Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, 01. 07. 1913., стр. 57
Архив за исторју српске православне карловаке митрополије 245
церковни бил показалосја на штети церковњеј, ктому да посведочити могал ние да је дао у време епитропства своего прочим подаником прилични данак, но на ветру основану тужбу и јеже церков преко досад учињене штете и изгубленог дуга, јакоже они сељани претендирујут от више реченога Јоана, а то јест кое от ракие, кое от штете церковне јаже и на оборотје помјанухом 80 фор. и на неправеднују јего тужбу 12 фор. у нов трошак поставити и људе у непоштење и зазор довести предложил: На кое судим да узроковану штету и пак протоколарни долг и сад узроковани трошак церкви бонифицирует и наплатит и дондеже сие неисправит, под арестом задржит се.
Все же сие на милостивог потверждение Их. Преосвјашченства оставлаем.
Суждено и закључено јакоже верху.
Партениј Павлович протосингел.
Тимотеј Радивојевић А. М. Ексарх.
Мојсеј Путник арх. митр. архидиакон.
Јефтимиј Радосављевић намјестник протопопиим.
Својеручно написано решење Митрополитово:
Овога суда изречение да исполнитсја, а ракија церковна таки от него да возмет епитроп церковни, а за други 40 фор. облигацију да даст и јемство како ће платит, и шчроф или суда труд 12 фор. да плати.
Дано в Карлов. 16. окт. 1749.
Павел Ненадович с. р. П.
Егзамем Нестора вуковарскаго заблудившаго и паки покајавшагосја.
1751. Дек. 20. В. Карловцје, на егзамен представљен јунош Нестор, и испитан сљедујушчим начином пред нами долу подписаними:
Нестор Мирковић, родом из Сотина, тамо и воспитан, ту и родители јего Мирко и мати Мириана преставила се, сад точију два стрица у Вуковару, а јешче трећега стрица у бачкој в Сентомашје има, в закоње восточно-православном и родители и он изродили се и воспитали.
У Новом Селу код постмајстора Ђурице служил првјее 27, године, потом у Вуковару код постмајстора Немца 4 године, а код постфервалтера Андреевића 1 годину, И всегда своему закону внимал. Потом у последњи крат кад је у вуковарскаго тобож служити стал, и тамо аки от чародјејствија изумлен, пристал у закон римски, от них непрестано принуждаем, и точију једин крат код њих исповједал се и причастил, сад каетсја, и у свој закон в немже и родилсја примлен бити просит се, и ашче би (Боже сахрани) случило се животом пострадати њему, крјепко објешчаетсја при отеческој вјерје православновосточној остати.
И сие сказал, да је от људеј вуковарских сказивато јему, аки би протопоп и свјашченици вуковарски јего Нестора в церкви публично клели за то, что је он вјеру своју промјенил.
Просит же ниње, да би примлен здје у службу код них Пр. Г. Арх. и Митрополита.
Ми убо на сие разсуждаем: Будући да је он Нестор таквим начином чародјејственим изумивши се, преварен и прелшчен, и сад срдечно каетсе,и дужност наша овакових зашчишчати, и добрје би учинил Г. Архиепископ ашче би имало мјесто него Нестора у службу дворску примити, И убо он Нестор сказует, да