Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, 25. 10. 1912., стр. 13

Крхив за историју српске православче карловачке митрополије 301

Из реченога довде, читаоци су се ових редака могли уверити не само о знању Рајићеву, него и о „савесно“ написаној његовој историји катихизиса.

Рајић у својој историји катихизиса на више места рече како до његова катихизиса, не беше код нас Србаља катихизиса, — а он. сву срећу и спас једног народа сматраше у катихизису.

Кад пак помислимо, какве је муке ми невоље наш српски народ претрпео за своју веру православну, све и ако не имађаше свога катихизиса, из ког би се тек могао научити шта му и како му ваља веровати, те сравнимо време пре 1774. са данашњим, у ком акоим има толико катихизиса; видећемо, да ни код нашег као ни код осталих народа нимало побожност, родољубље, поштење и пожртвовност није већа него што беше за доба пре Рајићева и потоњих катихизиса.

До Рајићева и потоњих катихизиса не беше у нашем народу назарена, фрамазона, социјалиста и осталих чуда и покора који се данас догађају.

Какво је пак мњење имао о катихизису састављеном у пи-

тањима и одговорима — као што је и Рајићев — познати српски књижевник Захарија Орфелин, види се из писма његова што га је писао митрополиту Мојсију Путнику, рекавши: „— — В сем (т. ]

1783.) издатом у Русији малом катихизису за народне школе, в 85 страниц состојашчем катихизигје њест вопросов и отвјетов. О било би дал Бог, чтоб никогда не било о свјатих, паче ли о непостижимих вешчах вопросов, которие первјее от западнија церкве чрез прокљатаго Петра Ломбарда произишли, и тољ велики в божиеј церкви раздор причинили. Ориген бил перви катихета между греками, св. Кирил јерусалимски бил такожде учител, но катихизиси их не били вопросами и отвјетами сочинени. Вопроси и отвјети толико изучавшаго их ползујут, јелико папагаја рјечи, коликим он обучен, а даљее ничего.“ (Рукопис).

До оваког мњења о катихизису на питања и одговоре, дошао је Орфелин сопственим искуством.

Он је свог јединца Петра почео учити катихизису на питања и одговоре, што га је за њега саставио — ког ћемо навести на своме месту — кад му је било 5 година, па је од њега дочекао то, да га се морао одрећи кад је чуо да су га видели на жабаљској скели у кабаници, у клобуку и опанцима јадна и чемерна, а да је пре тога чувао свиње негле око Бечкерека и утекао. (8. наш чланак у Х. „Споменику кр. срп. Академије“ под насловом: „Захарија Орфелин — животописна књижевна црта“).

Да не стоји пак тврдња Рајићева, да до његова катихизиса не беше код Србаља никаква катихизиса, ево доказа,

Осим напоменутих прештампаних издања Теофана Прокоповића у Римнику 1726. 1727. и 1734.; „Кратког толкованија десјатословија, молитви Господни, символа вјери и девјати Блаженств“, и доцнијих прештампавања; рукописног и печатаног 1760. и 1763. „Кратког учителског наставленија о 7 таинствах“; штампана 1765. у Хали на латинском језику „Догмата“ — катихизиса од Петра Милорадовића и његова превода од 1768.; „Ортодоксос омологије“ бакроре-