20. октобар

___ЗБОГ ЧЕГА СЕ __ПРОГОНЕ_ПРИСТАЛАЦЕ НАШЕ МАЊИНЕ У ЗЕМЉАМА ИНФОРМБИРОА

ба

ЕЋ дуже времена како наша и __инострана штампа објављује __вести о терору над нашом мањином власти информбироовских земаља. које се граниче с Југославијом. Овај терор је у последње време попримио такве облике да прелази све оно што је до сада учињено против припадника наше мањине у земљама Информбироа. Прво. мађарске, затим румунске а сада бугарске власти исељавају наш живаљ из крајева поред југословенске границе. Ова исељавања се врше на начин који су полициске власти ових земаља научиле од својих бивших савезника из Другог светског рата и начин комбинован с методама данашњих њихових сов-

· Једноставно полиција дође ноћу и покупи људе, жене, децу и све остало, стрпа у камионе и одвезе ко зна где у уну“ трашњост земље, Може се само замислити какав се бол задаје невиним људима изненадним истеривањем из сопствених домова и родног краја и у какав се они положај доволе ни криви ни дужни.

Први и непосредан циљ овог терора јесте изазивање осећања несигурности и стварања ратне психозе код маса Мађарске, Румуније и Бугарске, Наиме, ради се о овоме. Исељавањем пограничних зона ствара се утисак опасности напада од стране суседа преко границе. И наравно, самим тим изазива се мржња према свом суседу. С обзиром на данашњу совјетску политику према Југославији и на њен данашњи курс — изазивање ратне психове и мржње између балканских народа овакво ненормално стање погодује само и једино совјетским хегемонистичким тенденцијама.

Друго што је потстакло на овај терор информбироовске непријатеље наше земље јесте љубав коју припадници југословенске мањине гаје према новој Југославији и њевим народима. Они живе у непосредној близини наше земље. Колико толико они су могли да виде, чују и сазнају о животу у нашој земљи. Они су могли да се увере да народи Југославије, и поред великих тешкоћа нанетих непријатељском политиком Информбироа пре“ ма њима, с несаломљивом енергијом граде социјализам, уверени да ће га остварити, борећи се истовремено против свих оних чије су радње усмерене на гушење напредних снага уопште, То смета информбироовцима. «

ну П РЕТПРОШЛЕ недеље објављена је изјава Централног комитета Народне омладине Југославије поводом претстојећег конгреса МеЂународног савеза студената. У овој изјави се осуђује кампања коју један део руководства МСС спроводи против Народне студентске омладине Југославије — кампање која највише штети угледу ове међународне студентске организације, коју, пак, агенти Информбироа теже да коначно претворе у своје оруђе, односно у експонента совјетске политике, Између осталог, на крају изјаве се каже: „Централни комитет Народне омладине Југославије изјављује да је и сада спреман да прими једну репрезентативну делегтацију Конгреса МСС, која би могла да се упозна са стварним стањем у вези са свим спорним пита“ њима између МСС и Народне студентске омладине Југославије, што сматра основним условима за правилно решење свих покренутих питања“. Једном речју, упућен је позив свим претставницима студентских организација које учествују на Конгресу МСС и да се на лицу места увере у неистинитост оптужби против наше омладине.

Проштло је осам дана од објављивања ове изјаве и у Прагу је почео Доуги конгрес МСС. Првог дана Конгреса његово информбироовско Руководство искористило га је за клеветање наше омладине, Али, Конгрес није Еак протекао онако како су 3 љали његови информбироовски руководиоци. Већ на првој седници британска делегација је устала против кршења принципа демократије, захтевајући да Конгрес повуче одлуку Извршног одбора о прекидању везе са сту-

ентском омладином наше земље. Делегапија је изјавила да ће напустити Конгрес уколико се њен захтев не усвоји,

Како и на који начин се може протумачити овај „случај“. Данас то већ није загонетка.

Међутим, чега се највитле плаше егенти Информбироа у међународНим организацијама. Истине о надан „фашистички режим" да дозволи да се у земљи где он влада слободно крећ

пе и се тога плаше и покутнавају да нас изолују. Питамо се само да ли би воћство СССР-а дозволило оно што се код нас дозвољава иностраној демократској омладини — да слободно загледа у све жњетове кутове, Такав се случај до сада тамо није догодио. С обзиром ша данашњу политику совјетских руководилаца они заиста имају ралфта да се боје истине, >

2

тпој земљи. Јер како би могао је-

у

( СЕЉАЦИ ДОБАНОВАЦА ЗА НАРОДНИ ЗАЈАМ |)

за о Е М

„Народним зајмом помажемо да се што пре дође до добрих друмова, железница ...“

„За прошли зајам дали смо хиљаде,

а Добили · милионе...“

Д Земуна смо кренули широ•

ким новим Аутопутом „Брат-

ство-јединство". С десне и леве стране, дуж целог пута, Гледали смо обрађена поља Земунског среза. Високи кукурузи, повијени сунцокрети, ту и тамо ниске културе — све то окупано сунцем и ведрином. С времена на време сретали смо дугачка сељачка кола претоварена џаковима са новом шшеницом. Уз досадну једноличну шшкрипу точкова чула се ~ песма младе Сремице, која је са њиве носила кући своје благо.

Код тринаестот километра од Аутопута се одваја узан и прашњав сеоски друм. Њиме се иде у Добановце, лепо и велико село — једно од најбољих у целом срезу. Пре осам година, августа 1942, тим истим друмом пролазили су немачко“ усташки. камиони у које су издајници хтели да стрпају неколико родољуба-омладинаца. Бесомучно су јурили. Успут су газили све што им се нашло под точковима. Желели су да што пре отерају у логоре

Ка новим облицима рада у Народном фронту Београда

|. НАСТАВАК СА 1 СТРАНЕ

Говорећи о добровољном раду, његовим слабостима, шаблонизирању и запостављању линије Фронта, он је рекао;

— Поставља се питање, како је преовладала та линија и зашто је ми нисмо сузбијали раније7 Ми смо је сузбијали, али је то било више формално. Изјавама о томе, да добровољни физички рад није главно у Фронту, није се могло изменити стање ствари, јер су наше практичне мере, напротив, указивале на то, да добровољни рад јесте главно и да се он највише цени.

За добровољни рад уведене су и значке и то различите, према броју часова, тако да изричито показују да је бољи фронтовац онај који је дао више часова, без обзира на све друге околности. У мерилу те количине рада, као основног елемента, за оцењивање људи, ми смо ове године отишли још даље и увели бележење норма-часова, то јест стварног ефекта рада, потпуно као у производ= њи. На крају је испало да ми у На» родном фронту, нашој општој политичкој организацији, учешће људи, све њихове разноврсне напоре, дате под најразличитијим условима, меримо на поене, што не може никада дати слику свести и пожртвовања наших људи."

Затим он се осврће на многе неправилности у начину спровођења акција добровољног рада, на личне обавезе ради обавезе, које су код многих људи ослабиле интересовање за рад у Фронту, и даље наставља;

— Из свега је јасно, да је политички неопходно да се измени садаш“ њи начин рада по линији добровољ“ них радова, а сем тога нема сумње да би и резултати били бољи кад би место чврстих планова, обавеза у ча совима и строге личне евиденције, ствари биле постављене слободније и кад би основне организације саме одредиле послове на којима ће да раде, а за крупније објекте да се међусобно договоре о заједничком раду више основних организација, које су заинтересоване. И што је главно — да о свему томе решавају масовне конференције чланства,

— ...Градски одбор је мишљења, да, у вези са овим што је изнешено, треба укинути не само чете, које и не функционишу, него и брига“ де, да се код основне организације оформи актив за добровољне радове који ће организовати радове на појединим градилиштима, да излазак буде без обавеза појединаца по данима излажења или по броју часова и да се укине лична евиденција о раду. У току задње две године показало се да се и не може постићи равномерност у изласку људи на рад по данима, ма да то увек захтевају предузећа, јер тај рад захтева тако чврсте обавезе појединаца, да престаје (ти добровољни рад. Има додуше другова активиста Фронта који кажу да ће добровољни радови сасвим престати ако се укине лична евиденција, али је то мало вероватно. Пре би се могло рећи да они не верују довољно у свест маса, а сувише верују у утицај наших формулара, Шта све нису радиле основне организације као „незаменљиви" извршиоци послова органа власти Уби“ рали су порез, давали потврде о 7 мовном стању ради добијања стипендија, давали мишљења о људима ради издавања разних дозвола, потврде за разне куповине по нижим ценама, разносили различите позиве, и тако даље,

— Градски одбор Фронта решио је да организације Фронта престану вршити све те послове, а да народни одбори нађу начина да ослободе свој апарат. Организације Фронта ће се ангажовати само у политичкој припреми за спровођење у живот важ“кијих мера власти — изнео је друг Никезић, говорећи о раду фронтов“ ских организација у Београду по питањима народне власти.

Затим, приказујући сметње у пра-

вилном постављању питања власти у Народном фронту, Никезић је рекао; — А они чланови Извршног одбора народног одбора, који су у рејонском одбору Народног фронта, или на другим функцијама у Фронту, морали би да се оријентишу на то, да кроз Фронт виде слабе стране рада власти, да проверавају каке се ствари спроводе, и шта мисле масе о раду народног одбора, а не да од Фронта очекују свршавање текућих послова. Повереницима народних од бора мора бити јасно, да ће органи“ зације Народног фронта највећу помоћ пружити власти кроз критику, и, управо, ту критику и савест, а не нешто друго, треба и да траже У Фронту.

Осврћући се на побољшање организационог рада и упрошћавање до“ садашњег рада комисија, Марко Никезић је истакао да уместо досадашњих једанаест комисија, код Град“ ског одбора Фронта, треба да остане свега пет, А у основним организацијама постојаће три актива, уместо 0сам, и то: за агитацију и пропаганду, за радне акције, и за комунална и здравствена питања.

= Ослобођење фронтовских организација од непотребног баласта и измена у стилу нашег рада у Фрон» ту значе спровођење у Народном фронту линије КПЈ па даљој демо“ кратизацији нашег друштвеног живота, То ће, заједно о другим мерама, које је наша Шартија предузела у овом периоду, донети нову активиза“ цију народних маса на изградњи социјалистичког друштва, — завршио је, бурно поздрављен, друг Марко Никезић,

Први дискутант је био Чеда Милошевић, из Првог рејона. Признао је да су досадашње слабости у раду Фронта карактерисале и организа-

цију Првог рејона, и да је у његовом рејону уочена крупна штета коју је досадашњи систем искључивих обавеза проузроковао — било је доста фронтоваца који су говорили: „ја сам својих 100 обавезних часова дао, и сада с добровољним радом немам ништа више,"

Као секретар основне фронтовски организације, Брана | Марковић је нагласио да је обичај директивашког постављања задатака виших нижим форумима Фронта био изразито спутавање иницијативе и самосталности руководилаца основних организација. Он заступа мишљење да ће нов начин рада отклонити ову шттету, што ће много допринети побољшању рада основних организација Народног фронта. „Чуо сам за време реферата иза себе речи: „Ама како само све прочачкаше" — почео је своје излагање фронтовски агитатор Абинун Алберт, То само доказује, — рекао је Алберт, да је упознавање са радом како је извршено сада: обиласком основних организација, несравњено боље него стварање закључака по досадашњој страховито гломазној администрацији". Света Недељковић је истакао да реализовање замисли новог начина рада највише лежи на основним организацијама, а њихов успех зависи највише од састава одбора органлзација, од тога колико су људи у од> бору способни за рад и колико има. ју воље за њега.

Дискусија је завршена, а утисак да су учесници конференције — у огромној већини — схватили нужност предложених измена био је непобитан. Народни фронт Београда, упорном борбом, створиће нове односе широких народних маса према нашем друштвеном и политичком животу.

у: "ин 2" уби,

У економском дворишту сељачке радне задруге у Добановцима обављају се ра» зни послови, На сли ци: оправка точкова

„проклете бунтовнике". Нису их нашли. Отишли су на време својим друговима који су већ годину дана пушком и срцем бранили част и слободу. А добановачки сељаци, нису заборавили њихове речи. Дело је настављено. Са изузетком од неколико кућа, цело село је учествовало и помагало Народноослободилачку борбу. ' жх

Година 1947. Тридесет и два до-

· маћинства оснивају радну задругу.

Остали са сумњом и неверицом оста= ју по страни. Али убрзо су успеси и напори малог колектива почели да разбијају устезање и гунђање. Обрађена поља, богате баште, пуни амбари — привукли су многе. Већ следеће године број задружних домаћинстава прешао је стотину. У то време расписан је и први народни зајам. Сељаци Добановаца заказали су такмичење селима Сурчину и Батајници, ко ће уписати већи износ. Захваљујући доброј агитацији,

и су Добановчани, Уписали су око 1,600.000 динара.

— Да, тада смо уписали толико. А сад ћемо, можда, и више. Још се не зна. Тајимо. Док буде конференција, — гладећи дуге седе бркове, отетнутим тласом говори стари чика Кузман Владисављевић, један од првих задругара. — Земља нам је добра — наставља он. — Негујемо све културе. А добро је и радимо. Наши стари окопавали су само једном, Ја сам у својој младости два пута, а овде, у задрузи, окопавали смо трипут и прегртали по четврти. Биће нам њиве још лешпе и плодније, а наша задруга богатија.

На задњој конференцији Фронта говорило се о другом народном зајму. Секретар је изнео пред сељака све што су они непосредно добили од прошлот зајма. Сви су пажљиво слушали. Говорио је и о фабрикама, рудницима, електрификацији, о друмовима, о новом Аутопуту и још мното чему. У дискусији, први је узео реч Милан Животић. Допуњујући излагање секретарово, рекао је:

— Немојте да заборавите, браћо и друтови, да смо од оног зајма добили и кредит за наше економско двориште. Имаћемо велику фарму, која ће коштати тридесет и један милион динара. Никад ми, Добановчани, не би смогтли толико новаца. Али, ето, за зајам смо дали хиљаде, а како видите, добили смо милионе, Свесни су они сви колико баш сељак добија зајмом. И задругари а и они који још увек сами обрађују своју земљу. У Добановцима и нема много домаћинстава ван задруге. Од

САВЕТИГРАЂАНА

Н а путу демократизације наше

народне власти из дана у дан све више узимају учешће народне масе.

Стварањем савета грађана учи> њен је још један корак у упрошћавању државне управе и развијању народне власти. Досадашњи рад савета, и поред добрих резултата који су постигнути кроз заједничку сарадњу народа и претставника народне власти, није био без недостатака. Савети су се ретко састајали. Обично би били недовољно еадржајни и слабо припремљени. Понекад су деловали као технички органи повереника, који извршавају његове директиве или разне теренске задатке — без права доношења икаквих одлука или закључака. То је условило појаву недовољног интересовања саветника за рад савета. |

Савет је до сада претстављао саветодавно тело које је давало своја мишљења о појединим питањима, али није доносило никакве одлуке. Одлучивао је повереник, а савет је предлагао. Од сада, у духу демократизације народне власти, савет има сасвим другу улогу: он

доноси одлуке по појединим пита-

њима, које, повереник, вије у стању да сам поништи. Несумњиво да ће одлуке савета бити увек од огромног значаја за бољи рад извршног одбора и дотичног повере-

нулштва са којим саветници сарађу-

ју, али се може догодити да поје“ дине одлуке буду неостварљиве па можда чак и погрешно донете, Из тих разлога потребно је да постоји тело које ће моћи, бар за извесно време У самом почетку, да правилно усмерава тај рад, док се Правилником тачно не одреде границе делатности савета и његова права. То тело биће уствари извршни одбор рејона. Одлуке савета грађана биће

пуноважне и извршне уколико их извршни одбор рејона, седам дана после доношења. не поништи. Према томе, повереник задржава право, да уколико види да ће нека од» лука савета грађана имати ма какве штетне последице, одмах их не остварује. У могућности је да, у ро ку од седам дана, изнесе своје мишљење рејонском извршног одбору, који ће испитати случај и донети закључак, а затим обавестити једним извештајем, детаљно, савет

грађана. Овакви случајеви биће врло ретки. или, боље речено, егземпларни.

Врло је важно, нарочито 7 почетку, усмерити рад савета. Ту је потребна широка самоиницијатива грађана, која преко саветника, треба да-се одражава У раду народне власти, А савети грађана сигурно ће боље и више, убудуће, допринети при решавању многих, проблема друштвеног живота, када имају не само саветодавну већ и одлучујућу реч.

При Народном одбору Четвртог рејона образовани су пет најваж= нијих и најпотребнијих грађанских савета. При Повереништву трговине

· и снабдевања образован је савет ко-

ји ће доносити одлуке о додељиванаиван »

Уписом народног зајма стављамо на расположење нашеј отаџбини новчана средства. за бржу изградњу социјализма сопственим снагама

---------______________________-иК о и: „7а

тош један корак ка развитању народне власти

њу или одузимању потрошачких карата у смислу постојећих прописа. "Затим, бринући се о распореду продавница у улицама рејона, снабдевању пијаца, утврђиваће план промета, пазиће на хигијенски и естетски изглед продавница, решаваће о обавезном откупу, предлагаће мере за стручно уздизање кадрова и тако даље. За све оне проблеме, које захтева наша комунална политика, сада. у доба изградње, одлуке ће доносити савет грађана при Повереништву 3а комуналне послове,

Савет за просвету и културу биће састављен, из два савета: савет

. за школство. који ће бринути ис-

кључиво о потребама и захтевима школа, нарочито о здравственим у“ словима рада ђака, и савет за народно просвећивање и културно“ просветни рад. Сигурно је да ће и савет за здравствено просвећивање својим агитационим мерама: предавањима, плакатима. паролама; затим, отварањем разних хигијенских течајева за особље запослено у продавницама животних намирница, преузимањем санитарно-епидемиолошких акција за обезбеђење народног здравља, стварањем нових амбуланти и друго — много допринети здравственој заштити наших људи.

На предлог основних организација педесет грађана из разних делова и улица Четвртог рејона изабрани су за чланове савета. То значи, да данас. као делегати народа. још подесет људи више учествују у раду народног одбора. То значи, да народ предлаже и одлучује. То значи, да се народна власт предаје у руке народа, да народ све више прихвата њен рад, присвја га себи — месту одакле је потекла, где се родила и где ће једнога дана не-

око 770, колико их цело село укупно броји, 740 је учлањено у задругу. Разговарали смо са једним сељаком који није задругар. Питали смо га

· шта мисли о расписивању с другог

народног зајма. Без устезања, као да говори нешто о чему чвоте мисли, казао нам је: у

— Ми, народ, нећемо зајмове иностранства. Доста је било, Сељак је то на својој кожи добро осетио, Узимали су нам камате како су хтели, и, дабоме, трпали у – своје џепове. Сад то сам народ распореЂује где му треба. Не знају варошани шта сељаку значи добар друм или железница. Тешко је путовати по блату и у колима. А народним зајмом помажемо да се што пре дође до тота. Уписаћу зајам више него прошли пут. Онда сам дао десет хиљада, а сад ћу, можда, и дуплирати. — Зајам ће нам помоћи да брже изградимо наш социјализам. Лажу информбирал:ши кад кажу да наш сељак неће социјализам. Лажу, дабоме, можда то њихов народ неће, јер је видео како му је руководство! А ми наше знамо. Већ толико тодина боримо се заједно. То су наша деца. Нисмо их васпитавали да буду покорни и пред сваким сагну главу. Зато и разумемо зашто су данас такви. Имам сина у Армији, поносно и живо говори нам стари Сава Јелић, — капетан је. Пре неки дан, ето, пише ми: „Ајде, тато, да се такмичимо ко ће више зајма уписати..." Прихватио сам. Богме ћу се "трудити да будем бољи. Нећу да ме претекне. Ови млади мисле да баш у свему могу бити први, Е, не дамо се ни ми старци, — смешећи се крајичком усана завршава он.

Претседник добановачке сељачке радне задруге „Будућност" је Иван Милановић. Најзадовољнији је кад може да говори о резултатима рада и напора својих другова. Сваког човека познаје „у душу". Са свима је добар пријатељ и друг и веома је популаран. За добро задруте и њених чланова ради и дани ноћ. Кажу сељаци да њета ретко виде одморног. А ипак, увек је добре воље — спреман за шалу и смех.

— Па, ето, не знам то да објасним, — каже он. — Мени овај рад не пада тешко. Сад има мало више посла око зајма. Циљ нам је да пребацимо суму из прошлог уписа. А то, брате, не може само од себе да дође. Мора се са људима разговарати, којешта им треба објаснити. Наш народ хоће све да зна шта се ради. Ја непрестано детаљно објашњавам како ће се употребити новац који се даје за зајам. Дабоме, онолико колико знам. А остало ће рећи другови руководиоци. _

Прошле године задругари су од кредита који су добили оспособили и обданиште за децу. Док мајке раде, деца безбрижно и весело проводе време, Неговатељице и васпитачице брину се да им буде добро и лепо. Истовремено, васпитавају их да буду добри и верни синови своје отаџбине, која им свакодневно пружа све лепше детињство. |

•

Погледом који милује простор гледа млади Словак добановачка поља. Породица му већ осамдесет пет година ту живи Радили су његови стари ову земљу. и заволели је синовљевом љубављу. Народ их је пригрлио и данас живе као најрођенија браћа.

— Сваки поштен човек зна и ви: ди да националне мањине овде живе као што се само пожелети може. Волимо нову Југославију. она нам је друга домовина. Прошли пут у“ писали смо зајам сви у кући. И сад ћемо. Пошто упис траје све до децембра, верујем да ћу моћи доста да дам. Требаће нам много обвезница. Нико се неће обрукати.

“На градилишту економског дво“ ришта ври од људи. Бригаде које су завршиле сезонске послове до“ шле су овде да помогну. Подићи ће се око 140 зграда. Штале, мага“

цини, обори, кокошарници, амбу“ ланте, радионице, амбари, — све што треба огромном сеоском газ“

динству. Вредне руке, завршиће у“ брзо и тај велики посао и поћи на други. Разне приредбе, игранке по“ села и филмови употпуњују и У“ летшавају дане сеоских трудбеника. Свега тога за годину — две биће још много више. До тог времена саградиће се и задружни дом са великом, пространом салом за приредбе. •

Смелим, брзим. крупним кораци“ ма пролази социјалистичка изград“ ња кроз наша села. За собом остав“ ља друмове, железнице, школе, ам“ буланте, штале, амбаре... Преко зајмова, које даје држави и свако“ дневног самопрегорног залагања, радни народ села доприноси даљем несметаном развоју и процвату 88" ше домовине.