20. октобар

ЈОШ

Једна сцена из комала

ЈЕДНА УСПЕЛА ПРЕМИЈЕРА

Пристли:

ЦРЕМИЈЕРА Пристлијевог „Инспектор је дошао" ском драмском позоришту претставља не мали датум и пријатно освежење у развоју репертоарске политике послератних београдских позоришта. За нашу младу публику, која још није видела Хауптмана, Голдонија, Ибзена, Метерлинка, Леонова и друге, била је то велика новина, а за позоришне раднике керисно искуство у реализацији савремене, у извесној мери симболичне драме. За сценографе и костимографе био

је то међутим пример како с У у 1 е олако и површно прилази сцелск о Оп Са

не претставе,

Компликована ове Пристлијеве Е се највећим делом, у тумачењу личности инспектора Гула, не' само У његовом постављању на сцену, већ и у њему самом као симболу једног неумољивот исЉелика Фудек. саве сти.

Наиме, моћни _ енглески фабрикант бескрупулозни скоријевић Берлинг, који по вољи обара наднице и подиже цене, његова жена Сибила и њихово двоја размажене деце: Ерик и Шеила, слаВили су једне вечери у свом раскошном дому (код нас је он врло сиротињски изгледао) тиху веридбену свечаност. Те ноћи, Џералд, син имућног Крофтса, џентлменског понашања и аристократске крви, натакао је на прстић Шеиле Берлинг веренички прстен. Одзвањале су чаше здравице и точио порто, Са топлим породичним штем о је Пристли своју драму. Отпочела је и претстава. Пред сам крај драме осим Ерика и Шенпле. ил расположење и сломљених живаца, остали још увек точе порто и смеју се чак више него у почетку, као да хоће да се ослободе неке тешке море која их је дотле притискала. И кад је то расположење било у кулминацији, преко телефона им је саопштено да је нека девојка извршила самоубиство и да долази инспектор полиције да постави неколико питања, То је крај драме,

У међувремену догодиле се п ама са овим људима што смо видели као драму „Инспектор је дошао". Централни прослем редитоља |: Ту ва , ја баш то међувреме. Шта се у међувремену догађало. Сви Берлингови и Мералд Крофтс учинили су много тога што би Радо заборавили, Али зар се њихове гадости и прљавштине збиља могу сакрити Они наслућују да ће се нешто ипак обелоданити,. Те слутње почеле су да нагризају спокојство и расположења Берлингових доласком инспектора. Али и пре доласка инспектора Ерик из чиста мира усред славља устаја натло и одлази у други кутак сцене, Он први почиње да слути. Пред инспектором свако од њих 'испричао је по неки детаљ из сопственог живојћај = = нала, чија је садржина низ експлоатисаних и згажених људи. Те 13 з симболични инспектор повезао је у целину — судбину самоубице Еве Смит. Стари Берлинг избацио је пре две године из своје фабрике неку Еву Смит. Берлингова обесна и каприциозна кћи

еила и њен вереник Џералд " 1 су је касније корак ближе њеном самоубиству. Ерик, који је први почео да слути такође долази на ред. Једном ду.“ боко у ноћ, срео је у Палас-бару Еву Смит да би је, завршавајући једну пијану ноћ, оставио у другом стању. А и госпођа Берлинг пре две недеље одбила је молбу за помоћ неке труднице, која

„а“

Поз

драмска конструки"ја

„ИНСПЕКТОР ЈЕ

комада У Београд-

се претстављала као госпођа Берлинг. Али шта се то ње тиче што је девојка попила најзад мало више отрова. ИМ то је све.

На први (не баш површни) поглед мотло би се из свег онот што се у драми даље догађало приговорити и редитељу и Салку Репаку, који је тумачио инспектора, да нису довољно подвукли “симболичност инспекторове личности, њетову иреалност, неодређеност његове класне и професионалне припадности. Јер, ако инспектор Гул не постоји, да то са касније очигледно утврдило интелитентним закључивањем Џералда, уосталом и проверавањем преко телефона, долази се одмах на помисао да је он чиста Гристлијева драмска конструкција која служи као сценски разлог да слутње Берлингових буду испричане публиди. Наиме, морао је неко да поставља питања да би Берлингови и Џералд одтоварали. У том би случају слутње Берлингових деловале као њихова пробуђена савест, што би дало сасвим нета'чан морални лик ових људи, а реалистичност инспекторове личности, на којој је довољно инсистирано у Београд-

_ Ском драмском позоришту, била сасвим _ депласирана. Међутим, врло се лако може схватити да инспектор: није симбол 31 "свезнајуће савести Берлингових, прођуђене у њима самима.:-Цео мотив на коме се заснива истрага — самоубиство ; Еве Смит, за формалну истину, био је Е измишљен, то јест причање инспектора да је видео у болници мртво тело Еве = Смит, није било истинито јер је по њетовом одласку Џералду преко телефона јављено да у болници већ неколико месеци нису имали случај самоубиства. Значи ли то да је инспектор лагаог Не ___мон је слутио. Зато он и није нека фикција Берлингових, већ, додуше неодре_Ђена, али сасвим животна реална лич_ност, чије се слутње обистињују. __Салко Репак дао нам је таквог инспекс тора, огорченог због експлоатације јефтине радне снаге, који провдцира кобне слутње Берлингових на начин који показује Репаково довољно поштовање " Пристлијевих упозорења на емотивност _ инспекторовог лика. Као такав он је у ширем смислу, симбол оних напредних људи који, као и Пристли, знају где треба тражити кривца друштвене неправде. ранили о ( тин Шолајић, А И а Телефон 20-443 • Чековни рачун 103-9032 22 — Поштански фах. 752 " Штампарија

4 орба" — Београд, Кардељева 31. Рус аи кописи сене враћају

У

ДОШАО“

Раде Марковић (џезла) и Блаженка Каталинић (Сибила, оживели су две довољно карактери“ичне личности енглеског вишег др'штва — аристократског и буржоаског, мералдова сцеча са књигом у фотови, моменат када се, причајући о својој љубавници, тргне схватившу да је она мртва и сцена крај стојећ, лампе, документи-су једног студионог прилажења роли. Михајло Пасхаљевић (Ерик) и Олга Ивановић (Шеила) остварили су своје улоге на експресиван начин, који показује да су обоје дуго тражили свој спољни израз. Ксевија Јовановић дала је споља мирнију Шеилу, лирскију и интимнију, држећи се вероватно, изврсног глумачког принципа „Када играш рђавог тражи где је добар". Но мислим да је Олга Ивановић ближа Пристлијевој Шеили, каприциозној и обесној. Азалеа Ђачић није полазила од Пристлијеве хладнокрвне и уздржане Сибиле ка себи, већ обрнуто, а и по свом темпераменту не одговара Сибили, По свом изгледу и хретњама Вујновићев Берлинг деловао је скоројевићски, што није у супротности са Пристлијевом замисли. Гласовно, међутим, он је често био изван природности осталих лица. Редитељу Предрагу Динуловићу пошло је за руком да нађе најприхватљивије решење за интерпретацију инспектора, Он га није конкретизовао у аматера полицајца а није га ни апстраховао до чистог симбола. Инспекторов однос према другима и читава мизансцена показују га живим човеком, који је у зараћеним супротностима са Берлинговима. Енглески су писци одани обичају да негују протусловље и нелагодно се осећају кад их класирају у ову или ону школу. Да је и Џон Пристли, есејиста, глумац, редитељ, власник позоришне

трупе и шта још није био, међу њима, то је Динуловић добро осетио. « а Душан ДРАГОВИЋ

ЗАГРЕБАЧКОГ ПЕВАЧКОГ __ДРУШТвА _ _нБРАТСеТВО-ЈЕДИНСТВО“

Г|ЈЕВАЧКО друштво Народног | Фронта града Загреба „Братство—Јединство" створено ј“ 13 априла 1949 године фузијом 2)

реномирана вокална колектив" ''

г спабилић" и „Лисински", И а 1 пе јања чланови оба ова хор“ 27 „ки сарађи-

су гостовали и та офаа вали на неговању '“р ин

ВН з до: ног репертоара уг'510М Д

литературе, и „ један од најбољи» „Лисински" Јед

„их хорова, основан 1910

југословен године, 30 тело које се издвојило од узатског певачког друштва

„Као, због уског гледања на на„лоналну функцију друштва, и које је од почетка добило југословенски карактер, добио је после ослобођења широку подршку народне власти. „Обилић“, српско певачко друштво основано у данима наше револуционарне – Народноослободилачке борбе, 1943 године извршило је важну културно-уметничку мисију У ослобођеним крајевима.

Стапањем ова два друштва прошле године створен је хор, који је убрзо постао један од најбољих Уметничких ансамбла наше домовине, На републичком фестивалу 1949 године у Загребу хор „БратствоЈединство" освојио је трећу награду, а за свој рад у 1949 години награђен је првом наградом Савеза културно-уметничких друштава Загреба као најбољи колектив. На 2прилском загребачком фестивалу ове године хор је освојио прво место. Због озбиљног и обимног културно-уметничког рада Градски одбор Народног фронта Загреба узео је „Братство—Јединство" под своје покровитељство,

Од свог обимног репертоара од 42 композиције, 29 — југословенских композитора, хор „Братство—Јединство" извешће пред београдском публиком 18 овог месеца, у Дому културе Четвртог рејона, и 19 овог месеца у Коларчевој дворани, следећи програм: Готовац — нове бразде, Македонски — Орлите на Македонија, Симонити — Старка за Васјо; Одак — Разговор с четом; Дутан Захвалница; Мокрањац — Десета руковет — Друга рапсодија (босанска) и Матетић — Ронгов: Роженице. Хором ће дириговати Божо Антонић. Хор. „Братство— Јединство", који броји 102 члана, гост је Народног фронта Београда.

Хор „Братство—Јединство" за време концерта,

Врше се-припреме за дочек Нове лодине

У БЕОГРАДУ се већ врше при= преме за дочек Нове године. Припреме обједињује Пословница за културно-уметничке приредбе Извршног одбора Народног одбора, пошто је досадашња пракса показала да се Код извесних извођача јављају тенденције да се дочек Нове године искористи у циљу што веће материјалне добити. Тако се прошле године дешавало да су поједини џез-оркестри тражили хонораре до 40 па и 50 хиљада динара. С друге стране неке подружнице и саме су, из бојазни да ће остати без програма, а нарочито без оркестра за итру, ангажовале оркестре плаћајући им високо тражене хонораре, а давале су им и у натури — у дрвима и штофовима, да би на тај начин. изиграле постајеће прописе. Како се на тај начин угрожава наш робни фонд и уноси неред у организацију дочека Нове године уопште, то се овакви поступци не могу дозволити и за дочек 1951 године. Да би се то спречило донета је одлука да се ангажовање и распоред уметника и оркестара врши преко Пословнице,

Да би дочек Нове године био што свечанији, Пословница ће обезбедити уметничке програме и музику за игру за око 30 угоститељских објеката у Београду. Она се обратила управама и подружницама Народног позоришта, Југословенског и Београдског драмског позоришта. Савезној и Републичкој Радио-станици, Удружењу музичких уметника НР Србије и Артистичком предузећу НР Србије „Циркус" за начелну сагласност да се ангажовање уметника обави преко ње. Тако ће већ од 15 до 20 овог месеца Пословница вршити расподелу уметника, водећи рачуна да програм одговара средини у којој треба да бу“ де изведен.

Новина у организацији дочека Нове године биће овота пута у томе што се локали неће стављати на расположење установама и подруж-

ницама, као што је то до сада био случај. Око тридесет најрепрезентативнијих и највећих локала биће тога дана отворени за најширу публику. Велики објекти, као што

су: „Москва", „Мажестик", „Балкан", „Јадран“, „Атина“, „Загреб" (горња и доња сала), „Лотос"-бар,

„Скадарлија“. Калемегданска тераса, „Смедерево“ (бивша ,МЦветкова механа"), „Липов лад“, Топчидер. ска ресторација и неки други мањи локали утврдиће мени, док ћеу осталим локалима гости моћи по својој жељи да наручују. Грађани Београда већ од 20 овог месеца моћи ће у локалима да резервишу место и уплате вечеру. За свечани дочек Нове године искористиће се и нови излетнички ресторан у Ко шутњаку, до кога ће угоститељско предузеће .Турист" организовати превоз посебним аутобусом. У свим овим локалима наступаће са одабраним пригодним програмом 6београдски уметници и свираће одлични џез-оркестри. Џо завршетку филмских претстава у 23 часова. У биоскопским _ салама Београда". „Козаре", „Јадрана". ,.20 октобра". (торња и доња сала) и „Авале" на ступаће такође уметници — народни певачи. чланови балета и други

Синдикалне подружнице и масовне организације организоваће у својој режији такође дочек Нове године за људе свога колектива,

Градски савет пионира је извршио припреме за дочек Нове године у пионирској организацији. Централна приредба одржаће се у Пионирском граду, којој ће присуствовати седам стотина најбољих пионира у граду. У свих деведесет пионирских одреда такође ће се одржати прославе дочека Нове године Првог јануара за. пионире ће у Народном позоришту бити изведена балетска претстава .Копелија", а на Коларчевом универзитету дечје позориште „Бошко Буха" извешће премијеру „Бели јелен",.

еп

РЕ неколико дана, управо пре првог мраза, а

|| сам у једну за мене потпуно. нара . Ј у едном # ет аи Нена Споменика, за Кнез

И етику У а до вотаничке Баште није претстав-

илетину., # ликог броја но-

зао за мене никакву новину и поред вел ·

вих кућа, те сам расматрао НИ о

врста, али је падао у очи Пи 52 је имао кратак _ них, стаситих и замашћених људи. Јед

за 4 итима приметих чврсто завијене тканице; једноме Ра

еља окрвављена и испр

дела испод капута бела кец или се'и разгоСви су били одлично расположени, смеш тај гласни варали без икаквог устезања, гласно, а за“ Било говор уметали по коју сочну псовку. • Па КрИЦа у неколико „ОИрОМАтНИхХ ожеда, "АВАРА а отмене бело кратким бундама од јагњеће коже и д УВ о евиина ђе у гуменим чизмама. Свима је, изгледа, би:

вакодневно. | А и Кале па сишао на последњој станици, ПрАИСИА ла

; м. Ту негде, пре једно десет год се не разбирам где сам. Ту футбала. на, излазили смо на једну" ливаду да играмо е,. једна Около је била раж, кукуруз, две — три цигљан уће лекафана где смо пили малину са содом и јели о весцан

е

пиње са кајмаком, Данас је цео крај био испресеане недограђеним улицама са новим кућама. Како а спуштало брзо, то пожурих избегавајући дубоко није да нађем улицу и кућу мога друга. Први пролазник 4 знао. Слегао је раменима, За такву улицу он У није чуо. Други затражи да му поновим име УЛИЦЕ у онда рече да је то ту негде, иза оне цигљане, али „ Би је било да сте ишли Александровом до Цветкове – + па пресекли наниже“. Објашњење је било мутно. Ро сумрак, по кућама што су биле разасуте целом а ном, почеше се палити окна на прозорима. Тишина бивала све дубља, било је, чини ми се, и лавежа паса. ветар је на тој страни дувао звиждећи, кроз сумрак се видела ту и тамо по која људска прилика како скаче с једног камена на други. Један камион натоварен црепом и прсекајући мутљагом наиђе, пробијајући својим слабим и црвеним фаровима сутон. Осећао сам се све несигурнији и радо бих се вратио, али сам био исувише зашао.

Корачао сам још једно стотину метара, када приметих да неко иде за мном. Био је већ мрак, и сем беласања кућа окречених бело, све се остало стапало у једну сиву, блатњаву. безобличну и претећу масу. Прво сам чуо корак непознатог, његово шљапкање по блату, кратку псовку када би се оклизнуо са камена и крцање каквог плота за који би се, да не би пао, прихватио. Помислих да треба да станем окренут леђима пољани (око мене није било кућа), и да тако не допустим непознатом да ми скочи на леђа. Можда ће се задовољити новцем. Док сам ја мислио те необичне мисли, непознати ме сустиже. Био је висок, без горњег капута, некако војничког држања, са капом која је могла бити железничка, поштарска, трамвајџиска, са рукама у џеповима. Он се пролазећи крај мене изви да би остао на узаној путањи, погледа ме (две беоњаче блеснуше у мраку), и без речи прође даље.

Сва храброст се беше у мени исцрпела: ја се окренух натраг, остављајући и посету и друга, журећи се да се што пре спустим до улица колико — толико осветљених, одакле се чула ларма и свирка хармонике. Док сам хитао да се што пре извучем несигурним и пуним претње сенки, набасах на свог доброг пријатеља младога доктора П. Ишао је погнут, грдећи на сав глас и осветљавајући пут с времена на време џепном електричном лампицом, Тако га и приметих: сноп беле светлости који клизи по оглоданом и блатњавом шибљу и по локвама воде.

Позвао ме је, и ја сам још једном окренуо лице предграђу, сада без оних црних мисли и слободан крај доктора који је, изгледа, познавао и по ноћи цео овај у блато, мрак, ветар и лавеж паса, потонули крај.

— Ви што пишете, не залазите овзмо, — говорио је доктор, — јер је блато, јер је далеко, јер сте се разнежили од асфалта и електрике... а можда вас је и страх.

— Коме идешт ,

— Некој жени. Родила је, како су ми рекли, пре тричетири дана, дете је умрло; она има ватруштину, Ко зна шта је... управо јасно је шта је.

Он застаде, осмотри мрак, удари поред једне Мрачне куће, одброја још неколико кућица, застаде поново, осветли лампицом цео зид на коме је само једно четвртасто прозорче било осветљено тамном и без сјаја светлошћу, и када на зиду откри број, исписан угљеном и већ скоро испран кишом, он гурну несигурну, капијицу и без премишљања уђе у двориште.

Кућна врата нам отвори човек огромног раста, тако да их попуни цела. Препознадох у њему мога човека у капи железничара или поштара. Он познаде доктора, осврте се, узе са прозорске даске зелену стаклену лампу са разлупаним стаклетом и изађе са њом напоље. Стан у коме нас је дочекао није био његов.

— Иначе никад нас не би нашли, а баба је глува... газдарица, има и снају, снаја је доле, ради у штофари. Ишао сам пред вас све до трамваја. Пазите, господине, блато је, иловача. низбрдо је. МИ хвала вам што сте дошли... заметно је, пута нема, светлости нема.

Човек је ишао гологлав и трудио се да шаком заклопи лампу, која је пламсала, димила и црнила онај крњутак стакла. Иза куће је одмах био обронак од старе и запуштене цигљане. Узана путања је била клизава, и У једном часу човек се мало затетура, одмаче руку којом је заклањао лампу, и ветар је угаси.

— Држите се, господине, само мене, још мало... сад је равно, не бојте се. овде смо. Доктор осветли поново својом електричном лампом,

која је издавала, Стајали смо пред једном малом зградом на дну некадашњег терена где је вађена иловача за

црни кожни капут; у неколицине под варошким капу- у

не

о ава НТ З |

реп ицитлу, Кућица (ако би је човек Па сада се морала је некад служити као остава 3 с НЕ на олепљена испуцаним блатом и плевом, јада ке аи нахерена, и полегла на једну страну. пау угац нн кроз врзта и са муком поче принаИЕ ћ г лампу. Најзад и то би готово, и он која 5 отворише шкрипећи и склони се Ме као и малочас на путањи, да нас пропусти да НЕ нај

Тај тренутак док су врата тонула у п ЗА МЕ страшнији је тренутак што сам преживео Не Све што могу рећи остаће увек испод ствари с А Баја са је тај утисак био тако јак и страшан зато о јен ле догађало у тој ноћи без светлости, с том крња у па што се дими, што је около била напуштена и н о циглана, што је ветар горе на обронку фијукао У на 5: што је једино видљиво било лице човеково, нагну о лампом, обрасло у браду од недеље дана, са испуп си а јагодицама, са очима у тамним дупљема, са неприро = високим сенкама обрва. Или можда чато што је дош 5 преко чула мириса, у том мраку подземног света; па трулежи, људске нечистоће, грозан смрад тела у распад њу помешан са млаким, устајалим ваздухом у коме је застало испарење мокрог и охладнелог дима. Удар у ли ца свега тога занесе доктора, али он, извивши рамена, пређе преко гњилог прага који утону под његовом ногом: то нисам видео, али сам закључио по цврчању ноге и мекости у коју ми се ували нога када сам, час пе надвладавши своју тренутну слабост, и сам ушао у а

Цела одаја била је дуга око три метра, а јамачно ти толико и широка. Таванице није било, већ се одмах но деле, колико је разбијена лампа могла да осветли, пао чене греде, летве и цреп. На средини је стајао пр

чамов сто, на који човек беше спустио лампу. У једном“

крају стајала је кратка фуруница „добошара“ са и на њој, зли у њој није било ватре. У другом крају, Р' ваљен гвозден кревет над којим се доктор нагињао, дижући пажљиво неке старе крпе, џакове и рите без сваког облика и боје. Врата бејаху остала отворена, и кроз “њих (и кроз разбијене црепове) струјао је хладан ваздух, али ни за час не успевајући да ублажи и надвлада густи задах трулежи и нечисти. Остадох наслоњен на сам довратак.

У једном часу доктор затражи лампу, и човек се одмаче од кревета (ишао је на прстима). Лампу је принео држећи је обема шакама пажљиво. И док је нагињао светлост, нагињући се и сам, ја видех да плаче: његове очи, црвене од дима, ветра (можда и од ранијег плача), ишле су, разрогачене, од доктора до жене у кревету, чију сам само једну руку могао да видим како лежи спуштена низ ивицу. М под њом, тек сада, запазих тај болеснички лежај: кроз подерану крпару поопадала је плеснива и улежана слама, већ сасвим струњена. Жена је лежала полеђушке, непомична, тек једва латано цвилећи, али и то једва чујно, неприметно. Само једном, када се доктор помаче, ја угледах њено зајапурено и мршаво лице, осветљено одозго, склопљених очију, младо и страшно.

Доктер је узе за руку: цвиљење полагано умуче. Он спусти руку, исправи се, сада је гледао човека право У очи, преко лампе која се димила између њих, говорећи му полако. Први обори очи човек, мишићи на лицу се згрчише, брада задрхта, он се лагано окрену да врати лампу на сто. Његова сенка сакри кревет, а светлост, павши у супротни угао, крај саме пећи, у гомилу сламе, откри две мале и прљаве дечје главе, широм отворених очију. Човек их примети и журно замаха својом огромном руком:

— Спавајте, спавајте!

Две дечје главе полегоше по слами. Човек додаде јом једном промуклим, загушеним гласом:

— Спавајте...

Затим, силећи се да буде миран, он поче, рукама које су дрхтале као у грозници. да тражи нешто по својим унутарњим џеповима. Доктор та претече;

— Оставите, пријатељу... боље гледајте децу. Зар не би могли. да их дате неком у комшилук

Човек покуша да се осмехне, зли једва успе да му се нагло слеђено лице згрчи; он хтеде да нас испрати, али се заустави на сред избе. опусти руке. М остаде тако, исцереног лица, опуштених руку, при м велик, Ја и доктор изађосмо и полако се успесмо на улицу. Нисмо обраћали пажњу на блато, ишли смо газећи до чланака, према светиљкама у низини.

— А женаг

— Умрла је малочас.

Доктор дуну љутито на нос. Са једне раскренице указа се у даљини огромна маса Београда, у трептању хиљадама светиљки. Небо над центром града, иако облачно и тешко, руменило се од електричне светлости. Светлост та била је жива, као да је то живи пламен који лиже из уста какве аждаје. Доктор ме ухвати за руку, и идући за својим мислима, рече:

— Видиш... зову ме, очекују ме, још увек мисле да им је то судба крива и да им један лекар може помоћи... а шта ту може један лекарт

Бранимир ЋОСИЋ

. диже, гурну врата

У издању Српске књижевне задруте изишао је путопис Сретена Л. Поповића „Путовање по новој Србији“. Ово издање приређено је за штампу према првом и једином издању из 1878 године. Књига броји 580 страна и стаје 118 динара. Предговор је написао Ђуро Гавела. По свршетку српско-турских ратова, 1878 године неколико наших књижевника и јавних радника, а међу њима и Сретен Л. Поповић обишли су ново ослобођене крајеве — округе нишки, пиротски, врањски и топлички с намером да их опишу. У својим путописима Поповић је за собом оставио обиље историских, политичких и културних подгтака о тим крајевима. Већи

део свога дела испунио је причањем о старом времену у Србији, а нарочито о старом Београду. „Син кнежевог писара Лазе“ и кумче кнеза Милоша; „ученик прве српске гимназије, члан позоришне трупе Јоакима Вујића у КрагуЈевцу, једно време лични секретар" кнегиње Љубице, затим секретар Вучићев, пријатељ многих наших старих књижевника, дугогодишњи чиновник високог ранга (касациони судија), — Поповић је био у приликама да о своме времену сазна доста и од онога што

КАКО СЕ КАЖЕ 02 ти

свако није могао знати. Утолико су њетове успомене драгоценије,“ • • .

„Ново поколење" недавно је издало дело Анатола Франса „Мали Пјер“ у коме велики француски писац прича успомене из свог детињства. „С много нежне ироније и човекољубља он описује развој дечакове психе, тако да мако мали Пјер доживљава своје детињство пре сто година (око 1848) њетове мисли и осећања блиске су савременом читаоцу. То је књига пуна нежности, племенитости, иставих мисли и критичких погледа на друштво, писана оним сјајним и духовитим стилом који чини непролазну вредност Анатола Франса".

Књига „Мали Пјер“ има 200 страна, а продаје се по цени од 49 динара. Превод је Јелисавете Марковић, а предговор Душана Пухала.

Париса њива.

0 НЕКИМ ГЛАГОЛИМА С ПАДЕЖИМА МЕСТА

Видимо, дакле да ће говорна

ситуација одређивати какав ћемо склоп узети, За нас је важно да истакнемо да су оба облика исправна. Може се, према томе, рећи: Послат је на суђење у Београд, а исто тако : Послат је на суђење у Београду. Само је сад питање да ли се покаткад несвесно мешају оба значења, па чујемо и једно и друго. Треба знати да ће свака стилска особеност, свака особито склопљена реченица бити веран одраз психолошког стања из којег је поникла, коју тумачи, објашњава. Исто тако и сваки облик речи.

Запажамо да се глаголи послати, упутити, одвести, отићи, потрчати и сл. а тако и сви по значењу сродни глаголи, али и несвршени (трајни), као: слати, ићи, трчати и сл., узимају у оваквим случајевима с два четврта падежа (с предлозима). Али они се исто тако могу употребити и с једним четвртим и једним седмим падежом. Шта то значиг — Њихова је веза могућна “~ лва долатка, равно. правно усмерено, оба у четвртом падежу (с предлозима), али може

' бити веза глаголске радње. само с једним додатком, а други је дода·так тек посредно везан с глаголом, дакле преко онот првог, непосрелно везаног додатка казаног четвртим палежом за место.

Ако је тежиште смисла да се одреди место вршења радње глаголске, онда ће. приролно је. бити узет облик којим се тачно опредељује

Рипањ ње ми лав

оно што значи, тј. биће према глаголу кретања и четврти падеж, даКле „у Београд“. — Ако је пак смисао да се утврди разлог, намера, циљ радње, дакле „ради суђења“, односно: „на суђење“, имаћемо друкчију ситуацију, Ту ће се. додуше, додатак за циљ казати исто тако четвртим падежом с предлотом, дакле: „на суђење“, Али ће се, с друте стране, узети нова, друга одредба „у Београду“ према одређеној ситузцији; мисли се да ће се сућење вршити у Београду, а то је смисао глаголске радње мировања, па захтева седми падеж, јер се остваривање глаголске радње казане глатолском именицом (суђење) врши у месту, а то се место казује према глаголу односно његовој глагтолској именици на тај начин што се узима одговарајући падеж мировања. Тако је, као што видимо, овде тесна веза израза „на суђење“ и „у Београду“. Мисли се: на суђење (кретање, послати) у Београду (мировање, судити), на суђење пред београлским судом...

Наше се језичко осећање буни кад је нешто у склопу необично, И од два могућна случаја један нам облик изгледа обичнији, нормалнији, оубичајенији, па се за њега и одлучујемо. Ако упоредимо реченице: 1. Он оде на извор да се умије, 2. Он оде да се умије на извору, 3. Он оде на извор ради умивања. наше се осећање, зко схватимо ситуапију из које се и тако може рећи — наше се језичко осећање

неће бунити. Може бити и четврти начин: Он оде ради умивања на извору. Док је у првом примеру тесна веза одласка на извор, одласка и извбора, а потом те везе с циљем — да се умије, ради уми-

вања, у другом је примеру тесна веза између одласка и умивања, а потом тек долази опре-

дељење да ће се умивање вршити на извору, па је веза између умивања и извора. Ту се опредељује умивање извором да се не би мислило на коју лругу могућност (поток, језеро и сл). У трећем је примеру тесна веза измећу одласка и извора, а циљ је одласка умивање, упућује се „одлазак на извор“ циљу, умивању. У четвртом примеру имамо друкчији однос:. одласку – је циљ умивање, и та је веза тесна; али је исто тако тесна веза и између умивања и места реализовања те радње, тј. извора. Отуд и такав израз. Све те тесно повезане речи односно облици чине одређену целину свака за себе, узастопно се једна пелина одређује другом целином,.. Итд.

У сваком је случају важна унутрашња, логичка мотивација, психолошки доживљај, из чега произилази и образложење, па израз лолази као последица. као резултат специфичности смисла различитих суђења, тј. реченица.,.

ЕЛ.