Biološki listići

Tel

Mereći različne više ı niže psihične funkcije ponzdanim metodama, pamćenje, asosljacije, imaginaciju, volju, »es zonovanje, uzbudljivost, ı t. d., kao što se danas u fiziologiji i meri krvni pritisak ili mišićna snaga, igkorišćavanjem tih | podataka na osnovu stečenoga znanja o tome predmetu, | fiziološka psihologija biće jednoga dana u stanju da utvrdi, in glavnim ertama bar, umnn darovitost ma kojega deteta, | kao što je danas lekar kadar, sa dosta verovatnosti, da | utvrili stanje našega organizma. Kada određivanje ummih : sposobnosti bude počivalo na Čvrstoj osnovi, kada umesto ı neosnovanih sudova, koje danas svako misli da |e.nu pravu | izricati, budu govorili rezultati objektivnih metoda, kada » Će evako moći dobiti, tako reći, rentgenogprafijn svoje Dat mefl, tada. uversn o vrednosti, diagnoze, upravljaće ee | prema njoj kao što danas biva, Jeada cel tiče diagmoze stanja ı našepa srca, pluća, bubrega. ı t. d. | Ali, od tog naučnog određivanja umxe dayvovitosti ili > sposobnosti, društvo ima Još više da očekuje od jindir vadne. I to ne toliko ea tehničkoge pledišta, t. J. što bi neo: spovno društveni mehanizam bolje funkcionisao, kada bi : svako bio u njemu na svome mesfn u podeljenome radu, / već naročito stoga, što bi onoj nejednakosti, koja vlada · među društvenim članovima kao posledica podele rada. bio ~ oduzet karakter društvene nepravde, ı time uklonjen jedam važan povod unutrašnje društvene borbe. »Osnovni društveni pojam Jeste pojam fizičke ı psihičke nejedn akosti a moralne jednakosti svih ljudi, t. J. Jednakost, duŽnosti ı prava u svih, pored nejednakosti sredstava. koja _ Je evako dobio, da bi ispunio dužnosti a upotrebio prava; zatim jeste pojam prirodne ı logične Jerarhije n kojoj, bez | povlastica ı milosti, sva ko zauzima mesto koje zaslužuju | njegove sposobnost, a pomaže evome bližnjemu ı da zauzme avoje mesto. Društveni život ne svodi se dakle na borbu«e.?) Dakle. podela rada n takvome ı društvu mora biti izvršena »bez povlastiea i milogtie na osnovu ličnih eposobnosti: međutim. Jasno je da je to za

1) Grasset. Introduction physiologiqae š8 la philosophie. IZ Paris, 1908. str. 188.