20. октобар

У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ

Један утисак са. премијере _

ржићевог „Скупа“

А комедије Марина Држића, дубрезачког писца прве поло"вине ХМГ века, рекао је Миро-

слав Крлежа „да су у простору и.

У времену, данас већ давно прохујалих дана, заустављени гласови живог, пучког говора, који говори са позорнице исто тако ведро као и прије четири стотине година". __У Београду је недавно изведена „премијера с још једног Држићевог "дела. Чланови Београдског драмског позоришта приказали су комедију „Скуп' у најновијој текстовној обради др Марка Фротеза, који је комад и режирао '

Већина Држићевих дела, и то баш: она која се данас највише дају, ститла су до нас оштећена. Погубљени су поједини делови ори-

гиналних текстова, нека дела оста-.

ла су без завјипетка (као „Дупдо Мароје" и „Скуп'"), друга без почетка (као „Манде"),. Приликом постављања на сцену такви Држићеви текстови морају се данас обрадити, заокруглити у целину. Поред обраде „Скупа" од Марка Фотеза пде зната је и обрада авИШе од др Миховила Комбола. сценски 0· стварен пред крај троше сезоне у Хрватском Народном казалишту у ЗатарбУ. . а приказана и на овогодишњем Фестивалу Ренесансе у "Дубровнику. Међутим, док се професор Комбол дословно држао Држићевог текста у издању Академије, текста који данас прихватамо као најближи, заправо раван Држићевом оригиналу, Марко Фотез је веома слободно користио оригинал, Не само да је дописао изгубљени крај, већ је додавао и читаве нове сцене, нова лица, нека лица избацивао; сажимајући комедију од пет чинова ва три чина премештао поједине сцене, проши-

ривао говор лица у комедији новим.

мислима и додатим речима. Тако се гледалац после претставе с правом може да запита и затражи одгавор; до које мере „Скуп'" Марина Држића у извођењу на сцени Београдског драмског позоришта претставља, просторно и пременски за устављене гласове живог, пучког говора“, онаквог каквог га је Ма„Рин Држић једног тренутка чуо. и

каквим је олрсђеним говором, од-

носно текстом и речима, забележио

сагледани исечак из живота Ду“ бровника свога времена. '" Марко Фотез није се зауставио

само на изменама текста које може

КАКО СЕ КАЖЕ

„ја вам то урадио рали тога што..

ВЕ више запажамо како се у го-

ворни, а и у писани језик увлаче склопови који имају нечега необичног и неправилног, Да је питање правилан" и „неправилан" ипак великим делом релативне вредности, о томе не треба много говорути. То сви знамо, То је, опет, у природи самоР језика и његова животд. Он допушта и ствара сам, према потреби, и многе до јуче неправилне кон струкције и облици постају обични

и — самим тим правилни, Ипак 0 овоме речепичном склопу можемо говорити.

Наведена нам је реченица јасна, али је јасна не само стога што с2знајемо њен смисао из говорне ситуације, него што и она сама садржи све елементе који су потребни, за пуноћ: и јасноћу њена садржаја. Другим речима: она је јасна али није правилна. „Ја сам то урадио ради тога што мислим да ти је потребно" има неправилности у склопу, у помоћним речима.

Основна је грешка у речима „ради“ тога што". Кад апализујемо смисао те везе, лако запажамо да је предлог ради у тој вези погрешно ве- _ зан с речју што, управо ради тога с речју што.

Зашто тог — То ћемо објаснити.

Основна је разлика у значењу предлога због и ради, Предлог због указује на узрок, а предлог ради на циљ. Простије речеџо, уопште се. може описати њихово значење ако се кзже да се оно што се изриче предлогом због односи на узрок радње глаголске, док оно што се везује предлогом ради односи на циљ. Другим речима, узрок претходи радњи предикатовој, ано што је узрок остварује се, постоји или замишља се као постојање пре мего се оствари опо што се предикатом казује, док оно што се казује о лопом предлога ради идру тих речи — казује циљ, тј. указује да се остварује, дешава, да се тек има да оствари, да се деси после „остварења радње глаголске, тј. опога што се казује предикатом у реченици. Отуд је јасно да се онаква копструкција, онакав склоп не може узети у нашем књижевном језику стога што се у њему спајају помоћне речи које указују и на узрок и на циљ, а то се оје не казује нити се жели казати наведеном реченицом. Биће нам јасније ако наведемо ту реченицу и у другим везама како се често чује. Тако имзмо: „Ја сам то урадио ради тога јер,..",. „ја сам то урадио ради тога пошто..." Природно је, овакве везе нису исправне, нису књижевне, Ово стога што су ту спојене у једну органску везу различногт значења речи ради и јер, ради и пошто. У крајњој линији, оно је неправилно исто као и пример који смо истакли у почетку чланка.

Природно је, у јодној се реченици или у једном реченичком делу износи узрок, у другом циљ, једним се делом објашњава, одређује узрок радње глаголске, другим — циљ те радње, а то се све не може истим склопом казати. Међутим, овде су у вези бат! такве речи, баш таква веза коју књижевни језик, а то зилчи нашњ језичко осећање, не допу“ шта, пр А

Ако кажемо: „Ја сам то рекао ради тога да би се посао свршио", разуме се, било би јасно, Наиме, циљ тога, намера таквога говора је да се то и то изврши, сврши, уради. Али кад кажемо „Ја сам то рекао ради тога што си ти био непослушан", ја-. сво је да је склоп пеправилан, то јест помешано је значење предлога ради и због. Овде би по сми-

дакле по језичком осећању, о да стоји „ја сам:то рекао те тога што..." Значи: ти си то и то урадио и то је узрок онога што сам ја рекао, узрок ономе што сам ја рекао... “пе

да правда жељом да извесне речи и реченичне _ конструкције, неразумљиве данашњем гледаоцу, преведе на савремени говор. Он је додавао текст којим је стварао и сасвим нове ситуације, које су касније наметале даље деписивање новог текста, или што је још важније, додавао је такав текст којим је мењао чак и карактере људи

Држивев „Скуп", стари Дубровчанин, „лакомац", веома је стара тема. о грамзивом тврдици, експлоатисана' почев од Плаута, па преко највећих имена светске литердтуре, Шекспира, Молијера, све до нашег Стерије. У овој комедији Држић је уз извргавање руглу људ“ ске страсти — грамзивости за новцем, разрадио и фабулу о љубави двоје младих чијој срећи смета старчев порок: Скуп је спреман да ћерку | Андријану уда за старца Златог Кума, не би ли је само у“ домио без прћије. Личност Златог Кума како се упознаје на основу Држићевог текста одаје лик отменог' госпара, разложнпог и сталоженог старца који се жени по наговору своје сестре Добре, Полазећи ед Држићевог оригинала“ редитељ ни по чему не би нашао мо“ тиве да га претстави као похотљивог кокетног. геста старца који се — да се изразимо у стилу његовог неукусног кретања по сцени у току пр аве — „кибицује" са Андријаном. Редитељ је до овакве деформације: личности дошао баш дописивањем новог текста,

Како уогпште изгледа тако произвољне дописивање, нека послужи овај пример. Цитира се сцена У којој Камило (младић заљубљен У Скупсву кћер) и његов. слуга Мунуо одлучују кака даспрече удају Андријане за Златога Кума, Кампловог ујака.

Држићев оригинал:

Мунуо: Пођ' дома, учинт' се немоћан пека је мени!, Ријет ћу, да'си намуран на ту дјевојку, и како си чуо, да је су свако вјерили, да се с' ти разболио и да хоћеш умријет... Ако узбуде још од потријебе, ријет ћу, да је она теби, а ти њој, вјеру дала и да је од тога свједочба. срот« зова прерада:

Мунуо:- Чујме госпару! Грубин господар, "Ђиво, може све ријет Златому Куму, зажо ти пођи у њега и ћђеци му, да си се вјерио за Андријану, а послије

„пођи дома, учини се немоћан, а сетало

пусти мени и Груби. Рећи ћемо твоме дунду Нику и твојој мајци да си намуран на Андријану и да се си за њу секрето вјерио и кад си чуо да је хоће дат' Златому Куму, да се си разболио и да хоћеш умријет'... Ако узбуде од потриеб«“, ријен '"ћу да ста једно дугому вјеру дали и латгат ћу да сте иу попа били и да је од тога евједдџба.

Овако измењени текст створио је.

низ нових ситуација на сцени, између осталих, суррет између Грубиног господара Ђива и Златога Кума (уствари џцрсправљен монолог Златота Кума) у коме се Злати Кум претставља тврдоглав и непристуначан "Ђивовим саветима да одустане од своје намере. 4

По редитељевом схватању изгле-. да да. Држићев тврдица није довољно испољио свој карактер човека којим је овладао порок лакомости, када је сматрао за потребно да до" пише два: дуга монолога на крају другог и на почетку трећег" чина, у којима Скуп, пошто му је украден Буп златника, скоро луди од очајања. Обе сцене, нарочито она на крају другог чина, при чему, Скуп —по угледу на Молијеровог Харпагона јури према редитељевој замисли по сце хвата некакве своје визије, обраћа се публици, прети јој и тра-

жи помоћ од ње, да би на крају пао исаопштио у неком нервном грчу да је мртав — показују отсуство осећања стила и мере, а цео поступак редитеља и приређивача текста недовољно поштовање писца и значаја његовог дела. које оно као оригинална творевина заузима у нашем културном наслеђу. 15

Марин Држић је претставник, а код нас заправе и зачетник књижевног рода, у литератури оцењенорт као комедија „ерудита', коју карактерише угледање на антику, и по избору тема и по везној форми: пет чинова И очувана. три јединства. Међутим. редитељски реализована сцена када Џасимаха, слуга Златега Кума, са својом дружином — којој је редитељ. додао две нове личности — упада у Скупову кућу носећи. „претеж" .пир, претставља типичан лакрдиски призор из каснијих комедија „дел арте" које су се одликовале многобројним грубим шалама.

Глумци — чланови Београдског драмског позоришта, који су уз помоћ редитеља остварили претставу „Скупа" на својој сцени, били су заиста исувише вођени режијом, тако да им се при доношењу оцене њихових остварења она може дати

. само као интерпретаторима захтева

режије, а никако као тумачима ликова које је створио Држић А у погледу режије, као и целокупне прераде Држића, намеће св после претставе један утисак: данас, када се у штампи, као'и у многим дру“ гим приликама, све чешће дискуту= је и говори о тражењу сценскот израза, у: коме би сенајчистијим инајвернијим акцентом изговорила 'снага и дубина речи Марина Држића једног од највећих имеџа наше литературе и наше културе — прет= става „Скупа" . на. сцени Беотрадског. драмског позоришта, са акцентом којим је.дата, у, том тражењу неоспорно претставља“ корак уназад.

пале ЈЕ" ово

робу. за.

Једна сцена из комада „Жабица девојка и цвет живота"

Уз излонђу. у УЛУС-овој галерији

УЛУС-овој галерији на ТераУ јама 'отворена је прва послератна изложба графике, цртежа, акварела и пастела Ова изложба, има карактер унутарње, домаће културне манифестације. У низу од скоро две стотине радова, колико их она приказује, има итак-

вих која би се, у свако доба и на

сваком другом месту, истицали својим ликовним уметничким вредностима, Ке [ИУ

пи КУ] Ј)

5: | У)

ПИ

> ПРМАУИСАА

|“ Ху Ој

Д. Стојановић-Сип!: ПЛАНИНЕ И ГРАДОВИ

Мије случајно да је изложба ове врсте отворена тек сада, упркос, то“ ме што је делатност наших ликовних уметника била на висини. о чему сведоче редовно Улус-ове пре лећне и јесење изложбе, Требало је прикупи ото ЈЕ што су У“ метници даји У графици, цртежу, акварелу и пастелу и, порле | савеснот избора, утврдити оно што заслужује да буде изнето у јавности. Колике је опште познато жириу је био упућен далеко већи број радова од оног који је изабран. Сумњати у правилност учињеног избора, значило би сумњати у критеријум људи чији су укус и знање недвосмислено најпоузданији. | .

Но. ипак, на изложби графике, цртежа, акварела и пастела упадљиве су квалитетне разлике по'е-

диних изложених вероватно желело избећи узанкруг излагача док их овако учествује преко 80 што као тежња ни“ је лишено смисла, па су на њој своје место добили и цртежи архитекте "Ђорђа Крекића, који се бави и цртањем, као и пастели Васе По-

„тих

дела. Тиме св.

моришца, радови Радмиле ' Граовац и: неких других уметника.

За похвалу је да на њој учествују.

ликовни уметници који делују У позоришту (Мира Глишић Миленко Шербан) и'то са стварима које су за позоришвке потребе и стварана,

-као и'уметници који су последњих

година нарочито били плодни у ка-

· рикатури (Ћирић' Хоџић). Од ваја-

ра на жалост, сем Сретена Стојано-

вића, Јована Кратохвила нема дру“ Ј

гих; а ни један рад није изложио ни наш уметник графике "Ђорђе евдрејевић Кун.

" Забрињавајуће' је да су уметни-

"и завидног ранга, који с много

преданости раде као педагози (или баш због тога) изложили радове ко-

"ји их. ценећи по овој изложби, ба-

цају од нивоа на коме се налазе, Тако је Иван Табаковић заступљен

"са некодико радова, који га као уМатија' метника не каратеришу. Зламалик, пак, изложио је неколико темпера — сеоских мотива — дасладуњаво — сентиментално. Младен Јосић, који својим цртачким умењем многима може да послужи као узор, изложио је неколико-илустрација- за „Смрт СмаилАге Ченгића" који запањују безживотним неиздиференцираним изразима ликова.

Цуца Сокић и овога пута изишла је са својим суптилно рађеним цртежима у први план; ту је „Пијацда у Задру", „Свети Влахо", „Лука У Ријеци" и фина темпера „Пред кнежедим двором" у Дубровнику", која дочарава Медитеран и његову

атмосферу. Затим, одлични Стра-.

лини акварели, од којих се нарочито истиче „Дубровачку пјаца", па "Ћирићеви акварели, нарочито онај у зелено-плавом тону, који мриказује шеталиште у Макарскрј.

тиналност,

„Сплитска лука" Предрага. Милосављевића и његови крокији играча народних плесова, акварел

· Пиве Караматијевића са мотивом из.

градског предграђа, и | неколико његових цртежа, „Пејзаж" ' Ђорђа Поповића, осећајна са много културе рађена скица за композицију Павла Васића, пастели Антона ХУутера, графике Миливдја Николајевића и радови Радивоја Кнежевића. Од млађих, Стојановић- Сип је скренуо на себе пажњу својим дрворезима. у којима се осећају ориталенат и динамика („Мајка", „Јул плима", „Рат"). Млада генерацијаје бројно заступљена (Оливера Галовић, Спасоје

· Јараковић; Драгољуб Кажић, Бојка

Бакљанов, Влаја Стојановић). Милош Бајић изложио је, поред оста-

'лог, студиозно захваћене и цртач-

ки, добро дате ликове „На конференцији"; Раденко Митшевић цртежа сепиом са приморским мотивом; Бошко Вукаштиновић граФику „Истовар на станици рудника Трипче", а Божа Продановић цртеж пером. „Старица“. Зоран Петровић, коме је сразмерно. препуштено доста изложбеног простора, не чини се да то заслужује. |

На изложби учествују и бугарка Маша Живкова и Фрањо Мраз, познати хрватски сликар који је недавно дошао из Загреба и прешао У чланство ' УЛУС-а.

Неизвесно је због чега прва изложба графике, цртежа, акварела и пастела, није изазвала ону пажњу јавности „која јој припада и која би: се с правем очекивала. Чињеница је и то да до данас, изко је Изложба отворена већ две недеље, ниједан рад јаш није откупљен.

М. Радосављевић.

УНИЈА АКАТА АПАРАТА туге»

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРНОГ ЖИВОТА.

У Уметничком павиљону па Малом Калемегдану отвара се 12 новембра Прва изложба ликовних радова, архитеката Београда. Изложба. ће бити од“ раз активног интересовања које су многи архитекти гајили према ликовном стваралаштву схратајући га саставним делом свога стручног усавршавања н његовом нужном допуном. У плану је

да се изложбе ове врсте одржавају и

убудуће, као редовне годишње изложбе у склопу рада Удружења ликовних уметника Србије,

На Првој изложби. ликовних радова архитеката Београда. учествују 25. чла“ нова секције архитеката за Београд са око 150 радова: уља, акварела, графика и скулптура.

Ова изложба, као културна манифестација, организује се у оквиру Првог

, Мбк 23" у

5о0гролене опне

_Јерељи дани на. београдским улицама (0 52 5 5

Тргу реп ублике,

_ рада свог старог

· гатинчевић,

саветовања архитеката Југославије, која ће се одржати. у Дубровнику од 23—25 новембра. ·

Са све разноврснијим културним жи-

„вотом који је у Београду настао после

застоја током летњих месеци врше се

припреме за интензивни почетак рада

народних универзитета, Градског и рејонских. Тако ће се-10 о. м. одржати

у Градском Савезу. културно-просветка друштава Београда састанак претставника стручних“ удружења и дру штава, књижевника, композитора,

„филмских радника, наставника и. дру“

гих, на коме ће се дискутовати 0 овом питању. Предвиђа се да се Градски. народни универзитет смести у погодну зграду, како би се избегао 'несистемат• ски рад коме се до сада морало да

· прибегне. На. састанку ће'бити донет

и план рада како овог тако и свих рејонских пародних. универзитета. Пред“ виђено је да Градски пародни уннвераитет отпочне са радом до краја но, вембра.

Сутра се у Народном позоришту на у режији Браслава Борозана даје премијера комада „По сао је посао“ од француског писца н

· критичара Октава: Мирбоа (1848—1917).

(Следећи методе Золиног натурализма Мирбр у својим делима открицапороке н поквареност скривене иза врлине, правичности н џлеменнтости. У позо“

ришном комаду „Посао је посао ", на“

писаном 1903 године, веома

он даје

оштру сатиру монденског милосрђа.

Овом премијером, која је уједно мн прва у новој сезбан, Народно позорнште обележава јубилеј 50-годишњице

члана ни првака драме Боже Николића. Главну улогу — Исидора: л Ша — тумачи Божа НиколићГоспођу л Ша — "Теодора "Арсе-

. новић, Жермену, њихову кћер — На-

да Шкрипар, Ксавијеа — Павле БоЛисијена "Гаро — Васа Пантелић!) у алтернацији са Мирославом Петровићем, маркиза Порслеа '—

; Раша Плаовић у алтернацији са Ре-

љом Ђурићем, виконта д ла Фонтлене-

. ла — Фран Новаковић, Груга — Мир-

ко Мплисављевић, Сппка — Александар ПИ АА у

р:«

два.

„ЖАБИЦА - ДЕВОЈКА "ЦВЕТ ЖИВОТА“

Трећа премијера у марионетском позоришту ;

ОСЛЕ приказивања „Пепељуге"

и „Истраживача" ансамбл

марионетског позоришта НР Србије спремио је трећу премијеру „Жабица девојка и цвет живота". То је у исто време прва премијера у овој сезони на сцени марионетског позоришта. „Жабица девојка и цвет живота" рађена је као позоришни комад у четири чина по истоименој причи из збирке приповедака Фрање Микуличића, ослањајући с» на истарске народне песме о Факолу Ракаману.

У овом занимљивом комаду за децу, који ће бити изведен половином овог месеца, описује се живот наштих људи у феудализму, који покушавају да се ослободе туђинаца оличених у грофу и грофици, експлоататорима наших народа. У њиховом колу налазе се кум Зеленбаћ и баба Жутица, отпадници, свог народа. Насупрот њима постављена је позитивна личност пастира, који се из љубави према свом народу бори против његових непријатеља и на крају их побеђује. Бајка је вођена алегорично и претставља уствари ослобођење Истре од туђинаца и осталих "унутрашњих непријатеља,

"народа.

Комад је режирала Марија Кулунџић. Костими су израђени према нацртима Николе Јеличића. Музика Иване Лан, а техничка обрада Божидара Валтровића. Декор је израдио Јован Крижек, а лутке професор Китак.,

27 па а. „Господин Дадиља“

А филмска комедија буде доД бра потребно је да буде ориги-

нална, Комедија мора да пру“ жи нешто што ће успети да насмеје и забави гледаоце. У последње време приказано је неколико комедија које су биле веома слабе, Рађене нелогично, без нарочитих заплета; са стереотипним сценариом, коришћеним већ у безброј филмо: ва и са старим триковима, нису Успели да забаве гледаоце. . Међутим, Филм „Господин Дадиља" успео је да пружи филмској публици нешто ново. Рађен по 0ригиналном сценариу, са добрим 'заплетима, где је до краја тешко погодити ко је „тајанствени свезнајући господин Белведер". успева да пуних два сата насмејава публику. Ретко ко изађе са тога филма незадовољан, Сценариста и режисер су хтели да прикажу живот малога места, њетове сплетке и оговарања и де чета оне могу да доведу. У томе

гл донекле успели, наравно, прилично бурлескно (са великим претеривањем) и остварили неколико добрих типова малограђана, којима је једини циљ да сазнају шта се догађа. код других.

Режисер се није много трудио да пронађе нека нова и духовита решења и да њима појача већ ионако добар сценарио. Много непотребних љубакања никако не освежавају Филм, него већ на крају делују помало досадно. Исто тако су већ често коришћени ефекти падања са дрвета или бежање од пса.

Глума је у Филму била добра. Роберт Јанг је одиграо потпуно убедољиво своју улогу, док је Морин О Хара у улози његове жене била сувише обична. Није могла да се извуче из типизираног шаблона америчких „идеалних супруга". Свакако, да је најбољу глуму пружио

Клајстон – Веб у насловној улози,

Без икаквих претеривања је успео да оствари лих свезнајуће „тајанствене" личности. Већину својих осећања испољавао је фином мимиком, која је на неким местима била речитија од говора. Поред главних улога треба истаћи и Роберта Стјуарта који је улогу радозналог човека дао добро. У томе му је помогла и маска, која је одлично обцртавала карактер улоте. Техника снимања, као и у већини америчких филмова, одлична. Поред ситнијих пропуста и грешака, Филм „Господин Дадиља" остаје најуспелија филмска комедија коју смо видели у последње време. Р. Ј.

" Одгоћорни уредник Драгутин Шолајић,

Улица Драгослава Јовановића 1-1у • Те-

улефон 20-44),• Чековни "рачун. 103:903222: — Поштански фах 752 • Штамиарија „_„БОРБА" ~ Београд Карлњад 31 Руколиси се не враћају