Biološki listići

–Y [02]

cstaJe vrlo skroman procenat opšte smrtnosti, Prema tome? shvatanju prirodne smrti značilo bi, da votovo niko mne umire prirodno. Od dve stvari jedna: ili je čovek u tome pitanju u neiskorenjivoj zabludi, ili zaista znajući za fiziološku prirodu svoga bića, čovek se me može po-} mititi s tim, da su banalne prilike, teorijski uvek, praktički često izbežne, gotovo uvek uzrok njegove emrti. U stvari istina leži po sredi, a držeći je isključivo na jednoj strani, istina. se pomela sa zabludom, odakle ono shvatanje da zotovo miko ne umire prirodno i da je smrt gotovo uvek nesrećan slučaj.

Sam naziv prirodna emrt mogao bi biti uzrok pometnji, kada bi se ostale emrti, koje taj naziv ne podrazumeva, &mafrale neprirodnim. „Jer je prirodno sve što se u prirodi događa, pa i sve emržti najrazličnijim bolestima. U mnogim slučajevima, upravo u onima koji neosporno ne pripadaju prirodnoj smrti, bolest jednoga stvora nije drago do no»malan život drugoga. Sa opštegsa biološkoga gledišta Jedna je mikropska bolest normalna stvar, jer je normalan život Jednoga ili više parazita.

Pa ni nasilna smrt u pravome smislu te reči, ne može se smatrati sa istog: mledišla nečim »nebiološkim«, jer je Život mnogih styvorova omogućem jedino smrćn drugih. Ako čoveku stoji do volje, da se odrekne životinjske hrane, ianogim je stvorovima to fiziološki nemogućno, i oni se ne mogu lišiti zadayamja smrfi. Svaka životinja ima aevoj plen: od lava, koji uništava život antilope, do tice, koja satine tieuće biljnih života u klieama zrnevlja, život jednih održava se smrćn drnpeih. A već da ne spomenemo, koliko se žrtava prinosi na sfo eivilizoyvana čoveka.

Nasilno nbistvo nije samo životno pitanje za mnoge stvorove, već uopšte pogodba za mogućnost trajnijepa O}stanka živoga sveta. Sledeći primer pokazuje to: kada bi se od više milijona Jaja što ih snese jedna kečiga. samo Jedan milijon razvio u ženke. a ove na isti način namnožile” već frećemu pokolenju kečiga ne bi bilo mesta na ze-