20. октобар

Свакодневно велики број грађана долази на дрваре да се снабде огревом

У ЈЕКУ НАБАВКЕ ОГРЕВА

_ Треба уклонити сметње и непријатности на дрварама

Ц већ око 18 часова увече, почињу да се образују пред из-

весним дрварама редови. То многи грађани „хватају ред" да сутрадан ујутру подигну дрва или угаљ. Већина од њих носе столице и, пушећи и разговарајући, проводи целу ноћ под ведрим небом, Већ увече они подигну бројеве и тако осигурају свој „ред“. Међутим, ако прођете поред неких других дрвара, видећете да редова уопште нема, иако на складишту има и угља и дрва.

Због чега су ови редова2 Има ви-

ше разлога. Неко сазна, на пример, · да је на једну дрвару стигао тран_ спорт „креке" џи одмах обавести своје пријатеље да дођу. Ови после обавесте своје пријатеље и тако се зачас, још увече, направи ред. Због тога се и могу видети мноти грађани како превлаче из сасвим супротног краја града дрва или угаљ, иако имају складлште много ближе,

Када грађани намеравају да подигну дрво, они се прво распитају где постоји машинска пила, која ће то дрво да исече. То је, такође, један проблем. Ако неко плати три“ десет динара за сечење једног метра дрвета, свакако је јевтиније, него да плати тестерашу три стотине до четири стотине динара. Џа и поред најбоље воље да плати, понекад не може да нађе тестераша.

Питање подвоза је такође један од проблема који искрсавају када треба подићи огрев, На појединим др“ варама се могу добити шпедитери који преносе дрво по одређеним цевама. За кола се уплаћује на самој дрвари, приликом уплате огрева. Н0, дешава се, да шпедлтера нема довољно или не могу све да пренесу, те су грађани приморани да траже около. Тако се обично дешава да наиђу на оне који уцењују. Дешава се да за подвоз пола метра дрвета, на веома кратком отстојању, шпедитери траже триста до четири стотине

' динара. Ако је количина дрвета или угља већа, или ако је веће растојање онда су и цене много „папреније", Погађања обично нема.

Постоји још једна околност која омета правилно снабдевање огревом. Мако се преко штампе јави да

"ев дели огрев, догађа се да грађани не подижу одмах, па предузеће не може да пребаци пристигле количине, јер су стоваришта препуна. Тако долази до застоја. После тога се дотоди да се многи одједном пожуре да подитну огрев, стоваришта се испразне и тада настаје тужва и страх да ће се остати без огрева.

И најзад нешто што, можда, нема везе са самом расподелом. То је држање службеника на стоваришти“ ма. На многим стовариштима се на» лазе службеници који су веома груби и дрски према купцима, Они и-

ји . 6 БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ

5ВУЧНИЦИ БА КАЛЕМЕГДАН У

: лања се : последње време покла ; ЗНА пажња уређењу Кале: мегдана. Управа за уређење града : правилно је запазила да би посе! тиоци парка могли овде још при» | затније да пробаве свој одмор, ако : преко звучника слушају разновр» | стан музички програм и буду има“ ф ли прилике да се информишу о : најновијим догађајима. У ту сврху фвећ је инсталирано пет звучника ф на Великом Калемегдану, а њихов : број ће се ускоро повећати. : Мали Калемегдан није озвучењ, тако да ће онњ који више воле | који користе ово лепо | :

тишину, или имати

место за учење или читање, обезбеђени мир, нЕ еко читавога дана, 3

а едиком Калемегдану преносе програме Радио-Београда. ЗОре штени смо да ће Управа за уре

рати посебан одоор, бити да састави

свеце сеоввавкањо савивнос он ра опену нгониваљарраљаванљавнвееазвоосевовавовевве сова

ње града форми чија ће дужност

што интересантнији дневни програм

користи само Радио-Бео- ; аи 2, ко и разне друге еми- : сије, плоче и тако даље. Кућинљ ! у којој су до сада били о нолно а чувари парка, претворена је У о 5 дио-центар, одакле се управља пр | носима. |

осовввовососовововованоновваввопаверецанеонавнеерееевоеоне»

. 5 8

мају такав однос према људима, као да им чине неку нарочлту милост, ако обављају своју дужност за коју су плаћени и продају грађанима оно што им са правом припада. Такав је, на пример, поред осталих, неки Цветко, који ради на стоваришту „Огрева", на углу улица Војводе Глигора и Господара Вучића. Градско предузеће би требало да поведе мало више рачуна о понаша“ њу својих службеника, јер није свеједно како се поступа са људима који долазе да набаве оно што им припада,

ОШ пре три месеца почеле су припреме за акцију за уређење града, а више од месецдана по-

чела је и акција. Иако акција траје

већ толико, до сада је веома мало урађено. Кривицу за то сносе не са-

мо надлежни органи, него грађапи и

многа предузећа. :

Џо свим крајевима града наилази се на примере који нимало не доприносе лепшем изгледу. Мако су у неким рејонима подељене добрим фронтовцима легитимације које их овлашћују да кажњавају преступе, још се увек осећа, да су те казне неефикасне и да је много преступа некажњено. "

ЏПаркови у Београду служе за доручковање или ручавање путника. Тако, на пример, парк између „Москве" и „Балкана" талико је прљав и пун отпадака, да изгледа као сметлиште, Други паркови се чисте ретко, и пуни су опалог лишћа. Што се тиче траве по овим „зеленим" местима, на њу потсећају само табле, на којима пише: „Не гази траву".

Колико има празних плацева, толико је ометлишта. Тако само у Улици Тадеуша Кошћушкот налазе се два плаца, која су препуна разних отпадака. На плацу поред редакције „Политике" отворио је „ра-

дњу“ један крпар лонаца. По цео дан на гомили ђубрета поправља старе лонце и шерпе. Стварно, репрезентативна „радња“ у центру града, +

У Сарајевској улици, налази се гомила бодљикаве жице, о коју редовно пролазници цепају ноћу одела,

“

Културни излози у многоме доприносе лепом изгледу града, али још увек предузећа врло мало воде рачуна о изгледу излога, иако је о томе већ много писано. Пролазећи центром града сваки грађанин може да примети много излога, који не само што су неуредни, него су легло прљавштине. Ако човек у излогу посластичарнице „Теразије" примети два стара крзна од лисице и оглас крзнара, већ је то мало чудно. Али ако се ту још шета и миш, онда је то још чудније. Поред тота, излог је разбијен. У Кнез Михаиловој улици, у једном излогу се још од Првог маја налази макета пливачког стадиона. Макета је већ оштећена и на њу је пао дебео слој прашине, — а стадион још није, саграђен!

Железничка станица је место које је, вероватно, једно од највећих легла нечистоће, Два парка пред самом станицом потпуно су уништена,

" питсл Љ 2аеиштИ

ПИОНИРСКИ ПАРК НЕМА ЧЕСМЕ

у Пноннрском парку, између Улипе Маршала Тита и Булевара Црвене армије заиста је много деце, која ту

налазе Хладовину и свежину, играјући се по сеновитим стазама. Међутим, иако је овај парк тако пријатан за малишане, он има један крупан недоста. так. У њему нема чесме. Колико је че“ сма потребна, јасно је кад се узме у обзир да деца често ожедне, пспрљају руке, баце цуплу нли играчку у пра-

шину, а све то захтева прање на липу места. Мајке су због тота принуђене да носе воду у флашама или одлазе у оближње каване и радње. Исто се тако осећа недостатак клозета, због чега се каљају сеновитија места.

Сматрам да би ова два питања тре» бало што пре решити.

Ј. ШИШКОВИЋ Х

ПОСЛЕДЊА ВОЗИЛА ТРЕБА ДА КРЕЋУ НА ВРЕМЕ СА ПОЛАЗНИХ СТАНИЦА

| оги грађани, нарочито онп који станују на периферији града, жале се да им је немогуће да посећују позориште и друге приредбе због тога што су после приморани да се враћају кући пешке. Последњи трамваји требало би да полазе у 23,20 часова, а око

НАЈОШТРИЈЕ КАЗНИТИ _ ИЗАЗИВАЧЕ НЕРЕДА НА НИЖЕРАЗРЕДНИМ УТАКМИЦАМА

А првим футбалским сусретима 38 б првенство Београда поново су се јавили недостаци и грешке који не само да ометају правилан развој футбала, већ п негативно делују на на. предак осталих спортских грана. Не. спортско понашање, гледање на спорт» ска такмичења кроз клубашке призма н прављење инцидената, све су чешће појаве на нижеразредним утакмицама. Ове тако стране појаве нашем спорту често су потенциране не само понаша њем појединаца из публике, већ и ста вом појединих играча и функционера друштава.

Два инцидента, која су се десила у вадњем колу првенства Београда, јасно показују до које су се мере развиле И разгрејале клубашке страсти. На нгра. лишту Чукаричког одиграна је првенствена утакмица између Трговачког и Бродарца ва првенство другог разреда. Све до средине другог полувремена, игра, нако је на махове била груба, и: пак св развијала релативно мпрно. Ме. ђутим, после примљеног четвртог гола, итрачи Бродарца почелв су да играју грубо упркос сталвих опомена судије да то не чине, Грубом игром нарочито су се истицали центарфор п десна полут, ка Бродарца, У једном дуелу ва лоптом, центарфор Бродарца ударно је играча Трговачког, Васића, нашто му је овај ударац вратно. Уместо да изврше од: луку судијв н да мирно напусте терен, ови играчи су наставили тучу. Удараџ центарфора Бродарца као да Је бно ситнал ва публику. На челу са боксе“ ром Радушким (који је, вероватно, хтео да опроба своје способности на играчпма) публика је улетела у терен и поче ла да удара играче Трговачког. За вре. ме туче једна трупа од око педесет лица напала је играча Васића и поче ла да та јури по игралишту п околним улицама, ударајући га детвама и каме њем, За све ово време играчи и члано, ви управе Бродарца уместо да ваштите играче Трговачког и сами су уче ствовали у тучи. Треба поменути још н

то да је играч Трговачког Васић, који није смео да се врати у свлачионицу, бно присиљен да побегне од навијача Бродарџца у дресу н гаћицама у варош. Овакви и слични инциденти редовна су појава на овом игралишту. До сада у права друштва Бродарац није ништа предузела да их спречн и да онемогући испаде несавесних итреуа ин навијача.

Још увек се догађа да поједини играчи у току игре приговарају судији н добапују разне погрдне речи. Међутим, случај који се десно на утакмици Д: шановац — Напредак превазилави и најгоре понашање. Код резултата 3:1 за Душановац судија је оправдано досудио пенал против Напретка, Играчи

апретка су га опколили претећи му да ће добити батине ако не повуче своју одлуку. Како то судија није хтео да учини и како је п даље остао при своме захтеву да се пенал изведе, поједини играчи Напретка почели су да га вређају разним погрдним именима. У овоме се највише истакао Пера Саво: вић, који је пришао судији и неколико пута га ударпо по дипу н разбио му вилнпу.

Овим случајевима нису потребни ко. ментарп. Сматрамо да би фискултурни форуми према нниндентима ове врсте, требало да предузму оштре мере и кривце лане, Не треба избегавати ни најоштрије мере као што су: брисање клуба, дуговнремено чак и доживотно дисквалификовање играча н слично, Не може се дозволити да овакви инпиден. ти, који не само да кваре углед нашем спорту, и који су гори чак п од оних од пре рата, ометају правилан радвој спорта н негативно утичу на уздизање паше омладине. Једино на овај начин могу се уклонити штетне појаве из натег спорта. М, В,

еј

ТРИ ПИОНИРА У ЗАГРЕБУ

23 часа се обично завршавају позорпишне приредбе. До поласка последњег трамваја обично им остаје пет до де“ сет мипута, Но, дешава се, да послед“ њи трамвајп крећу раније. То је у по» следње време постало веома честа по» јава. На пример, последња „десетка" обично креће око 23,10 часова. Мо жда ће неко помислити шта је то не колико минута, али оном човеку који стигне трчећим кораком на Славију, и види како му одлази последњи трамвај, свакако није лако када помнсли да мора да пропешачи до Бановог Брда или Бањице. Када је лепо време, то још може некако ни да се поднесе, али када почну кише ин снег, свако ће да

поразмисли, да ли да пође по киши или снегу у шетњу са једног краја гра-

да на други. РЈ

јер се у њима спава, Иста је слика и по чекаоницама. Ту је кривица до путника који леже по поду, бацају

разне отпатке хране и хартије. Али,

разни пролазници кроз Београд, не само што спавају по чекаоницама, железничке станице, већ и у центру града. Тако жене из унутрашњости

„спавају поред апотеке „Први мај“,

у Улици Маршала Тита.

На Каленићевој пијаци, прво падају у очи коре од лубеница и муве. Сандука за смеће је мало и они се брзо напуне. Градско преду“ зеће за чистоћу шаље ретко своја кола, тако да је увек гомила ђубрета поред сандука. Повереници из свих рејона су се жалили да не могу да набаве довољну количину материјала за сандуке. Међутим, иако су добили сав потребни материјал, до сада се нису појавили нови самдуци по улицама. То није случај само на Каленићевој пијаци. Тако је и на Сењаку, где уопште не постоји ниједан сандук, Пред зградом Седмог рејона, где се налазе две трамвајске и две аутобуске станице, нема ниједне кутије за бацање отпадака и карата.

Трешење тепиха са тераса и прозора на фасадама постала је сасвим обична ствар. Тако у Улици краља Владимира, број 17, са другог спрата, стално се тресу теписи на пролазнике. Ово, наравно, није усамљен случај.

жХ

У неким рејонима су постигнути бар извесни резултати. Кажњена су до сада мека предузећа и грађани. Засада, у акцији уређења града предњаче Други и Шести рејон, док у Осмом рејону акција још није почела. Цео овај посао је веома тежак. Да св коначно отклони све што квари леп изглед града, треба да се уложи још: много рада и добре воље, не само надлежних органа, него и грађана који у многоме доприносе нереду и ружном изкледу града. Али, ако ве, као до сада, ради несистематски и овлаш, ако се наређења, која се

; доносе, не спроводе стриктно и те-

мељнео, ако се не предузму оштре мере, са потребним ауторитетом, цела акција неће дати резултате који се од ње очекује,

Р. Ј.

ЦРТИЦЕ СА НИЖЕРАЗРЕДНИХ УТАКМИЦА

Кад се поквари камион...

предигру прошлонедељној утакмици Железничар-Икарус, требало је да одитрају подмлаци истих друштава, у оквиру такмичења за куп Београда. Међутим, подмладак Икаруса није дошао У одређено време и судија је отсвирао пар-форфе (3:0) за Железничар, Али сат касније појавио се камион са играчима Икаруса, Испоставило се да је подмладак Икаруса изгубио утакмицу, јер им се камион у коме су дошли покварио на половини пута Земун - Београд.

Продато је свега 15 улазница2! Већина игралишта на којима се играју утакмице првенства Београда нису ограђена, или су недовољно отрађена. Зато је редовна појава да већина посматрача нв плати улазницу. Обично пред сам по-

четак утакмице неколико функционера обилази око игралишта и покушава да неплати улазнице. Ако су функционери мало енергичнији настају препирке, јурњава по игралишту, па дође и до туче, На недељној утакмици Железничар-Ика» рус, функционери Железничара успели су да од преко сто присутних гледалаца наплате свега 15 улазница!7

А слично се дешава и на осталим игралиштима, „Сјајно, један помоћни судија није дошао“...

Судија на ниже разредним утакмица“ ма има врло тежак задатак. Он мора све да види и да на време интервенише, јер због ситнице може да се изроди и туча. Уопште, ретко прође нека недеља, а да на некој утакмици не дође до инцидента. Зато главни судија мора да има и до• бре помагаче,

64: Ух, гледај !

Међутим, један помоћни _ судија за утакмицу Железничар-Икрус није дошао. Заменио га је један „озбиљнији" човек из публике, наравно са мало успеха.

Недолазак помоћног судије обрадовао је једног функционера Железничара, који је узвикнуо:

— Сјајно, један помоћни судија није дошао, остаће нам у клупској каси 150 динара,

Разумљива је ова љубав члана за интересе свога друштва, кад се зна да приход који се добија са једне утакмице није довољан за исплату хонорара судијама, него се остатак новца узима из благајне друштва,

Качкет на глави доноси срећу Толмани, који у једном тиму имају најтежу и најодговорнију дужност, често су сујеверни, Изгледа, да меки носе и амајлије. Обична је ствар да имају

. качкет на глави, како им не би сметало

„

сунце. Међутим, голман Трговачкот, носи качкет у свако доба.

што је најважније он се од качкета не одваја ни у мајкритичнијим моментима за свој гол. Тако му је прошле недеље, која је, узгред буди речено, била тмурна и кишрвита, у једној гужви пред го+ лом пао качкет с главе, Док су сви очекивали да ће се он бацити за измаклом

лоптом, он се брзо сагао и подигао са земље качкет. У моменту кад је стављао качкет на главу, противнички играч је пуцао, али наравно промашио је гол. Да је голман мало закаснио са стављањем качкета, противник сигурно не би промашио. Овако нема гола, кад је качкет на гла-

70 >= 4 и ти

(А

| У

ДОН ЈЕ АНЦИЈА ЗА УРЕЂЕЊЕ ГРАДА У ТОНУ з

У НАШЕМ ГРАДУ ПЛАКД-

"ТИРДЊЕ СЕ ВРШИ БЕЗ СИСТЕМА

вака важнија акција са којом треба да су упознати сви наши грач

Ђани, да би је својим учешћем потпо« могли, а исто тако и сваки важнији празник наше нове историје, као и свечане годишњице, обележени су, поред осталог, и истицањем плаката и штампа» них парола на видним местима у граду. Међутим, питање истицања ових плаката није рационално ни дефинитивно решено, поготову не с обзиром на значај полумилионског Београда и тежње да се он до крајње могуће мере улепша и уреди. у

Редовно плакатирање врши се на за то одређеним просторима и таблама, али кад се укаже потреба истицања већег броја плаката (Први мај, избори, зајам) онда се отступи од свих дотадањих забрана и они се лепе где се стигне; по фасадама, оградама, вратницама им окнима. То није најгоре. Због ранијег искуства да се солидно залепљена хартија тешко скида са подлоге, (а можда и из неког другог разлога) у последње се време плакати причвршћују овлаш, тако да их одлепљује први ветар или несташни шврћа. Онда то више нису плакати, већ исцепане крпе хартије, које руже град и уместо да доприносе ствари о којој говоре, само јој штете и крње њен углед.

Што се тиче стављања плаката у излоге, најчешће се то чини немарно: убаци се преко изложене робе — тек да се уради! Да ли он ту стоји ружно, да ли са савио, — о томе се, у највише случајева, не води брита.

Нашим се плакатима у последње време поклања све више пажње, из дана У дан они су бољи, брижљивије израђени, и као такви треба заиста да буду украс града, кад су на таблама и одређеним местима, а допуна излога, њада су у њима. Досада о томе није вођено рачуна. Плакат је у излогу стајао као сувишна хартија.

Још једна стална београдска појава је неуклањање застарелих и пожутелих плаката. Тако се деси да првомајски плакат сачека двадесетооктобарски, а неки пут и првомајски следеће године, Ова показује свако отсуство бриге за град и излоге у њему, и отсуство смисла за уредно и лепо.

Било би потребно да Управа за уређење града поведе рачуна о овом нереду који влада у погледу актуелности плаката у граду, а исто тако и да питање лепљења коначно реши у складу са временом и потребама,

Гринфелдова индиска одбрана

Ролобај розе 17 рофеза БЂејона:

Тетапо 29 аупизја и зедтот Ком обтраде ч риђгоумки и теби Реги—јЈивовтамјја, ве!: Капа! (Рети) — Ст! СИогб (ји-

нозамјја)

1. 42—84, 868—16; 2, 02—04, Б7—Е6; 3. Бђ—е3, 47—45; 4. Б01—Е5 (Оај 15рад Јоуса ргеауја вфокћопизки уагапћи СпјиТећдоуе зпзке одђгапе. Вен рген да 12тел! ргонушекон Капја па 16, а зат да Зега 8023:45.), 816—еа4! (Мајђо ; одкомог стпова.); 5. с4:45 (КНеде зе јЕта 65. 53:24), Бе4: 55; 6.82—ћа4. Бед—е4!; 7. 53:24, рав:аБ; 8. Бедз—.с3,0а5—а5; 9. е2—е3, 1867; 10. уп—е4, сл—е51 1. ра1—13, 0—0; 12. Бд1—е2 с5:84; 13, ез:84, Бђе—с6; 14. ћ4—15, 06:44 (СПавоме је ћабпо 1агабипао да зтле одпе4 Хова редаКка, роо Ђеп пебе тан угетлела да зргоуеде изрезал парад па КгаЦеуот КтЛи.); 15. Бе2:а4, 7:84); 16. ћо:аб, 17:26; 17. 0—0—0,

2. ...'. раб—Е5+1! (Вгат 1 епегшбот ргонупарадот СИаом6 рогрипо ита гкси п вуоје гикеј; 18, Ха1—а2, бев—45; 19, Вез—45, Тав—св; 20. 8абет+, руне 21. таг:аа, рет—65+, ве ргеџаје,

Ма 22, 013—4 вед о ЋЕ 22, .... рЕБМА; 23 ал, Бл—р5 1 ст доба Наиги, ТУ

М, Р. тела 1 Теомзка гпасајпа рагија, ~ + = РАДОМКЕ ок =; | з Ио | ер | У ~

ЈУПЕК,

У = 4 ТОМЕ |

(ВА 25,

2 3 58

ј 7 – | =