20. октобар

На имању Бесни Фок у ЛПанчевачком Риту летњи радови су у пуном замаху. Жито је већ пожњевено и сада се обавља вршидба

ПЕРЕ КЕ гаје Је

Основана је Градска занатска комора

_ Занатлије Београда

решаваће сами своје проблеме

Нама је занатство потребно и корисно.. Наше занатство је квалитативно на високом ступњу и ми ћемо га помагати да се даље гаји и развија (Тито)

ОГАТЕ традиције занатства —

његов квалитет, познати су не

само у границама наше земље већ и у целом свету. На великим страним тржиштима високо су цењени и тражени занатски производи Југославије. Стотинама година неговано, с колена на колено преношено, оно је важан и знатан чинилац наше привреде. Државни и партиски руководиоци уочили су од првог дана корист и вредност занатства и чим су за то створени услови поклоњена му је свеколлка пажња

За подизање животног стандарда трађана Београда, развој и јачање локалне привреде и занатства веома су важни. То и јесте један од ос: новних задатака народних власти. пружити грађанима што шире могућности да задовоље своје најоснов није животне потребе. Због тога, по: што занатству припада значајна улога у решавању свих задатака. треба га неговатл и чувати, а вештину занатског рада. унапређивати и усавршавати. Према Плану одређен је правац и темпо занатства. Оно је примило на себе улогу допуне индустрије, радл подмирења потреба грађана. Оне изворе, до којих индустрија не долази, У пуној мери користе занатске

ЛЕТОВАЊЕ НАЈБОЉИХ СТУДЕНАТА

ДВАДЕСЕТ ДАНА ОДМОРА НА АВАЛИ

малој вили под Авалом сместило се у двадесет студената. Сваких дваде-

сет дана смењују се групе, н опет је време летњег распуста кратко да у летовалишту проведу свој одмор најбољи студенти Београдског универзите“ та,

Кажу да им је добро.

Само „добро“, а ипак изгледа да им је тамо веома добро. Двадесет ванредно пријатних дана на Авали орасположили би н најтмурније људе, а ови студенти изгледају тако ведри, да бп, чи. ни се, својим расположењем развесели“ аи н најћутљивијег опа, оптерећеног великом породицом.

Дневни програм је уобичајен, као и у свим летовалиштима. Уствари, без много програма — шетње, највеће мо

гуће ослобођење свих обавеза ограничених часовима „од“ „до“. То је, пре свега, поподневни одмор у собама, ко“ та с неограниченом упорношћу избегавају н деца, ин студенти, н одрасли.

Ево једног дана у одмаралишту, сре“ дином ове недеље.

Пре подне. Скоро нигде никога. Прво н најтачније упутство, које кувари“ ив дају посетиоцима, јесте: „Идите у шуму“. „Тамо су, сигурно“, само што је пространство Авдле толико, да је велики успех несуђеног истраживача ако нађе и једну половину студената. Можда је већ ближе подневу могуће наћи некога и на тераси зграде. Но то је више због ишчекивања ручка, него због недостатка расположења ва тумарање по Авали. «

За ручком је у трпезарији први пут ваузела место једна студенткиња придошлица, Сви су је недељивом једнотласношћу упутили на преглед „док. тору" (тек будућем доктору), да би внали „је ли здрава или није“. Али придошлица их је разоружала својим МЕ и арслободила се срдачне

риге о своме здрављу.

Неко с мањим, а неко с већим ус: лехом, заврши „акцију“ ослобођења по. нподневног одмора.

По подне — опет слободно. Али „ка-

ко ва кога“, кажу неки. Јер они који-.

ма су јесењи испити „мало“ бројнији, отшетају љу загрљају с књигом". Игра се тенис, с много задовољства, а мало знања. Зага, са филозофског, пгра ле: дом руком, „сервира прилично лако рекао је неко ван њеног присуства —

_ли за игру, нажалост, нема талента".

Радио с електричним грамофоном и

_ доста плоча је нарочито интересантан увече. Алп под иглом се са плоча чују

"такве песме и музнка да је многима "пријатније да се користе само радиом. и вечери не прекидају шетње, али иза

њих је близак час најстрожпјег огра. -

"ничења: спавање. Но ни овај закон ни је увек довољно ауторитативан — у правник је следећег јутра, за доручком, као „узгред“ напоменуо да је про талб ноћи, у пола дванаест, чуо кораке према згради, и да је неко прешао

преко песка. Сви су у хору одрекли оптужбу. „Шта ћете, студентска солидарност" =— рекао је управник,

радионице и на тај начин снабдева“ ју потрошаче извесним производими бољег квалитета. Због тога, нашем занатству од индустријализације земље не прети никаква опасност. Напротив, оно ће се развијати напоредо са индустријом.

Било је случајева да се на извесним местима занатству није могла поклонити већа пажња. То је било У ранијим временима, када је требало са највећом брзлном обнављати индустрију. Данас, Београд већ има донекле формирану привредну структуру као и услове и могућности да се много обимнија и знатнија пажња обрати развоју занатства.

Због свега тога било је потребно створити једно тело, које ће обје динлти рад занатства у целини, руководити њиме и пружити му могућност да се боље и шире развија. Тај задатак примила је на себе новооснована ЕЊрадска занатска комора. Смернице њеног будућег рада одређене су и општим законом о занатству. Поред тога, што ће се старати о унапређењу и постизању 60љег квалитета израде, проучавати и предлагати савршеније методе рада, Градска занатска комора имаће дужност да набављаиврши расподелу алата. Она ће се бринути и о оснивању службе радничког снабдевања занатских радионица, давати предлоге за одређивање цена занатским производима и услугама, и тако даље.

Занатство Београда, које је и досад извршавало и премашивало планске задатке, имаће сад још више могућности за напредовање, Поштени и вредни трудбеници свих трију сектора, обједињени у јединствену организацију, Градску занатску комору, решаваће сами своје проблеме на унапређењу рада, а за добро и корист свих трудбеника Београда.

2902

Снидинална и фронтовена бр ЊИХОВ РАД ПРЕТСТАВЉА ЗНАТАН ДОПРИНОС

Чланови синдикалне бригад

ЕСНИ Фок је највеће пољопри-

вредно добро Панчевачког Ри-

та. Простире се на 2.500 хектдра, лаке, песковите земље, која је нарочито погодна за гајење кром пира. Овотодишња суша нанела је много штете свим добрима у Панчевачком Риту. Није мимоишла ни Бесни Фок, ма да је због квалитета земље на овом имању било најмање штете.

На Бесном Фоку највише се гаји поврће, и то првенствено кромпир (кромпиром је засејано 360 хектара). За негу поврћа и за остале пољопривредне радове, негу пшенице, које има на простору од 200 хектара, потребан је велики број пољопривредних _ радника. Број сталних пољопривредних радника који су стално на имању, није ни изблиза довољан То се нарочито осетио у месецима априлу и мају, када се обавља сејање. Сејање је махом ручно и због тога се у тим месецима оскудица радне снаге нарочито осећа, У сезони летњих радова, када се убирају плодови, број радника на имању достигне до цифре од две хиљаде. Али, чак ни то није довољно.

Чланови радних бригада Народног фронта одлазе, у тим данима, сваке недеље да помогну у Раду. Њихов рад претставља знатан допринос, али с обзиром да та помоћ траје само један дан у недељи, недостатак радне снаге на Бесном Фоку, а и у Панчевачком Риту уопште, остаје акутан проблем.

Прошле године на имањима Панчевачког Рита радиле су, поред фронтовских и синдикалне брига. де, које су остајале у Риту по петнаест или месец дана. Оне су сво: јим радом знатно допринеле благо. временом обављању свих пољопривредних радова, МИ ове године, с обзиром на значај благовременог убирања плодова, који иду директно на београдска тржишта и доприносе бољем снабдевању Београђана, организована је једна синдикална бригада. Та бригада, састављена' од 230 чланова синдиката из разних београдских предузећа. упућена је на имање Бесни Фок.

Бригада борави тамо већ недељу дана. Чланови синдиката, који су дошли ту у Рит добровољно, да У току једномесечног рада помогну У своме послу, не заостају много иза сталних радника. Иако је протекло мало времена од њиховог доласка, она су већ забележили на послу неколико лепих резултата. Раде на берби парадајза, тиквица, а највећи број ради на берби купуса. До сада је већ десетине вагона купуса, које

АЕ 2 3 ди

игада. пон

· које их упућују шта и

е из Београда раде на берби

зну ' радови у Пончевачком Риту

те

су обрали, садили и утоварили У вагоне чланови синдикалне брига-

· де, отишло на београдска тржишта.

Рад је организован по десетинама. Цела бригада има три чете, које су подељене на деретине Те десетине додељују се на рад сталним повртарским гадама Бесног Фока, како тре: ба да раде. Цела бригада има свог евидентичара, који бележи учинак рада сваког бригадира. Ради се по норми и досадашњи резултати показују да готово сви чланови бритаде испуњавају и пребацују норму. Бригада је смештена у једној великој озиданој згради. Просторија за спавање је окречена, под је чист. Спава се у двоспратним креветима, који су пре доласка бригадира детаљно чишћени, Сваки бри. гадир има свој кревет, своју сламарицу и ћебе. Синдикална бригада има своју посебну мензу. Храна је добра, ма да не много разноврсна. Бригадири сваког дана, поред осталог јела, добијају и четврт литра млека. Доручак се издаје у мензи. ручак се носи бригадирима на место рада, а вечера се даје опет у мензи.

Бригада се већ осећа као један колектив. Сваке вечери окупљају се сви заједно, певају и играју. Сада се припремају да организују неку приредбу за сталне раднике имања Бесни Фок.

Поред ове бригаде, која је тек дошла, у Панчевачком Риту ради већ више од месец дана једна грађевинска бригада, коју сачињава око 130 чланова Фронта Београда. Та бригада ради на имању Падинска Скела, на Товилишту и у Глогоњском Риту. Чланови ове бригаде раде углавном као полуквалификовани грађевински радници. Сада рада на бетонирању јасала, на постављању стубова око живинарника, на насипању земље за изградњу станбених зграда, на истовару грађевинског материјала. Раде по норми и то веома успешно. На раду у Глогоњском Риту просечно пребацују норму са 185 од сто. До сада је већ око педесет бригадира са свих радова предложено за ударнике, И ови бригадири су прилично добро смештени и имају добру храну. Кроз који дан навршиће се месец ипо дана њиховог боравка и онда ће се, задовољни штто су својим радом помогли изградњу великог пољапривредног добра, вратити у Београд. 5: 2:6

купуса

Недељне освежење Ђеорођана.

ИЗЛЕТНИЧКИМ БРОДОМ

од Београда до Сланкамена

Добрих пола сата још плови брод. Обилази једно мало острво и, ево га, полако заокрећући, нешто пре десет часова, пристаје у Сланкамену. На мештана — сељака. Навикли су већ да сваке њихово мало место, које је тако живописно прпслоњено уз обалу посећују Београђани. Већ им је прешло у оби: чај да дочекују брод.

Искрцавање. И брод убрзо остаје пуст. А оживи мало место: као да је вашар. Одмах ту,

обали пуно недеље

крај обале,

РЕДУЗЕЋЕ „Путник" организује стално излете П за трудбенике нашег главног града. Организује ноћне шетње бродом по Дунаву, посете Венцу, Аранђелвцу, излете до Ђердапа, и једнодневне излете бродом до малог сремског места Сланкамена. Увек су ови аутобуси и бродови пуни трудбеника. ..

И ове недеље је, као п толико других пре, излетнички брод за Сланкамен био сасвим пун. Још у рано јутро, пре тест часова, почели су да пристижу путни. ши. Наслоњен својим боком, уз кеј Савског пристани· шта, чекао је брод „Београд“ своје путнике. Један за другим стизали су они, и млади и стари. Весело је одзвањао Савски кеј од узвика раних путника. Више од пола сата трајало је укрпавање.

ешто после шест часова писак бродске сирене објавио је полазак. Кометање на броду, довикивање онима који су остали на кеју, јер нису благовремено набавили карте, а ипак су дошли да окушају срећу, мислећи „можда ће бити места“. Потом: скидање моста — полазак. Неприметно, брод се одлепио од кеја, на: правио полукруг и вапловио средином Саве. Пред очн: ма путника лагано је промицала панорама Калемегдана С једне и џин зграда Новог Берграда, с друге стране. Брод је упловио у Дунав п упутио се ка Земуну. Тамо се укрцало неколико нових путника и брод је поново кренуо Дунавом пут Сланкамена.

% . •

Латано клизи брод површином реке. Промичу пусте обале Срема п Баната. Ваздух је свеж, сунце јот блато милује „својим зрацтма. Путници посматрају обале, разговарају,

Плови брод, а са њета надалеко одзвањају звуци музике. На малуби неколико младића, још од поласка брода неуморно свира. Свуда по броду инсталирани су авучници, тако да музика допире до сваког најудаље нијет кутка „Београда“, који може да прими око %иљаду путника.

Кплометар за километром: Време неосетно прола: ви. Сад за сатом. Протло је девет часова. У даљини, на десној обали Дунава, сремској, помаља се торањ цркве, зеленило дрвеће, кровови кућа. Сланкамен. Пут“ ници су се ускомешалн. Скоро ћа се искрцати.

сељанке изнеле грожђе, лубенице, брескве, кувани ку: куруз. Београђани журко купују и упућују се на разне стране дуж обале. Сунце је припекло, треба се што пре освежити купањем. Доскора, пуста обала Сланкамена, зачас оживи начичкана стотинама купача. У. шуми, крај обале, у пријатном купању, трудбеници Београда проводе време до ручка. А онда, брзо да се не губи време, на ручак. У кафани гужва, нема столова, нема столица. Једни већ ручају, други чекају. Вучак је добар, а има и пива. Мало гужве, гурања, чекања и Београђани су поново напољу. Једни остају на овој обали, крај тумарка и винограда Сланкамена, други се пребацују чамцем преко на песковиту обалу. Преко је лепше: вода је бистра као суза, а одмах иза песка простире се шума.

Песак, вода, шума и сунце, Купање, смех, раздратани повици. Време пролази. У тест се брод враћа натраг за Београд. Вожња чамцем преко Дунава, песма која одјекује далеко преко воде, чамац клизи Дунавом п, ево, ту је друга обала. Лагано, празни се обала Сланкамена. Напуштају је Београђани, враћају се на

брод. 6 ...

И опет нешто после шест часова, писак бродске стрене — полазак. Са обала маше стотине сељака и сељанки Сланкамена. Дошли су по обичају да нспрате брод и Београђане.

Плови „реоград". Пролази крај Сурдука. Пусте су обале Дунава. Сунце се већ скрива. Неприметно, воду и брод застирв мрак. Ноћ, Звездано небо. Водом Ду: нава, свом блиставом од месечеве светлости, клизи брод. У тишини ноћи, далеко, далеко, губе се акорди мувнке са брода. Неуморна младеж опет игра.

Брод плови брзо, низводно. Ево, већ се у даљини светли кула Сибињанин Јанка, у Земуну. Брод пристаје, оставља путнике Земуна и упућује се Београду.

Блистају и трепере светиљке главног града. Све су ближе. Лагано пролазећи крај „Бачког купатила", брод засепа у воду Саве. Близу је девет часова. На палуби комешање, песма, музика неуморно свира. Брод се полако наслања о кеј. Искрцавање.

Завршен је један пријатан дан, дан освежења за трудбенике — излетнике, ђ Ј. ТЕРЗИН

· Подижу се нове зграде

ЕМЦИ су се у Београду брзо снашли. Бригадефирер Турнер, који је уз то био и доктор, почео је да даје дугв изјаве о управној власти у Београду, о томе како она треба да изгледа и каква јесте. Он је углавном већ јуна месеца био потпуно задовољан стањем које је уследило после уласка немачких трупа. Поред осталог, он је изјавио да се сва извршна власт налази У рукама домаће полиције и жандармерије, што је било у складу са његовим жељама и предузетим мерама.

Тако је полициски апарат са Вујковићем, Космајцем им другима, био успостављен одмах у почетку окупације Београда. Немци су били смирени и сем непријатности, која им се догодила априла месеца, када је с прозора убијен неки Немац, они до јула месеца нису доживљавали нека већа изненађења. Мањих изненађења, ипак, било је: или би наилазили на летак, или им се грађани са дужним поштовањем и смерно нису уклањали с пута, по коме су они, фирерови војници, ударали чизмама, или се догађало да домородац демонстративно ућути када се сусретну, Ипак, и бар споља, изгледало је да окупирани Београд живи мирно. Извана, још онако непочишћен и нераскрчен од бомбардовања, он је остављао утисак измученог града, али града у коме има живота. И да није било полициског часа, могло би се помислити да је настрадао за време неког земљотреса, елементарне непогоде, којој људски ум и техника нису дорасли.

Али, већ петог јула, београдско „Ново време», које је имало везе са Хитлеровим новим поретком, у истој сразмери у којој је није имало са утученим родољубима Београда, донело је на првој страни вест о стрељању тринаест комунистичких „функционера и Јевреја". Ова кратка вест открила је неупућенима да у граду постоје и људи који не припадају ни табору окупатора и њихових прирепака, ни оној великој маси обеспомоћених. Да Партија живи.

Саопштење о стрељању извршеном 5 јула није остало усамљено. У низу одлука и наредби немачке команде издатих у то време, притешњени становници Београда још су неколико пута истога месеца читали: за незапамћене, дрске покушаје саботаже стрељано је толико јеврејских и комунистичких бандита. А у интервалима, када саопштења грозног садржаја није било, Немци су издавали опомене. Што даље оне су гласиле све оштрије. Садржавале су најстрожије претње, Претили су за све. Претили су свима. И имена убијених другова Богдана Велашевића, Вулете Антића, Слободана Шкеровића,..

Медна, домаћа пропаганда Гебелсовог обрасца објашњавала је становницима ликове палих родољуба. На свој начин, речима: То нису борци, већ неспретни извршиоци налога црвене Москве. то

ЈУЛСНИ ДАНИ У БЕОГРАДУ 194

нису Срби. Када се Србин скривао од непријатеља Он је навикао на отворену, часну, прса у прса борбу. Смутљивце треба презрети. Не мислити о њима, А мислити о себи.

Подлостима и глупостима бранили су београдске окупаторске слугерање своје позиције. Подвизима људи који су до смрти остали народу верни супротстављали су лажи, обмане, лицемерство и доставе.

Средином јула месеца у граду се водила велика кампања. Парадирало се са пруским покличем „Викторија!". По кућама, трамвајима, тротоарима, суда се наметљиво истицао тај „У", називан у славопојкама симболом таласа који је бурно захватио Европу, који је дошто као предзнак... и тако даље.

У исто време Партији блиски људи и њени чланоди исписивали су — такође знаке. Знаке и речи немирења са „Викторијом" и свим симболима које је она требала да обухвати. Пароле и прогласе Централног комитета освањивали су по тарабама уџерица и на велелепним неоштећеним зградама центра. Оне су будиле у народу веру. У још неопредељена и заплашена срца те су речи уносиле искру устанка, у непријатељу — су изазивале бес, а у онима који су их писали-понос. Борбама првих партизанских одреда у Србији одговарали су пред крај јула месеца учестале акције београдских комуниста и скојеваца: паљене су новине, сечени каблови, уништавани камиони и складишта, дигнута у ваздух гаража у Гробљанској улици... Покрет се развијао. А „Ново време» се чудило:

»А да ли имамо негде неку војску од које стотине хиљада људи чији ослободилачки повратак се очекује са — нестрпљењем — или смо толико наивни да верујемо како ће нас појединачно акције комуниста спасити и донети олакшањег» Х

Партија и ЦК ударили су крајем јула месеца и онај најжешћи шамар непријатељима народа. Чувеним спасавањем друга Ранковића из болнице у Видинској улици. М претставе о солидарности, другарству и неустрашивости комуниста у очима маса нису могли да умање сви тричави говори и целокупна антипатриотска кампања коју су после тога догађаја легалне власти Београда још више заоштриле.

Ако су јулски дани 1941 године били испит голе храбрости с једне, и оружане моћи, с друге стране, чланови Партије и Скоја у Београду положили су тај испит. Рачуни Немаца почели су да се мрсе. |

А за реванш отворио је на Бањици логор. Легитимисања, рације, блокаде квартова и хапшења су учестала. Борба се настављала.

М, Р.

-7

Нужна је опрабеа инсталација у циљу мањег расипања воде

ЕЋ скоро четврт века, од 1926 В године, постоји у Београду Пр-

ва занатска задруга монтера канализације и водовода. О њеном раду из предратних времена нема много шта да се каже. Радило се мало, боље рећи таворило, са скром ним средствима и могућностима. Велике фирме, богата предузећа и радионице, гушили су и онемогућавали рад Задруге.

Неколико старих чланова Задруге оживели су њен рад 1945 године. Али то су већ били старији људи који више нису могли довољно да схвате велике промене, нов начин рада и нове друштвене односе. Због свега тога, Задруга је пословала врло слабо. Сваки члан радио је за себе, свее се одвијало не марно. Велики дефицити, из године у годину, резултат су таквога рада.

Тек 1949 године, када су у Задруту ступили млађи и спретнији љу“ ди, ана је почела да се развија и напредује. Дотада је било само десет чланова, а укупна вредност инвентара износила је пет хиљада динара. Поред тога, било је и нешто мало алата, а материјал је недостајао. Врло брзо Задруга је стала на своје ноге. Примани су нови чланови. Они су помогли да се предузму и већи послови. Огромни инсталациони радови на Студентском насељу, на Новом Београду, монтирање водоинсталације и канализације на многим зградама и постројењима за Армију, доказ су велике промене коју је Задруга доживела. Образоване су бригаде. Уведене су нове форме рада, које су показале велике предности. Елан и залагање, свакодневна појава у нашим радним колективима, захватили су и монтере ове Задруге, Свесни потребе да своје знање преносе на млађе, да стварају нове кадрове, задругари су примили ученике у привреди, који су са одличним успехом завршили прву годину учења. У овој години њихов ће се број знатно повећати, јер за то

постоје сви услови, Пре извесног времена у Задрузи је отпочео и курс за руковаоце монтаже, на коме се свестрано обрађује читање планова, правилно коришћење ћадне снаге, организације и спровође“ ње радова. Ту ће се оспособити неколико добрих стручњака да самостално, без помоћи инжењера, мо-

гу да рукују целокупним радом на

грађевини или неком другом 06јекту. Међутим, поред ових знатних успеха и лепих резултата, које је Задруга постигла, још увек има доста недостатака које би што пре требало отклонити. Чланови Задруге су, после проширења и реорганизације, сав свој рад усредсреди“ ли на извођење великих послова, Огромне потребе, које се у грађан“ ству свакодневно осећају за водоинсталатерским условима, остају у“ след тога незадовољене, У овим врелим данима, када су због суше и слабог притиска многи крајеви града „пресушили", потребно је водити бригу о стотинама литара воде, које због покварених инсталација свакодневно непотребно отиче. Преко фронтовских организација апеловало се на чланове Фрон та, да поправе каде, чесме и клозете. Али, и поред најбоље воље, грађани у многим случајевима нису У стању да томе одговоре. Постоје мале радионице које врше услуге ове рсте, Међутим, оне нису у ста" њу да задовоље ни десети део потреба. Због тога је нужно да им се помогне, Корисно би било кад би се чланови и стручњаци ове водоинсталатерске задруге заинтересо“ вали за тај проблем и допринели његовом решењу. Свакако, корисно је спроводити велике послове, Али, ако то постане принцип у раду јед“ не занатске задруге, онда она по“ стаје извођачко предузеће. Ради тога, чланови Задруге треба да нађу неку средину у свом пословању, како би користили и грађанима ко“ јима је њихов рад у првом реду

· намењен.