Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, 01. 07. 1913., стр. 8

198 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

не бисмо никакву услугу учинили ни Његовој Светости патријарху Георгију, кад не бисмо овом приликом признали и исповедили, да је и он био и да је човек „подобострастен“ као и сви остали смртни људи, због чега и архијереј као и остали свештеници и ђакони, а што треба да чине и сви прави хришћани пред св. причешћем говори: „Боже Фчисти ма грокшнаго“, а при вађењу честица из просфоре говори: „Помани Господи и мене грбшнаго 8 недостоннаго ава твого“, и да се као такав није у низу 50 година своје свештеничкоархијерејске врло тешке и одговорне службе огрешио о своју дужност и свој позив, те учинио нешто, што није требао да учини, или пропустио нешто да учини, што није требао да пропусти“. „Но, не треба заборавити на данашњи дух времена и светски прилике, које много прече, да и у данашње време може бити и један свештеник и архијереј онакав, какав би по учењу наше свете цркве требао и морао да буде и, каквих је могло бити само у првим вековима хришћанства и живљења више у пустињама, него у градовима изложеним разним обзирима и утецајима; да се он није спремао за епископа-патријарха него за свештеника-протопрезвитера, а што је он у стању био да учини све оно, што је учинио,

и онако да отправља и своје епископско-патријарашке дужности, да је себи обезбедио име великог јерарха у историји српске овостране цркве, то има захвалити само свом здравом и оштром разуму, тврдој и челичној вољи и истрајности дивљења и чуђења достојној; на разна светска искушења, на назови пријатеље и поштоваоце, који обично из својих личних побуда умеју код људи од великог угледа и положаја да нешто измоле, да им се нешто учини, било за њих саме, било за њихове сроднике и пријатеље, што истина иде њима у прилог, ал шкоде и онима које намолише да им жељено учине, а тако исто често и самој ствари“.

„Па не треба сметнути ни то с ума, да по данашњем нашем

устројству и свештеник не ма оне власти, коју му је црква одредила,

а епископ и патријарх данас су прости извршиоци оних тела, које су без икаквог њиховог утицаја изабрани и у која се обично бирају људи неспремни за иста, а уз то не могу и не смеју да раде по свом схваћању и вољи, него по вољи своје партије која их је за то изабрала, да у дотичном телу заступе интерес партијски и партизана.“

„И што већина таких људи у појединим телима закључи, то епископ и патријарх морају да изврше, осим у случајевима кад се који закључак огреши о постојећи позитивни закон“.

Нисмо му се хтели противити, послушали смо га и ако, здраво нерадо изоставили да ово не уђе у лист.

А и благопокојни је Патријарх Георгије баш био мудари практичан човек, а и самосталан, па га је ипак свакидашње ласкање назови пријатеља толико обрвало, да није волео ни да му се онако невина истина — замерка — каже и о њему напише. !

Поред осталих његових дела и рада, камо му лепе среће да је могао да од себе одбије многе и многе назови пријатеље и савет-

нике, који су се одмах по његовој смрти па и при самој сахрани показали, како су му били искрени поштоваоци!