20. октобар

· свесни овога:

__МЕДдДЕЉљНниИ ЛИСТт НАРОДНОГ ФРОНТ

31 • ГОДИНА УП • лист излАЗИ.

ЦИЈА ДРАГОСЛАВА | ЈОВАНОВИЋА

ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА ГОДИШЊИЦА ВЕЛИКОГ ОКТОБРА

· В. И. Лењин;

О ВЕЛИКОЈ ОКТОБАРСКОЈ

СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ

РУГОВИ! Годишњицу наше реолуције прослављамо у моменту кад се разигравају најкжруттији _ догађаји међународног радничког покрета и кад је и за

нејвеће скептике, за највећа сум-

њала радничке класе и трудбеника, постало јасно да се светски рат неће завршити споразумима или насиљима старе владе и старе владајуће класе буржоазије, да он води не само Русију него и цео свет светској пролетерској револуцији, победи радника над капиталом, који је залио крвљу земљу и показује после свих насиља и зверстава немачког империјализма исту политику у лицу англо-француског империјализма, који подржавају Аустрија и Немачка. ' Данас кад прослављамо годишњи“ цу револуције треба бацити поглед на пут који је она прошла. Ми смо морали почети нашпу револуцију У условима необично тешким, у ко-

јима се неће налазити ни једна од

доцнијих _ радничких _ револуција

· света, и зато је нарочито важно да

покушамо осветлити у целини пут жоји смо прошли, да видимо шта је за то време постигнуто и колико смо се за ту годину дана припремили за наш главни, прави, за наш одлучујући, основни задатак. Ми морамо бити део одреда, део светске пролетерске и социјалистичке армије. Ми смо увек били потпуно '" ако се деси да МИ почнемо _ револуцију која израста из светске борбе, то се неће десити због неких заслуга руског пролетаријата или збот тога што би он стајао испред друтих одреда; напротив, само особита слабост, заосталост капитализма и особито тешка војностратегиска ситуација у чиниле су да ми услед тока догађаја заузмемо место испред других одреда, чекајући док ти. одреди крену, дигну се. Ми сад полажемо себи рачун, да бисмо знали колибо смо се припремили да приђемо биткама које сад претстоје у нашој револуцији која иде даље. |

И ето, другови, постављајући себи питање: шта смо урадили, У крупшим размерама, за ту годину, ми морамо одговорити да је урађено ово: од радничке контроле, тих првих корака радничке класе, од руковања свим средствима _ земље, ми смо дошли до директног стварања радничког управљања индустријом; од општесељачке борбе за земљу, од борбе сељака против спахија, од борбе која је имала општенационални, буржоаски, демо кратски карактер, ми смо дошли до тога да су се У селу издвојили ·пролетерски и полупролетерски елементи, издвојили су се они који највише раде, они које експлоатишу, устали су да изграђују нов живот; најугњетенији део села ступио је у борбу против буржоазије, па и против своје сеоске кулачке буржоазије, у борбу коју ће водити д краја. у

Даље, од првих корака совјетске организације ми смо дошли до тога, као што је тачно приметио друг Свердлов који је отворио конгрес, да у Русији нема ни једног забаченог сеоца где совјетска организација не би била чврста, где не би чинила мнтегралан део совјетског устава, израђеног на бази дугог искуства борбе свих трудбеника и угњетених. а

Од наше потпуне незаштићености, од овог четворогодишњег рата који је у масама оставио не само мржњу угњетених људи него и од" вратност, и«страшан замор, и изнуреност која је револуцију осудила на најмучнији, најтежи период, кад смо били незаштићени пред ударцима немачког и аустриског империјаливма, — од те незаштићености ми смо дошли до моћне Црвене армије и, на послетку, што је најважније, од међународне. усамљености, од које смо. патили. и У

октобру и у почетку ове године, ми

· смо дошли до ситуације кад се наш

савезник, Трудбеници и угњетени свих 'земаља, кад се он, на послетку, дигао, кад вође западноевропског, продетаријата, као Липцвехт и Адлер, вође које су дугим месецима там“ нице платиле своје смеле, херојске покудлаје да дигну глас против империјалистичког рата, — кад те вође видимо на слободи, јер их је 2 слободила бечђа и берлинска рад" ничка револуција, која расте не из дана у дан, него из сата у сат. О; усамљености ми“ смо 'дошти до ситуације кад стојимо руку под" РУКУ. раме уз раме, с нашим

једини, али чврсти

даља

међународ“

ним савезницима. То је оно битно што је постигнуто за ову годину.

"И ја ћу узети слободу да се мало

задржим на том путу, да се задржим на том прелазу. Г Друтови, наша парола у почетку била је ћђрдичка контрола. Ми смо рекли: и поред свих обећања владе Керенског,. капитал и даље саботира производњу земље, разара је све даље и даље. Јасно је да је ствар ишла расулу, и први је основни корак који је обавезан за сваку не само социјалистичку его и радничку владу, мора бити радничка контрола. Ми нисмо .одмах декретирали социјализам у читавој нашој индустрији, зато што социјализам може да се изгради и учврсти тек онда кад ' радничка класа научи управљати, кад се Учврсти ауторитет радничких маса.

· Без тога је социјализам само же-

ља. Зато смо ми увели радничку контролу, иако смо знали да је то корак — противречан, корак ' непот-

- пун, али; неопходно је да се сами

радници лате великога дела изградње ичдустрије огромне земље без експлоататора против експлоататора, и, другови, онај који је узимао непосредно или чак и посредно учешћа у тој изградњи, онај који је преживео све угњетавање и сва зверства старог капиталистичкор режима, тај је научио много и много. Ми знамо да је уто. мало, ми знамо да у земљи најзаосталијој и најразоренијој, где су радничкој класи стављене толике пре поне и препреке, — ца је у таквој земљи радничкој њласи потребно дуго" времена да" научи управљати. индустријом. Ми сматрамо да је најважније и најдрагоценије то што су се тог управљања латили сами радници, што смо од радничке контроле, која је морала остати хаотична, раздробљена, примитивна, непотпуна у свим главним гранама индустрије, дошли до радничког управљања индустријом у општенационалним размерама

Радничке и синдикалне организазције промениле су свој положај. Њихов главни задатак постао је (издизање претставника у све главке и центре, у све оне нове организације које су од капитализма примиле разорену, намерно саботирану индустрију, и прионуле за њу не уз помоћ свих оних интелектуалских снага које су од самог почетка постављале себи за задатак да искоришћавају . знање и више 0бразовање — тај резултат свега знања које је стекло. човечамство — све су то те снаге искористиле зато да сруше ствар социјализма, да искористе науку не зато да она помогне _ масама у ортанизовању друштвене, народне привреде без експлоататора. Ти људи су поста'вљали себи за задатак да искористе науку зато да бацају камење

· под точкове, да сметају радницима,

који су најмање припремљени за тај посао, који су се "прихватили посла око управљања, и ми можемо рећи да је главна сметња скршена: То је било необично тешко.

"Саботажа свих елемената који на-

гињу буржоазији скршена је. И поред огромних препрека "радницима је пошло за руком да учине тај о" сновни корак који је ставио темељ под социјализам. Ми ни најмање не преувеличавамо ствари и не 60-јимо се речи истине. Да, учињено је мало с гледишта оног што треба постићи, али учињено је много, необично много, с гледишта учвршћивања темеља. Кад је реч о сопијализму не може се говорити о изградњи свесног темеља у најширим радничким масама у том смислу да су оне узеле књиге, прочитале брошуру, него је свесност овде у томе што су се оне прихватиле властитом енергијом, властитим рукама. необично тешког посла. направиле хиљаде грептака, и од сваке грешке саме испаштале, и свака их је грешта ковала и пре-

"каљивала у том раду, на. организа

цији управљања индустријом, 0пганизацији која је сад створена и која сад. почива на чврстом“ темељу. Оне су свој рад довеле до краја. Сад ће се тај рад _ изводити ' друкчије него досад; сад сва радничка маса, не само вође и прваци Гнето одиста најшири сројеви знају „да, они сами, својом, руком изграђују социјализам, да су темељ из“ градили и да никаква сила у зе мљи неће спречити да „се тај по сао доведе, до краја 20 | ои (из говора певодом „годишњице. кто' барсне револуције 6 новембра 1918 Г9дине). Б

РС ле а Е

Б. ЦИПЛАКОВ: ЛЕЊИН

ТЕНЕРАЛНИ ПЛАН |

СВАКЕ СУБОТЕ • ЦЕНА БРОЈУ ЗДИНАРА • РЕДАКЦИЈА. И АДМИСТРА1У • ТЕЛЕСВОН: 22-210, 21-957. _ | зак! ЕУ

, .

0 ЗАСЕДАЊИМА НАРОДНЕ; па а токо ФДВОРА.

ЕЈОНСКИ народни одбори БеоР града одржали су више засе| дања, на којима је донето низ важних одлука и решења, који ре·тулишу питања функционисања на“ родног одбора, Извршног одбора и "њихових повереништава, рејонских привредних предузећа, установа и разних служби, Упоредо с тим на заседањима су претресана питања и доношене одлуке из области при. вредне, културно-просветне, здрав“ ствене, социјалне, комуналне и дру" ге делатности. народних одбора. С срзиром на све већу надлеж“ ност и улогу рејонских народних "одбора и на све крупније задатке које он решава, питање припрема и организовања њихових заседања, као и самог рада на заседањима, добија још већи значај. У том погледу рејонски народни одбори учини“ ли су крупне кораке унапред, У од“ носу на заседања народних одбора изабраних 1941 године. Одлуке и · решења, која се доносе на заседањима, сада се темељније претресају, уз активно учешће већег броја одборника, у већој мери се развија борба мишљења, о извештајима и предлозима Извршног одбора се ви- ше дискутује, са више критичких примедаба и предлога. На заседањима се чешће, на предлог одборника, формирају анкетне комисије ради испитивања појединих, одређених проблема из делокруга рада рејон“ ског одбора, Тако је на трећем заседању Народног одбора Петог рејона, на предлог одборника, формирана посебна комисија да испита и утврди зашто нису поједине школ“ ске зграде оспособљене за почетак

ИЗГРАДЊЕ ГЛАВНОГ ГРАДА

А: гледишта урбанизма и план“ ске изградње, развој и изградња Београда после ослобођења,

није се могла одмах упутити правилним путем, јер се велики замах обнове и изградње остваривао без утврђеног генералног плана изград“ ње и развоја града. Београд је имао свој генерални план из 1923 године који је у току времена претрпео многе измене, да би се у 1989 тодини озаконила нова идејна скица регулације, која није у потпуности решавала проблеме уређења града и. ради тога није могла да послужи | као основ за даљу разраду, а поготово обзиром на'ново друштвено у“ ређење државе, које је пружало широке, могућности примене савремених „урбанистичких схватања... Да би се тај основни недостатак главног града. државе што пре: уклонио, почело се још крајем 1944 године са припремним радовима за израду генералног плаџа Београда. У току наредних година извршен је обиман аналитички. и пројектантски рад, који је постепено решава» све проблеме у вези пројектовања новог генералног. плана. аи Дефинитивној изради генералнот плана приступило се почетком 1949 године, и који. је до. краја године био завршен. Пројефтом Генералног плана реконструкције и изградње Београда обухваћени су и, решени сви елементи градског живота, а уједно са циљем оспособљавања Београда за вршење свих функција главног града наше државе. ' ЧНа' основу заједничког рада широког круга устручњака и смерница државног рукаводства, утврђене су основне. поставке за пројектовање Генералног плана Београда, које се углавном састоје у овоме: , ( а) Генерални план треба да реши развој: Београда : за потребе. до ми. ' пион „становника, а ' обухвативши како територију гради тако и ње. гову околину. — ретион. | 6) Елаборат Генералног плана: тре ба да садржи генерална решења свих 'основних „елемената градског живота. 7“ ~: т ц) Грађами града треба да-су на. целој "градској територији потпуно равноправни у: погледу коришћења свих тековина технике и културе без обзира на место становања и. рада. ју. 1 " д) Да Београд, одговори задацима као политички, привредни и адми“ нистративни центар наше државе, пројектовати нов део града на левој обали: Саве и урбанистички обје“ данити са постојећим Београдом. и Земуном. УУ ан ге) Код пројектовања применити“ сва савремена и наџредна схватања у урбанизму; а која су за 'наше при“ | родне и друштвене услове прихват“ љива/ ЦНЕ. 64 ј Примењујући ове основне постав“ ке, рад на: израдџ генералног плана | обухватио је два разноврсна задат |

ка и тог"реканструкцију постојеће

насеља, и пројектовање нових дело

ва града на потпуно слободним теренима, Код реконструкције постојећег града тежило се за тим, да се одржи континуитет историског развоја града, доводећи до пуног изражаја његове особености, лепоте. његовог положаја, задржавањем добрих урбанистичких потеза прошлости, а да се уједно смишљеном реконструкцијом уклоне недостаци његовог хастичног развоја и поститну најбољи услови за правилан развој У будућности,

реконструкцији · одбачене су

· непотребне и нереалне урбанистич-

ке. интервенције. Постојеће грађевинске материјалне вредности су Фактор који се не' сме занемарити. Преображај града заснован на ма совном уклањању постојећих грађевина чак и кад су оне, као што је то случај у Београду, у већини без архитектонске и историске вредности, значи у крајњој „линији назадак за град и за народну: привреду: Ради тога је приликом. пројектовања . генералнот плана избегавано решење вреднијих објеката, сем у случају. неопходног прово ења саобраћајних потеза, . Приликом израде Генералног плана било је потребно утврдити и обим генералног плана, тј. до које мере, „и. временског периода ићи у предвиђању и утврђивању будућег раз“ воја града и његових елемената, и који су елементи они које већ данас можемо утврдити и за даљу бу“ дућност, а које елементе морамо поступно планирати и решавати. Неправилно је, ако би урбанистичко

' планирање данас утврдило све град“ · ске елементе и организацију до нај-

ситнијих детаља, јер би стални развој друштва и напредак науке и технике - доцније демантовао круто и детаљно утврђен „урбанистички план, и он би се морао мењати или би био кочница природнот развоја града. Измене појединих делова плана довеле би у питање и главне основне смернице и потезе генералног плана. Такав развој града, и поред планирања, био би сличан непланском и хаотичном развоју.

У Генералном плану Београда у“ тврђени су главни саобраћајни потези и општа подела зона по њиховој намени. Приликом „разраде генералног плана неће се утврдити детаљи свих елемената на целој те-

| риторији града, већ ће се он разра-

Ђивати у етаџама, а према. предви-

"Ђеним петогодишњим и годишњим

плановима изградње и„инвестиција. фринансиски план

Ко за ток) од 20 година, тј) од 1947 до: 1966 године, Реалан и детаљан

финансиски план утврдиће се исто.

тајко по. етапама, а као оријентаци“ она основа служиђе оквирни план

гу којем је дат однос инвестиција по

врстама радова, да би се једна ур банистичка етапа целински заг

утрила, 57 5 У будућности ће као подлога, 38.

за · остварење. "тенералног плана израђен јеоквир-'

све петогодишње и годишње планове инвестиција служити генерални план изградње и уређење Београда.

Усвајањем Генералног плана настаје нова етапа у урбанистичком развоју Београда кроз његову историју. Он ће се од сада развијати плански по свим принципима савре-“ меног. урбанизма, Изграђујући га У реалним планским етапама, а имајући увек у виду џаше могућности и стварне потребе, допринећемо још више коначном остварењу Генералног плана, а тиме и побољшању У" слова живота врађана, У изградњи и уређењу Београда морамо се клонити тежње за брзим остварењем извесних потеза и елемената града, ако они нису усклађени и са остварењем свих осталих припадајућих урбанистичких елемената.

Наше друштвено уређење гарантује да се његова изградња неће развијати хаотично и стихиски, према.жељама и потребама појединаца!'и њихових личних. интереса. Једини интерес који. ће у будућности бити одлучујући, јесте интерес и потребе грађана као и потребе града у његовом развоју,

Београд је главни град државе и као такав треба да претставља оличење нашег друштвеног уређења,

како пред свим грађанима земље тако и пред иностранством. Он мо ра да предњачи у реализацији свих позитивних тековина нашег друштвеног развоја, а један део тих тековина обрварује се путем урбанистичког планирања,

Генерални план Београда је један крупан корак унапред и реалан допринос) социјалистичкој изградњи наше земље. |

| арх. М. Сомборски

А. Из садржаја: Великој октобарској револуција у Тенерални план изградње главног града

Победници — после победе и Како се не сме руковати. на родном Ја правне о саве тима потрошача

Поводом премијере „Скупа"

имовином |

штолске наставе. На петом заседе њу истог народног. одбора није усвојено објашњење. Повереништва Тр“ говине и снабдевања по питању

"стања и•рада неких стоваришта 0 „грева, као ни објашњење. Поверени“

штва за угоститељство по питању рада једног ресторана. За детаљно проучавање ових питања изабрана је посебна комисија од народних од“ борника. На ледњем заседању Народног одбора Првот рејона од: борници су критиковали извештај који је поднела коммсија за судије и судије-поротнике са примедбом да није потпун и да комисија није довољно испитала и проучила предмет, што јој је био. задатак. Народ“ ни одбор јој је ставио поново у 32датак да за наредно заседање по истом питању припреми потпунији извештај. Сличних случајева било

"је и на заседањима неких других

народних одбора.

Све тешња повезаност народних одборника са својим бигтачима, а самим тим и са њиховим мишљењем и потребама и све чешћи њихов, додир са члановима извушних одбора, руководиоцима и оробљем привредних предцуфећа, установа и елужби рејонских"одбора — допринели

су да заседања буду све плоднија и.

њихов рад садржајнији. Поред тога, заседања се сада боље ррипремају од стране извршних одбора. Позиви са предлотом дневног реда заседања шаљу се, углавном, неко» лико дана унапред, такр да нмарудни одборници имају времена да се

припреме. Извршни одбор Нагоднот.

одбора Четвртог рејона пректикује да уз предлог дневног геда достав-

ља народним одборницима изврде

из извештаја и другог материјала,

који ће се на заседзњу претресати.Поћђед видног напретка у погледу припрема заседања и са ховог рада, треба указати-м на неке недостатке, које би требало отклонити, Још су чести случајеви да па заседања не дође већи број адборника, У Четвртом рејону изостало је са Четвртог заседања 31 одбор кик (од 100, колиро их укупно ума), а са Петог заседања истог народног одбора изостало је 37 одборни“. ка, од којих су се само десет опрдедали, На Четврто заседање Десетог рејона, од укупно 50, није дошло ЈА народних одборника, од кајих 1 неоправдано. Неопрађданих изостанака било је и у другим ве. 2 Првом рејону було је случајева да су народни одборници касно обавештавани о заседању, то јест, на два или један дан раније, па чак и на сам дан заседања. Има случајева да се претседавајући заседања не при“ државају пословника о начину гле“ сања по питањима за које је обавезно гласање дизањем руку, већ се отраничавају на постављање питања: „Да ли се сви слажу са предлогом2" Тачка дневног реда „путања и предлози" обично на свим заседањима траје веома дуто, Ту се јавља за реч највећи број одборника са низом предлога и питања, Међутим, многа од ових питања односе се на поједине ситџе проблеме, које је народни одборник мотео и требало да реши са извушним одбором или ресорним поверећиком, раније, не чекајући заседање, Отклањањем ових и других ситнијих недостатака, заседања рејонских народних одбора биће у по-

њи+

гледу садржине рада И квалитета

донетих одлука, сини.

на још већој ви-