениинииививитмоинивм омиљен наиве тивибивтивимитивтиминнии Радови на Ур еђењу ули ца мивавацммм онима нана

МНастављено је са преуређењем Улице Војводе Степе. Прошле тодине радове је изводило, са својом стручном

и нестручном радном снагом, предузеће „Пут". Сада, на површини дугој 1800 мета фронта — сопственим снагама, уз помоћ малог

чиво добровољне бригаде Народног

а седам широкој,

роја стручњака, раде искљу-

битак грађанских права на 4 године. Милутин Митровић на казну лишења слободе са принудним радом за 15 година и губитак грађанских права у тддјању од две године; оптужени Милан Дацијан осуђен је на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од 1 година и на конфискацију целокупне имовине. Сретен Спасовић — на казну лишења слободе са принудним радом са 10 година и Војислав Божић на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од 10 година, као и на губитак грађанских права на 2 године и на конфискацију целокупне имовине. Осдали оптужени осуђени су на казне лилшења слободе са принудним радом У трајању од једне до осам година. Ослобођен је оптужбе Милан Костић.

Пљачка народне имовине потекла је од организатора злоупотреба Гаје Петровића, који је, као службеник сектора снабдевања прехранбеним артиклима, успео да прикрије књигу за издавање одобрења робе гарантованог снабдевања, помоћу које је, путем исписаних и бланко одобрења, пљачкана општенародна имовина, пробијен робни фонди у“ грожено снабдевање радних људи Београда.

Саучесници, нарочито Душан ЈФвановић, Милета Ђурђевић, Милутин Матровић, била је организација тројице, која је систематски из" влачила и крала из државних магацина шећер, шпирит, зејтин, маст, и друго, и ту робу, преко своје штекулантске мреже, продавала по Бе“ ограду. Они су се служили свиммогућим малверзацијама, па су чак сем великих злоупотреба вршили закидање на ваги грађанима прили-“ ком дељења гарантованог следо“ вања.

Најбољи и најоданији трговац 9 вим штпекулантима био је Војирлав Божић, који је успео да зарадл не колико стотина хиљада динара и У" таји држави полумилионски порез на производе које је продавао, 623 икакве контроле од стране држав“ них органа, угоститељству у Слове“ нији, у

Многи од њих одговарали суира“ није пред судом за разна недела У шпекулантске малверзације према народу.

Суђења преосталим групама, која ће се одржати током овог и идуће! месеца, обелоданиће и откриће #82"

„шим грађанима све начине на који

су били пљачкани од ових лопове и њихових шпекулантских малвер“

зација,