Biološki listići

57

skrećući time sa svoga puta. Cim je Lavoisier shvatio, šta Je to sagorevanje, on postaje fzlolog: i izučava disanje i životinjsku toplotu. uveren da ı u Živih stvorova nešto gori, kao što sveća gori 1 razvija toplotu. To je bila prva velika tekovina fiziologije. Doenije, Berthelot, izučavajući kemijske reakcije sa energične strane i osnivajući termohemijn, daje upustva za izučavanje životinjske termohemije. U drugim slučajevima veliki je fizički princip najpre opažen u živih stvorova: R. Mayer, razmišljavajući o Dporeklu rada u živih sftvorova, došao je do ideje mprincipa konservacije energije.

*

Ceo svet zna, da se mehaničan rad može pretvoriti u toplotu. Trljajući dva drveta Jedno o drugo, njihova će 6e temperatura povisifi. Kad se ftopovski mefak zaustavi D oklop broda, njegova živa snaga pretvara se u toplotu, kojom čelična ploča može biti dovedena do usijanja. Mehaničan rad se pretvara u toplotu po stalnome odnosu: treba 425 kilogram-metara da bi se dobila jedna kalorija, ı obratno, za svakn nestalm kaloriju dobiva se 495 kilogram-mietara, pa to pretvaranje bivalo pomoću bparme mašine, mišića, i ft. d. Sve vrste enargije spojene su među sobom takvim stalnim odnosima, što je uostalom posledica zakona o konservaciji energije.

Mnoge hemijske reakcije propraćene sn razvijanjem toplote. Na taj način se oslobađa ono, što se zove potencijalna hemijska energija Jjednopa tela, koja se meri tim pretvaranjem u toplotu.

Na primer, kada sram šećera sagori i pretvori se u vodu ı uglendioksid, ta reakeija odaje stalno 9,8 kalorija. Ta potencijalna energija, koja leži skrivena u molekuli šećera, belančevine i masti, i koja će ee n izvesnim pogpo(bama osloboditi, jedina je energija, kojom Životinjski svel raspolaže. Ona Je primum movens celog životnog mehanizma. U mišićnom radu, u životinjskoj toploti, u sveflosnim