20. октобар
у Илмебаниљном музеји
заручница" ~
ЈЕДНА НОВИНА У „АБРАШЕВИ Ћ у“
Ансамбл веселе вечери
НАЛАЖЉИВОСТ једног културно-уметничког друштва цени се, као и сваког колектива
уопште, по оним специфичностима које само уноси у свој рад, проналазећи, на тај начин оригиналне могућности даљег, богатијег активитета. Таква једна специфичност јесте ансамбл веселе вечерл КУД „Абрашевић". Иако је он засада једини, сигурно је да ће их почетком сезоне блти више, ако не истих, оно сличних. Јер ће друштва убудуће морати много више пажње да посвете изналажењу нових, свежијих облика приредби, него што су то били досадашњи, униформни, Мако још незрео, почетничкл, муцав, овај мали скромни ансамбл по свом карактеру, ако не и квалитету, треба да служи за пример на новом путу разноликије самоиницијативе у аранжирању што живљих, занимљивијих и различитијих приредби, вечери забавних концерата и тако даље.
На свом првом наступу за синдикалне функционере Београда, прошле недеље, ансамбл није убрао велике ловорике. Декор, сцена, костими, акустички ефекти, нису (0вих последњих једна ако је било) изненадили посетиоце. Било је све то некако оскудно, скупљено од најразличитијих реквизита, „Помрачење месеца у Албанији" одиграва се у једној обичној соби, без икакве симболике албанске припадности, а треба да претставља Енверов кабинет. Сетимо се Куленовићевих „Дер“ виша" па би се могао гротескно насликати, на позадинском платну, бозаџија са кантама бозе, или шта друго. А ето, никаквих забавних визуелних ефеката није било. Ни про. грам није нов. Углавном је извођен преко радија, у емисијама веселе вечери. „Љубав на Калемегдану", изражена речником конференцијаша, „Тарзан", „Испит кондуктера', све нам је то већ познато, Шта је онда ново, специфичног То, да је дошло до овакве акције у „Абрашевићу" да се створи ансамбл веселе вечери и то сад у летњим данима, хад је скоро у свим друштвима замро живот. То доказује да је „Абралшевић" схватио да претстоји један нови, интензивнији, разноврснији и плодоноснији период у животу културно-уметничких друштава и први пошао тим путем. Ако и није потпуно задовољио, он је почео. То је засада она специфичност „Абрашевића" по чему ће га публика разликовати од осталих друштава.
. Де Д.
Скица за композицију „Моја А“ +
Илона слина „ (теве Тодоповнћа
Уметничком музеју отворена је изложба слика Стеве Тодоровића, поводом двадесет и пет година од његове смрти. Тодоровићев сликарски опус врло обиман и плодан, заступљен је на овој изложби са свега педесетак радова, али и кроз њих се добија увид у његов начин цртања и, делимично, у тематику која га је као грађанског сликара привлачила. у Лик Тодоровића. и као јавног радника и као сликара, врло је интересантан. Он открива ширину, „бујност, таленат и огромну виталност, Стева Тодоровић рођен је у Новом Саду 1832 године. школовао се у Сегедину и Бечу. У Бечу је студирао код професора Академије Валдмилера, а касније, код Карла Вала. У Београд се настанио када је имао двадесет пет година. Отада, нема у граду културне манифестације у којој Тодоровић не узима учешћа. Као своје главно занимање сматрао је сликарство. али је био и певач, хоровођа, глумац, режисер, сценограф, учитељ за гимнастику и наставник. Већ 1857 године Тодоровић отвара бесплатну сликарску школу, прву ове врсте у Србији. Три године касније организује прву изложбу слика, оснива дилетантско позориште, одлази у иностранство по важним државним пословима, пише своју аутобиографију (која ће ускоро изићи у издању „Матице српске“) и дуги низ година, као члан Српског певачког друштва, упоредо са Корнелијем Станковићем, бори се за „право грађанства" наше народне песме и музике. Све то није Тодоровићу сметало да као сликар уђе у ред најплоднијих. Израдио је преко пет стотива портрета, тридесет композиција са темом из националне историје, седам стотина икона и двадесет иконостаса. Али, у току ратова, многи његови радови су пропали и нарочити губитак за нас претставља збирка цртежа и скица из ратова 1875 до 1878, које је Тодоровић радио као учесник У догађајима, а која је нестала у времену између Првог и Другог светског рата.
Изложба, коју је организовао Уметнички музеј, даје превлед Тодоровићевог сликарског развоја. Изложено је неколико његових почетних, врло успелих студија, пртежа и скица из каснијег периода, студије за композицију „Страхињић Бан и силни Влах Алија", од историских композиција „Хајдук Станко на топу" и „Потстрижење светог Саве", а од сувремених „Прва гимнастичка школа“. На изложби се налазе и неколико непосредно раЂених пејзажа РМ.
инв
20 онатодина. |
Многе школске граде још увек нису оспособљене за почетак године
едан од најозбиљнијих школ-
ских проблема, што се из годи-
не у годину поставља за време распуста и никада у потпуности не решава, јесу техничке припреме за нормалан почетак наступајуће школске године, Има довофно времена за ове припреме од јуна до септембра, на време се чак и све предвиди, али као по неком непи: саном закону радови увек почну тек средином августа, или уопште не почну. А није редак случај да „се крече собе и набављају остале потребштине, кад је већ настава увелико отпочела.
И крајем прошле школске године, почетком априла, повереници просвете рејонских народних одбора детаљно су дискутовали о при“ премама за нову годину. О. њима се дискутовало и раније, приликом проучавања резолуције Трећег пленума ЦК КПЈ. А и после април= ског саветовања, на месечним састанцима повереника. А, ево, већ смо у августу, за који дан почињу поправни испити, а у неким школама радови још нису ни почели, И тако, ма да су сви повереници били сигурни да ће оправка и кречење бити извршени на време, стварно стање у школама још не задовољава. Са припремама најбоље стоји Народни одбор Земуна, који је радове у основним школама већ завр“ шио, а гимназиска зграда се завршава. По осталим рејонима почело је кречење школских зграда, изузев у Петом и Шестом рејону, који тек што је донео одлуку да се поправе и уреде школе,
У неким гимназијама и основним школама стање је критично, Зграда Шесте мушке потпуно је неосигу“
рана и таква је већ неколико го дина. Дворишна десетора врата су застакљена и стално изложена провалама. Двориште је зими непроходно од блата, клупе су од слабог материја, нема масне боје за зидо“ ве, а згради је потребна генерална поправка. Врло је немаран однос грађевинског предузећа „Градитељ", чији радници долазе кад хоће, шетају се по школи и нико их не контролише у раду. У Првој женској гимназији недостају нај елементарније инсталације — електричне, Са многих вратију су поскидане браве, а око две стотине клупа чека на поправку. Ништа се није урадило у Другој женској гимназији, углавном због извесног курса, који се у згради одржава. Кречење и оправка цеви за загревање, налазе се на мртвој тачци. Основна школа број 6 још увек није обавештена да ли ће добити педесет требованих клупа, столица и табли, а ни водовод ни осветљење нису у реду. Однос грађевинских предузећа према започетим радовима у школама врло је аљкав. Такав однос предузећа „Мајдан" нарочито погађа Седму мушку гимназију. А и предузеће „Авала", које осигура-
ва плафоне у истој згради, ради споро,
И тако даље, ређају се школе, гимназије, понављају се махом
слични материјални и технички проблеми, који још увек чекају на решење. Рејонска повереништва просвете треба много озбиљније да схвате обезбеђење школске зграде, као и неопходан услов успеле наставе и читавог живота школе, До почетка школске године дели нас још непун месец дана. За то време може се још све поправити,
иЛБо БУ ЈЕ Ау ЈРВ ЈН ~ ПРИ ГУГА
Сџенарно: Лесли Арлис н Дорин Монпгомери Режија: Лесли Арлис Музика Лунс Леви Камера: Бернард Нолис
У главним улогама: Маргарет Локвуд | Стјуарт Гренџер Патрипија Рок
Енвер диктира телеграм Москви. ђењу 5
Сцена из „Помрачења месеца" у извоансамбла веселе вечери КУД „Аб рашевић'",
У свака шри дана два Концерта,
ОЛИКО су напори Пословнипе за
културно-уметничке приредбе Из-
вршног одбора Народног одбора у првој половини 1950 године уродили плодом, нека говоре саме чињенице, Од првог јануара до првог јула дато је 124 приредби, што значи да су у свака три дана дате две приредбе. Посетило их је 46.312 људи (до данас тај број је премашио 50.000). Антажовано је У приредбама 1.428 уметника. Овако широког ангажовања с репродуктивапа У једном шестомесечном перноду до сада није било. Дакле, рекорд. Од целокупног прихода 1,151.683 динара уметницл су добили 985.533 динара. Једини и прави корисници концерата ин приред би били су сами уметници, извођачи. План годишњег прихода већ је остварен са 71,98 од сто.
• • .
КАКВИХ ЈЕ БИЛО ПРИРЕДБИ Највише је било копцерата народне музике — 39. Уметничких концерата 30, забавних вечери (које нису планом
предвиђене) 27, драмских вечери 16.
елативно највећи успех нмале су ба-
летске приредбе. Од 10 планираних, изведено је само у првом полугодишту 41. Најмањи успех имале су књижевне вечери, јер од 30 планираних, ни једна није одржана,
КОМЕ ЈЕ КОРИСТИЛА ПОСЛОВ. НИЦА Пословница је користила трудбенипима који су у својим рејонским домовима културе видели 36 приредби. Од 12.000 њих, највише је дао Четврти рејон, који је имао највише приредби,
· или: за шест месеци ни једна
Даље, радницима у великим _ радним колективима, којима је приређено 18 приредби; припојеним насељима, чији су 7.726 становника, присуствовали 21 приредби (само на две приредбе у Ра ковици било је 1.302 посетилаца); затим пионирима, средњошколцима, уче“ ницима у привреди и студентима, 88 које је изведено 25 приредби и концерата. • • .
„А КОМЕ СМЕТАЛА
На првом месту, Пословница је сме: тала управама грађевинских предузећа. Многа од њих отклонили су сва „натурања" Пословнице. Предузеће „Сава“, са 400 радника, и лепом великом позорницом, није хтело ни једну приредбу. Истим путем иду „Авала“ са 500 радника и згодном – позорницом, „дДом", „Комграп" са 1.000 радника, станбена колонија грађевинских фадника у Дунавској улици. Како ли само изгледају њихови извештаји „по, питању кул: турно-просветног рада“, кад „по том питању“ скоро ни једно пнтање није добило одговор. За шест месеци ни једна приредба!
. “ •
УМЕТНИЦИ У КОЊСКИМ КОЛИМА На једну од многобројних приредби уметници су пошли из Београда У блатњавом камиону и — стигли у Панчевачки Рит. Ни од кога дочекани, 0: тишли су у дворану за приредбе. Светлости није било, нити им се ма ка. кво техничко лице нашло при рупи. Ипак, једна „љубазност“ им је учињена: они могу наступити под условом да преспавају у Џанчевачком Риту. После
,
приредба
приредбе, уметници су били упорни и, најзад, дата су им коњска кола. Али само до моста, а даље моралп су да пе» шаче. Међутим, догађало се и супротно: да их у „Икарусу“ дочекају као пајбоље другове и да их почасте; да пх у заводима „Александар Ранковић" дочека, поред осталих, и директор и да им се јавно захвали, указујући им и све услуге.
Превоз уметника највећи је проблем Пословнице која са своја четири пожртвована службеннка не стиже сама да га решава. Зашто Извршни одбор Београда не уступи један од својих камнона који се мање користе у ноћним сатимаР у „ • •
У БАШТАМА И КУПАТИЛИМА НЕМА ПРИРЕДБИ
Иако се на могућности прпређивања приредби по баштама п јавним купаталима указивало у неколико _ махова, сва настојања Пословнише остала су узалудна. На неразумевање нанлази се код самих рејонских дирекција за у“ гоститељство, као и код Градске ди: рекције. Ове сматрају да би се прнредбе косиле са планом прихода, што није тачно, јер би приредбе окупљале више гостију и напротив повећале приход. Рестораџије на купатилима, пак, постављају услов да Пословнпица – набавља столице, што ова није у могућности. Како би људи дочекали ове приредбе, показује пример баште „Смедерево" (Цветкова механа), где је 30 ју-
ла одржано вече народне музике. Кад.
више није било места, људи су питали да ли могу од својих кућа донети. сто. лице. Посета је била рекордна: 861 слушалац, Д.
ОЂИМО од претпоставке да се о сваком филмском остварењу могу донети два кратка суда: да је филм добар или да је рђав. Свакако, не сме се искључити могућност да се у појединостима код рђавог филма подвуку и позитивне особине, а код доброг негативне, али све те одлике или недостаци неће
битно утицати на коначни суд о филмском делу у целини, Идејно тематска основица Као садржина
јесте оно што чини суштину уметничког дела.
Филм „Љубавна прича" има својих добрих страна. То су лепи снимци, вешто бирани ракурси и уопште, неоспорно занатско искуство сниматеља Бернарда Нолиса. Али ни променљиви ракурси ни покретност камере, ни светлосни ефекти, ни сва специфична филмска средства, нису помотла да филм „Љубавна прича" буде бољи но што јесте,
Исконструисана, на силу грађена, неубедљива и неистинита фабула; недоследност и магловитост у вајању карактера и ликова, неубедљива и слаба глума — све су то чињенице које речито говоре о филм“ ском дилетантизму режисера и једног од писаца сценарија Лесли Арлиса. Један истраживач руда који је неприродно циничан и „огорчен на живот" (сматрајући себе, због несрећног случаја у коме су му по вређене очи, за центар васионе), који је сталожен и хладан али ипак, с времена на време, добија хистеричне нападе (Стјуард Гренџер ове наступе огорчења тумачи тиме што дланом заклања лице и притиска чело); једна глумица која треба да буде страствени пушач, а гледалац јасно види да она никада није пушила (само је заслуга невештог режисера што јој је ставио цигарету у уста), та глумица која је заљуб“ љена у истраживача Кида и десетак пута изјављује да га низашта на свету неће да уступи другој, а најзад га трампи узевши у замену упаљач за цигарете; и, најзад, „чувена" клавиристкиња која разрогачених очију глуми композиторску инспирацију — то су три ванземаљска лика, три сомнамбула које је успео уместо људи да нам на платну да режисер „Љубавне приче." Прослављени Стјуард Гренџер, који уме са пуно достојанства да прикаже своју мушкост, није у овом филму успео да поправи оно што су писци сценарија и режисер пропустили. Ово је први Гренџеров филм који се завршава некаквим, можда мало мелодрамским, али ипак хепиендом. По филмовима у којима смо до сада гледали Грен“ џера („Песма мртвим љубавницима" и „Бланш Фјури") може се закључити да он убедљиво глуми само оне улоге које му омогућују да игра хладнокрвног убојицу и убицу. У „Љубавној причи" сценаристи и режисер нису му дали да смакне ниједног партнера, покушавајући да му накалеме „песихолошку драму". Резултат је тај да пу“ блика види како Гренџер под воћством лошег режисера уме да глуми испод просечног,
Бв,
Године 1904, девет година после проналаска
кинематографије,
непознати
сниматељи, који су, вероватно из Енглеске дошли у Београд снимили су свечаности поводом ступања на престо краља Петра, Филм приказује Београд онога времена и претставља драгоцен и занимљив материјал, Живописни „балкански“
мотиви у центру Београда и код пристаништа војне параде на Бањици. Нарочито су успели снимци из У власништву Централне
стране сниматеље од
Кнез Михајлове улице и Теразија. Филм се
кинотеке,
На слици: Кнез Михајлова улица у Београду 1904 године.
далеко су више
налази
интересовали
3 ПОСТЛЕ ЗИАЧАЈНША СПОЉАННТОРАТТАНА АИГЕРОЈЕ
Кореја и Формоза
ИТАЊЕ Кореје поново је дошло
пред Савет безбедности. То је
било могуће на тај начин што је Совјетски Савез прекинуо седмомесечни бојкот ове институције. Совјетски делегат Малик поново је заузео своје место у Савету и уједно постао претседник садашњег заседања, (Сваки члан Савета по азбучном реду постаје претседник У трајању од месец дана. Ред је седа дошао на совјетског делегата), У својству претседника, Малик је предложио дневни ред овог заседања. Он је предложио две тачке: отсетрањивање делегата куоминтапшкот режима из Савета и расправљање сукоба у Кореји. Прву тачку дневног реда већина чланова Савета није усвојила, али ово питање, тј. питање кинеског претставништва у Савету безбедности и даље остаје У центру дискусије,
Као што је познато, гледишта за“ падних сила у питању пријема претставника нове Кине у Савет безбедности нису сасвим уједначена. Истина, британска влада, исто као америчка, одбацила је предлог Пандит Нехруа да примање кинеског делегата у Савет безбедности буде услов за мирно расправљање сукоба у Кореји. Па ипак британска штампа не дели у свему америчко гледиште да та два питања не стоје ни у каквој узрочној вези. Она нарочито указује на проблем Формозе, острва које је постало последње прибежиште Чанг Кај Шековог режима и које је по мишљењу британске штампе доведено у уску везу са решавањем сукоба у Кореји. Око Формозе воЂена је прилично жучна полемика између британске и америчке штампе, У чему је разлика гледишта7
У својој декларацији од 27 јуна којом је објавио одлуку америчке владе да оружано интервенише У Кореји, претседник Труман је уједно саопштио да је америчкој флоти на Далеком Истоку наређено да стави под заштиту острво Формозу и да је брани од евентуалног напада трупа кинеске владе у Пекингу, У два маха доцније са америчке званичне стране је саопштено да САД немају никакве територијалне претензије на Формозу, да предузете мере имају само стратегиски карактер и да оне ни у колико не утичу на начелну одлуку донету за времз рата по којој се острво Формоза враћа у састав кинеске територијалне целокупности. Према вмеричком гледишту, стављање Формозе под америчку заштиту има једино за циљ да спречи да се рат у Кореји не прошири на Формозу.
Већина енглеских листова међутим има друкчије гледиште, Они истичу да је Формоза призмата од савезника за интегрални део Кине. Због тога стављати Формозу под оружану заштиту једне стране државе значи дирање у тај интегритет, што може да послужи као повод сукобу с Народном Републихом Кином. Лондонска штампа указује на изванредно деликатну ситуацију, У којој би се нашла Велика Британија у случају сукоба због Формозе, Она подвлачи да је британска влада признала Народну Републику Кину и самим тим признала и
право на Формозу влади која ту Кину претставља, а то је влада Мао це Тунга у Пекингу. Сем тога Ве-
лика Британија има важне интересе на Далеком Истоку, махом у не» посредном суседству Кине, и она не жели .да те интересе доведе у питање због Формозе. ШТрема писању британске штампе, уколико се ради о одбрани Јужне Кореје британска влада је потпуно солидарна са америчком владом али она не жели да буде уплетена у евентуалчи конфликт око Формозе,
М
Одговорни лефон 20-443
Чековни рачун 103-903222 — Поштански фах 752 •
То све чини да поступци Лондона и Вашингтона нису увек потпуно подударни. На пример, британска флота на Далеком Истоку стављена је такође на расположење америчком генералу Макартуру. Међутим, претставник британске владе био је принуђен да изјави у парламенту да британска флота може да буде употребљена само за операције У Кореји, а никако У операцијама за одбрану Формозе, Колико је то питање постало компликовано види се и по томе што амерички ратни бродови кад оперишу у одбрану Јужне Кореје носе заставу Уједињених нација, а кад врше службу заштите Формозе на њима се вија застава Сједињених Америчких Држава. То је дошло отуда што је оружану интервенцију у Корзји одобрио Савет безбедности и она је постала Уједињених нација, док мере за заштиту острва
Формозе Савет безбедности није о-
интервенција
добрио и према томе то су мере за које носи одговорност једино америчка влада. Све то међутим показује да питање Кине не може сасвим да се одвоји од сукоба у Кореји и зато се очекује да садашња дискусија у Савету безбедности унесе више јасноће како поједине силе тумаче односе између та два
питања.
Победа демоРрратсвих снага у Белгији
РАЉЕВСКО питање које већ не колико месеци држи Белгију У кризи решено је најзад победом демократских снага Белгије. Краљ Леополд био је принуђен да се одрекне краљевске власти и да напусти земљу у коју тек што се вратио после петогодишњег изгнанства.
Криза је била достигла врхунац)
кад се Леополд пре две недеље вратио у Белгију и преузео краљевску власт, Као што је познато, белгиска Хришћанеко-социјалистичка странка тј. католичка десничарска странка која је на последњим изборима добила незнатну већину у парламенту, изгласала је укидање закона о прогонству Леополда, тако да је њему повратак на престо био законски отворен. Против Леополдовог повратка одлучно су се успротивиле све друге политичке странке у Белгији. Али упркос томе противљењу претседник католичке
владе дивиезар, чим јеу парламенту изгласано укидање антилеополд-
ског закона, отишао је у Швајцарску и довео краља у земљу.“
На повратак краљев, демократске странке и радничке организације одговориле су демонстрацијама и протестним штрајковима. Демонстрације и штрајкови добили су тако масован карактер да је једно време изгледало да се Белгија налази на прагу грађанског рата, Хиљаде и хиљаде рудара и индустриских радника из Валоније и других крајева земље било је кренуло ча Брисл. Поход радника заустављен је пред самим главним градом, јер се краљ наједанпут предомислио и пристао уда уступи престо своме сину.
Саопштење о краљевој абдикацији изазвало је велико олакшање у целој земљи. Вођи демократских странака и радничког покрета наредили су да се обустави поход на Брисл и да се прекине са демонстрацијама и штрајковима. После неколико месеци грозмичаве кризе изазване маневрима монархистичке реакције који су најзад завршени неуспехом, Белгија се поново враћа у нормалан живот.
»БОРБА" = Београд Кардељева 31. Рувописи се не враћају,
зе
уредник Драгутин Шолајић; Улица Драгослава Јовановића 1-ТУ " Те“ М1тампарија