Борба, 03. 09. 1945., стр. 4
„ и
Ини
ЕШ Ба“ 7"
Ота не иии
о ИТ И
БОРБА
На америчком броду „Мисури“, у Токиском Заливу потписан је акт о безусловној капитулацији Јапана
Токио, 2 септембра
Агенција Рајтер јавља да је у То. киском Запиву на америчком броду „Мисури“ потписан акт о предаји Јапана, Акт су потписали претставници Сједињених Америчких Држава, СССР, Енглеске, Кине, Француске, Холанди“ је, Аустралије, Канаде и Новог Зепанда. + Званичним текстом инструмената о предаји Јапан се обвозао:
Да ће поступајући по заповести У име цара, јапанске владе и јапанског царског главног штаба примити услове декларације, коју су 26 јула објави. пи вође америчке, кинеско и британске владе у Потсдаму, м којој се доц“ није придружио Совјетски Савез;
Да ћо све јапанске снаге ма где оне биле и грађанска лица прекинути не пријатељства, сачувати и спасти од уништења све бродове, авионе, војну и цивилну имовину и да ће се поко“ рити свим наређењима која могу да им намстну врховни командант савезничких сипа, или установе јапанско владе:
Да ће се јапански империјални штаб и све оружане снаге ма где се оне напазиле безусловно предати савезни. цима;
Да ће сви јапански заповедници и
заповедници снага под јапанском кон-
тролом издати наређења својим снагама, ма где оне биле смештене да се безусловно предају.
Да ће сви цивилни, војни и поморски функционери слушати и спроводити у дело све прокламације, наређења и директиве, за које ће врховни командант савезничких сила одлучити да су подесни за спровођење ове предаје, и који ће бити издати од његове стране или под његовим ауторитетом, Да ће сви ти функционери остати на својим положајима и даље вршити своје дужности, сем борбених, осим ако не буду ослобођени тих дужности од стране врховног команданта или од неког ко је за то овлашћен од врховног команданта;
Да ће услови Потсдамске декларације спроводити у доброј вери и да ће јапанске власти објавити сваку заповест и предузети сваку акцију коју може да захтева Врховни командант савезничких сила, или ма који други за то одређени претставници савезничких сипа, у циљу спровођења у дело декларације о предаји;
Да ће јапанска царска влада и јапански царски штаб одмах пустити на слободу све савезничке ратне заробљенике и цивилне интернирце који су сада под јапанском контролом и да ће се пебринути за њихову заштиту, благостање, здравље и што брже транспортовање у одређена места;
Да ће јапански цар и јапанска влада управљати државом под контролом Врховног команданта савезничких сила, који ће предузети оне кораке које сматра потребним да би спровео у дело докуменат предаје.
ПРОГЛАС ЈАПАНСКОГ МИНИСТРАПРЕТСЕДНИНА Поводом потпиСИВАЊА ДОКУМЕНТА О ПРЕДАЈИ
Токио, 2 септембра,
Атенција Рајтер доноси вест јапанске новинарске агенције да су МармоЂУ Шигемицу, јапански _ министар спољних послова, и генерал Јошијиро Умесу, шеф генералштаба, _ посетили
данас царски двор у Токиу да би поднели цару извештај о потписивању документа предаје.
Јапански министар-петсодник принл Нарушику Хиташи-Куни, присуствовао је аулијенцији.
Принц Хиташи-Куни упутио је 8пел јапанском лароду да верно испуњава ове тачке документа предаје и наређења које је објавила влада и цароки главти стан. У апелу св каже:
„Наш бол је немзмеран, нарочито ако узмемо у обзир ла су империјалне снаге са својом славном трошлош-
ћу лишене оружја. Сада. када је цар
падао заповест ла се прими капитулација, ми морамо да издржимо пораз без вадњих мисли, морамо издржати чак и непадржљиво.“
Прини Хиташи-Куни позвао је даље јапански народ да изгради нов Јапан, заснован на миру и цивилизапију. ПРОКЛАМАЦИЈА ЈАПАНСКОГ ЦАРА Токно, 2 септембра Атенција Рајтер доноси проклама» цију коју је јапански цар упутио | царској влали и главном стану, 4 која се односи на потписивање калитулације, која гласи: „Цео мој народ мора да обустави непријатељства, да положи, оружје и да се покорава. овим наређењима Јапанског главног стана, која се односе на мере у циљу извр. шења услова капитулације,“
ПРЕСТАНАК ЈАПАНСКОГ ОТПОРА Токио, 2 септембра, Према саопштењу агенције Рајтер, јапански миннетар рата Садамо Шикомура, изјавио је у свом говору, Упућеном војоци, да су они елементи јапанских снага који су имали намеру да се и даље боре, без обзира на предају сада решили да положе 0ружје сходно царевој наредби.
ИЗЈАВА ЏЕМСА БЕРНСА 0 КАПИТУЛАЦИЈИ ЈАПАНА Њујорк 2 септембра Атенција __Рајтер преноси најаву Џемса _ Бериса, америчког министра спољних послова, о капитуладији Јапана, у којој се каже: „Ми очекујемо да ће се будуће јапанска влада Јслонити на све опе елементе у народу који су мирољубиво расположени п који су оклони да поштују права других народа, Ми и наши савезници и маћемо прилике да просудимо да ли ће будућа јапанска влада својим радом допринети миру и безбедности света,“
ЈАПАНСКИ МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА ПОТПИСАО ДОКУМЕНТА 0 КАПИТУЛАЦИЈИ
Њујорк, 2 септембра Агенција Рајтер доноси вест радио-коментатора на америчком бојном броду „Мисури", да је Шигемицу, јапански министар спољних послова, потписао документа о капитулацији у 1,38 часова по гринвичком времену. УКИНУТА ВОЈНА ОБУКА У ЈАПАНСКИМ ШКОЛАМА Токио, 2 септембра Како јавља Рајтер, јапанска влада објавила је данаб да се укида присилна војна обука у школама.
ФРАНЦУСКА ПОЗВАНА ДА ПРИСУСТВУЈЕ ПРЕДАЈИ ЈАПАНСКИХ СНАГА У КИНИ
Париз, 2 септембра, Атенција Рајтер Јавља. да је кинеска влада позвала Француску да У
Барцелона, 2 септембра,
Допионик Рајтера из Барцелоне Џон Кимч, у свом извештају о прикривању немачких Капитала и предузећа У Шпанији, пише да савезници намеравају да предузму озбиљан поступак против „мале Немачке" — шпанског потомка немачког индустрискот гиганта. Формално, ради се о „чисто шланским“ концернима, али је опште познато да се они налазе под контролом својих немачких власника, С 0о6зиром да су сва та предузећа, којих има око 800, прибавила себи шпанску легитимност, то су засад, савезничке власти могле једино да их ставе на „црну листу“ и да одбију да их снабдевају сировинама.
Нанкинг пошаље своје претставнике, који би присуствовали званичном потписивању предаје јапанских снага у Кини.
У вези с тим, очекује се да ће први контитент Француских окупационих снага отпутовати ових дана за Индокину. ИЗВЕШТАЈ СОВИНФОРМБИРО-а
Москва, 2 септембра
Совинформбиро јавља:
У току 1 септембра трупе Другог далекоисточног фронта, уз помоћ бродова и јединица тихоокеанске флоте, заузеле су острва Кунашири и Сикотан, Ђима из јужне групе Курилских Острва, очистивши на тај начин Курилска Острва од јапанских трупа.
У току 31 августа наше трупе заробиле су 13.000 јапанских војника и официра и пет генерала, (ТАСС)
У ТОЈОХАРИ — НА ЈУЖНОМ САХАЛИНУ
Тојохара, 2 септембра
Дописник листа „Известија“ јавља
Совјетски војници патролирају дању и ноћу по улицама Тојохаре, главног трада јужнот Сахалина. На раскршћима улица налазе се јапански полицајци у црним униформама. Поред њих пролазе бициклисти, кола натоварена, рибом, врећама риже и другим, Отворене су мале трафике и гостионице. Комбинат папира и електрична централа почеле су поново са радом. Мотло би се веровати да се ништа у граду није изменило. Међутим, тумач који ме је водио по граду рекао ми је да се град много променио, У првом реду нестало је јапанских официра, и војника. Раније су војници преплавили све улице, има није било довољно места у пространим војним ка сарнама него су окупирали најбоље зграде у граду, укључивши ту и средњу школу. У сваком граду јужнот Са халина гарнизони су имали веома велики број војника Који уопште није био потребан ва одбрану.
Данас се може видети са коликом су се интензивношћу јапански милитаристи припремали за напад на (овјетски Савез. Најбољи доказ за то су пренатрпани аеродроми, многе стратешке железничке пруге које воде на траницу као и пространи – магацини оружја и муниције и велика концентрација јапанских трупа у граду. Једним потезом совјетски војници су у ништили инвазионе чланове јапанских империјалиста у Сахалину и то једном заувек. Учињен је крај опасности која је претила совјетској земљи много година. Ми смо се борили само десет дана, али рат се на нашим границама водио већ више година, изјавили су официри и војници јединица у Сахалину.
КИНЕСКЕ ТРУПЕ УШЛЕ У КАНТОН Чунткинт, 2 септембра
Атенција Рајтер јавља да су кинеске трупе. не панлавећи на отпор, ушле у Кантон и Ичант.
Немци нонтролишу у Шпанији 800 предузећа
Најпознатије међу овим предузећима јесте „Униколор (О. А.", које се раније звало „И. Г. Фарбен-Индустри“ и које има своје филијале по целој Шпанији. Друга важнија предузећа су: „Квимика Комерцијал и Фармацеутика“, раније познато под именом „Бајер“; затим велики хемиски концери А. Г. Ф. (, и електрично друштво „Сименс“.
По свему сугећи, сва немачка тртовачка друштва нису ни у каквим Финансиским тешкоћама, јер располажу моћним капиталима. Савезнички функционери настоје да открију шта се уствари догађа у немачкој колонији у Шпанији, јер је занимљиво знати како и из којих средстава живи У овој земљи преко 10.000 Немаца,
Совјетски Савез смањује примирјем одређена потра> живања од Бугарске _
" Софија, 2 септембра,
Дописник Танјуга јавља да је јуче
претседник Савезничке контролне комисије, главни командант совјетских трупа у Бугарској, генерал-пуковник Бирјузов био примљен од стране министра-претседника Кимона, Георгијева, у присуству министра спољних послова Стајнова и министра војске Велчева. Генерал-пуковник Бирјузов је том приликом пајавно да му је совјетска влада ставила у дужност да саопшти. бугарској влади, да је она решила да смањи – потраживања _ која _ Бугарска, треба да да, према закљученом при мирју, Совјетаком Савезу за издржавање совјетских ] Овим тога совјетска влада је предложила да испоручи Бугарској 20.000 тона овса и 50.000 тона, сета за псхра“ ну стоке преко зиме, која претсталвља тежак проблем за Бутарску збот овогодишње необично велике суше,
Митистар-претседник Георгијев се захвалио у име владе генерал-пуковнику Бирјузову на пажњи совјетске владе која је на тај начин још једанпут доказала на јасан начин да разу“ ме потребе бугарског народа.
ПРИЈЕМ ДЕЛЕГАЦИЈА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА КОД БУГАРСКИХ ___РЕГЕНАТА Софија, 2 септембра Дописник Танјуг-а јавља да сујуче пре подне бугарски регенти примили чланове Централног комитета бугарске Радничке социјал - демократске партије, која је у Отача-
КРАТКЕ ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА
Лондон; Како јавља агенција Франспрес, Рудолф Хес, бивши Хитлеров заменик, биће идуће седмице пребачен из Енглеске у Нирнберг. Ту ће сачекати да буде изведен пред суд за ратне злочинце.
Шраг: Јунајтед прес преноси вест прашког листа „Народни освобозени“ да ће чехословачка народна банка до краја ове године увести јединствену валуту на целој државној територији.
Букурешт: Агвнција ТАСС јавља
| да је прва оснивачка скупштина ру-
мунских писаца, уметника и новинара, која је одржана ових дана, донела одлуку да се оснује синдикална федерација уметника, писаца и новинара. Скупштина је примила статут и резолуцију која означава задатке чланова овог синдиката. Изабран је комитет федерације у чијем чланству се налазе Садовиан, Венук, Јон Пас и други. ~
Лондон: Министарство рата јавило је јуче — према саопштењу Јунајтед преса — да је британска Девета армија, која се налази у Сирији и у Либанону, добила наређење да се повуче.
Рим: Агенција Рајтер јавља да је Еда Ћано, Мусолинијева ћерка и жена бившег дугогодишњег фашистичког министра спољних послова Ћана, од стране америчких власти изручена италијанским властима. Еда Ћано налазила се у Швајцарској, одакле су је швајцарске власти изручиле Американцима, Она је спроведена под стражом у „тајно место опредељења",
Рио де Жанеиро: Како јавља агенција Рајтер, претседник Бразилије Гетулио Варгас потписао је од луку о ратификацији Повеље Уједињених нација и других споразума закључених у Сан Франциску.
Париз: Како јавља агенција Франс-прес, Државно тужиоштво поднело је тужбу против водећих личности злогласне вишиске установе „Центар за информације и студије", чија је главна активност била пропаганда против покрета отпора, трупа у Бугарској. '
ственом фронту, затим делегацију бугарског Земљорадничког националног савеза, а потом делегацију фракције бугарске Радничке „социјал-демократске партије која је ван Отачаственог фронта. СУЂЕЊЕ ЧЛАНОВИМА КВИСЛИНГОВЕ ВЛАДЕ Осло, 2 септембра Допионик Рајтера јавља из Осла да ће, одмах по завршетку процеса против Видкуна Квислинга, бити изведена пред суд још три члана његове бивше марионетске владе.
| Пред суд ће бити изведени Алберт Хателин, бивши министар упутраш-
| њих послова и Квислинтов агент У Немачкој; Ролд Фуглесанг, Квислингов минтстар правде и културе, и Улрих Отант, Квислингов министар спорта и рада.
——
НАЦИСТИЧКИ АТЕНТАТИ У БЕРЛИНУ
Берлин, 2 септембра
Како јавља Рајтер, четири непозната човека убила су из револвера др Ханса Фоса, шефа полиције у берлинском округу Цилендорф. Ти људи су убили такођер Вилхелма Фокта, директора Пруске банке. Претпоставља св да је ове злочине извршила тајна, нацистичка, организација.
Прва вожња реновираног путнич= _ ног брода „Ријека“
Београд, 2 септембра
Јуче у 16 часова са савског пристаништа запловио је на своју прву вожњу реновирани путнички брод
„Ријека“, То је наш први речни
путнички брод који је дигнут са дна, поправљен и оспособљен у нашим бродоградилиштима.
Брод се пре звао „Петар Зрињски" и био је један од најбржих | бродова речне пловидбе. При повла! чењу Немци су минама дигли прамац брода тако да су начинили рупу велику преко пет квадратних метара, од које је брод потпуно по| тонуо. У месецу марту спустили су се гњурци да испитају могућност његовог извлачења, Како није било потребних направа за дизање потонулих бродова, на броду су под водом закрпљене рупе, затим испумпана вода и тако се брод дигао на површину. Међутим није одмах послан у бродоградилиште на оправку, јер није био способан за даљи пут, него је после оспособљавања пролаза испод савског моста, отпремљен у бродоградилиште на Чу= карици где се са оправком отпочело 20 маја ове године,
Читава дрвена конструкција брода била је оштећена и уништена, а такођер и један део гвоздене конструкције нарочито на прамцу. У таквом стању брод је захтевао генералну оправку. На броду је требало израдити читав предњи део, нову палубу, командни мост, галерије, требало је израдити нове станбене просторије, намештај и извршити инсталацију електрике и фарбање читавог брода, а такођер је требало реновирати машину. Скоро преко половине брода захтевало је измену.
Радници чукаричког бродоградилишта пожртвовано су прионули раду. Иако није било довољно алата чак ни најнужнијег као ни довољно материјала, они су се ипак „сналазили тако да су употребили са брода све што је било иоле мотуће, а алат су посуђивали и разумно га поделили. Организовали су међусобно такмичење и на по-
СА ИЗЛОЖБЕ „БРАТСТВО НАРОДА СССР“
БЕЛОРУСНА СОВЈЕТСНА СОЦИЈАЛИСТИЧНА РЕПУБЛИНА
Пре Велике октобраске социјалистичке револуције у Белоруској земљи владало је крајње сиромаштво и беда, болести на селу и општа не-
Грб белоруске републике
писменост, Притом су пољске и руске спахије и кулаци експлоатисали белоруског сељака који се заглибио у материјалну и духовну немаштину. Тако је Белорусија до совјетске власти била једна од најзаосталијих земаља на западу данашњег Совјетског Савеза.
У братској заједници свих народа СССР, Белорусија се нагло подиже, Њен целокупан живот из корена се мења. Привреда је стављена на колхозну основу и већ 1938 колхозна газдинства су обухватала 979/% засејане површине. Земљорадња се обавља машинама (године 1938 белоруска република је имала 9.000 трактора и 1,250 комбајна). Засејана површина 1940 године повећала
се преко 30%,; према 1913 години.
Адреса уредништва и администрације; Београд, Дечанска бр. 31. Телефони уредништва 24
нара ар
Нарочито су се повећале површине земље засејане ланом (три пута веће него за време царске владе) које дају жетву која је већа за шест и по пута, него 1913 године, а површина засејана пшеницом повећана је за шест пута према површини која је засејавана под царским режимом, Сточарству је обраћена велика пажња и основане су многобројне сточарске фарме (млекгрске, стоке за клање, свиња). Многобројне белоруске мочваре су исушене, чиме је оспособљено за сетву 800,000 хектара нове земље, Велики број мањих језера послужио је планској организацији рибарства
У Белорусији је данас развијена моћна индустрија, За време минулих пјатиљетки никло је више од 1100 индустриских предузећа, Крајем године 1937 укупна производња повећала се 20 пута у поређењу са индустриском производњом године 1913. Ранију домаћу и занатску радиност заменила је машинска, фабричка производња, У производњи Белоруске ССР извршена јје велика техничка реконструкција. Године 1912 једно фабричко предузеће упослављало је просечно 28 радника, 1929 године — ШЏА, а 1930 — већ 140 радника.
Прерада дрвета (којим Белорусија нарочито обилује) скоро је изнова створена и производи се хартија, картон, вештачка свила; дрвене куће, хемиски екстракти, шибице итд, Такође је развијена индустри-
| ја која прерађује пољопривредно-
сточарске производе (скроб, сирупи и воћни сокови, алкохол, прерада лана, меса, коже), Прерађују се и минералне сировине. Познате су велике фабрике порцелана, стакла,
изводи разбоје, моторе, турбине, пољопривредне машине,
Тлавни извор енергије Белоруске републике је тресет. Са тресетом ради реонска Осиновска електрична централа и изграђен је читав низ електричних централа које користе тресет.
Белорусија лежи на западу СССР у сливу главног изворног крака Дњепра на једној, и Буга, Њемена и западне Двине на другу страну, Површина њена износи 225.700 квадратних километара, а становништва има преко 10 милиона. Главни град је Минск који је пре Отаџбинског рата имао 239.000 становника, Други велики градови су Витебск, Гомел и Могилев.
Земљиште је равница на појединим местима благо заталасана. Клима је блага и влажна, Три четертине површине је под четинарским и листопадним шумама, Белорусија има у огромним количинама тресета, соли, фосфорита, каолина, лапора, кварцног песка (од кога се прави стакло).
У братској заједници СССР-а Белорусија је постигла велике успехе у Културној изградњи. Пре револуције Белорусија је била у културном погледу један од најзаосталијих крајева бивше царске Русије. Становништво је било већим делом неписмено. Године 1912—1915 од укупвог броја децеу школу је ишло 48%/о. После Велике октобарске социјалистичке револуције и националног самоопредељења Белорусије, развитак народне просвећености узео је широк замах и убрзани темпо. Белорусија је једна од првих република у Совјетском Савезу која јеу својим крајевима увела опште обавезно образовање (1929—30 година) и која је већ 1981 године постигла 100 постотно похађање школе деце од 8 до 11 година. У периоду доношења закона и предузимању мера за свеопште просвећивање од 1994 до 1925 године па до 1931 број школа се повећава за један и по пута,
цемента. Машинска индустрија про- : а број ђака се подвостручио. Бело~
а и
| РА мн
руска деца, коју је царска влада насилно русифицирала, сада су добила могућност да похађају наставу на своме матерњем језику.
Пре револуције у Белорусији није постојао ни један универзитет. У 1932 години Белорусија има већ 32 универзитета, са 15.132 студента. Средњих и нижих школских завода за спремање стручних кадрова у години 1930—1931 било је — 61 техникум за разне специјалности са 11.500 ђака, 73 професионалне школе са
Херој Совјетског Савеза Михаил Дука руководилац белоруских партизанских формација
8.000 ученика. Године 1932 Белорусија је имала 132 техникума са 32.200 студената, 61 раднички факултет који су ' посећивали 15,760 студената — радника.
Рад на жироком просвећивању народа је огроман. Већ 1932 године у Белорусији има 931 библиотека, 1415 ломова кунтург, 212 радничких клубова и домова просвете, 659 сеоских библиотека, 13 позоришта и 996 биоскопа. За први мај 1932 године Белору-
-001, администрације 24.002 и секретаријата 24,004, Број чековног рачуна 62.315,
ска ССР постала је земља у којој нема неписмених.
У време немачког продора белоруској републици учињене су огромне штете, Фашисти су великим размерама · уништили материјалне и културне тековине белоруског народа стечене у току социјалистичког рада. Из белоруског народа, који се јуначки борио на фронту, позадини и под тешком окупацијом, никли су јунаци чија дела улазе у славну историју борбе народа Совјетског Савеза, за своју независност и слободу.
На изложби „Братство народа СССР“ једна крај друге, стоје слике велике фабрике текстила и трикотаже у Витебску, фабрика стакла у Гомељу, народне игре и весеље приликом прославе завршетка жетве у колхозу „Градитељ социјализма“ у добрушком реону. Крај њих су смештене, уоквирене народним шарама, слике хероја фронта и позадинског рада. Хероју Совјетскот Савеза, слав ном авијатичару Николају Гастелу ужа отаџбина је белоруска република. Он је јуначки бранио своју велику социјалистичку домовину СССР, све њене народе и њихову заједничку слободну будућност. Николај Гастело је учинид херојско дело чијим су примером многи совјетски авијатичари пошли. — Када му је авион био погођен непријатељским зрном и када се запалио, он је знао да му је ту неминовна смрт. Но он је био прибран. Смишљао је како би својом смрћу користио домовини, како би што више удара нанео непријатељу. Управио је свој погођени авион у немачку колону с нафтом и бензином. .
Поред разних појединости из борбе белоруских партизана, њихових руководилаца и хероја, стоје и фотографије белоруских јавних радни| ка, научника, песника и глумаца. | Сви они, цео белоруски народ, уче| ствовали су у борби под немачком
окупацијом. Сви они и сада, у сло-
боди, раде свим снагама и изграђу-
Ју поново своју разорену земљу, ко| ја ће опет бити богата и снажна бе-
лоруска република.
Штампарија
|
Понедељак, 3 септембар 1945
ин
БИОСНОпиИ |
Биоскоп Радничког дома кул „Врачар“ у: 2,4 ви 8 чао, број. оре филм „Малахов Курган“ — Филмске бе вости 12.
„Зеленгора“ у: 8, 5, 7 и 9 час, филм „Александар Пархоменко“ ске новости.
„Београд“ у: 8, 5, 7 и 9 часова Оовјетсвт
Сов, етски = Филм.
филм „Берлин“ — Конференција У Сан Франциску. . „Јадран“ у: 8, 5, 7 и 9 час, Француски
филм „Гибралтар“ и Слободан свет, „Топола“ у: 8. 5, Ти 4, Амерички ф „Енди Харди мплионар“ — Слободан свет
ксор“ 1 у: 8,5, 7 и 9 час, „Љ и — Амерички журнал, " убав се кесор“- п у: 2, 4, 6 и 8 час. „Љуб 7 — слободни, свет 20, “~ ~ с „Колосеум“ у: %, 5, 7 и 9 час. „Зачарапа«
— Француски журнал.
„Сити“ у: 8,5, Ти 9 час. Амерички филм „Хитац у поћи“ — Амерички журнал, „Косово“ у: 3, 5, Т и 9 часова „Кариокач
— Француски журнал,
„Авала“ у: 8,5, Ти 9 час. Фински филу „Грешша Јоланда“ — Најновији журнал,
„Таково“ у: 8, 5, Ти 9 ч. Амерички филиг „Прерија суди“ — Шарло Шаплив кад робијат — Слободав свет.
„Рекс“ у: 8,5, 7, 9 час, Амерички каубој. ски филм „Мускетари Запада“ — Најновији журнал.
„Балкан“ у: 3, 5, 7, 9 час. Тонфилм „Белц
Шејк“, 2) „Каубој“, 3) Слободни свет 210,
„Дрина“ у: 2.30, 4.380, 6.30, 8.80 час. „Секретар рејкома“.
„Вук Караџић“ у: 8, 5, 7, 9 час. Оовјетски филм „Два борца“ — Амерички журнал,
„Дутанповап“ у: 4, 6 и 8 час. „Ронпимо у дубицу“. .
Правни факултет, Александрова 69, од 15 до 18 часова непрекидно биоскопске
претставе совјетских филмова. Улазница 2.— динара.
„Корзо“ не ради услед оправке,
ПРОДУЖЕНО ПРИЈАВЉИВАЊЕ РАТНЕ ШТЕТЕ У СРБИЈИ
Рок за подношење пријава, ратне штете на подручју федералне Србије продужава се до закључно 20 септембра 1945 године, "
(Из канцеларије Земаљске комисије за ратну штету Србије)
—
јединим радовима постигли лепе резултате и прешли до тада постојеће норме. Група радника која је закивала нитне прешла је норму за 50%) и постигла резултат 1,200 нитна на дан. Код калафатирања тј. заливања смолом спојених дасака, пређена је норма за 254 а на столарским радовима за 20%. Истакао се већи број радника, који су предложени за награду. Својим пожртвованим радом и искоришћавањем материјала са брода они су уштедели држави знатну суму одоко 1 и по милион динара, јер је вредност брода после извлачења била око 2 милиона динара, његова садашња вредност је преко 6 милиона динара, док се на оправку утрошило само 2 и по милиона динара. Оправка брода изискивала је рад од 6.887 радних дана. Брод је требао бити готов у бродоградилишту 1 септембра, међутим он је потпуно завршен веђ 27 августа.
Сада је брод тако реновиран да изгледа као нов. На њему је извршена уједно и измена тако да је простор који је пре служио за товар преправљен за путнике, Његова носивост је девет вагона робе и преко 300 путника. Трудом радника и стручњака бродоградилишта на Чукарици при оспособљавању брода „Ријека“. учињен је велики корак у побољшању нашег путничког бродарског саобраћаја.
СКУПШТИНА ДРУШТВА ЦРВЕНОГ КРСТА ФЕДЕРАЛНЕ СРБИЈЕ
Јуче је у Београду отпочела рад Прва редовна главна, скупштина Друштва црвеног крста федералне Србије, Скупштина је саслушала _ реферат Кристе Ђорђевић о раду Друштва, црвеног крста од оснивања до данас, У. реферату је нарочито истакнут предРатни период рада Друштва. После тота прочитан је извештај о раду Друштва после ослобођења. По реферату и извештају развила се врло опширињ днокубсија у којој су учествовали претставници окружних одбора, Дрве ног крста Србије, који су као делега“ ти дошли на скупштину. Они су. 6 нарочито задржали МА чињеници Д% раније Рад Црвеног крста није имао народни карактер. То се нарочито по“ кавало за време рата када је Недић верно спроводећи слуганску политику према окупатору, претворио ДРУштво у организацију која је служила Немцима, Један бивши – заробљеник, који је као делегат присуствовао скуп“ штини, навео је пример како је Нелићев Црвени крст поматао у логорима само оне, који су сарађивали са оку“ патором. Они војници и официри ко ји су и У логорима чували своје до“ стојанство никад нису добили никокву помоћ. Овај делегат тражи да (8 испита рад свих руководилаца Дрвеног крста под окупацијом.
Друштво Црвеног крста у федерал“ ној Србији радиће отсада у оквиру општег државног плана за побољшање здравствених и социјалних прилика У земљи. Тиме ће његов рад бити лове. ћам и проширен на нагшире народне слојеве, Чланови Друштва сарађиваће још: више са омладинским, женским # радничким синдикалним организаци Јама и активизираће п најмање село ва остварење великих циљева Друштв“ дрвенот крста, |
На данашњем састанку дата је 189 решница досадашњем Иницијативнох
одбору и изабран је Главни одб
Друштва, црвеног, крста за Орбију. 98 претседника је изабрана Криста, ц ђевић, начелник Министарства 00: . јалне политике, Први поттретседине У је генерал-мајор Љубодраг Ђурић, 5 други потпретседник Нала Шевић, 0 А кретар Покрајинског одбора за Војво“ У дину. а к За претседника надзорног одбор % лзабран је Ђелинео Стефан, професор ср Универзитета, ед- 5 Са одобравањем примљени су 1р а“ % лози да се пошаљу поздравни ај а 5 ми претседнику Савезне владе Ној. У мистру народне одбране, марш о ет“ | гославије Јосипу Брозу-Титу 5 Му 4 седнику владе федералне Србије " Благоју Нешковићу. Ц · бр. 81 Ц „Борба“, Београд, Дечанска Ор. 4
ан 7Е