Biološki listići
16
„Još manje će nam smrt izgledati prirodna, ako znamo njenu uzročnost ı nađemo da je spoljašnjega porekla, da je dakle takva smut, teorijski bar, bila izbežna, ı da Je u pravom smislu nesrećan slučaj. Te stvari svako zna iz svakidašnjegps iskustva: dete, koje umire od difterije, žrtva Je svoje zle sudbe, kao ı dete pregaženo kolima. Prva smrt nije ni ukoliko prirodnija od druge, Jer se ı Jedna ı dyuga mogu izbeći: prva, živeći u jednoj sredini, u kojoj mema mikyoba difterije, ili čak, posle zaraze, gotovo sigurno antidifterijskim sernmom: drugn, ne puštajući dete na nhen. Uopšte, ni jedna emrt prouzrokovana spoljašnjim činiocima (videćemo docnije kako treba ove shvatiti) me može se smatrati prirodnom. Nije potrebno nastajavati na TeBIP da smrt ubistvom ili samonubistvom mije prirodna smrt, i ln Sokrat popivši otrov nije miro SVOJOM prirodnom amrću. Ali ni smrt Sv. Save, | ako spada u najobičnije. nije prirodnija od pređašnje, Jer mam historija veli, da je srpski svetac umro nazebavši prilikom služenja službe n timovskoj crkvi. I ta se smrt dakle mogla izbeći, Jer da nije nazebao, ne slnživši slažbn toga dama, My. Sava ne bi nmro u tim pogodbama. Ali dok je Sv. Sava umro u svojoj 01 godini. 'Knelez Thomas Parre umro Je. kad mu je bilo 195 godina ı 9 meseci. Pa ı tu smrt treba ematrati izbežnom, jer Čuveni anatom ı fizioloe HHaryey — koji je, budi uzgred večeno, otkrio kiyotok — pregledavši leš toga starca, našao je sve orpane nm ispravnu stanju i pripisnje smrt Jednome izprednun w jelu prilikom Parreova boravka u Londonu. kamo je bio odveden kao predmet radoznalosti. Thomas Pare Je dakle »prerano« nmro u svojoj 190-oj godini!
Pitanje se nameće: ako se smrti koje imaju za uzrok izbežne, spoljašnje činioce, amatraju neprirodnim, šta je onda prirodna emrft, ı ima li nopšte amrti, koja nema Dposredmnmoga ili neposrednoga uzroka spoljašnjeg porekla?
Pre svega treba veći, da nw nekih stvorova imamo prirodne smrti, koje memajn omaj karakter slučajnosti kao u čoveka. Na primer, n insekata u kojih se kolo metarmorfoza završava u godini dana, smrt zauzima odredeno mesto ı tome njihovu razvitku: leptii obično amirm