25 godina Narodnog pozorišta Bosanske Krajine

jj / balo je da skinem šubaru, no na nesreću dohvatio sam i periku. I šubara ostala u ruci a perika odletjela u publiku.

Njegov repertoar je opsežan i velik. Evo samo nekoliko uloga: Maksim (»Đido«), Janko (»Vrbašan'ka«), Pomet (»Dundo Maroje«), naslovna uloga »Tripče de Utolče«, Andrija Groznica (>Q12=ta noć«), maršal Kalb (»Spletka i lyubav«), Daviđ. Jazavac pred sudom«), Josina (»Klupko«), Toma (»Mećava«), Sreta · (Ola Žžena«), Harlekin (»Mletački trojci«), Jovanče Micić (»Put oko sveta«) itd. a u opereti: Šober (»Tri djevojčice«), Celesten (>Mamzel Nituš«), Grof Bruno Popijel (»Poljačka krv«), Sekretar (»Adje Mimi«), Nikola ()bBarun Trenk«), Gustl (»Zemlja smiješka«), Boni (»Silva«) itd. a

U kojima ste pozorištima djelovali osim našeg? — Zapitali smo. ;

— Osim Banje Luke radio sam u Novom Sadu, Subotici, Beogradu i Sarajevu. Prošao sam na turnejama čitavu Krajinu nekoliko puta, a nastupao sam skoro u svakom mjestu BiH.

Turneje su moje najveće zadovoljstvo. Ne samo danas kada se putuje organizovano, i kad su i mjesta naše Krajine na daleko većoj kulturnoj visini, već i u početku mog djelovanja. :

Onda nije bilo plakata ni reklame u današnjem smislu. Tako je naprimjer u Sanskom Mostu telal objavio dolazak pozorišta na slijedeći način:

»Čuj i počuj svite! Dolaze najbolji sokolaši (pelivani) iz Bajne Luke. Šenlučiće se tri noći. Prvu noć biće šenluk do 12 sahata. Hizigravaće se: »Hadžihasanaginica« (Hasanaginica). Drugu noć hizigravaće se »Tuhafli hinsan« (Neobičan čovek od Nušića), a treću moć igra se ono plaho smišno: »Put oko vilajeta« (Put oko sveta od Nušića). Ako se bivakan iskupi čudo svita na ovo posilo, igraće se na zahtiv publike »Dženaza hebejke Jugovića« (Smrt majke Jugovića). Poslije će se hizigrati: »Hanuma X« (Gospođa X), a poslednju noć igraju najsmišniji pelivani njekaki Bakotić i Zeljković: »Ženski ugursuz« (Zla žena). Ko nejma para, neka proda sino, pa neka dođe. Ko ne dođe 50 dinara globe i tri dana u pržun, reko je

| načelnik. Vi kako oćete, ja odoh.«

Srdačno smo se nasmijali i oprostili.

U Banjoj Luci stekao je Vlado Zeljković veliku popularnost. On uživa veliki ugled i simpatije kod banjalučkih kulturnih i javnih radnika, kao i kod najšire pozorišne publike.

—_ O —e———

•.e.• ~

Naši najstariji članovi

LUKA BARIČ

Luku Barića, šefa računovodstva, nije bilo teško naći u zgradi. Može se slobodno kazati, da on radi u svojoj kamcelariji od jutra do kasne večeri. Teže je bilo ugovoriti vrijeme za razgovor, jer je posla mnogo, a pogotovo Ovo nekoliko dana prije proslave.

U pozorište je stupio istog dana kada je i otvoreno. Od tog datuma on se ne rastaje s njim i evo sada skromno proslavlja rijedak jubilej, 25-godišnjicu svog rada u ustamovi.

Zanimljiv je njegov susret sa pozorištem.

Luka priča: ~

— Došao sam na dužnost nekoliko dana prije otvaranja pozorišta. Nakon smirenog kancelarijskog posla u računovodstvu banovine, zatekao sam u pozorištu užurbanost, galamu, jurnjavu glumaca na Dprobe, vježbe orkestra itd.

Htio sam odmah da odem, no nije mi uspjelo. Kasnije sam se potpuno srodio i sa poslom i sa glumcima. Turneje, drugarske večeri, šale, anegdote sve me je to toliko vezalo za pozorište da bez njega zaista ne mogu više.

— Ispričajte nam, druže Luka, koju anegdotu iz računovodstva a u vezi sa glumcima.

— Vrlo rado. Kod nas je u angažmanu bio prije rata dobro poznati i popularni glumac Ljubiša Pilipović, zvani Čika Pile. Bio je pravi boem. Kad bi mu ponestalo novaca, davao je pojedincima. pismene obaveze, da mu se pozamljeni iznos ustegne kod primanja plate. Jednom je došao do mene s molbom da mu ne ustegnem novac od jedne takve obaveze, jer da je u novačnoj krizi, što sam mu vrlo rado obećao. Na dan, kad se primala plata čika File je „bio prvi na redu. Međutim ja sam isplatio prije mjeBa dvije glumice, jer sam: prema ženama uvijek nekako kavalirski raspoložen. Čika Pile se strahovito naljutio, udario šakom po stolu, počeo da viče i kao furija izletio na druga vrata iz blagajne. Mene je to naljutilo, no oko 9 sati naveče, kada u pozorištu već nije bilo nikoga, evo ga opet kod mene. Provirio je oprezno glavom kroz vrata i kaže: »Dobrotvore moj, ne ljuti se. Morao sam onako da uradim. Pred vrati-

ma u hodniku čekali su me povjerioci, pa kako im nisam na drugi način mogao izbjeći, preostalo mi je jedino to, da napravim gužvu u blagajni, ne primim platu i ljut izađem na druga vrata, računajući da dođem poslije kada se oni raziđu. I eto, molim te oprosti s daj mi platu.«

Na pitanje kako gleda na finansijsku situaciju }

pozorišta, koja danas nije nigdje pa ni u našem Dpozorištu baš naročito ružičasta, odgovorio, je: »Opt:mista sam. Svi forumi u gradu vole pozorište i mnogo se staraju o njemu«. 0:

A meni lično pozorište je moja druga kuća, mcoj drugi dom. U pozorište sam došao još mlad a sada sam već ostario, mada se ja kako 'vidite po mom radu, takvim još ne osjećam. Rad i pozorište me podmlađuju, završio je svoje izlaganje. drug „Luka.

Luka Barić, pored svog rada u pozorištu radi aktivno i u društvenim organizacijama, On je na-

raca III. kvartu „

rodni odbornik, sudija-porotnik, odbornik Saveza boa OAK aspoaENN