20. октобар

ТРАГОМ критике и предлога

Ндавно је „г0 октобар" објавио допис са предлогом да се

на најпрометнијим местима у граду истакну рекламе са програмима београдских биоскопа, Истовремено је предложено да и поједини биоскопи истакну у својим излозима програме и фотографије фил-

мова који се дају у другим београдским биоскопима,

Градско предузеће за приказивање филмова почело је са израдом таквих реклама и програма за излоге биоскопа. Пошто је тај рад већ при крају, рекламе ће ускоро бити објављене. Да би тај рад био што ефикаснији, Градско предузеће 32 приказивање филмопа би требало да излоге појелиних биоскопа већ уреди на нов начин са материјалом који му стоји на расположењу, Поред тога, ово предузеће преуредиће у најскорије време изглед сала у свим премијер:ним биоскопима. Пла, нови за то преуређење већ су готови и београдски биоскопи добиће лепши изглед,

Цјетири излога Народног магацина, прекопута кафане „Загреб“ били су рђаво м нерепрезентативно уређени .„У њима су се налазили изложепи мнеукуспи купаћи костими, опанци, сеоске котарице и друго материјал углавном намењен — сеоским задружним продавницама.

У последње време ти излози, који се налазе у једном од најпрометнијих делова града, променили су свој изглед. Џреуређени су, напово 060јени и у њима је изложена, роба 60љег квалитета и нешто укусније израде. Руководство ове продавнице схватило је да и сортирању и излагању робе најшире потрошње треба посветити потребну пажњу, пошто ту робу купује и за њу се иптересује пајвећи део потрошача. Посвећујући још већу бригу _ излагању произвада, допринеће се естетском

изгледу града, У налпем листу објављен је такође предлог, да аутобуско предузеће „Ласта“ повуче пеколико аутобуса са других линија, да би се 0олакшао превоз радних људи недељом за излете на Авалу и другу ближу околину Београда, Предузеће „Ласта“ располаже са свега два редовна аутобуса на линији Београд — Авала, чиме се не могу ни у приближној мери задовољити потребе излетника. Пошто ово предузеће није у могућности да одвоји ни једна кола са својих редовних линија, које су исувише преоптерећене, Градско саобраћојпо предузеће обавезало се да одвоји недељом за потребе београдских излетника своја три аутобуса са нешто мање оптерећених линија. Тиме ће се донекле решити питање превоза радних људи — излетника на Авалу. =

ЕДАН од наших читалаца дао

је, пре извесног времена, допис о изгледу једне претставг у биоскопу „20 октобар“. У том допису критиковао је што је претстава почела пре одређеног времена, што се у салу за време приказивања филма пуштају закаснели посетиоци и што је једно дете испод пет година реметило ред у биоскопу.

Управа биоскопа „20 октобар" није у стању да контролише улазак публике у салу у пуној мери. Зато треба, и сама публика да покаже више свести и дисципливе и на тај начин ће олакшати рад вратара и разводника биоскопа. Тиме ће се уједно омогућити и већа коптрола и неће се више дешавати случајеви да се у биоскоп уводе недорасла деца. Управа биоскопа „20 октобар обећала је да ће о свим овим случајевима, повести више рачуна и да се убудуће меће догађати сличне појаве. 3 '

ЗЛОЖБА „Етногенезе Јужних ном средњем веку и Словена у ран р пУ еУвНИК

приказује укрштање

утицаја амикУ разних етничких трупа на нашој територији у периоду ИН стварања јужнословенских феудал држава. Када је у питању овај период (рани средњи век) живота Словена на Балк ву, с комо постоје оскудни писани за вори, подаци које даје археологија о бијају посебан значај. У даље и ду ње расветљавање тог тамног периода не ИЕ начина да се успешније продре од Баљу. прикупљања, проучавања и научног ши јашњења археолошког материјала ко се односи на овај период, Бесумње, тота материјала има у нашој земљи знатно више (и вероватно значајнијег) од онога који је до сада откривен и пронађен. Већ са тог аспекта посматрана ова изложба је од значаја јер ће потцртати важност и актуелност питања словенске археологије — како се то с правом констатује у Маталогу изложбе — и већ збор тога је приређивање једне изложбе ова врсте било оправдано.

илажбени материјал распоређен је и класифициран тако да се покаже како су на доста оскудну материјалну култуРУ Јужних Словена, по њиховом дола ску на Балкан, вршени прогресивни културни утицаји и како су Словени прихватали те утицаје. асимилирали их, преовладавали их, користили их као културне тековине од којих су полазили У даљем развијању културе. 06:

Изложени материјал није Ме Могло би се рећи да је он оскудан У двоструком смислу. Прво, нема мате ријала из свих крајева земље (напримеру скоро није заступљен материјал са те риторије Македоније, где га несумњиво има, а који би, свакако, показивао 3: 5 чајне византиске и друге утицаје н словенска племена и који би, према томе, био од интереса за ову изложбу) и, друго, недостају разне врсте споменика материјалне културе — углавном је изложена керамика, накит и оружје. док, например, нема скоро уопште оруђа за рад, која имају нарочито значајну улогу при. оцењивању ступња развитка неког друштва. О томе _ пише Маркс: „Исту важност коју за упознавање ишчезлих животињских врста има

"Ова средства

| кретном приме

Проширује се мрежа угоститељства

и

Велики угледни ресторан на Теразијама

Много је писано у нашој штамЕ пи о угоститељству. Нарочито је, поред осталих проблема, често дотицано питање проширења мреже, која, у стању у каквом се да“ нас налази, није у могућности да потпуно задовољи потребе грађана. Неред који влада у нашим локалима, сакодневна борба да се до бије чаша пива, све је то последица недовољног броја објеката.

И надлежни су, најзад, увидели потребу отварања нових локала. У центру града, у бившем комерциЈалном ресторану „Атина“, био је смештен радничко-службенички ресторан Трећег рејона, Тада је одлучено да се бивша менза претвори у комерцијални ресторан, нешто угледнији и уређенији од ранијега, Радови су отпочели. Уз са“ му мензу налазио се још један ло-

Кал, који је месецима био у фази

оправке. Ту је требало да се усели радничко-службенички ресторан кожарског предузећа „29 новембар". Међутим, најзад се увидело да на тако прометном месту треба отворити један комерцијални ресторан који ће моћи да прими велики број врађана. Зато се одустало од отварања мензе, па су и локал бившег ресторана „Атина" и онај до њега предати Угоститељству Трећег рејона, да на томе месту отвори угледан ресторан, који ће донекле допринети да се отклоне недостаци који ометају рад у другим објектима. Ускоро ће се уклонити рушевине које су месецима стајалету,у центру, и давале му изглед запуштености. На томе месту биће велики, добро уређен ресторан, у који ће се улазити кроз кратак ходник, између садашња два локала. Са леве стране, у доста великој просторији, биће смештена точионица пића, а са десне простран ресторан, са свим модерним уређајима. Од старог, запуштеног ресторана „Атина“, неће остати ни трага. Већ је уклоњена стара таваница на сводове, заравњена и извршени гипсани радови. Електричне инсталације су постављене и на зидовима штрче жице, где ће се поставити лампе које ће осветљавати локал посредном светлошћу. Половина зидова, од пода, биће обложена дрветом мрке 6оје. Код самог улаза у ресторан предвиђено је место за-· гардеробу. Кухиња ће. исто тако, бити снабдеве-

~ ТРИ ПИОНИРА

на најмодернијим уређајима и У њој ће се само справљати јела, а за припремање поврћа, меса и других намирница одређена је посебна просторија, Тако ће кухиња бити увек чиста и без отпадака, који су неминовни када се поврће и друге намирнице у њој припремају. Са улице ће бити, велики излози (као код „Москве“), који ће улепшавати изглед ресторана. По свим припремним радовима, по ономе што је планом предвиђено, наш: град ће довршењем овог ресторана, добити и један неопходан заиста угледан локал. Поставља се питање када ће сви радови бити завршени и ресторан почети са радом. Било је доста тешкоћа са радном снагом, набавком грађевинскот материјала. Све су те тешкоће, уз приличне напоре, претоварања и натезања, отклоњене, Повереник за угоститељство Изврштног одбора Народног одбора, повереник за угоститељство и директор грађевинског предузећа Трећег рејона дали су обавезу да ће озај ресторан бити завршен до првог септембра. Треба настојати да се оба-

веза правовремено и изврши.

~

селу

У суботу, 15 овог месеца, отво рен је у Београду, испод Калемегдана, забавни парк, Поред деце, која у њему имају разне забаве и задовољства, заба вни парк пружа разоноду и свим оста лим грађанима,

За сада је парк снабдевен са неколико вртешки, стрелиштем, чамци ма за љуљање, а ускоро ће прорадити и аутодром са малим аутомобилима. Исто времено, врше се припреме за монтира ње осталих справа за забаву. Парк је снабдевен и покретним бифеима, који продају освежавајућа пића и колаче, Иако је отворен тек пре неколико дана, већ је међу грађанима стекао велику популарност и знатан број посетилаца.

А нитсље Љ (фрааркилити

ОПЕТ „СИТНИНА“

ДЕ неколико дана отитла сам на Пошту Београд 4, у Коларчевој улици, да предам једно препоручено писмо, Јако сам се журила и била вео. ма задовољна кад сам пред одређеним шалтером видела само неколико људи. редала сам пнсмо н пружила новча“ ницу од пет стотина динара. Када је службеник видео новчанипу, одложио је моје писмо на страну ин одговорно ми да нађем ситнине, Изненадило ме је да у то доба, било је тринаест часова, када се већ сређује преподневна благајна, нема ситног новца. Шта сам могла друго, него да и поред све жур. бе, обилазим шалтере и тражим ситан новац. Међутим, сви су ми одговорилп исто: нема нема... Морала сам да кренем на улицу н потражим неку кавану, јер су у то време једино оне биле 0т-

ЕМА до

— Пошто до сад никаква критика није помогла, морамо овако да доведемо у ред неке руководиоце ресто рана и кондуктере трамваја п тролеј.

| , буса, па онда још неке бирократе,

грађа фосилних костура, имају и остаци средстава за рад за расуђивање о ишчеалим економским друштвеним формацијама. Економске епохе не разликују се по ономе шта се прави, него по томе како се прави, којим средствима за рад. (Од свих ствари, праве луксузне робе имају најмање значаја за технолошко упоређивање разних епоха производње. — Марксова напомена у фусноти). Средства за рад не само да су мерила за ступњеве развитка човекове радне снаге; већ нам откривају и друштвене односе у којима се ради, Међу самим средствима за рад пружају нам механичка средства, која укупно можемо назвати костуром и мишићним системом производње, далеко одлучнија обележја _ за карактер извесне епохе друштвене производње, него ли средства која служе само за држање предмета рада и која укупно можемо) означити као систем судова производње, као што су например цеви, бачве, котарице, крчази итд. играју значајну улогу тек од хемијске пре (Капитал, т. 1, Култура", стр. . Е а томе, за дубље и потпуније упознавање живота Јужних Словена у раном средњем веку нама еден у“ право она врста предмета материјалне културе која је, за успешно постизање тога циља, назпресуднија. Ту се на конру показује оправданост а је словенска а је нас била запостављен Ја том плану потрес на И И опсежне и систематске Р . : Етнотенеза, тј. процес Формира Бо ког народа, је врло дуг и сложен Ји риски процес, Он обухвата а 2 сториски период од племенско Ма сир | та, од савеза племена у коме п ин још увек задржавају своју самоста. ,

па преко њиховог збијања у један на~

род што се појављује у фази претварапи гентилног уређења у војну демократију, до формирања модерних националитета. Овај се процес свуда компли кује додирима, утицајима, укрштањима и стапањима разних етничких _ група, Осветлити овај процес у свој његовој сложености ова изложба није ни имала за циљ нити је такав циљ могла себи поставити. Једно због тога, што се тај процег не може приказати само кроз

предмете материјалне културе (зато би било потребно поред ових дати и резултате историских, филолошких, етнолошких друтих истраживања) и, даље, због тога, што на основи свеукупних досадашњих истраживања вршених код нас, приказ овог процеса не може бити дат а да се још увек не остане по Многим значајним моментима на пуким хипотезама и лабавим конструкцијама. Приређивачи изложбе су стога у Каталогу обратили пажњу посматрачу да „изложба показује шта се може само према предметима материјалне културе закључити о етногенези Јужних Словена у раном средњем веку".

Међутим, и према изложеним мредметима материјалне културе може се извући доста значајних закључака. Већ на основу тога види се колико су неосноване све теорије које претлостављају да п е чисте расне и етничке групације, које носе њима _ својствене облике друштвеног и културног живота, и која промене и развитак у друштву тумаче интервенцијом тих расних група. Међутим, и поред тога што свако ново истраживање демантује ове теорије, оне се и даље упорно одржавају у многобројним својим варијантама, почев од екстремних расистичких теорија _ које све објашњавају расним фактором, па до оних које, признајући значај других момената у развитку друштва, ипак 0стављају могућност да макар сфери друштвеног живота признају деловање расе и на тај начин ипак спасу и прокријумчаре расни фактор. Свакако да ова појава није случајна и да она има одређене класне и теоретске коре-

не. Отворене и прикривене расне теорије увек су биле и биће идеолошко оружје у руци агресора. Сасвим је при-

родно да у данашњем свету, у коме се

ње читавих народа и колонизовање њихових ја руским елементом) и теорији (објашњавање зверског карактера фашизма расним одликама Немаца, низ скретања у расистичка тумачења на пољу е, културног живота итд. У

кампање против космопо-

некој .

завојевачке тенденције јављају " тамо

ворене. Али, и тамо сам добила исти одговор. На крају, после три четврти сата лутања, обратила сам се уличном продавцу џвећа, који ми је новап разменпо. Од њега сам добила само новчанице од по сто динара, али се вбог тога нисам бринула, јер сам веропала да ће шалтерски службеник имати да ми врати од тога остатак, сам вог

Али, н ту се преварила. Он пије имао никакситног новџа. Тада се поновило јот сле

једном све испочетка, и ја сам поједног сата, уз велике муке, пре» дала своје писмо. Истовремено самном, то исто се догодило још двојици гра:

ђана. Свакако, таквих случајева има свакодневно и безброј. Сматрам да је дужност шалтерских

"службеника, који раде на пошти са пу-

бликом, да обезбеде довољне количине ситног новца, како!не би у раду било вастајања,

Х Кад пољазе последњи трамваји

ф гсто ми се догађало да на трам“

вајским _ станиџама код Калемегдана н Бајлонове пијаце узалуд оче“ кујем пре пола дванаест појаву трамвајског светла у даљини. Шедавно сам код Калемегдана паншао на повећу гру“ пу људи која је била у недоумици, нако је било тек 23,15 часова, да ли је последњи трамвај прошао _ пли није. Они који су раније дошли, тврдили су да је последњи трамвај већ прошао. Новопрлдошли, пак, доказивали су да последња кола полазе тачно у 23,30, Прошло је у том убеђивању и пола дванаест а трамвај није наншао. Међу. тим, некад трамвај прође п после 23,30, што сам могао да проверим код Бајлонове пијаце. Мислим да је време да последњи трамваји полазе тачно у одре ђено време или, ако је то немогуће, да се неким сигналом на станицама о» бележи пролазак последњег трамваја.

о ан а ава ние ам Ловодомлм изложбе „сшнаенеза Јужних Словена“ ИВАНА, РАМА

У раном Средњем веку према материјалној култури

литизма), све се очигледније манифестује прихватање расистичкот схватања о непроменљивим националним својствима. Ова антинаучна схватања дубоко су супротна духу марксизма. Класици и истински теоретичари марксизма не једном су се оштро обарали на ова схватања, нападајући их чак и онда када су са она појављивала у незнатној мери и наоко невиној форми. Енгелс је, објашњавајући улогу Немаца у формирању западноевропскот феудалног уређења, оштро разграничио своја историско материјалистичко објашњење овога процеса од објашњења које је до тада давала немачка буржоаска историографија, искључујући расне, а потцртавајући друштвене елементе, „А што је било ово чаробно тајанствено средство — пише Енгелс — помоћу којега су Нијемци Европи.у изумирању удахнули нову животну снагу Зар је то била њемачкоме племену прирођена чудотворна моћ као што н баја наша шовинистичка хисториографијат _ Нипошто...

· Нису то биле њихове специфичне нацио-

налне особине које су помладиле КЕвропу, него напросто — њихово барбарство, њихово гентилно уређење." (Поријекло породице, „Напријед", стр. 142).

У свом раду „О материјалистичком схватању историје", Плеханов је, уочивши у Лабриолиним схватањима једну пу"котину кроз коју се остављала могућност инфилтрирања расне теорије у матери„јалистичко схватање историје, реаговао а БОНА показујући сву ненаучност та е и њену неспојивост са марксизмом. „Наука о друштву — пише тим поводом Плеханов — добиће врло. много од тога, ако се ми, најзад, оканемо рђаве навике да на расу сваљујемо оно што нам се чини несхватљивим у духовној историји неког народа. Могуће је да су племенска својства и имала неког утицаја на ту историју. Али је тај хипотетички утицај био, јамачно, то лико неизмећно мален, да је у интересу испитивања боље сматрати га за раван нули и гледати на особености које са запажају у развитку овог или оног народа — као на производ нарочитих "историских услова плод којима се вршио тај развитак, а не као на резултат утипаје расе" јап Др) - сала дно

есумње, један од битних основа, што

| развија се и с њима ишчезава.

· турном животу који не води рачуна о

—____ 10Ш ЈЕДНО МЕСТО ЗАБАВЕ

пена уеритту

СТАТИСТИЧКЕ

сличицс

току 1949 године за одржавање чистоће на улицама Београда било је ангажовано просечно око 320 радника сваког дана а жрошено за прање улицд око 2 милиона осам стотина хиљада куб-

них метара воде. О томе да ли је'

то довољно за чистоћу нашег града статистика не говори.

ж

АЦА народна власт велику па-

жњу обраћа озелењавању Беотрада. Тако је, између осталога, У току последњих година (од 1947 до 1949) посађено 4.650 садница у дрвореде нашег града. Укупна дужина дрвореда, која је у 1945 години износила 149 километара, попела се У 1949 години на 185 километара.

ж

У Београду се индустрија стал-

но проширује и то, како индустрија савезног и републичког значаја, тако и локална индустрија. До краја 1949 године подигнуто је 16 великих фабрика а проширено 70 фабрика. Локална индустрија је стално повећавала број нових производа, нарочито артикала широке потрошње, Тако је 1947 године ло-

кална индустрија производила 190 врсти артикала, 1948 године — 338 врсти а 1949 године — 468 врсти. Вредност производње локалне индустрије по пуној цени коштања изнодила је у 1947 години око 577 милиона динара, 1948 године преко 618 милиона, док се 1949 године пење на око 672 милиона динара.

Х .

БОГРАД се може уврстити У

значајна туристичка места на-

ше земље, што видимо из броја гостију који годишње прођу кроз наше хотеле. Тако је у 1949 години кроз београдске хотеле прошло 96.887 гостију од којих је 6.857 било странаца а 90.030 наших држављана. У првих 5 месеци 1950 године број хотелских гостију постигао је 36.479 од којих 6.421 странац а 30.058 домаћих. Према томе, у односу на прошлу годину, нарочито се повећао број страних гостију. Свакако да би се туризам у Београду знатно повећао отварањем и уређењем нових хотела.

ми на овој изложби видимо један разуман научни третман наше прошлости, насупрот теоретском националистичком дивљању код наших ближих и даљих суседа, што се, например, од приређивача није тражило да покажу како су словенска племена при — доласку на Балкан била културнија од Византинаца и како су Византинци усвојили њихове културне тековине па их _ свету претставили као своје, већ су приређивачи ствар поставили онако како им налаже логика самог чињеничког материјала — за то, бесумње, треба захвалити верности наше Партије марксизму, теорији која нема потребе да се крије од чињеница јер је нове чињенице само изнова потврђују и даље развијају. Тако се и на овој изложби потврђује археолошким материјалом — правилност марксистичке поставке о томе да нема народа чисте расе, да је „сваки од њих плод ванредно дуготрајног и снажног узајамног укрштања и мешања различитих етничких елемената". Даље, показује са да изградња културе — није ствар једног народа; да у њеној општој изградњи учествују многи народи који јој, пошто су у свом властитом културном уздизању употребили тековине других, дају свој прилог који јој могу дати према степену своје друштвене развијености. Документи и овде код нас, као уосталом и на сваком друтом терену, јасно показују сву неодрживост расистичкогт и шпенглеровског схватања о иманентности одређене културе одређе-

ном расном типу, која с њима расте,

: У ово време бујања неког националистичкогт неоромантизма у науци и кул-

чињеницама и пренебрегава их, ми смо остали код класичног схватања да је ипак „чињеница тврдоглава ствар" и да ће отступање од тога имати само лоше репер ви у пракси и у теорији. И уколико, између осталог, ова изложба и то изражава — а она то и изражава вреди да се то нарочито нагласи,

Р. РАТКОВИЋ

рЕ

ПРЕГЛЕД ЗНЛМАЈИЦА СПОЉА ПОЛ ТЧАША ПОГОЋАЈО

Понушаји да се

рат у Кореји оконча _

мирним путем

и даље стоји потпуно под утиском

рата који се води у Кореји. Прилично је опште мишљење да се у Кореји води борба не само о судбини ове земље већ о судбини мира уопште, Успеси севернокорејских трупа упркос снажног дејства америчке авијације изазивају извесно изненађење и служе америчкој штампи за доказ да чишћење Јужне Кореје од нападача претставља дуг, тежак и компликован задатак.

Корејски рат је и предмет врло живе дипломатске активности. За разлику само од војничке активности која је праћена заглушном ратном буком, дипломатска активност много мање се примећујев јер се води у тишини и иза затворених врата.

Чим ја почео рат у Кореји почела су и настојања да се настали сукоб реши дипломатским, мирним путем. Потстрек за дипломатске разговоре дала је британска влада. Истовремено са одлуком коју је донела да се активно придружи америчкој оружаној интервенцији У Јужној Кореји у духу резолуција Савета безбедности, британска влада наложила ја свом амбасадору у Москви да одмах ступи у везу са званичним совјетским претставницима у циљу тражења мирољубивог решења сукоба у Кореји.

Британски амбасадор у Москви имао је већ неколико састанака с Андрејем Громиком који замењује изгледа отсутнот совјетскот министра спољних послова Вишинског. Ма да се стално држе конференција и врше консултовања не само У Москви и Лондону, већ и у другим заинтересованим центрима, о току ових дипломатских разговора врло се мало зна. Званични кругови држе се врло резервисано, што такође показује колико се ти разговори сматрају деликатним у садашњој критичној ситуацији.

У недостатку званичних обавештења западна штампа такође је прилично резервисана у погледу исхода ових разговора. За сада се уопште са великом сокепсом гледа на могућност да се корејски конфликт реши мирољубиво и дипломатским путем. Па ипак, јер се увиђа колико би такво решење било радосно поздрављено, за дипломатске разговоре који се сада воде о Кореји везују се многе наде.

Као повољан знак узима се већ сама та чињеница да се совјетска влада упустила У дипломатска разговоре, То се тумачи тиме да она не жели да прекида сваку везу са западним силама, ма да је рат у Кореји до крајње границе заоштрио и иначе затегнуте односе између Москве и западних центара. Запажено је, на пример, да су напади совјетскев пропаганде _ уперени углавном против САД које се оглашују за агресора у Јужној Кореји, док је Велика Британија поштеђена тих напада, ма да са она прва придружила америчкој оружаној интервенцији. Мисли се да је то зато, да се британској влади не би онемогућила посредничка улога. Уопште се сматра да су разговори добродошли, без обзира какав ће исход да имају, јер бар опасност да се сукоб прошири м на друге земље биће умањена док се преговори воде,

Вере међународна ситуација

За оцену изгледа на успех садашње дипломатске акције служи нарочито једна околност. Совјетска влада је пропустила да огласи незаконитом и ону резолуцију Савета безбедности којом се оба зараћене стране позивају да прекину непријатељства и тражи успостављање статус квоа, тојест да се севернокорејске трупе повуку преко 38 упоредника. Мисли се да то није случајно већ да је тиме совјетска влада хтела да остави отворена врата тражењу споразу= ма на бази те прве резолуције Савета безбедности. Ако би се, совјетским посредовањем, севернокорејске трупе повукла преко 38 упоредника, Савет безбедности би могао да сматра да је испуњен један од главних његових захтева и да према томе обустави даљу војну интервенцију. Споразум о тражењу мирољубивог решења корејском питању створио би повољну атмосферу за расправљање и дру“ тих отворених проблема у вези с овим конфликтом. На пример, питања Формозе које је можда најосетљивије питање у целокупној садашњој ситуамији на Далеком Истоку.

ту се гледа и значај посредништва које је на себе преузео претседник индиске владе Пандит Нехру који је упутио личне поруке Стаљину и Ачесону односно претседнику Труману. Индиска влада негује изузетно добре односе с новом Кином. Она је једина држава ван совјетскот блока која има свог амбасадора У Пекингу, Она се заједно с Југославијом одлучно залагала за пријем претставника нове Кине у Савет безбедности и друге органе ОУН. Неки листови мисле да је Џандит Нехру предузео садашњу акцију посредовања на потстрек

који је добио од владе у Пекингу. У

својим порукама индиски _ претседник владе се залаже за локализовање корејског сукоба м његово мирољубиво расправљање у Савету безбедности. Да би расправљање довело до позитивног резултата он предлаже да се у Савет безбедности приме претставници нова Кине, што би учинило да и совјетски делетат поново заузме своје место у овом ортану Уједињених нација. Стаљин је поздравио иницијативу индиског претседника и сложио се с његовим предлози ма. Истина да ови предлози буду свестрано прихваћени и остварени постоји један важан услов, а то је да се севернокорејске труле повуку преко 38 упоредника. За сада онв све више надиру на југ...

Чињеница је међутим да дипломатска. машина дејствује упркос све веће за-

хукталости ратне машине у Кореји. Ко- |

ја ће на крају однети префагу показаће само догађаји.

Е 7 4 У 3: 5

|