20. октобар

~ Е ; | (У у А

| | | | Ру

Најближа перспектива остварења Генералног плана

Бе

на Таш-Мадану |

оград

Ри

пр и РЕТ

у блисној

Н" тешко замислити како ће да изгледа Београд

У будућности, главни град слободне и независне

удућности

пају се у сунцу новоподигнути станбени лавиљони, Негде иза угла допиру раздрагана клицања малишана,

ВЕЋ ЈЕ ОТПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА ПАРКА НА ТАШ-МАЈДАНУ

Југославије. Ево цртежа и макета У Урбанистич- — Дечји вртић, — одговара шофер на мој упитни 6 | ком заводу, ево планова који ће дочарати радозналцу поглед, > Иби, „ беликимљ (иколамиа слику будућег града, ево грађевина, паркова, стадиона, Чисти ходници и степеништа зграде... (Прескачем На Беора уском, универзи. .

станбених насеља никлих у напорима првих петогодитињих планова. То су тек само контуре генералног плана и модерног урбанистичког преуређења града на ушћу двеју река. А када планови буду остварени у потлуности!... Но, то су питања даље будућности, будућности од 10 до 20 година Унапред. А нас интересује оно ближе; Ђеоград по завршетку првог Петогодишњегт плана.

Реконструкција главног града увелико је отпочела, Генерални план се остварује. Али да би се добила права слика тих радова није довољно прошетати само улицама града, разгледати многобројна радилишта и створити У машти јасну слику будућег града, слику очишћену — ол томила скела, материјала и запослених људи... Не, није то довољно. Зато је потребно отићи двадесетак Километара ван града, обићи многобројна радилишта, која, на први поглед, као да немају никакве директне везе — са Београдом и уз помоћ искусног водича дочарати визију целога града на крају прве Петолетке,

Београдски железнички чвор у градњи

Ево нас у Остружници. Десетак километара запално од Београда леже на обали Саве трошне куће, бојажљиво шћућурене уз брежуљак. као да су се умориле од старости и дотрајалости Тамо преко реке пружила се дрвена конструкција из које штрче четири велика бетонска стуба као постоља огрсмних споменика. Ускоро ће још десетак оваквих постоља примити на своја плећа

тешку гвоздену конструкцију железничког моста... Спо- време — ма која његова област ако се штеточине по кори дрвећа. По фабри- ло па ди питала паса меник... И јесте и није. Споменик славних дана изградње На Тргу Маркса И Енгелса погледа, Пре пет година било је на Бео- кама, предузећима, сељачким радним _ 9ВОМ крају, ко 5

им гвоздена рука која спаја две обале...

Шта би могао да исприча наш водич о остружнич“ком мосту... Читаву књигу чињеница од којих ћемо запамтити свмо најважније:

— Дуг 657 метара, мост ће бити завршен Ујесен 1251 кодине. У њега ће бити узидано 103.400 тона бетона и 2,600 тона грожђа. Висина сваког његовог стуба од дна до врха равна је висини палате „Албаније“., Где би нас одвела прича о људима који су градили четири године овај гвоздено-бетонски колос, прича о просечно 60 до 80 ударника месечно...

И, ето, хтели смо ла говоримо о остварењу генералмог плана Београда, а почели смо од моста код Остружнице... Када смо већ пошли тим путем наставимо у истом правцу даље... Нагласимо само да смо пут већ скратили. Прескочили смо Земун Поље и Бежанију. али та два места можемо да посетимо и доцније, јер, стварно, данас не могу да нам пруже много интересантних података за ову нашу кратку екскурзију у блиску будућност...

Са леве стране пута, тамо у даљини према Београду, дижу се димњаци нове фабрике керамике. То Је Макиш, место на коме ће нићи мноштво нових индустриских постројења, Макиш индустриски део Београда... А напред, поглед нам се судара са масивним зградама фабрике тешких алатних машина у Железнику... Пролазимо поред овог гиганта — чеда прве Петолетке, Дошли смо до брда, управо до тунела...

Са друге стране брда, код Кијева, иста слика, Отвор у брегу и омладинске чете, Пролазимо Кијево и стижемо У Ресник...

— Зашто смо прешли овај пут, — упитаћете,

— Па, ради се о генералном плану Београда, — одговориће вам зачуђено наш РОДИЧ.

А пошто ви и даље не налазите никакву везу, даће вам потребно објашњење;

логичну

— Да би се град развијао, да би растао, да би могао бити уређен према савременим урбанистичким захтевимг, потребан му је простор и растерећење од окова који су та стезали, који му нису дозвољавали да дише. Е, зато је као прва мера остварења генералног плана предвиђено решење београдског железничког чвора Зашто да кроз главни град пролазе возови натоварени теретом који нија намењен њемут Теретне станице У Земуну, Београду и Топчидеру преоптерећене су, ИМ та ће гужва бити избегнута новом обилазном теретном прутом Земун Поље Бежанија — Остружница — Кијево — Ресник... Зато се

диже мост код Остружнице, зато се буши тунел код Кијева, пресликавали су фреске по средњевезграде — привремено смештени Правши ~ - етле зом Београду траду будућности којипо- овим минисљтрима, пети бо. | ттелектуалци, како од њих израстају | Б П факултет, Равни и Економски чиње да се оцртава на пешчаном тлу рима, проуч Ху људи. Иванка БЕШЕВИЋ А воград другог Петогодишњег плана равнице, . др >

А сада, посетимо главни град наше Републике у ж Развитак Универзитета и великих шко- 4 току борбе за други Петогодишњи план, ла види се и по унутрашњим организа- "а =

Дакле, прва Петолетка је испуњена. Још нетде 1950 Не, дионим променама које показују како

тодине мене су послови натерали да напустим Београд им, ево, враћам се натраг у почетку лета 1952. Док брзи загребачки воз клизи по шинама према Земуну, радознадост ми не дозвољава да седим на једном месту... Устајем, гледам кроз прозор. излазим у ходник, пушим нервозно цигарету за цигаретом.

Најзад, у даљини светлуцају кроз мрак светиљке Калемегдана... Пролазимо Земун... Силуета Победника оцртава се на звезданом небу.

Београд!

Железничка станица иста као и 1950, само без оне несносне гужве Стали смо на шеснаести колосек... Те ретна станица је пресељена У Макиш, да би путничка била проширена. На тој станици без гужве осећам се као странац, а деле ме свега три године отсуствовања...

Пружио сам адресу шоферу таксија: станбено насеље између Старе Карабурме и Миријева. Негде — испод Опсерваторије кола су стала,

Широка, пространа улица, оивичена дворедима., Ку-

ДАНАШЊИ ИЗГЛЕД ТРГА МАРКСА И ЕНГЕЛСА

онај део разговора приликом сусрета са пријатељем, то не спада у ову моју причу). Стан. Пријатељ, жена и дете, смештени у две собе; два балкона, купатило, нуспросторије. Питам;

— Па то је Београд, најзад, решио станбени проблем!

Пријатељ ми је „човек од струке“, у питањима грађевинарства нема му равна.. Е

— Решио... Није, али решава... полако., Видиш, данас у Београду имаш читав низ овако уређених станбевих насеља, Све је то саграђено 1950 и 1951 године. Најпре, ево, ово где ја станујем, затим насеље у Црнопоточкој улици (не говорим о онима који су у градњи, већ само о завршеним насељима), па на Миријевском Путу (зевршено 1950), ла на Лазаревачком друму насеље за раднике предузећа „Пролетер“, па станбена насеља у с Раковици, насеље монтажних зграда изнад села Кнежевца, насеља у Земуну (Нови Град, па на Сењаку, — све су то вовоподигнута модерна насеља, — завршава своја набраЈања мој пријатељ

А ја, радознао као сваки паланчанин, молим га да прошета самном и покаже шта је саграђено у току по. следњих година.

— Данас сам слободан... Почећемо од центра, — пристаје он.

Аутобус нас је довезао скоро до Трга Маркса и Енгелса,

— Гледај, ту нису потребне речи, — каже ми пријатељ. ИМ ја сам гледао:

Нема старе зграде Окружног суда, нема ни страћаре на углу Влајковићеве. Широк полукружни трг са великом бистом Маркса у средини, затворен зградама биоскопа „Београд“, новоподигнутом штестоспратницом. Централног одбора синдиката Југославије, зградом „Борбе“ и Централног комитета. Између Влајковићеве и Скупштине парк, прекопута, између Градског свожђарског и „Игуманове“ палате скела — подиже се нова зграда. Нави"ше, пространим Булеваром Црвене армије стижемо до блока Таш-Мајдан. :

Море зеленила, од Таковске, па све до Техничког фекултета, а У средини блистају огромни прозори новог Уметничког музеја.

— Београду треба ваздуха, зеленила, свежине,

Изнад Правног факултета нова вишеспратна зграда, још више, на углу Карнеџијеве и „27 марта“ диже се нова зграда Техничке високе школе Дуж Булевара Црвене армија нема травњака, али зато зеленило. Тат-Мајдан привлачи пролазнике м освежава их боље него чекада изгажени, блатњави травњаци,

· Опет на Теразијама

Враћамо се на Теразије. Редови укусно опремљсних књига у излоту „Југословенске књите", ту, између палата „Београд" и „Касине". А даље, у продужетку, импозантна грађевина Министарства поморства са пасажом за Нушићеву Улицу. Пролазимо скроз, У Кардељевој Улици гомиле ископане земље, закрчени пролази, радне бритаде, К

— Шта је то, — питам.

— Е, смеје се пријатељ — веред; бушимо драги мој; растерећујемо Теразије саобраћаја, повезујемо Кардељеву улицу са Призренском.

Покушавам да критикујем: „Видиш, центар сте уредили, а како је са периферијом7“

— Па већ сам ти код куће испричао... Тамо је низ станбених насеља, У Макишу дижемо индустриско насеље, теретна железничка станица је већ готова, А ако хоћеш можемо да се прошетамо и до Земуна.

Пристајем. Бежаниска коса код Тошиног Домбаска улица Студентско насеље

— Скоро пет хиљада студената станује овде.

Поред Студентског града ново насеље, Станбене зтраде за грађанство...

тунел, Тунелом

бунара,

На самој Коси лепа, нова зграда: шумарски факултет, а прекопута, преко пруге, три

за овај један дан, који ми је жртвовао мој приЈатељ, нисам могао да видим све Сутрадан сам обилазио град. Ево да набројим шта сам видео, и то само оно што је завршено, јер би списак објеката у Раду – био предут. Дакле, завршен Булевар војводе Миштића, нове станбене зграде на Сењаку, нова палата „Геокарте“, дом културе Шестог рејона, Калемегдан преуређен у једно од најлепших шеталишта Београда, забавни парк, пошумљене колоније на Вождовцу, Миријевском Џуту, у Цвијићевој улици: ново градско купатило у Војводе Глигора улици и тако даље и тако даље.

Х !

Ево, то би у најкраћем била визија Београда у најближој будућности према генералном плану, чије је остварење већ данас увелико отпочело,

Израстају нови стручњаци

= НО

А јесењим данима вратили су се сту(; денти и унели поново живот учења, науке и полета своје младости у лети опустеле зграде факултета и високих школа. Сваке јесени се то понавља: испитна нервоза, упознавање с новим (за слушаоце) областима науке и новим предавачима, почетак рада с новом снагом и свежином, препричавање искустава са праксе и сећања на летовалишта, И сваке године се то мења, развија: тај, не мали, део београдског живота набујава, расте — све разновречији, богатији, снажнији. Шта је пет година у животу града старијег но хиљаду година. Много у наше

градском универзитету 11.398 студената, а дамас цео град носи неко великошколско обележје — готово сваки петнаести Београђанин је студент, За наставним катедрама, у научним институтима, установама и лабораторијама, предају стечено знање, обогаћено сопственим искуством и иницијативом, млади интелектуалци, јуче изашли из клупа и слушаоница, Бројке говоре најбоље како они пристижу да преузму свој део задатка враћајући тиме свој део дуга, У току последњих година из Пољопривредног факултета пошло је на огледна добрз и станице, за предаваче и практичаре 432 млада стручњака, а од 1920 до априла 1941 дипломирало је свега 380 студената на том факултету, Природно-математички и Филозофски факултет дали су заједно, највише за наставнике средњих школа, 714 дипломаца. Само у годинама Плана дипломлрало је 747 правника, 432 економиста, укумно реко 3.500 нових стручњака, # Нису само на месту жалосних рушевина поново подигнуте универзитетске зграде, већ су и дограђиване где је то било потребно. Од 1945 утрошено је на реконструкцију универзитета преко 880 милиона динара. За зграду Техничке велике школе нико не би дамас рекао да ја била добрим делом порушена, као ни за амфитеатар Патолошког института, Астрономску опсерваторију, Прву идруту интерну клинику, хируршке клинике, Анатомски институт и Судско-медицински завод. Нико не би рекао да су те зграде биле у кршу и лому да нису многе од њих проширене и преуређене да буду пространије и погодније за рад него кад су замишљене и изграђене, Студенти ветерине слушају предавања у сасвим новој згради. Физиолошко-хистзлошки институт добио је просторије које одговарају значају и озбиљности студија. Дижв се зграда Шумарског факултета. Дићи ће се и зграде Правног, Економског и Саобраћајног факултета у Но-

нарастање потреба тако и способност наших научних установа да им се прилагоде, Још 1945 од Фармацеутског отсека Медицинског фекултета постао је посебан факултет Следеће године основан је на Техничком факултету Рударски отсек кога на Београдском универзитету, и поред свег значаја рударских стручњака до тада није било, а затим је основан и Геодетско-мелиорациони отсек. Филозофски факултет поделио се на Филозофски и Природно-математички, Технички факултет издвојен је у засебву Техничку велику школу са бројним факултетима. Медицински факултет прерастао је у Велику школу, На Новинарској и дипломатској великој школи отпочело је припремање новинара и дипломата, који ће својом спремом одтоварати задацима који их очекују. И то ни из далека није све што је учињено да научне установе стварно служе својим задацима. Нове научне установе и институти широм су отворени младим људима чија је научна радозналост жељна сазнања, а способности обећавају да ће стварати у пракси,

„Бруцоши", са много воље и самоуверености, заузимају и ове године значајно место у активности факултета. Да би и они могли, без већих материјалних тешкоћа, да савладају вауку повећава се број стипечдија које је, већ прошле године, добијало 52 од сто од уписаних студената, Висина стипендије одређује се према потреби и заслузи појединца. За студенте се отварају мензе и домови, 0 њиховом здрављу се води брига, Није случајно што су прве довршене зграде на Новом Београду студентски домови, који ће примити око 4.000 студената првих становника будућег језгра главлог града. Милионске суме потрошене су на позајмице и помоћ студентима, на опоравилишта, лечилишта и тудентску амбуланту. ~

Могу ли се заборавити дани проведени У другарству и шали, у спорту и раз»>ноди, безбрижни дани летовања Тада су

се упознавали и зближавали медицинар и филозоф, правник и ветеринар у плаветнилу мора и јасног јадранског неба, на стрмим планинским литицама. Свуда је било студентских летовалишта. Много би било само места набрајати. Зар није доста ако се кеже да су била лепо уређена и снабдевена, да су била пуна весеља и ведрине. да ће бити међу најлепшим страницама у дневнику сећања на стуеднтски живот,

Лето није студентима прошло само У одмору. По забитим планинским пределима истраживале су богатства наше земље екипе студената геологије са својим професорима, биолози су тражили

НАД МИКРОСКОПОМ — БУДУЋИ ВЕТЕРИНАРИ ПРОУЧАВАЈУ ПРОУЗРОКОВАЧЕ БОЛЕСТИ

задругама јављали су се рационализатори и новатори, награђивани и похваљивани студенти. Није то било само практично проверавање знања, већ и део враћања великог дуга, Бећ лета 1948 група студената треће године архитектуре израдила је пројекте основних типова задружних домова, које је користио Пројектантски завод Србије. Вогољуб“ Сребрић, студент Технолошког факултета постао је рационализатор у Загребачкој творњици „Плива", јер је решио питање

добијања калијум-јодида смањивши производне трошкове за 60 по сто. Студенти Академије за примењезу уметност

Ср ТТ |

Б ЕЛИ град... Оп има два поносна лика:

тик ратника гордог и лик трудбеника.

Један лик је с мачем, стрелом одапетом, други лик је с маљем, с мистријом их длетом.

и људи...

ричара проучавала је историју Беотрада У ХУГ веку, група економиста доба Наполеонове владавине у Далмацији, а сту. денти југословенске књижевности и ~. кономије испитивали су прошлост Ду. бровника ХУТ и ХУП века кроз 5иса| Дубровачког архива. Њихов рад је а мало обогатио ризницу наше историске науке.

На летњој пракси 1949 године етнолодшка група студената Филозофског фа«. култета сакупила је, у екипи а наука, више од 7.000 народних песама.. Педесет медицинара прегледало је 203.000 људи у пет срезова Подриња и утврди-

рез и ношње по Македонији, Група исто- | |

земљи није био познат,

Студенти се не изграђују у укалупљене мозгове и мисли, већ развијају иницијативу стваралачке маште кроз диску-=

сије и научне групе, чији рад већ даје |

корисне плодове, решавајући проблеме свакодневне праксе. Студенти Технолоштког факултета А. Деспић и ГР Пута-

нов утврдили су, на пример, метод син-

тетичког добијања камфора из терпеч= тинског уља. Студент Р. Анђус кроз тему „Анестезија кипоксичном хипотермијом" поставио је решење једног значајног медицинског питања Студенти В. Перишић и Д. Петровић учинили су не мање достигнуће радом „'Рункционално испитивање јетре“, На Универзитету било је прошле године 117 таквих научних језграшца са 1300 чланова, од којих се неки баве и решавањем ширих опште«

научних питања. Ранко Бојанић, студент

Природно-математичког факултета обрадио 16 тему: „О једној карактеристичној особини коначних пресека", а В. Роглић студент истог факултета позабавио се темом: „О пореклу масе електрона". Сатима се расправљају по научним групама разна питања, бране и критикују поједине псставхе Тако се стварају буду“ ћи научници,

Треба ли рећи још шта о доприносу студентских радних (бригада изградњи земљеђт Оне су оставиле трајније споменике од слова на хартији, на "Прузи, Посавском каналу Железнику, Аутопуту,

Новом Београду, на свим могућим гра-

дилиштима. Цифре нису кадре да изразе њихов полетни рад и самопрегор, 'значке ударника, снагу њихове воље и свест, Е

Треба ли говорити о фискултурним и спортским успесимат Ко не зна за итра• че „Црвене звезде" која је дала за др“ жавне репрезентације (близу шездесет својих чланова

Тешко је, немогуће је све рећи шта се чини за студенте и како то студенти вра ћају, Можда ово неколико података донекле говори како се стварају млади

У данима борбв сав је предав боју; У данима мира кује срећу своју.

У пламену борбе п оп сав је пламен: : Једно топло срце, а не хладан камен. |

Када борба мине, свану нове наде, он је топло срце пи руке што граде,

Руке граде, и он расте, буја, ивета,

лепши сваке воре, лепши сваког зета...

, У данима борбе мирне дане жуди и већ слути рану вору да варудви.'

А у дане мира дане борбе памте и у огњу радо новпм жаром оламтв.

Он пркоси били; кида ланце,

мреже, >

Нико да га спуга, у свнрпрв веже!

Никад чико!... Дани, брза река. чује, а о чарст а будав п све чвршћи ту је.

С осмехом се јави сваког дана зори: да 18 мир доноси ил' дав да се бориР

, И увек је спремав против непогоде; да тле своје брани, и небо, в воде...

шј

Гвпао. ГАРТАЉА