20. октобар

| КАКО СЕ НЕ СМЕ.

РУКОВАТИ НАРОДНОМ ИМОВИНОМ _

МА случајева да се директор неког предузећа понаша према : имовини тог предузећа, уства"ри према општој народној имовини, "као према својој сопственој, за коју виком не одговара до самом себи. "Али, ти директори нису баш сасвим · себични. Оно што дозвољавају себи, дозвољавају, ма да у знатно мањој мери, онима око себе, комерцијалном руководиоцу, персоналном референту и њима по положају сличним. Њихова „добродушност" "оде некипут чак тако далеко, да је и радници, ма да незнатно, осете, Тако је, на пример, директор грађевинског предузећа Народног од бора Земуна „Изградња" Димитрије Стојановић, поред тога што је за себе узео 120 комада ћерамиде и 6.000 комада фалц-црепова, издао безброј налога за издавање разног материјала (ексера, цемента, уља, брава, шамотног брашна, чункова за пећ, лак боје) својим службеницима,

Директор мешовитог трговачког предузећа Другог рејона „Морава", Жарко Јованов, није, додуше, за себе скоро ништа користио, али је зато дозвољавао широк живот шефу комерцијалног одељења Милану Милосављевићу, који је иначе њетов најбољи пријатељ, Милосављевић је, захваљујући том пријатељству, кад иде на службени пут (и то много чешће него што су потребе изискивале) добијао на име пут. ног трошка аконтацију од ни мање ни више нето 40.000 динара. Мното новца стварно, али Милосављевић је знао да их потроши. Возио се таксијем од места до места у Словенији, иако су та места повезана железницом. путовао је спаваћим колима. А зашто да не. Рачуни за утрошени новац ионако су одмах по његовом доласку са пута цепани.

Има, међутим, директора који су у својим „доброчинствима" и жудњи, за што већом користи, ишли још много даље. Такав је Илија Петровић, директор металског преду“ зећа „Јутострој" у Раковици. Он је заједно са комерцијалним руководиоцем Илијом Цветић, руководиоцем радничко-службеничког ресторана Миланом Лукачем и пословођом продавнице Јефтом Кремановић, починио низ мал ззација, које су њему и групицић њета доносиле разне користи.

Најчешће су се шшекулације изводиле у области службе радничког снабдевања. Партиска организација је више пута код директора ургирала да уклони из службе шпекуланте Јефту Крсмановића и Милана Лукача, али он је увек обилазио око тог питања, јер му је било у интересу да баш такве људе задржи у тој служби, Како су они пословали Служба радничког снабдевања набави, на пример, 300 комада јаја. По правилу, та јаја треба да се расподеле свима радницима. Међутим, по њиховом, „неписаном правилу, та јаја се расподељују међу њима и њиховим најближим пријатељима у предузећу. Наравно, директор је први на списку. Колико је директор „Југостроја" својину предузећа сматрао својом, види се

- по овом примеру: за прославу 1 маја „Југострој" је набавио 600 литара пива, Баш у то време удавала се ћерка директора и за њега није било ништа природније, нето да за свадбу своје ћерке узме из преду“ зећа 300 литара пива. Поред тога, јула месеца добијена је из Суботице извесна количина чварака и 50 килограма сувог свињског меса. Радници нису ни видели то месо, али зато су га и видели и узели директор и његова група, и то по цени од 25 динара килограм.

Могло би се помислити на основу

_ досад наведених примера да се директор „Југостроја" бринуо само о свом снабдевању. Његова брига је ишла тако далеко да је самовољно отуђивао имовину предузећа, давао позајмице другим предузећима, вр-

_ зшио трампу, али „све за добро радника", Тако је пољопривредном добру „Беље" дао хладњак, а у заме-

" ну добио 16.000 килограма кромпига. Бакарну жицу намењену за ливење замењивао је са сељачком радчом задругом За месо. Интересантно је напоменути да је ово да_вање Хладњака и жице извршио после доношења Наредбе о мерама за штедњу артикала широке потрошње, Да би се још јасније видело колико је далеко дотерао ди: ректор „Југостроја" у свом газдовању, навешћемо још један пример. У августу ове године он је пре подне радио као директор, а после подне хонорарно као радник. Радио је на изради лавора, шерпи и

_ других ствари, као и на шољицама за прогрес-машине, које предузеће производи, На свим овим пословима

__ радио је 50 сати и зарадио 6.000 ди

· нара. До овако високе зараде за тај рад дошло је услед тога што је ди-

__ ректор сам себи одређивао цену за израду појединих артикала, За израду једне шољице радницима се плаћа 1,50 динара, а њему равно 10 динара, у

Коментари овде нису потребни Ко је и какав је директор „Југо: строја" „Илија Петровић и њему | о аајвои Баије дела.

Ров рти п ИЕ се таи зри" "ере Ми И

Норишћење |

МАТА ан и“ камате И Пал ара ла

о титан = 1 “ сачињен иза 26

отпадака ·

значајан је допринос: „штедњи

А свим секторима привредног

живота са највећом озбиљно-

шћу, увелико се спроводе мере заштедњу, Заоштрена борба против расипништва сваке врсте постаје најважнији задатак у свим радним колективима, Штедњу треба спроводити широко, свуда и на сваком месту, почев од правилног нормирања и радне дисциплине — па све до коришћења и најмањег отпатка, Недостатак појединих сировина ствара застој у извесним предузећима локалне привреде, Недостатак се осећа нарочито због тога. што су се руководиоци тих предузећа оријентисали углавном'на континтенте сировина из планске расподеле. Из тога је проистекла неиницијативност и готованско пословање У читавом низу малих предузећа. Ова пракса нарочито се штетно одразила у металској грани где је новостворена привредна ситуација условила током 1949 године извесне новине у погледу снабдевања сировина, Тако су, на пример, предузећа локалне индустрије Београда била подмирена неким количинама сировина из планске расподеле само по плану 1. На тај начин била су принуђена да се за коришћење осталих капацитета сналазе на тржишту или да се позабаве коришћењем отпадака,

Раније искуство неких металских предузећа и занатских Радионица показало је да се са мало пажње и практичног смисла отпаци метала моту врло лепо и корисно употребити за израду артикала широке потрошње, Имајући то у виду крајем прошле и почетком ове године у металском предузећу „Рад' почело је интензивније коришћење 0тпадака. Из многих великих индустрија тражени су и често добијани отпаци месинта и алуминијума у плеху. Од тога су израђивани разни предмети за свакодневну 'Употребу, чија је потреба на тржишту задовољила многе потребе наших грађана. Каштике, виљушке, пепељађе). кутлаче, табакере, котарице за хлеб, послужавници и остале ствари од отпадака, ако би се израћивале са мало више смисла, пажње и жеље за лепим. у потпуности би одговориле жељама потрошача. Ових дана у предузећу ,„Рад'" израђен је. такође од отпадака. и натрстак. Пошто га досад није било, његову појаву на тржишту по-

здравиће не само кројачице и кројачи, већ и домаћице Који је свакодневно веома потребан.

И у осталим колективима ове гране користе се у раду отпаци. Тако се у градском металском предузећу раде тигањи од алуминијума, који су се у пракси показали веома добри. Али, овде се отпа не користе у оноликој мери «к о

би та требало. Због неиницијативности директор р Ју“ правнот одбора радничког савета,“

који је формиран пре више од 45 дана, а још се ниједном није састао, велики проценат радних капацитета непотпуно је искоришћен. До тога је дошло углавном зато што је предузеће добило од планске комисије Извршног одбора Народног одбора задатак да израђује грађевинске машине за потребе Београда, Међутим, пошто нису биле о безбеђене ни сировине ни алати, у предузећу су се делимично запослили око израде појединих делова за те машине, Тиме радне могућности нису биле довољно иско» ришћене, јер је производња била непотпуна. Тако половично радило се скоро шест месеци, Од целокупног броја радника само је 14% радило по норми,

Руководство, уместо да се снађе и тражи могућности да дође до неких сировина, или, што би још похвалније било, да отпочне са коришћењем отпадака и од њих ради машинице за бријање. за које постоји и алат и сви услови за сериску производњу, седело је, може се рећи, скрштених руку, чекајући робу.

Сличан случај је и са предузећем Партизан" из Земуна које би исто тако, могло од отпадака да израђује многе галантериске предмете од дрвета. Међутим, директор предузећа правда ову немарност „недовољним бројем радне снаге".

Штедња се спроводи, треба да продре свуда. Свакако, да би се постигли жељени резултати, не би се смело дозволити да ма каква роба — сировина или отпадак, пропада. О залихама знамо. шта је речено и у Наредби Савезне владе, а иу писму Централног комитета пајртиским организацијама о штедњи. Због тога употребљиви отпаци не треба да чекају „боља времена' него их уступити онима који ће их одмах употребити,

вани њој звтивтодгс3:64а 1а.

70Ш1 ЈЕДАН ОБЛИК РАСИПАЊА

Ко плаћа-

трошкове |

суђења "због: увреде

/ рубрици „Не тако..." дневног У листа „Политика“, објављена Фу, пре извесног времена, два писма грађана, Оба дописа износила су несавесан рад службеника У традским апотекама. Једно је писмо „увредило" рад Службенице У апотеци „Теразије“ — Вере Говеда"рице, која је уместо кесице содебикарбоната, ненамерно али и несавесно, продала Аци Арсенијеви“ ћу кесицу Пепеина. А у другом писму управник Војне болнице у Београду, доктор Смиљанић, изнео је пред јавност, како дежурна апотекарка, у апотеци „Козара", Софија Милутиновић, није хтела, да једном ноћу, да његовом сину содубикарбонат, која му је била неопходно потребна, услед“ појачаних болова чира у стомаку, већ је он лично морао да устаје и иде у апотеку. Пред судом, сви су били на саслушању: претставници „Молитике", писци дописа и службеници наведених апотека, И када се све испитало у детаље и саслушао сваки појединац, суд је донео закључак да се у апотеци „Козара" ради „0 једном бирократском схватању своје дужности" а у апотеци „Теразије" о „неправилној организацији пословања", те је сасвим „основна јавна критика оваквог рада у наведеним чланцима“

Службеници који су се нашли „увређени" нису платили трошкове, нити су подносили оптужницу. И једно и друго учинио је помоћник директора предузећа у име Градског предузећа за расподелу лекова, Ђорђе Милосављевић,

Сваки појединац, као и свако предузеће, може и треба да штити своја права и своју част, ако је то потребно, и пред судом. Ми нисмо против скучавања широких могућности које пружа наше законодавство у заштити права установа, предузећа и грађана. Али, не сме се дозволити да трошкове за изгубљене парнице сноси предузеће, ако се, на пример, неки службеник нашао увређен и жели судским путем да брани своју личност

МЕТАЛЦИ ФАБРИКЕ „ДАВИД ПАЈИЋ“ ИЗВРШИЛИ СВОЈ ГОДИШЊИ ПЛАН

Рив ВРАТИМА АЛАНА АРАРАТА авва

пединнима после победе

ВОНИЛИ су чекићи и тога дана, Оштро и за глушно, Савијале се металне плоче, Врцале искре. А радионице металскот предузећа „да-

вид Пајић". биле су као и обично светле и бучне, пуне живота, као јуче, као и свих ранијих дана. Само је група фарбара унела промену. Претрчали су двориште да би затим дуго цифрали нешто по табли над главним улазом.

Кад одједном, узбурка се пчелињак: „На митинт! На митинт!' пронесоше се гласови халама. Време је одбројено тренуцима и — већ је цео колектив био на окупу. „План! Годишњи план је извршен!" Пљештале су руке, о рамена жарили се дланови од чврстих поздрава. Говори директор Малешевић. Граја се стишала, али — узбуђење је расло у срцима људи. Познало се то по ужареним образима и по очима, које светлуцају јаче „него обично. Директор захваљује колективу за напоре који, ето, уродише плодом. Надолази плима оду“ шевљења. Још није доста! Они би хтели то још једном да чују! Још неколико пута! Ништа лепше од гласова победе! Изазван од другова, говори претседник синдикалне подружнице Миодраг Маринковић. Поклици. Пљесак.

Такав је био тридесети октобар, радосни датум у коме су трудбеници фабрике металних конструкција „Давид Пајић" извршили свој годишњи план производње са 100,04% два месеца пре рока и један дан пре дате обавезе, +

ОБЕДА им није ,пала с неба". Борили су се за њу Ковали је мишицом, калили одушевљењем, али и знојем. У јануарским данима, још су

подбацивали план, Били су то „ровити'" дани постављања годишњих задатака „на ноге", дани: осматрања перспектива. Документације и цртежи (као и обично у тим данима) нису стизали на време, Резултат: јануарски план подбачен је за скоро 40%, Али то није убило радни полет овог предузећа. „Давид Пајић" је имао светле радне традиције. Годину раније — извршио је свој годишњи план пре. рока. и заиста, убрзо се показало да би грдно погрешио онај, ко би посумњао у упорност „пајићеваца''; извршили су полугодишњи план, добили прелазну заставу Главног одбора Савеза синдиката за Србију и ресорног министарства, као и новчану награду за најбоље извршени задатак у металској струци. Број ударника, у односу на протеклу годину, подвостручио се. Три стотине ударничких проглашења, осамнест рационализаторских. Тринаест трудбеника извршило је своје петогодишње планове, То су били већ успеси достојни пажње. Како су постизани7

Шетар Ружичић за машином

Победници

|ТЕДЊА код њих није била само тачка на днев"ном реду разних конференција, Постала је не“ раздвојни пратилац њиховог свакидашњег рада. Обрада ,данцета" за казане (наручила их је пивара „Т јул') од вајкада је гутала много огрева и везивала радну снагу шесторице људи. Накљукај рупу горивом. распали ватру као да ћеш вола да печеш и загревај метал, да би му дао површину. То је била свеукупна вештина. Али и то правило" оборили су _рационализатори Душан Цветковић и Жарко Ђорђевић. Први је био пословођа трећег одељења а други — један од изврштилаца петогодишњег плана. Решили су да замене ватру — водом. И учинише тако, Опити су потврдили да се сферичност данцета може добити и Хлад“ ним путем, дејством воденог притиска. Нов начин је усвојен. Еееговом применом, данас се уштеђују огромне количине огрева, неопходне на другој страни. А цео процес захтева само рад двојице људи, значи, радне анате за две трећине мање него раније, Ето примера — како треба умети спровести штедњу!

- Х је свуда баш све глатко. Па ни овде, Било је запињања, кочења. Десило се тако, да предузеће „Дрвена застава" не испоручи потребне „санове" за главчине теретних кола. Шта садт Другде би то узели као „објективну“ тешкоћу и седели скрште-

них руку, чекајући „ману са неба", „пајићевци" ба. ·

цише паролу: „У се иу своје кљусеј> Тринаест другова узело је обавезу да изради; потребне ,„санове", И посао је нормално текао даље,

Али и у добром житу има кукоља. У „Давиду Џајићу"" тај кукољ су претстављали тројица елек= троварилаца. Били су то чудни људи. Од своје занатлиске вештине створили су монопол, Кад је потреба за њиховим радом била највећа — уцењивали су предузеће! Томе намету требало је доскочити, И заиста, пронађено је решење, Отворен је курс за младе електровариоце, Није много времена про:

"шло, а тринаест младих занатлија положило је са

успехом стручне испите, Кад увидеше да су изгубили игру, „стари напустише предузеће, Наследили су их млади вариоци. Они и данас поштено раде. ж у

Ут не записници, са читавим низом страница — густо куцаног текста, дају најпрегледнији приказ проблема које је решавао и решио Раднички савет. У Управном одбору — све чувена имена: Жарко Ђорђевић, Петар Ружичић Миомир Лубурић, Милисав Јовановић... све јунаци, бољи од бољега: вишеструки ударници, извршиоци петогоди-

|" шњег плана, рационализатори.

_ На првом“састанку Радничког савета, извршена је анализа плана. План је њихова ствар! И они су та добро превртажи, претресали, расматрали са свих страна. Извршене су техничке припреме за његово остварење. План је разбијен по одељењима. По разрађивању, прихвата га синдикална организаци ја и врши политичку припрему. Групе и бритаде примају обавезе за извршење планских задатака А затим — јуришу Успех, ето, није изостао,

Емил Павелкић

| МЕСЕЗАИ ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДНИ ПОДИТИЧНИХ ДОГЛВАЈА

_ ПРОШИРИВАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ ОУН

ДОПРИНОСИ ОБЕЗБЕЂЕЊУ МИРА У СВЕТУ

АПОРИ који се улажу да се кроз Организацију Уједињених нација решавају сви значајни међународни проблеми, у првом реду да се кроз њу обезбеде мир и међународна безбедност, нарочито У овом моменту када је У Једном делу света мир нарушен и када се про'паганда за нови рат никако це сти-

' шава него се, напротив, спроводи

најперфиднијим методима, дају овогодишњем заседању Генералне скупштине ОУН изванредни значај. У тим напорима значајан је удео југословенске делегације, која се доследно бори да се ојача ова међународна организација, јер је, по речима друга Тита, само кроз њу „могућно спасти мир и ојачати сурадњу међу народима свијета".

Јачање улоге Генералне скупштине

олитички комитет ОУН усво-

јио је резолуцију седам држава о мерама колективне безбедности, коју је подржала и наша делегација. Њоме се знатно проширују овлашћења Генералне скупштине, тиме што јој се даје могућност да интервенише у нарочито хитним случајевима када међународни мир буде нарушен или доведен у озбиљну опасност, а Савет безбедности због употребе права вета неког свог члана није у стању да предузме никакве ефикасне мере. У таквом случају може се у року од 24 часа сазвати Генерална скупштина у ванредно заседање, ако то затраже седам чланова Савета безбедности или већина земаља-чланица ОУН.

Разобличавање совјетске политике

НАСТОЈАЊУ дасеомете доно-

шење ове одлуке, којом се проширују овлашћења Генералној скуп штини и даје јој се могућност да се ефикасније бори за очување мира, није имала успеха, совјетска делегација је поднела сопствени предлог резолуције „О акцији за мири међународну _ безбедност". Кроз предлог ове резолуције СССР је покушао да спроведе преко Уједињених нација озакоњавање начела своје спољне политике, начела неравноправности међу народима, завивши то све у рухо лепих фраза о својој непрестаној бризи за мир и стварну колективну безбедност. Шеф југословенске делегације Едвард Кардељ у документованом говору разобличио је праве намере подносилаца ове резолуције, доказујући чињеницама да се совјетска политичка пракса У међународним односима дубоко разликује од свечаних изјава које њено руководство даје. Та пракса показује да Совјетски Савез није ништа учинио У правцу сузбијања ратне пропаганде, него је, напротив, искоришћавајући тежњу милиона људи за миром, на најпрепреденији начин потхрањује нарочито у односу на нашу земљу. Совјетски Савез није учинио никакве конкретне напоре ни за смањивање наоружања и не само да се не бори против економ-

_ скв агресије него је, напротив, нај-

грубље спроводи према једној малој, али независној земљи као што је наша. Друг Кардељ је указао на та да и совјетски предлог за склапање пакта пет великих сила уствари само доказује да Совјетски Савез настоји да од овог међународног форума добије подршку за своју политику неравноправности малих народа у односу на велике и на апсолутну власт великих сила над осталим земљама. Пошто није могао да добије подршку ни других делетација, које су такође прозреле циљ совјетске делегације да лепим речима прикрије дела која им не одговарају, предлог резолуције је од-

бачен у Политичком комитету. 1

Односи према Фрашковој Шпанији ПЕЦИЈАЛНИ политички комитет ја после дуже дискусије усвојио предлог резолуције којом се опозива резолуција Генерална скупштине, до нета 1946 године, о односима земаља-чланица ОУН према Франковој

Шпанији. Резолуцијом из 1946 годинв било је препоручено свим влада-

. Ма. чије су земље учлањене у Ује-

дињеним нацијама да прекину дипломатске односе са Франком и повуку из Шпаније своје мисије. Сада, пак, овом резолуцијом Оставља се на вољу свакој земљи да одреди свој однос према Франковој влади, чиме се скоро и препоручује успостављање дипломатских и других односа. Предлогу ове резолуције оштро се супротставио југословенски делегат, али је он ипак прихваћен већином гласова.

Уз нарочито настојање и наше делегације Социјални комитет донео ја одлуку да се продужи рад Међународног дечјег фонда, чије су укидање тражиле неке делегације.

Тригве Лиу продужен мандат

ИТАЊЕ избора новог генерално

секретара ОУН још је на дневном реду. Скоро читавог прошлог месеца Савет безбедности је покушавао да пронађе решење, али без успеха. Совјетска делегација се супротстављала сваком предлогу. Најзад је стављена на дискусију препорука Генералној скупштини да се Тритве Лиу продужи мандат (пре пет година је Тригве Ли изабран уз

трн

једногласни пристанак свих чланова Савета безбедности). Међутим, овом предлогу се опет супротставио совјетски делегат Малик нашавши се на истој линији са куоминтаншким делегатом Циангом, Како Савет безбедности због употребе вета од стране совјетског делегата није успео да

да никакав конкретан предлог, оста« _

ло је да то питање реши Генерална скупштина, којаје Тригве Лиу продужила мандат за три године.

Оружани сукоб у Кореји УГО се нагађало да ли ће аме

Д ричка трупе, разбивши севернокорејске јединице у Јужној Кореји прећи 38 упоредник. Деветог октобра Макартур је дао својим јединицама наредбу да у борби пређу на територију Северне Кореје, а десетог октобра је претседник северно-корејске владе Ким Ир Сен одбио Макартуров позив на предају и позвао севернокорејску војску „на борбу до коначне победе".

Једно време су Севернокорејци пружали врло слаб отпор трупама под командом генерала Макартура, тако да су његове снаге на многим местима стигле близу границе Манџурије. Међутим, крајем месеца отпор севернокорејских трупа знатно се појачао, чак су се појавила нсвза жаришта борби у Јужној Кореји, тде су герилци и разбијене али неуништене севернокорејске јединице почеле да наносе озбиљне губитке Макартуровој. армији. На неким деловима фронта у Северној Кореји отпор севернокорејских јединица је тслико ојачао да су оне последњих дана у области Жамхунга почеле контраофанзиву локалних размера против јужнокорејских трупа. Иначе. америчке јединице се налазе на 20 километара од Синуиџуа У који се склонила сенернокорејска влада,

Састанак Труман Макартур узан са ситуацијом на Далеком Истоку претседник САД Труман састао се са генералом Макартуром на острву Вејк. По повратку у Валингтон Труман је преко радија одржао говор у коме је изнео већ познати став САД према проблеми ма Далеког Истока, нагласивши да ће Сједињене Државе учинити све што могу да се помогне у обнови корејском народу, чија је земља тешко настрадала у овом рату. Он је оптужио Совјетски Савез да <е уместо сарадње са другим народима упустио у нови колонијализам, подвргавши својој контроли многе слободне земље. Труман је на крају нагласио да Сједињене Државе теже да нађу начин за плодоносну сарадњу са народима Азије, настојећи да очувају њихову независност. о

Једна промашена конференција | западу се много расправља о томе да ли и у којој мери Западна Немачка треба да буде укључена у западноевропски одбранбени. систем. САД су потпуно на становишту да је потребно и учешће немачке, док су, например, у Фрранцуској подвојена мишљења.

Тим поводом министри иностраних послова Совјетског Савеза и осталих сателитских земаља, међу њима и министар иностраних постова Источне Немачке, одржали су у Прагу конференцију на којој је донета декларација о ставу ових земаља према немачком питању уопште. У декларацији се подвлачи жеља за што скоријим потписивањем мировног уговора са Немачком, за обустављање њеног наорузжавања ва то ширим развојем мирнодопске привреде, за стварањем јединствене немачке. државе са јединственом владом итд. Међутим, конференција којој је у првом реду био циљ да одвуча пажњу светске јавности са пораза совјетске политике у Кореји, према пријему на који је наишла у свету доживела је пуни неуспех, Неуспех је изазван упоређивањем стварне совјетске политине према Немачкој м њене праксе у источној зони са китњастим фразама о бризи за судбину немачког народа и обезбеђење мира у Европи.

—————

Кинеске трупе у ету

Па воги претставника Народне

Републике Кине са тибетанском делегацијом која се налазила у Индији скоро нису ни отпочели, делегација је тек кренула за Перинт, а хинеске трупе су умарширале у Тибет. Улазак кинеских трупа изазвао је извесну узнемиреност У суседној Индији, чија је влада послала ноту влади у Пекинту, тражећи објашњења, Кинеска влада је одговриља и, према претпоставкама страних агенција, верује ов да је упозорила ин» диску владу на то да она ослобађање Тибета сматра својом унутрашњом ствари, јер је он кинеска покрајина на коју Кина има природно право.