Biološki listići

506

kom života, t. |]. za bioenergetiku: »Moglo bi ae reći, da je ona središte ili pupak fiziologije u onome smislu. u kome su stari govorili za Grčku, mater civilizacije, da |e pupak aveta« (astre).

Ld =

Osobitu važnost u biologiji dobila je energija. od kako je od nelasna pojma postala određena stvar, koju smo kadri meriti ı pratiti u njenim promenama, za koje mamo zajedničku meru. Hemijska energija, mehaničan rad, toplota, elektricitet, sve 6eu to različne stvari, u kojima smo pronašli nečega zajedničkoga što smo kadri pratiti ı meriti. Kao god što se za materijalne izmene astvora može držati bilans između »primanja« ı »izdavanja«, tako se Isto može učiniti bilans i za promet energije kroz ekonomiju živoga stvora. Lo je sve posledica istine, da se u živih stvorova ni materija ni energija niti gube miti stvaraju. | Jedna i druga samo prolaze kroz živi stvor, ne odstupajući u tome od velikih zakona hemije i fizike. Primenom zakona nerazorljivosti energije ı materije na Život, oduzeta je odjednom životu ona tajanstvenost , koja mu je davana kao spontanom izvoru energije, a živa materija pada u delokrug, hemije. Životinje i Čovek ne samo da' svu energiju, kojom se njihov živof izražava,- primaju iz spoljašnjeg sveta, nego oni još tu energiju degraduju, pretvarajući energiju više kakvoće u energiju niže vrste kao što ćemo dalje videti.

Dakle, danas znamo da hemijski zakoni muitvih tela vladajn živom materijom, a u energetičnom pogledu uviđamo. da snu Živi stvorovi samo mesto promena, metamorfoza, enereije koja im dolazi spolja ı koja se u mjima ne gubi.

Kada bi to bila jedina tekovina b'ologije, bilo bi već nešto. Stavivši biologiju na takvn osnovu, fizičari i hemičari učinili su više za tu nauku nego li prirodnjaci svih vremena.

Koliko eu neki veliki principi hemije i fizike u samoj osnovi Života pokazuje nam i to, što su ih njihovi pronalazači odmah opazili u živih stvorova i bkušali ih na njima,