Борба, 03. 09. 1945., стр. 1
КАН
БЕОГРАД,
Усвојени су Закон
СМРТ
|
ПОНЕДЕЉАК, 3 СЕПТЕМБАР 1945
ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!
727 ФАШИЗМУ — ОЛОБОДА народу!
ЦЕНА 1 ДИНАР
пошписали су државни и војни прешставници Јапана акш о безусловној Капитшулацији. САСТ; СТАНАК ПРРТОЕДНИШТВА ПРИВРЕМЕНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Претседништво Привремене народне _|ј|скупштине именовало је Савезну изборну комисију
о раулисању платног промета са иностранством, Закон
.
о располагању државним приходима и Закон о таксама
Јуче пре подне одржан је састанак Претседништва. Привремене народне скупштине. Састанку су присуствовали министри Савезне владе: генерал-лајтнант Сретен Жу. , министар финансија; Бане Андрејев, министар рударства; Милован Ђилас, министар за Црну Гору; Савица. Косановић, министар информација и Фране фрол, министар правосуђа.
"Састанак Претбедништва, Привремене народне скупштине отворадо је претседник д-р Иван Рибар. Записник са прошле седнице прочитао је секретар Омер Глужић, који је примљен без измена. Шре преласка на дневни ред, претседник д-р Рибар саопштио је да је народни посланик демократске групе д-р Драгић Јоксимовић поднео Скупштини на решење предлог Закона о изборима народних власти. Предлог посланика д-р Јоксимовића. упућен _је на решење Законодавном одбоју Затим је претседник д-р Рабар
објавио да уже Претседништво
подноси Предлог одлуке о именовању Савезне изборне комисије
на основу члана 71 и 8 Закона о
избору народних посланика, за. У(тавотворну скупштану (Савезну _ скупштину и Скупштину народа). __Уже Претседништво предложије да се за Савезну изборну
иј за. претседни“
рховног суда Демократске ФедеТтетивне Југославије; за замени"ка: д-р Звонимир Шврљуга, члан Врховног суда Демократске Федеративне Југославије; за чланове: др Владимир Рупник, члан Врховног суда Словеније; Кирило
И
__Први је добио реч известилад већине министар финансија Сретен Жујовић, који је рекао: _ „Неколико вакона финансиске при“ роде, које сам поднео Народној скуп“ штини односе се на уређивање свих оних односа и појава у нашем после“ ратном животу, који утичу на нормашидацију наших прилика, у конкретдом случају на правилан ток наше Финансиске политике и финансиокот _ пословања, и који утичу на решавања _ ТИХ односа и појава у правцу ствара“ Ња услова за бољи развитак нашег државног и народног живота. Мислим да, је потребно, нарочито сада после ди" скусије, коју смо имали о политичким ваконима у Окупштини, у времену ка“ Да 06 реакционарни елементи труде свим силама да онемотуће нормадиза _ цију наших прилика и нарочито да КОМ још више повећавају оне тешко“ ће, које постоје у преброђивању 0" Тромних тешкоћа које имамо у привреДЕ и целокупном нашем привредном животу, стварно донети такве мере Моје ће нам помоћи и створити те 10" Вољне услове да можемо стварно при“ ступити не само нормализацији, него 4 повољном развитку тих наших при“ Вредних прилика, У примени ових ме Ра досадашњих ваконла које смо доме. ЛЕ, нарочито у погледу организалим _ Жешер финансиског пословања, као = Оланизације привреде, несумњиво ле анлазимо на очајан отпор оних ел Мената, којима није у интересу оре и __Зање, а нарочито организација, И то | Витак наше привреде, и когима Хијо _ Карочито у интересу да те Пратите Федпмо да би што боље омогућили Ад само привредни живот И суви Задију нашег привредног живота, о 10 да би омогућили у данашњим при. кама заштиту интереса наших р 5 маса, Већ из саме примене маски ЊИХ закона, као Закона о шпекулате“ , Закона о вамени новчаница, де 5 На о ценама, надница и плата, МИ (а МИМО, како се они елементи, аи У ЛИ мало није стало. до. интереса, па !Х маса, не само одупиру приме ТИХ Мера, нето стварно на све ИЕ па Ине саботирају да тв мере оне ( 6 н наш живот учине тешким. ТЕ ЛИМ да због тога треба обрнуто У 4 ЗЛИ џи не само прогонити администр “ им мерама такве појаве Ди а: „Уотућнти ортанизацију наше Занија 46 на тај начин да широке нар реја својим учешћем доприносе 31 : "о У како привредних односа, т ј ма аб ја њу тих штетних појава. НИМ 0 да ћемо и даље напладити Кпр 4 налор тих елементе сваких ле онтуадијом Ради пор сломити о треба и да ћемо тај отпор 9 не 310 Ортанизацијом народних аконске Њујући стварно 086 Е
= 4 52
Е =
Савић, професор – Универзитета;
ко Жугић, жародни посланик; Благоје Хамипанцев, помоћник јавног тужиоца, Демократске Федеративне Југославије; Стефан Мумоовић, пуковник; за заменике: Адолф Худник, бивши судија Апелационог суда; д-р Милош Жанко, помоћник министра, за Хрватску; Омер Глухић, секретар Привремене народне скупштане; Мино Богданов, начелник Савезног министарства. трговине и снабдевања; д-р Тодор Илић, лекар; за секретара, Далибор Солдати, шеф отсека Министарства, за Конституанту; и за заменика Милан Прелић, помоћник министра, пра-
восуђа, Србије.
Претрес предлога Закона о регулисању платног промета са иностранством
Пошто је Претседништво скупштине једногласно усвојило предлог одлуке ужег Претседништва, Привремене народне скупштане о именовању Савезне изборне комисије прешло се на прву тачку дневног реда: претрес извештаја, Финансиског одбора по предлогу Закона о регулисању платног промета са, иностранством. Заменик известиоца, Финансиског одбора Киро Глигоров прочитао је извештај Финансиског одбора и истакао важност поднетог законског_предлога.-- за - данашње. при-. лике. Џретседник др Рибар саопштио је да ће се претрес по овом законском предлогу водити по скраћеном поступку, и да ће
нрема Пословнику говорити само
по један посланик у име сваке групе,
Говор Сретена ННујовића
прописе и учвршћујући нашу народну власт вз» што боље остварење — при" мену ових законских прописа.
РЕЧ ТРИПКА ЖУГИЋА
После говора министра финансија Оретена Жујовића узео је реч известилац демократоке групе Трипко · Жу“ гић, који је између осталог рекао:
„Првдложени Законски пројекет није ништа друго него један кратак извод из ранијих кредитних прописа, Југ)славије. Али, док је раније у Југосла» вији постојао велики сток девиза и страних валуте» које су с. натомилале толики низ година, јер је бо
кроз прича прилив, Ми се данас налазе моју тешкој ситуацији, да је наша 8е-
мља ратом разорена и опустошена, и због тога овај Законски пројекал, опа“ ко како је предложен, а, 6 обзиром на стање у земљи, даје утисак З је врло незгодан, када се узме у 0 зир њетав члан 8 у коме се оставља, не стру финансија односно Народној ба ди право да могу у сваком моменту и по свом нахођењу покупити девизе У целој земљи по цени коју одреди. Претседник Д-р Рибар даје по реч министру финансија ФОретену А. јовићу који је образложио а Е предлог и изнео услове и могу и из којих ски ок треба д онесу. Он је рекао: еп есумтвиво је да смо МИ У реду позвани да регулишемо И 5. који потичу из данашњег стања нансијама. Паз видимо какве су ви наступиле не само У производ ЗЕЦ промету и у домену потрошње, Пи ћемо видети какве су дубоке пи тивуречности ш супротности по Пе м из стварних односа, и у дев бо Они који не увиђају да су та дубоке промене и у суштини, на ствар, да ће им један оввжр н изгледати и непотпун и нед Пн образложен. Али, С за се сада доносе служе с У та емена мера 34 даљни развитак, ИЕ ко за давање неког чврстог 0аи развитку наше привреде. 56 ; је, да се морамо слу СУМЊУ ар. прописима, баш зато
им не Мане односи У девизном само да се ослањају, нето
не : а = промету па тој старој утврђеној прак и леже можемо само те старе мере и си и М! а мењамо утолико уколико прописе Д у једном 6о-
смеримо желимо ди у У равцу развитка наше
љем правцу, реде. : народне ПО в наше контроле, кога Што се говорника _ посланика,
се. по речима Жугића то да кажем. да 15 ефикасном У
ала неефикасном, могу
опа није показала не-
ме што би спровођење ало да смо нес
ФБИ а Док ај девнани промет,
у „елементи
Ба по помешто беш оном =
Ако смо толико |
који желе да остану ти односи онакви какви су били, тј. у њиховом интересу, продужују да раде оно што су им стари прописи дозвољавали да раде, а што наши прописи Не дозвољавају. Ствар је у томе да их ми законом натерујемо да не раде оно што су раније радили, Који су ти људи“ Није довољно речено да су то шрноберзијанци. Конкретно, То су живи људи, и ми их знамо ко су и шта раде данас. Ми конкретно, знамо да су то већином бивши банкари, трговци, који држе капитал и који и данас хоће да својим капиталима стварају не-
отраничене профите. То су они, који | су највише утицали да створе услове |
за повољну ситуацију њиховог капитала, Ми им те услове данас не дамо ц нећемо да им дамо у оној мери како они желе. Ми ћемо за развитак наше привреде, за ортанизацију нашег промета, трговине, индустрије и финансија не само омогућити корисно учешће капитала у том развитку. Али, то има овојих граница и Не сме да пређе ону висину која би ишла, на штету нашег надионадног живота. Међутим, људи који су против ових мера, који не само налазе Формалне приговоре, неће у пракси да раде У овом правцу и несумњиво је да ће доћи под удар овога Закона, који не дозвољава њиховом капиталу да може да се развија на онај начин како они желе.
Сам овај Закон по себи има ва циљ регулисање извесних односа, Који су мање више интерна ствар наше земље м ми не пзлазимо из компетенције утицања, на међународну вредност нашег новца која ће бити зави-
сона и -од— међународних · велутарних
односа. Ми желимо да онемогућимо оне утицаје који би могли довести до онижавања вредности нашег динара у унутрашњости наше земље баш том злоупотребом како девиза тако и саме домаће валуте и вредности Које, уколико не буду служиле у корист народе могу остати неупотребљене и неискоришћене, међутим ми не дозвољавамо да се то влоупотреби.
Ми желимо да у даном моменту, кад се за то укаже потреба, ашелујемо, да им понудимо на откуп, па и да натуримо откуп тих вредности које су остале ненокоришћене, а исто тако и да их одувмемо, уколико су остале неупотребљене, Ствар је у томе како се посматрају напори наши и наших народа у организацији нашег привреднот живота на уређењу наше земље и ва доношење и примењивање свих потребних мера које ће се доносити кров извесне законске форме а које никако не желимо да влоупотребимо, што ћемо и на делу показати. Ми нећемо никако да влоупотребимо дато нам овлашћење већ ћемо га искористити потпуно у смислу закона. Ствар је у томе како се посматра. И уколико се жели да ми у данашњој ситуацији, која, и поред свих својих тешкоћа, показује изввесан процесуа лан развитак који иде на боље, предузмемо аве потребне мере да тај развитак буде што јачи и што бољи. После доношења и других потребних закона видеће се шта је ове предузето ва стварање што боље организације налше производње, нашег снабдевања, нашег промета и омогућење потрошње. Онда, ћемо видети какви су позитивни ревултати, према нашим материјалним могућностима, постигнути у извесним гранама привредног рада. Онда, ћемо моћи довољно оценити и постигнуте процентуалне о резултате и утврдити шта, је ове потребно да се још учини у појединим привредним – гранама, према већ постигнутим резултатима. Све зависи од тога како се посматра ју наше ствари и наш привредни живот у даљем процесу његовог развитка, и према томе, никакве мере не би нам ивгледале као вбир старих прописа, или Као нека, могућност за злоупотребу тих прописа, него ће нам бити јасно: да су то отварне мере, и то доста гипке мере, које не изазива“ ју супротност и не појачавају их, нето их регулишу.
Због свега тота, ја мислим да ове мере, које свакако нису савршене, претстављају само једну даљну мОгућност за искоришћавање свега, онога што има да допринесе нормалива“ цији наше привреде.“
ПРЕТРЕС ПРЕДЛОГА О РАСПОЛАГАЊУ _ ДРЖАВНИМ _ ПРИХОДИМА.
Пошто је листа говорника исцрпена прешло се на гласање. За предлог Закона гласали су сви присутни чланови Претседништва, док се претставник демократске трупе 'Трипко Жугић Ууалржао од гласања. Претседних д-р Рибар саопштио је да се прелази на другу тачку дневног реда: претрес извештаја Финансиског одбора о предлогу Закона о располагању _ државним приходима, Заменик пзвестиоца, „Финансиског. одбора Киро Глиторов прочитао је и извештај Финансискот од“ бора. п подвукао значај овог законског предлота који ће заједно са законом о
непосредним порезама, који ће после овог доћи, изменити досадашњи систем непосредних попеза.
. После извештаја известиоца Кире Глиторова, претседник д-р Рибар отворио је претрес по овом законском предлогу који се води по кратком поступку и дао реч министру финансија Сретену Жујовићу,
РЕЧ МИНИСТРА ФИНАНСИЈА СРЕТЕНА ЖУЈОВИЋА
„Једно од горућих пиштања у погдеду руковања и рада наших власти јесте и располагање нашим приходима, После ослобођења у државној каси нисмо имали ни марјаша, Оно мало заплењеног новца употребила је војска, Да не говорим о могућности покретања извесних послова и радова, као о организацији саобраћаја, о куповини и трговини, 0 предузимању извесних конкретних радова који би омогућили саобраћај, који би омогућили зидање домова и тако даље. Ни за мање послове односно за финанснРрање истих нисмо могли створити новчана средства. И стварно, то је била очајна ситуација за људе који су били просто навикли да се то регулише законима итд. Требало је у даном моменту развијати способности наших народних маса. које ће сопственим снагама, а не на бази старих норми, нето на бази свести да раде своје послове, да започињу послератни живот, да стварају оно што им је потребно. Ми можемо да кажемо да су стварно у овоме правцу почели сви радови у целокупном нашем животу. Можда је већ многима то јасно и онџ сигурно виде колике су то тешкоће биле н колико је ту напора. требало уложити ода се омогући рад у том правцу.
Према томе, све ово што данас видимо, па макар и да то критикујемо и да је то непотпуно, да, је тешко, — све то претставља онај резултат нашег _ досадањег рада и живота, Ролф Наџент, заменик шефа. Унре, који се недавно вратио из Унрине мисије у Југославију. Оп је, према извештају из Вашингтона 1 септембра, на конференцији штампе, изразио похвалу за народ Југославије, који показује вољу и енергију да сам себи помогне у обнови земље,
Ја могу овде да кажем да је он на тој Конференцији штампе констатовао само око што се код нас стварно догађа и што је умео да види.
Према томе другови, брига за сваку пару и брига за продукцију, за све оно што је створено у нашем раду, то је пе само дужност и обавеза, то је апсолутно једна наша животна потреба да део наш народ. мобилишемо и да му објаснимо, да му буде јасно коли-
ко је сваки човек, сваки грађанин У
нашој земљи дужан да буде не само за себе добар домаћин него и за целу нашу земљу, и да свој лични интерес и своја субјективна осећања _ повеже за општи напор на, изградњи земље и нашег државног живота. У томе потледу, нарочита одговорност пада на ортане власти.
Тачно је да у главама многих људи постоји стара претстава 0 старој држави и да је држава за пеке људе нешто неисцрпно, нека сила ван њих која је дужна да само даје, и даје. Ти људи не осећају да је извршена дубља промена у нашим односима, да, је то сада држава самога народа, да грађани те државе учествују у њепој пизградњи и да је ту грађанин она мотор на, снага која покреће точак нашег државног живота, да он ствара не само добра, за себе него и за саму државу. Због оне старе представе имали смо атак на државну касу. Јуришао је сваки који је хтео, и стварно се сматра ло да је држава и државна каса просто сандук са новцем, који има да плаћа све оно што неко тражи. У томе погледу није се имало схватање о томе да то није једноставно готов новад, него део у процесу наше диркулашије, део наше стваралачке снаге, део наше производње. део наше инлустрије, део наше трговине и наше потрошње. Државна каса није количина новца као кад се квочка са јајтма насади и носи, него да је то памтено руковођење народном привредом која ствара, 2кумулира богаства, реализује и напово потстиче привреду помажући њен развитак, У том логледу стварна одговорност пала на органе наше власти који су позвани да размишљају о томе како треба располатати са државним приходима, ако треба предвиђати план са државпе троштове, како треба не ангажујући државне приходе, створити _извесле ствари за које не мора бити употребљена готовина на државне касе, него стварати вољом народа, стварати добијањем материјала и спровипа им без новца, повезати стваралачке снате нашег народа, народна богатства и без готовог новца. Према томе морали смо приступити извесним, да не кажем
(Наставак на другој странић -
Јуче, 2 септембра | ППОГЛОС ГеНОраЛИСИМуса Стаљина
народима Совјетског Савеза поводом напитулације Јапана
у Москва, 2 септембра. Другог септембра у 14.30 часова, обратио се — како јавља ТАСС генералисимус Стаљин преко радија следећим прогласом народима Совјетског Савеза.
Другови! суграђани!
Данас, 2 септембра, су државни и војни претставници Јапана потписали акт о безусловној капитулацији. Потучен до ногу на мору и на копну и окружен са свију страна војним снагама Уједињених народа, Јапан је признао свој пораз и положио је оружје.
Два огњишта, светског фашизма, и светске агресије формирали су се уочи садалшњег светског рата: Немачка на Западу и Јапан на Истоку. Они су ти који су распирили други светски рат. Они су довели човечанство и дивилиза»цију до руба пропасти. Огњиште светске ггресије на Западу ликвидирано је пре 4 месеца, што је присилило Немачку да капитулира. Четири месеца после тога ликвидирано је огњиште светске агресије на Истоку, што је приморало Фапан, главног немачког савезника, да такође потпише акт о капитулацији. То значи да је завршен други светски рат,
Сада можемо рећи да су услови, потребни за мир у целом свету, већ постигнути. Треба нагласити да јапански завојевачи нису нанели штете само нашим савезницима — Кини, Сједињеним Државама Америке и Великој Британији. Они су нанели такође веома озбиљне штете нашој земљи. Због тога ми имамо посебни обрачун са апаном, Јапан је започео своју агресију против наше земље још 1904 године за време руско-јапанског рата. Као што је познато, фебруара 1904, док су се још водили преговори између Јапана и Русије, Јапан, искоришћавајући слабости царистичке владе, ударио је изненада, и вероломно на, нашу земљу, без објаве рата, и напао је руску морнарицу у области Порт Артура, а у циљу да избаци из строја неколико руских ратних бродова и да тако створи погодну ситуацију за своју морнарицу, М
стварно, уништена су три првора-
зредна руска ратна брода. Керактеристична је чињеница да је 37 година, доцније Јапан поновио потпуно исти вероломни чин према Сједињеним Америчким Држава“ ма, напавши 1941 године америчку поморску базу Перл Харбур, и уништио је низ војних бродова ове државе, Познато је да је тада У рату са Јапаном Русија била поражена. Јапан је искористио пораз царистичке Русије да отме Русији јужни део Сахалина, да се угњезди на Курилским острвима да би на тај начин надзирао на Истоку наше земље све излазе према Оке. ану, а према томе и све прилазе према совјетским лукама на совјетској Камчатки и совјетској Чукот-
ки. Потпуно је јасно да је Јапан | поставио себи задатак да одцепи |
од Русије цео Далеки Исток. Међутим, тиме нису били исцрпљени освајачки подухвати Јапана против наше земље. Године 1918, после успостављања совјетског система у нашој земљи, Јапан, искоришћавајући тада непријатељски став Енглеске, Француске и Сједињених Држава Америке према совјетској земљи и ослањајући се на њих, поново је напао нашу земљу, окупирао Далеки Исток и за време од четири године злостављао наш народ и пљачкао совјетски Далеки Исток.
Али то још није све. 1938 Јапан је поново напао нашу земљу у области језера. Хасан, недалеко од Владивостока, у циљу да отсече овај град, а следеће године Јапан је поновио свој напад и то на другом подручју, у области Монголске Републике, у околини Халкин Гола, у циљу да продре на совјетску територију, да пресече наше велике транссибирске линије и да одвоји Далеки Исток од Русије. Тачно је да је напад Јапана у области Хасан и Халкин Гола био ликвидиран од стране совјетских трупа на велику срамоту Јапанаца. Шсто тако биле су у“ спешно ликвидиране јапанске војне интервенције 1918——1922 и јалански завојевачи су протерани из области нашег Далеког Истока.
Међутим, пораз руских трупа 1904 године за време руско-јапанског рата оставио је у свести на» рода тешке успомене. То је бацило црну мрљу на нашу земљу. Наш је народ чекао и веровао да ће доћи дан када ће Јапан бити потучен, када ће се ова мрља из-
| брисати. Ми, људи старог покоље-
ња, чекали смо овај дан 40 година. Коначно је дошао тај дан. Данас је Јапан признао да је побеђен
| и потписоо је акт о безусловној
капитулацији. То значи да ће
| јужни Сахалин и Курилска Остр-
ва поново припасти Совјетском Савезу и да неће у будуће служити као средство за одвајсње Совјетског Савеза од Океана и као база за јапански напогд на наш Далеки Исток, већ као средство за директну везу Совјетског Са»
| веза са Окестом ин као одбранбе-
на база наше земље против јапалске агресије. Наш совјетски на-
| род није штедсо своје снаге и род
да постигне победу. Преживели смо тешке године, али сада сваки од нас може да каже: победили смо. Од данас можемо сматрсти да је наша домовина ослобођена, опасности од немачке најезде са за псда и јапанске најезде са истока. Дошао је дуго очекивани мир за све народе целога света. Ја вам честитам, драги моји суграђани и сугрсђанке, ову велику победу, крај победоносног рата и остварење мира у целом свету!
Да живе оружане снаге Совјетског Савеза, Сједињених Држава Америке, Кине и Велике Брита» није које су извојевале победу над Јапаном! а
Да живе наше трупе на Далеком Истоку и наша морнарица, н» Пацифичком Окегпу, које су очувале част и достојанство наше домовине !
Да живи наш велики народ, на“ род победилац!
Вечна слава херојима који су пали у борби за част и победу наше домовине !
Нека живи домовина !
ТРЕЋИ СЕПТЕМБАР, ДАН ПОБЕДЕ НАД ЈАПАНОМ, ПРАЗНИК СОВЈЕТСНОГ САВЕЗА
напредује наша (ТАСС)
и
Москва, 2 септембра
Према декрету Президијума врховног Совјета. СССР у коме се проглашава 3 септембар као прпашк победе над Јапаном, веће народних комесара ОССР одлучило је да трећи септембар 1945 сматра празником.
Веће народних комесара СССР предложило је евим државним совјетским предузећима да извесе на својим аградама 3 септембра па лан трпумфа целокупног нарола и победе над Јапаном заству ОССР. (ТАСО)
| Маршал
Мића дима
Тито на главном дану фиск ступа Југословенске армије и морнарице у Београду.
ултурног такмичења и јавног ма
Године ·