Biološki listići

99

Je stvor razvio za određeno vreme, nalazimo da odgovara tačno onoj izračunanoj energiji, kojn je hrana etavila na Faspoloženje tome stvoru. Time se utvrđuje istinitost principa konservacije energije n živih stvorova. Hrana, sagorevajući u organizmu razvija tačno onoliko toplote, koliko bi razvila sagorevši izvan organizma do istog stupnja. Kao što se vidi. u energe{ičnom smislu život nije više tajna.

Ako uporedimo težinu hrane, koju je stvor uzeo za :zvesno doba, sa težinom telš koja su napustila stvor za isto doba (proizvodi disanja, bubrežnog lučenja i ostala ekskrefta), nalazimo potpunu Jednakost, ako stvor nije Dpromenio svoju tožimu za vreme ogleda. Ako ravnoteža mije potpuna, razlika se nalazi u promeni težine samoga etvora. Time je u živih stvorova potvrđen prineip nerazo?rljiyokti {konservacije) materije.

Rekli smo da živi etvorovi ne eamo Što sVU energiju

kojom raspolažu primaju spolja, nego da oni tu energiju

i degraduju. Da bi pojam konservacije enerpije bio tačan, freba mu dodati i pojam degradacije energije, koja biva u Živih stvorova kao i izvan njih, Među raznim oblicima energije treba razlikovati više ı niže oblike. U prvu vrstu dolaze mehanična, elastična, električna i hemijska energija, a u drugu toplota i evetlost. Glavna Je razlika između tih dvejn vrsta emerpija n tome, Što se enerpije više vrsfe mogu lako ı potpuno u neograničenim količinama pretvoriti n energiju niže vrsfe, dok obratno nije mogućno pod istim pogodbama. Pretvoriti mehaničan rad u toplotu laka je stvar, ali pretvoriti toplotu u mehaničan ad teža je stvar. I divljaćka plemena umeju trljanjem proizvesti vatru, dok ie trajno pretvaranje toplote u mehaničan ad, možemo reći, Jučerašnja tekovina. I ništa nije toliko uticalo na našu civilizaciju kao pronalazak koji je dopustio pretvaranje energije niže vrste u energiju više vrste. Reč Je o pamoj mašini.

Kad bi se pretvaranje toplote u mehaničan rad vazlikovalo od obrnutog procesa eamo teškoćom kojom se ono