Борба, 03. 09. 1945., стр. 2

„4

(Наставак са прве стране)

приштуђивањима его давањем обавеоћ _ тим ортљнима. н указати им на по _ тробу да створе средства, да не ми| сле да је дужност државе ла им ота| ви своја средства неограничено на расположење, ла не стварају на рачуц | државне касе, нећ да морају да мисле | да се пружију према сном губеру, да _ подитну расиоожење масћ њину во. __љу било то у нилустрији, (било на _ државном сектору, било у оалругар-

стих, било у трговиим, Ми тако даље. - ТЕ спев то тако повезано треба да буде __ рештиа снага која се и даље развија _ но одавслује их да стварају. И кад ми | вилимо резултате њихотог рада, онда | је дужиост државе да им омогући У | оКниру државе и више средстава. А> '" ли, исто тако ако пе створе но да им | важесмо да нису добри грађани наше | земље, кад очекују само помоћ од дротаве, кал олекују помоћ са страпе, ___Дакле, потребцо је да онн развију ___најпре своју сопствену снагу но да се | тек онда, кал покажу резултате, осло| де ма приврелну снагу пелокупног на| рапа и на држанну касу. | __Ово су само коректуре у руковању _ народном имовнлом ни нихако нешто ___што ће омогућити да створимо одмах ___-етромна попчана средства. Ово је више мање мера за паметно руковање __ба нашим народним приходима, Досада ми смо морали да дајсмо дота“ дије нашим Федералним јединицама, јер федералпе јединице нису имало могућности и таквих прихода да би могле подмирити своје расходе, Не| сумњиво да је то ишло на рачун 0 бртног капитала и ми смо морали шгажовати нашу земљу.

Несумњиво је, да такав начин финансиског пословања нео 6бн довео до доброга већ би нас баш обратно да леко одвео. Требало је стварно поста вити наше Финансиско пословање, могућност стварања Финансиских оредстава на тачин да организацију наше привреде појачамо, да појачамо нашу индустрију и ортанизујемо расподелу тих производа, која још није таква као што би требала да буде и која би Кало таква могла да претрпи жестоку критику. Треба признати да још нисмо успели да све оргапизујемо и да све пронзводимо. А о друге стране потребно је да се постарамо да оно што пронзведемо, раслоделимо тако да производ дамо у руке ономе комо треба да се преда.

Елементима који се негативно односа према свима мерама, и ле само меама него и схватањима искоришћавају нашу соптуацију. Имамо случај да демо пуно поверење људима за извршење изресцот посла и да ти људи крша месец два дана постану највећи лопови: То је случај и са шефом одељења једног великог привредног предузећа. Тај је човек просто трговао. Он је једноставно трговцима давао робу и од њих узимсо на сваки килограм провизију. Потребно је да људи антажују сву своју способност, сву енергију. како би

се омогућило да наш народ нео неки начин добија бар оно што може доби ти. Међутим многи од тих елемепата који би нас као стручни, требали да

помогну просто саботирају, опемогуће»-

__ Састанак Претседништва · Привремене народне скупштине

рају. Не отежавају, него саботирају стварно уређење, организацију тога налнег процеса од почетка до краја. Потребно је да ми цео тај процес развијамо Како у погледу подизања одушевљења маса и њиховог полета теко и у погледу њихове енергије. Али је потреби» спровести и организацију самога посла. Путребпо је да се продужи опај процес да видимо ове ортане који ће до краја то-да изврше и да не допуштају без контроле руковање народном имовином 'елементима који не покадују довољно свести, пили који наносе штету због пемања довљио контроле, Морамо још више обратити пењу свима да је потребно да се стварно не праве планови који тек имају и могу да се изврше у недогледном перноду, него да паметно свршимо ствари које се у даном моменту са нашим снагема и нашим могућностима могу свршити., Према томе, треба да искоришћавамо она средства са којима сами располажемо. Мислим де је једна оваква мера сама по) себи врло потребла и молим штре Претеедништво да је прихвати,“

После министра фпинасија _ Сретена, Жујовића говорили су; Трипко Жутић и министар ва, Србију Јаша Продановић, а затим је претрео завршен кратким освртом _Оретена Жујовића на примедбе _ предговорника, Пошто је претседник Д-р Иван Рибар скренуо пажњу на извесне момене и допуне, примљен је Закон о располагању државпим приходима. Од гласања се уздржао само Тришко Кугић,

ПРЕТРЕС ПРЕДЛОГА ЗАКОНА 0 ТАКСАМА

Прелази се на трећу тачку дневног |

реда: претрес извештаја Финансиоког одбора о предлогу Закона, о таксама, Навестилац Киро Глигоров је рекао:

„Као основ за предложене тапсе је. сте накнада оа услуге које чине органи власти онима којима те услуге треба чинити, Суштина појма такој јесте у томе што је она у ствари еквиваленат да све оно што органи власти народне учине,

У овом Законском предлогу пошло се од таквог појма такса да грађани имају да плате само онолико колико су дужни да плате ва оно што је држава да њих учинила. Зато је овај Закон много социјалнији и правичнији и из њега је избачено све оно што се није могло да сложи са таквим појмом такса. Ове оно што долази и спада у пепосредне порезе, као такса па паследство и друте таксе, то је одвојено м остављено да уђе у друге односне законе као материјал тих вакона, а овде је избачено, те је овде ове оведено на разумну меру.“

У даљој дискубији учствовали су Тршво Жугић, Милош Московљевић, Оретен Жујовић и Јаша Продановић, па је затим стављен на гласање предлот Закона о таксама са изменама, и допунама које је учинио министар финамненја. Претседништво је тримлло Закон, Од гласања се уадржао само Триштко Жугић,

Овим је дневни ред седнице пецрпљен и она је закључена у 1 часова и 45 минута, с тим да ће идућа бити заказана писменим путем.

Занон о располагању државним приходима

Члан 1

Сви приходи од јавних дажбина, |

државних предузећа и имања су државни. Члан 2

1) Народни одбори непосредно располажу од надлежних органа државне власти одобреним месним порезима. Месни порез припада народном одбоРу на чијој територији порески одвеаник има свој ломицил, За лица настањена у иностранству, месни порез припада оном народном одбору, на чијој територији се налази претежни део њихове имовине, 2) Приходима од градске трошарпине располажу они градски народни одбоРи, Који их убирају. Који ће градови моћи уводити трошарину одредиће 36маљска влала у сагласлости са савезим Министром финансија.

Члан 3

Савезне вемље непосредно располажу приходима од непосредних пореза као и једним делом прихода од пореза на промет и такса наплаћених на

њиховој Територији који ће се сваке |

године процентуално одређивати буџетом, Члат 4 Свим осталим приходима распола, же падлежна савезна власт,

Члан 5 Располагање приходима по овом Закону може се вршити само у грани цама оног одобреног буџета у Који улазе ти приходи. Члан 6 Овај Закон ступа на снагу 1 јануара 1946 године.

Маршал Тито нашим исељеницима у Америци

Претседник савезне владе маршал Југославије Јосип Броз-Тито упутио. је поздраве нашим исељеницима у Северној Америци.

У телеграму који је упућен Лиги канадских Срба у Торонту (Онтарио Јапада), каже се:

„Поводом __ ваше _ конвенције У Виндзору шаљем вам срдачне по. здраве.

Радује нас да наша браћа у Америци нису заборавила своју стару домовину и да су правилно схвати. ла Народно-ослободилачку борбу на. ших народа и на вријеме нас помогла у настојањима да истина о но. вој Југославији продре с друге стране Океана успркос лажи непри. јатеља нове Југославије,

Сада, када је наша земља ослобоБена, пред нама су тешки задаци обнове наше разрушене окупатором домовине. У својим настојањима за чим бржу изградњу земље, наши народи са надом гледају моралну и материјалну помоћ своје браће,

Моја жеља је: да наша браћа Срби, Хрвати, Словенци, Македон. ци, Црногорци у својој новој домовини — буду јединствени у брат. ској саралњи попут наших народа у новој Демократској Федеративној Југославији,

Желим вам успјех у раду.

Смрт фашизму — слобода народу!

Маршал Југославије ЈОСИП БРОЗ.ТИТО

Поздрав Оловенцима упућен пре. ко Гео Матетића у Садбери, Оптарио-Канада, гласи:

„Сазнавши за одржање вашег конгреса упућбујем вам топле по. здраве и желим вам успјеха у раду.

Најљепше странице у својој хи. сторији исписао је словеначки народ у току своје четверогодишње борбе у заједници са свим народи. ма Југославије и са пуним правом

ЕМ

становништва

Љубљана, 2 септембра | ку пажњу повећању промета стра-

Војна управа Југословенске армије за Јулијску Крајину много је допринела уређењу и нормализацији живота у Истри, на Ријеци и у Словеначком Приморју, где је народ допринео велике жртве у борби за слободу и где је због рата много тога уништено. Војна управа Југословенске армије свестрано се стара да побољша тешке 'животне услове становништва. При томе војна управа тесно сарађује са народним властима којима помаже саветима и иницијативом. Пре неколико дана образована је

Поштанска дирекција војне управе на Ријеци, која има задатак да на територији војне управе успостави поштанско-телефонско-телеграфску и радио службу. Другом наредбом основан је Инспекторат железница, са седиштем на Ријеци, како би се без сметњи обављао железнички саобраћај на територији војне управе Југословенске армије и како би се уредио саобраћај између зоне „Б“ и зоне „А“.

Рудници у Илирској Бистрици и рудник живе у Идрији раде, а ускоро ће се отпочети им са искоришћазањем богатих лежишта боксита и

силиција, који ће се испоручивати |

југословенским фабрикама алуминиума и челика. Солане у Џирану, Изоли и Копру испоручиваће со 0ним пределима где је недостаје, нарочито Војводини и Славонији, у замену за жито и брашно. Босна и Херцеговина даваће фабрикама за прераду воћа „Аригони“ и „Ампелеја“ воће у замену за конзервисане рибе, које производе ове фабрике. Основано је прво дионичко друштво под именом Трговачко а. д. за Истру, са задатком да регулише и организује измену робе између територија војне управе и југословенских територија с једне стране и са Италијом с друге стране, којој би се углавном слало дрво у замену за машине, аутомобиле и друге индустриске производе. У циљу нормализовања новчаног промета основаће се на Ријеци новчани завод, који ће

' бити овлашћен да врши замену и-

очекује да Бе ови напори бити кру- |

нисани уједињењем свих Сповена. ца у онвиру Лемократске Федеративне Југославије,

Поздрављајући вас желим да ваш конгрес буде даљњи корак на учер. шћењу вашег јединства и још ве. Бим напорима за помоћ вашој ста.„ рог домовини,

Смрт фашизму — слобода народу!

Маршал Југославије ЈОСИП БРОЗ.ТИТО

Поздрав Лиги америчких Македонаца У Детронту, Сједињене Америчке Државе, гласи:

„У току четверогодишње народно. ослободилачке борбе македонски народ, у заједници са осталим наро. дима Југославије, јуначком борбом против окупатопа остварио је сво. је вјековне илегле: признање нацио. налног инпизидуалитета и равно,

правност са братсним наролима ЈУ- .

гославије, и сада учешћем читавог народа обнавља своју земљу од рат. них пустошења,

Македонци у Америци, који су међу првима својом помоби домовини дали доказа о својој високој

свијести и слободољубивости, увје- |

рен сам да и у будуће нећбе жалити средстава да помогну изградњу Ју. гославије — братске заједнице југо. словенских нарола,

Желим вам потпун успјех у ва. шем раду. у

Смрт фашизму — слобода народу!

Маршал Југославије ЈОСИП БРОЗ.ТИТО

талијанских лира и који ће одобравати зајмове индустрији и предузећима. За помоћ жртвама рата војна управа ставила је на расположење цивилним властима 10 милиона лира. За уређење социјалног оситурања радника и намештеника издата је уредба слична уредби која важи за Југославију, што за раднике и намештенике претставља значајну демократску тековину, јер су они у том погледу у>току 25 година били искоришћавани и запостављани. Војна управа исто тако поклања вели-

наца. (Танјуг)

ИЦИ ЈЕ ОТВОРЕНА ИЗЛОЊУ ОРИ МОРСКИХ УМЕТНИНА _ Љубљана, 2 септембра У Горици је на свечан начин 0творена изложба словеначких приморских сликара и вајара, Изложбу је отворио професор д-р Андреј Будал, који је изнео тешке прилике са којима се морао борити у Словеначком Приморју сваки културни радник. У Горици влада велико интересовање за ову изложбу. (Танјуг)

АРАЊЕ НАРОДНИХ ВЛАСТИ 0 И ЕРИНУТИМ ПОРОДИЦАМА У СРЕЗУ ИЛИРСНА БИСТРИЦА | Љубљана, 2 септембра

У срезу Илирска Бистрица подељено је месеца јула 268.891 лира, а месеца августа 144.250 лира помоћи, Осим тога срески отсек за социјално старање примио је месеца августа милион лира, и од тога поделио 800.000 лира, на име помоћи породицама палих бораца, породицама чији се храниоци налазе у војсци, породицама жртава фашистичког терора и породицама изнемоглих, Осталих 200.000 лира употребљено је као аконтација на рачун пензија инвалидима и ратним удовицама из првог светског.рата, Срески отсек за социјално старање упутио је 29 деце из попаљених села у омладинску колонију Поднарт и 11 деце у колонију Толмин Наши исељеници у Америци упутили су преко Црвеног крста извесну количину робе, која ће бити подељена сиромашнима, (Танјуг)

ПОМОЋ ПОСТРАДАЛИМ СЕЛИМА У СЛОВЕНАЧКОМ ПРИМОРЈУ Љубљана, 2 септембра Срески отсек за пољопривреду У Илирској Бистрици предао је прошлог месеца погорелцима и породицама које су највише настрадале 77 коња и 16 кола са опремом. Исто тако сељаци су добили и два трактора, која ће колективно употребљавати, као и извесну количину другог материјала, семена и сточне хране. Сељацима села Трново, Локве, Подгозд, Воглари, Заврх, Чеповани Трибуша подељено је неколико стотина грла стоке. (Танјуг)

РАДОВИ НА ОБНОВИ У БРНИЊ. СКОМ СРЕЗУ У СЛОВЕНАЧКОМ ПРИМОРЈУ

' Љубљана, 2 септембра

У Бркињу, у Словеначком Приморју, живо се обнављају порушена и попаљена села. Срески одбор Херпеље—Козина гради нови“ водовод, пошто су Немци при повлачењу 0оштетили главни резервоар. Водовод

овенсне војне управе у Јулијској обољшању нивотниХ услова

Понедељак, 8 септембар 1945

ће снабдевати водом Марковшчину и седам суседних села. План за 06нову попаљених бркињских села израдио је Технички отсек Випавског војног подручја. Обновиће се нарочито села Татра, Козјане, Брезово, Брдо, Артвиже, Сочер и друга. Осим порушених села обнављају се и школске зграде, тако да ће моћи да отпочне школска настава 1 октобра. У Козини је обновљена електрична пилана као и две кречане, Осим тога поправљен је бетонски мост у Битњама и косешки мост, У, Илирској Бистрици раде редовно два каменолома, чија продукција задозвољава потребе среза. (Танјуг)

ПРОСВЕТНИ РАД У СРЕЗУ ХЕР. ПЕЉЕ„КОЗИНА У КДРБЕНАЧНОМ

ИМОР Љубљана, 2 септембра После ослобођења Словеначког

Приморја оживео је културно-просветни рад и у срезу Херпеље-Козина, где је организовано 25 драмских група, једна среска драмска група и 34 певачка хора. Осим тога срез има дувачки оркестар, 29 културних домова и девет књижница. У срезу се одржава 12 курсева словеначког језика и педагошки курс, Одмах после ослобођења отпочела је настава у 16 школа, док ће ове јесени отпочети настава у 35 школа. Предвиђено је оснивање и средње школе, за коју се пријавило 300 Бака. (Танјуг)

СКУПШТИНА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ЗАДРУГЕ У ИЛИРСКОЈ БИСТРИЦИ Љубљана, 2 септембра У Илирској Бистрици одржана је скупштина Среске пољопривредне задруге, Која броји 1,236 чланова. На збору је претседник управног одбора Гержина поднео извештај о раду задруге, из кога се види да је досада задруга поделила сељацима 73.240 килограма вештачког гнојива, 19.900 килограма уљаних погача, 15.420 килограма резанаца шећерне репе и 10.000 килограма типеничних мекиња, Осим тога из извештаја се види да задруга шаље сваког дана 700 до 800 литара млека, од чега половина иде болници на Ријеци.

У ПАЗИНУ СЕ ПОНОВО ОТВАРА ХРВАТСКА ГИМНАЗИЈА Пазин, 2 септембра Међу првим установама, које су фаисти укинули у Истри, била, је хр“ ватска гимназија. у Пазину. Тако су хрватска деца остала без своје школе. Сада се у Пазину поновно отвара,

„хрватска гимназија у којој ће се моћи

школовати и најсиромашнија деца. Гимназија ће бити смештена у зтради МИестарсков конвикта. Уз гимназију ће бити отворени ннтернат. (Ташуг)

Извршном народном одбору Београда треба пружити пуну помоћ у одржавању и спровођењу __

Јуче се млеко, млечни производи, воће и поврће продавало први пут на београдским пијацама по максимираним ценама, Њих је одредило Одеље-

ње трговине и снабдевања, Извршног |

народног одбора, трада Београда на 9спову постојећих овлашћења и упутстава Министарства трговине и снаСдевања. Цена млеку одређена је 9 динара по литру, киселом 15, маслацу 80 и белом српском сиру овчијем 39 динара. Килограм грожђа друге класе „белина" и слично 8 динара. Јабуке друга класа 8 динара, брескве ситпо боље сорте 10 динара, шљиве „бранице" 7,динара, бадем у љусци 20 динара, лубенице 3,50 динара, паприка бабура 1 килограм 6 динара, првени патлиџан 1 кг. 6 динара, кромпир 1 класа крупни и бољи 6 динара Ки лограм, пасуљ бели средње крупно ће ж шарени 6 динара килограм. Оре цене односе се на робу у продаји на мало франко радња малопродавца, У кључивши све Јавне дажбине. Оне су

НРОЗ НАШУ ЗЕМЉУ

и ниш

Радници нишке ливнице „Јастре___ бац“ на раду у селу Доњем ЕоЕ Душнику ____ Група од 630 радника, коју су ве__ћивом сачињавали радници из лив__нице „Јастребац“ и чланови култур__но-просветне групе „Абрашевић“, посетила је село Доњи Душник у "срезу заплањском. За кратко време _ мајстори су поправили много пољо_ привредних справа и алатки, затим _ посуђа, столица, пећи, обуће и дру__гих ствари, док су берберски радни__ци бесплатно шишали и бријали, __После свршеног рада, у сали До"ма културе радници су објаснили сељацима значај закона које је доела Привремена народна скупшти"на, а културно-просветна група „АСрашевић“ извела је кратак протрам, МЕ БИХАЋ __ Обнова индустрије у Бихаћком ЕУ округу Е У Бихаћком округу окупатор је _ уништио скоро сву индустрију. Одмах по ослобођењу приступило се обнови индустрије у Дрвару, који има највише услова за поновно подизање. Много је примера високе спести радника Дугота. По исизли-. ко пута овим су обизољвли оћо тло о окупатор рушио. Теко је пилане Ландића, четири пута разарана и пољена, и поново обзављана. Пиланска постројења Шипада горела су двапуга. Донас се ралници Дрвара поносе обновом своје индустрије, За рекордно време обновљена је пила- | на, која данас толико користи народу Дрвара и околине. Осим ове. пилане обновљена су два гатера пилане Шипад, од којих је један у потону а други ће ускоро бАти пуштен у рад. У Мартинброду и Кулен Вакуфу раде три мања жтера. Ове пи-

| к

—4

лане 'засад подмирују најнужније потребе народа среза дрварског.

Радници Дрвара су самопрегорним радом довели у потпуно исправно стање парни котао и парни строј пилане Шипад. Завршени су и радови на успостављању столарске, лимарске, браварске и електричарске радионице. Оспособљене су две централе, које дају осветљење за град и погон за неке машине и постројења. |

На подручју Босанског Петровца ради једна мања пилана, док друга у Суваји чека ремење па да буде пуштена у погон. У Петровцу су довршени градови на инсталацији динама који ће дати осветљење за град. У Бихаћу раде две мање пилане, а' У току су радови на успостављању још две веће пилане.

Окружни народни одбор поклонио је велику пажњу развоју занатства и мањих задружних и приватних радионица. У Врнограцу је обновљена циглана и црепана. Кожарска радионица у Малој Кладуши, која је такођер обновљена, не ради услед недостатка сировина. У Великој Кладуши пуштена су У рад новоизграђена постројења за ваљање сукна. У Бихаћу ускоро почиње са радом већа модерна столарска радионипа. ЉУБЉАВА

Маред уествује у радспима на обноти а ;

Од 220 школских зграда љубљанског округа сасвим је уништено, 17, попаљено 74, тешко оштеећно 12, док су све остале зграде лаклце оштећене. Одмах после ослобођења народне власти организовале су 06Мову порушених школских зграда. У ови, код ЛПоднарта, сељаци су под воћством Месног одбора сами подигли дворазредну школу, поправили цркву и почели с обнавлу ам

| | |

моста преко Саве. И сељаци села Жабнице, у Борењској, сами обнављају своју разрушену школску зграду. У раду на обнови дали су досада преко 10.000 радних часова. За школу у Овсишама сељаци су прикупили преко 100 кубних метара

дрва. ЦЕТИЊЕ

Тунел на путу Цетиње—Котор изграђен је месец дана раније од предвиђеног рока

Крајем прошле године порушен је тунел на путу Цетиње— Котор. После ослобођења, наше војно-позадинске власти почеле су са припремама око успостављања овог тунела. Упућена је минерска чета инжењерског батаљона, која је у маЈУ месецу овегодине извршила припремне радове. Од 1 јула ове године радове је преузело Министарство саобраћаја народне владе Црне Горе. :

Мако је било предвиђено да ће радови бити завршени крајем септембра месеца, захваљујући залагању свих радника тунел је завршен крајем августа.

ТРАВНИК

Рад на отварању школа и аналфабетних течттва у травничком округу

У травничком округу којп спада, ме ђу просветно најзаосталије крајеве у Борни п Херцеговини, отворена. је 41 школа, које похађају 4.216 ученика, мн ученица. Услови под којима су отваране школе п под којима су у почетку деца учила били бу необично тешки, Радило се без школског прибоРа, без довољно просторија мо учио ља, Дата. су школе већ боље опремсене, пмају више намештаја. и више тколскот прибора, Сада у травничком округу ради 145 аналфабетских теча-

јева са 2.036 олраслих полазника, Да би се оспособило руководство за претстојеће аналфабетске течајеве одржани су при окружном _ народном – одбору курсеви који су имали ва циљ брзо оспособљавање руководећет кадра за аналфабетоке течајеве. У Провору одржава се такођер аналфабетски течај са, 22 полазника, Досада је отварање средњих школа у травничком округу било онемогућено због оскудице наставнот особља. Радила је само грађанеска школа у Травнику, коју је поХађало 114 ђака и која је ових дана завршила овој годишњи програм. Идуће школске године у травличком округу биће отворено 40 нових основних школа, У Травнику, Јајцу, Бугојну, Ливну и Мркоњић Граду уређује се 5 зграда у којима ће бити смештене нове гимназије, Питање школовања сеоске омладине и омладине палих бораца биће решено организовањем интерншата у овим школама.

ЦЕЉЕ

Обнова рудника угља Забуковца код Жалца

Рудник Забуковац код Жалца отворен је 1856 године, када је процењено да његове наслаге угља износе 2,600.000 тона. Ове наслаге требало је исцрпети у току 33 године.

_ Међутим, стручњаци рачунају даје

количина угља знатно већа, на прелази 4,500.000 тона. Рудник Забуковац радио је до 1943 године. Наше

власти приступиле су сада његовој

обнови. У току су радови на откривању нових лежишта и радови на обнови попаљених зграда. Према предвиђеном прорачуну рудник ће

постићи предратну производњу | у

року од осам месеци, —

. је требало већ

дана њи ан Ен па ннин 3

одређене у оразмери са откупном деном. Решење о макспмпрању цена роби на београдским пијацама од страпе пнародвих власти дошло је као Непабежна последица и једина мета, коју и раније предузети против свих покушаја црноберзијанаца, шпекуланата и осталих набијача цена, који су створили пеиздржљиво стање на београдским пијацама. Ова мера претставља један одлучан корак народних власти у спровођењу онакве политике цена какву изнскују потреа народа. Олређтвање цена на београдским пијацама не пде само у прилог потрошачу (его м лродавцу, лошто ће у току пеколико дана бити одређене цене и,осталим артиклима, као на пример пропаводима кројача, обућара, столара, ковача итд. Цене тешстилној и другој роби Које нису досада биле одређене биће такођер одређене у току неколико дана,

Појава излепљених плаката и паређења пијачних управа _ кванташима, пиљарима и сељацима о максимира»“ њу цена напшла је на неизбежна изненађења, Јучерашње стање на, београдским пијацама _ пожазало је још јасније но ранијих дана, колико ,су поједини кванташи и поједини пиљари били навикнути на прекомерну зараду. Довов робе на свим пијацама, био је јуче веома обитлан. Каћнташги и пиљари имали су пуне тезте, а сељаци су доносили своје производе у већим количинама, како је то обичај недељом, Максимпрање цена прихватили су савеспи кванташи, плиљари н сељаци као пототрек да отворе овоје продавнице и продају робу. Међутим, шпекуланти пиљари навикнути на сомовољу, у намери да изазову хаос на ппјаци, неповерење и постојаност максимпраних цена и одлуку нарошне власти затворили су своје продавнице и отпочели хушкањем међе народом п сељацима. На Бајлоновој, хвамташкој пијаци, где се роба продаје у комисион, поштени жвантатин, који су имали приличну залиху У овојим тродавницима, отворили су радње и продаваши робу по максимираним ценаМа. Једна, груша, кванташа, или боље речено једта мала шпекулантска, клика, демонстративто је иступила, п про тив власти, и против грађата који су их оптуживали. Циљ свега овога био је пробудити код грађана сумњу У трајност одлуке народних власти, „Купујте колико можете, сутра неће бити робе“, била је парола коју су ширили штпекулашпти и несавесни препролавии, Овом приликом пепријатељи _ нашега Нароша, а нарочито нетријатељи ралпота норода шире лажи и наговарају народ да купује колико више може јер да ће роба нестати са, пијаце, Онп исто тако шире лажи о томе како се тобоже максимпрапе пене неће одржатп више од три дала. Све те лажи и разне друге смипалице илу ва тим да покушају ектенути правилну политику цена народних власти, Потребпо је нарочито нагласити ла нема, потребе за никакви отраховањем, јер ће робе па шијапама бити по у итрто-

"Ресу је самих потрошача, као по у пи-

тересу осталих да дисцтелиновано ку= =“ Е У

мансимираних цена

пују само онолико колико им је нај нужшије за потребе једнога дана да бш на тај пачин омогућили и другима, ла купе, Јасно је да због транспортних ратишх тешкоћа, а не због тога што нема робе, робе не долази толико на иутјаци да би сваки грађанин могао ла купи, на пример воће и поврће у корпама кад коначно то ни раније пије чинио.

Максимирање цена уперено је про: тив шпекуланата ми несавесних пре. продаваца. Сељак је и досада доносио шљиве на пијаци по 4 до 5 динар а његове шљиве пред његовим очима, пр)давале ву се од стране препродаваца по 12 до 15 динара килограм Црвени патлименк сељак је доносло по 4 до 5 динара килограм, а препродавци су га продавали по 15 и 20 динара. Мере одрсђивања цена имеју за пиљ да сведу те зараде препродаваца на једну нормалту меру. Не може се дапас допустити да неко на препродаји робе зађади и по два три пута више него што заради онај који је робу пролзвео и жоји је робу довезао у Београд.

Народне власти, све антифашистичке организације и цео радни народ треба ода помогне Извршни народни одбор Београда у спровођењу и одржа“ њу максимираних цена на београдским пијацама. То је у интересу свих шј трошача, а то су интереси огромне већине становништва Београда и околних села. Треба побијати лашна тврђења о томе како ће нестати роба на беотрадским пијацама. Државна транс портна предузећа у Беграду ставила су народним властима“ на расположење своја транспортна средства за дОвоз робе у Београд и због тога нема никаквих разлога, за страх да на пије цама неће бити робе, Исто то учиниће и сва предузећа по установе које имају расположива транспортна средства 5% довоз робе у Београд. У унутрашњо“ сти ће се млеко, млечни производи, воће и поврће продавати по 30% ни: о) цени негу у Београду. · Извршни народни одбор Београда већ је обаве“ стио народне окружне и среске одбоРе изван Београда о новим максимираним ценама, Њихова је дужлост да се најстрожије придржавају ових на“ ређења и немилосрдно поступе према свакоме ко покуша да набија цене. Овде је нарочито потребна контрола, да се не бн дотодило да поједине 82 друте београдских предузећа или мр тои Гранала или других купаца развијају утакмицу на терену и изазива“ Ју набијање цепа, као што је то био случај раније.

. Шијачне управе на београдским пи јацама морају будно пазити на то 28 се спроводе све мере у циљу одржава“ ња макепмиратих цена. Опе не смеју довволити да поједине пролавнице не буду отворене, Ко неће да отвори 100“ давницу, ко неће да купује и продаја робу, не може да буде трговац. Њему треба сместа одувети право на посло“ вење и проверивши његове разлоге 9 обустављању трговине предати га На родним властима, Ове оне, који поку“ шају да ометају ред на пијацама, 5 настоје хушкањем одвратити сељаке

"да доносе робу на београдске пијаце 4 треба најстрожије казнити,

„