Борба, 07. 02. 1953., стр. 2
,
Страна 2
БОРБА _
Веч посланика о друштвеном плану
_ ТАмандмани који су поделили гласове посланика у Скупштини Словеније
СУБВЕНЦИЈЕ ПОЗОРИШТУ У ЉУБЉАНИ ИЛИ постојни» — „ТРАЖИМ ДА СЕ ПОШТУЈЕ СКУШИТИНСКИ ПОСЛОВНИК" — ДОНЕТА ПРАВИЛНА ОДЛУКА
Љубљана, фебруара
Миран ток заседања, без живих, ватрених речи посланика у дискусији — који је, изгледа, уобичајен за први део заседања сваке наше скупштине када се подносе извештаји скупштинских одбора о раду президијума и владе у времену између два заседања — одједном је ишчезао после експозеа о републичком и
друштвеном плану и о буџету.
Посланици Народне скупштине
Словеније почели су да стављају примедбе.
„-- Као што видите, другови посланици, текстилне раднице Марибора живе у тешким станбеним приликама. Због тога предлажем да се текстилним предузећима с" одобри 2,8 отсто
акумулације за средства са ко: |
јима ће колективи – слободно располагати и које ће великим делом бити утрошене за нове станбене зграде, а не 1,4 отсто као што је предвиђено у друштвеном плану — завршила је текстилна с радница Марија Шме,
„.. Тражим да се 10 милиона динара одузме од субвенције која је предвиђена за Цеље им да се ова сума додели Кочевју, јер је Цеље снажан индустриски центар, док је мој изборни срез пасиван и сиромашан — закључио је досланик Жунич.
„.- Мислим да би било умесно да се од 63 милиона динара субвенције које прима Народно позориште у Љубљани одузме 6 милиона и да се доделе позоришту у Постојни. Ову разлику нека плаћа Градски народни одбор у Љубљани, чији грађани, углавном, посећују ово позориште — рекао је торички „посланик Бого Вижинтин, пошто је у исцрпном извештају изнео значај овог позоришта за развитак културног "живота у Словеначком Приморју, које је деценијама било под италијанском окупацијом. Примедбе у виду амандмана и разна питања упућивана су од стране народних посланика из скоро свих крајева Словеније. Збот тога је после завршеене дискусије морао да се састане Одбор за привреду и за финансије, да претресе све амандмане, да да широка образложења и да брани у појединостима предложени друштвени план и буџет. И поред тога, тпест народних пославика истрајало је на својим амандманима. Резултати гласања
Секретар скупштине бројао је гласове за сваки амандман. Из посланичких клупа чуо се тлас;
— Овако се не може тачно пребројати. Тражим појединачно гласање.
Жагор у посланичким Клупама је све живљи и претседавајући опомиње — посланике, звони и тражи ред.
Из владиних клупа чује се тлас потпретседника Владе др Маријана Брецеља.
Тражим да се поштује скупштински пословник и да се о том предлогу гласа.
Већином гласова усвојен је закључак да се гласа дизањем руку. а не појединачно.
Приликом гласања за први амандман — за додељивање 10 милиона динара Кочевју на ра: чун Цеља — пребројавање је трајало дуже. Резултат: 63 са, а 93 против. И резултат гласања о амандману за субвенцију постојнском позоришту очекивао се са нестрпљењем. Педесет два гласа била су за. За остале амандмане гласала су свега три до четири посланика.
Увече, после избора Извршног већа и завршетка скупштинскогт заседања, поново су се сви посланици Словеније 0купили у просторијама бившег Претседништва владе. Атмосфера је била свечана. Посланици су се радовали што је за претседника Извршног већа изабран Миха Маринко, „стари борац за радничка права, револуционар и најомиљенија лич-
ност у Словенији", како је го истакао у свом предлогу за из бор претседника народни посланик Јанко Рудолф. Првом претседнику новог скупштинског органа прилазили су на: родни посланици и топлим речима честитали му на избору.
Иако је то била свечаност, ипак су утисци из скупштинског живог рада били снажви и разговор посланика се често враћао на појединости њиховог тродневног рада.
Локални интереси дошли до изражаја
У дужем разговору са групом новинара, који су му такоЂе честитали на избору за претседника, друг Маринко је изразио задовољство због плод-
Посланипи Скупштине Словепије за време седнице
ног рада скупштине. По његовом мишљењу у скупштини су дошли до изражаја локални интереси појединих срезова 0 којима се, додуше, мора водити рачуна, али се при Том викако не сме изгубити из вида интерес читаве с" Републике и наше државе као целине. У у“ словима кад сви заједно. још немамо довољно, било би неумесно ићи само за тим да се проналазе некакви „правични" шаблони, како да се од једних срезова одузима да би се другима дало. Првенствени је циљ то да се стално развија продук“ тивност рада, производне снате наше целе социјалистичке заједнице.
Била би такође неопростива сентименталност кад би се помоћ пасивним срезовима с<хватила тако да им се средства само дају, а да се истовремено не развијају њихове производне снаге и свест о томе да и сами треба да уложе све напоре да се отргну од заосталости. Таква сентиментална помоћ само би их задржавала У њиховој заосталости.
По мишљењу друга Михе Маринка, Народна скупштина постаје оно место где се све више брусе и изоштравају социјалистички критеријуми о односима између појединаца и радних колектива, колектива и локалних заједница и ових према републици и даље према читавој југословенској зајед“ Ници.
Документованији захтеви
Члан Извршног већа Стане Кавчич изразио је уверење да ће убудуће народни пославици све документовавије постављати своје захтеве и тражити од државних установа да им на време припреме све податке који их интересују. Неки од њих само су захтевали сред-
Усвојене примедбе
зборова
бирача
Дискусија о друштвеном плану Сарајева
| Сарајево, 6 фебруара На зборовима бирача на којима је претресан буџет Градског народног одбора у Сарајеву стављено је више примедаба, између осталих да су предвиђени високи расходи неких установа и завода и да их треба смањити у корист инвестиција за изградњу станова, уређење улица и проширење водовода. На више зборова бирача истакнуто је, например, да управа Народног позоришта не води довољно рачуна 9 својим трошковима. Дешавало се да неки глумци играју преко целе године само на једној претстави, а примају плату за целу годину, да се мало штедело на опремама итд, ! После одржаних _ зборова, предлоге и примедбе бирача на буџет претресали су савети Традског народног одбора, а сада их већ четири дана проу-
чава комисија за друштвени
план и финансије Градског на' 07
Дискусија 0 оправданости расхода установа и завода показала је досад да су они понегде заиста били високо планирани. Комисија за друштвени план и финансије сложила се да је потребно Народном позоришту смањити дотације предвиђене у предлогу буџета Градског народног одбора за шест милиона динара Народној библиотеци за три милиона динара, Уметничкој галерији Босне и Херцеговине за један милион динара итд. Такође је прихватила да се смање трошкови на изради регулационог плана Сарајева од 1 на девет милиона динара.
По мишљењу комисије дотације установама и заводима могу се смањити за око 25 милиона динара. Ова средства треба употребити за инвестиционе радове по предлозима бирача.
Комисија сада разматра 0правданост расхода у саветима и установама Градског народног одбора, хм.
ства за своје срезове, а нису образложили, због чега су У једном срезу потребнија него у другом. нити одакле да се створе.
У разговору са другим народвим посланицима и члановима Извршног већа показало се да су поднесени амандмани били и недовољно економски оправдани. Захтев посланика Марије ·Шме да се 2,8 отсто додели текстилним предузећима, омогућио би да она постигву далеко већа средства 3а слободно располагање, пошто им је и акумулација, због садашње политике цена, велика. У Кочевју, чији је посланик тражио накнадну дотацију, постоје два предузећа са мини: малном стопом акумулације. дакле, без скоро икаквих обавеза према заједници, али због лоше производње већ дуже времена не могу да продају робу, па су због тога у тешком економском положају и предузећа и срез у коме Се она налазе. .%» .
Народни посланици Словеније већ су отишли у своје срезове. Ускоро ће бити расписани избори за нову Народну скуп штину. Народни посланици ће поднети извештаје о раду скуп штине, упознаће их са тешко-
ћама других срезова и поразтоварати са бирачима о буду“ ћем привредном и политичком програму изборне јединице. Тај програм биће онда без сумње израз тежње за даљим напретком те локалне заједнице, а самим тим и у интересу наше социјалистичке домовине. М. БАЈЕЦ
Државни секретари Србије положили заклетву
Пред претседником Извршног већа Србије Петром Стамболићем јуче су у згради Извршног већа Србије у Београду положили заклетву новоименовани државни секретари за унутрашње послове Војин Лукић, за правосудну управу Светозар Крстић, за послове привреде Богољуб Стојановић, и за буџет и администрацију Миливоје Перовић.
Истовремено положили су заклетву и секретари Савета за просвету, науку и културу Мирко Тетовац и Савета за народно здравље и социјално старање Али Шукрија као и секретар Извршног већа за законодавне послове и управна питања Миленко Кангрга.
Полагању заклетве присуствовали су секретар Извршног већа Милорад Милатовић и чланови већа Милош Минић и Миливоје Радовановић.
ж
Седница претседништва Централног већа СОЈ
У Београду се данас одржава седница Претседништва Централног већа Савеза синдиката Југославије на којој ће Претседништво заузети свој ставу неким питањима из области радничког самоуправљања.
ж
Састанак претседништва металсних радника Југославије
Да ли при земаљским одборима синдиката треба образовати посебне секретаријате за електропривреду и бродоградњу, ради успешнијег руковођења синдикалним организацијама и специфичности рада у о вим гранама, води се дискусија на састанку _ претседништва Централног одбора Синдиката металских радника Југославије, који је почео јуче у Беотраду. На истом састанку раз“ матрано је и питање израде нових тарифних правилника за 1953 годину, а било је речи и о годишњим скупштинама синдикалних организација и рад“ ничких савета у металској ин-
стрји. дустрј +
Путнички чекови Народне банке
Почетком ове година Народна банка је пустила У продају путничке чекове, који треба да служе, уместо готовот новца, за плаћање услуга, робе, такса и других дажбина. Путничке чекове моту да користе сви трудбеници кед полазе на годишњи одмор, затим службеници и други намештеници кад иду на службена путовања — за плаћање угоститељских,
стичких и саобраћајних услута, као-м за куповину робе,
Путничке чекове дужни су да примају, уместо готовог новца сва привредна предузећа (државних, задружних и друштвених организација), задруге, радње и установе за извршене услуге; државни ортани и установе за плаћање пореза и такса и других дажбина; тртовицска предузећа (државних, задружних и друштвених организација) за продату робу (Службени лист (ФНРЈ бр. 49/52).
Народна је штампала путничке чекове на утврђене износе У апоенима од 50, 100, Б00 и: 1.000 диа
ВАСПИТНИ РАД СИНДИНАТА
Организације Црне Горе ослобађају се шаблона
ПРЕДАВАЊА НА НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ СЛАБО ПОСЕЋЕНА
Титоград, 6 фебруара
Васпитна делатност синдикалних организација Црне Горе показала је у току прошле године лепе резултате. Подружнице су се ослободиле ша» блона, административног начина рада и њихова активност је била више повезана са проблемима колектива.
О економском образовању радника водила се велика брига. Програм курсева био је подешен према нивоу радника а био је обезбеђен и бољи кадар предавача. Највише искуства радници су стекли приликом разраде планова предузећа, израде тарифних правилника, утврђивања обртних средстава итд,
Разне курсеве и семинаре економског образовања похађало је око 2.820 чланова синдиката. Најбољи резултати на том пољу постигнути су у Срезу Бијело Поље где је курсеве похађало око 1.250 радника и у Никшићу где курсеви обухватају 470 слушалаца.
У погледу општеобразовних течајева и предавања резултати су слабији. У неким по дружницама одржавају се једва по два три предавања годишње (на пример, у 24 организацији у Котору) а има срезова где није одржано ниједно предавање. У свим среским центрима у Црнојј Гори постоје народни универзитети на којима се 0државају предавања из разних научних области. Али нажалост, предавањима присуствује врло мали број радника. Међутим интересовање радника за научна предавања је прилично велико. ' Ал. М.
нара и комбинацијом разних апое| на повезала у књижице од динара 3.000,—, 6000—, ми 9.000 на овај начин цена књижице биће приступачна сваком лиљу.
Чекове могу куповати сва физичка и правна лица, а корисник чека може бити само физичко лице, које чекове потписује у лев горњем углу приликом куповине а у левом доњем, утлу кад врши плаћања. Чекови се могу наплатити и у готовом новцу код сважот седишта Народне банке и код сваке поште у земљи.
Субота, Т фебруар 1958
Нови број
„Кому
ниста“
Доноси чланке Лидије Шентјурц, Моме Марковића и других
„КОМУНИСТ“ ЋЕ ДА ТРЕТИРА
ПРОБЛЕМЕ ИЗ ЖИВОТА
СВЕ АКТУЕЛНЕ И РАДА ОРГАНИЗАЦИЈА
САВЕЗА КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Изашао је из штампе први број часописа „Комунист", ортан Централног комитета Савеза комуниста Југославије.»)
У овом броју „Комунист" доноси низ актуелних материјала о раду и проблемима организација Савеза комуниста Југославије. У чланку Лидије Шентјурц „Културно-просвет„ни рад — један од важних фактора у васпитању маса" подвлачи се да је за даље развијање наше социјалистичке демократије и изградње нарочито важно развијање општег, стручног и техничког знања, дубље изучавање и разумевање законитости нашег друштвеног и привредног развитка, како од стране наших организација, тако и појединаца уопште.
Друг Мома Марковић, у свом чланку „О стилу рада Савеза комуниста Југославије" истиче, као основно, да је задатак комуниста да активно раде на развијању социјалистичке свести маса, како би оне биле способне да активно учествују У руковођењу влашћу и органима власти и раде на даљем развијању социјалистичке демократије код нас. У чланку се даље указује на извесна неразумевања јавне делатности организација Савеза комуниста, на погрешно постојање, ту и тамо, такозваних отворених и затворених састанака.
» Као што је раније објављено, ранији часопис „Партиска изградња" излазиће у будуће под називом „Комувист'. Свако ко жели, може се претплатити на „Комунист" преко текућег рачуна издавачког предузећа „Култура", Београд, текући рачун 102 — т — тп.
Лневна хроника
о
Нацрт уредбе о социјалном осигурању војних лица
Савезном извршном већу поднесен је на разматрање, како се сазнаје, Нацрт нове уредбе о социјалном осигурању војних лица, израђен у Државном секретаријату за послове народне одбране.
Док се по садашњој Уредби
Изборне конференције организација Савеза комуниста
Делегати осме редовне конференције организације СКЈ у Зрењанину која је недавно одржана
ДИРЕНТОР: ОНИ ИЛИ ЈА
Састанак СКЈ у
Суботица, 6 фебруара
Данас поподне у 14 часова почео је састанак организације СКЈ у блок-сигналној радионици у Суботици коме је присуствовао и приличан број радника. На дневни ред састанка стављено је питање заузимања става _ основне _ организације СКЈ према чланцима изишлим у штампи поводом неправедних одлука управног одбора о отпу-
штању „слабе радне снаге и вишка радне снаге". Састанак у блок-сигналној
радионици сазван је за, данашњи дан када истовремено излази у Суботици локални лист „Хрватска ријеч" у коме је објављен одговор директора и секретара основне организације СКЈ и бившег секретара синдикалне подружнице на чланак који је претседник Среског синдикалног већа Влада Ђанић објавио у претходном броју истог листа. У том одговору ове тројице уствари нема одговора на чланак претседника Среског синдикалног већа, већ се ради углавном о одбрани директора.
На састанку уместо да се постави на дневни ред питање неправилне одлуке управног одбора, покренуто је питање става према чланцима у штампи. Од 14 до 17 часова прочитано је свега три пасуса чланка 06јављеног у „Хрватској ријечи" и током целог времена водила се жучна дискусија између истих људи. На једној страни
били су управни одбор без претседника, а на другој страни били су претседник управног одбора, претседник синдикалне подружнице и велики број радника. Карактеристично је да је секретар основне организације СКЈ, уједно и члан управног одбора, и он један од оних који су донели предлог о отпуштању радника. У току састанка он је врло често прекидао дискутанте који су говорили против става управног одбора. За ово време од 14 до 17 часова могао се добити исти закључак какав је добијен и приликом прве дводневне конференције којој је присуствовао и претседник Среског синдикалног већа. Управни одбор одвојио се од колектива.
Интересантна је дискусија директора предузећа. Он је већину дискутаната који су говорили против управног одбора окарактерисао морално лошим људима и изјавио следеће; „Ако на овом месту овакви људи могу да говоре, онда у овом предузећу или:за њих или за мене нема места",
Неоченивани обрт
Сат касније састанак је сасвим друкчије изгледао. Дискусија је текла смиреним током. Један дискутант је убедљиво и УЗ одобравање свих критиковао
| досадашњи систем руковођења предузећем, помињући као о-
блок- сигналној радионици у Суботици
Такође су објављена упутства у вези са променама и примењивањем статистике и евиденције у организацијама Савеза комуниста.
Кроз рубрику „Питања и одговори“ дати су одговори на поједина питања настала из примењивања Статута у живот, о формирању основних организација по насељима, селима, интернатима, на већим железничким чворовима, о бирању секретаријата општинских комитета итд. Ова рубрика служиће организацијама као оријентација у решавању појединих конкретних питања.
Овим бројем „Комунист" је почео са објављивањем материјала и коментара о раду информбировских партија, Кроз преглед о одржаним досадашњим конгресима СКП(б) указује се на ликвидаторску улогу Стаљинове бирократске касте у ликвидирању старих чланова ик скп(б).
"ТУ рубрици „Наша искуства" објављено је неколико дописа из организација Савеза комуниста у којима се износе досадашња искуства о спровођењу одлука УМ! конгреса СКЈ.
„Комунист" ће, како се у уводу првог броја каже, настојати да третира све актуелне проблеме из живота и рада организација Савеза комуниста, да тумачи Статут, линију Савеза, да доноси повремено и принципијелне теоретске чланке о организационим и политичким проблемима Савеза, да објављује одлуке, директиве и упутства ЦК и Извршног комитета, да их разрађује и 06јашњава. М. Г.
подофицирима, војним службеницима и официрима, који су после 55 година живота (односно 50 година за жене) били разрешени активне службе у оружаним _ снагама, одређује старосна пензија која одговара навршеном пореском стажу од најмање 20 година ефективне службе која се рачуна за пензију, по нацрту нове Уредбе наведена војна лица би стицала право на пензију после завршених 40 година живота и 15 година пореског стажа. С 0о6зиром на потребу млађег командног кадра, предлаже се да се војним лицима која служе у летачким, граничним и подморничким јединицама у радни стаж рачуна време проведено у служби увећано за половину.
Како се предвиђа, убудуће би се за пореску основицу узимао чин у коме је војни осигураник провео најмање годину дана прије него што је пензионисан. Нацртом Уредбе разрађен је начин превођења са досадашњег на нови систем и превођење би, како се предвиђа, требало завршити у врло кратком року, наравно, ако се усвоји Уредба. (Танјуг)
сновни узрок свих несугласица неразграничење _ компетенција руководства организација СКЈ и синдикалне организације.
Обрт се десио неочекивано. Књиговођа је назвао директора и бирократисану групу комуниста који су по сваку цену истрчавали и хтели да каналишу дискусију у једном правцу саобраћајцима. Затим је ова групица успела да се изгласа да се књигогођа избаци из радионице Али то је изазвало још бучнију дискусију. Један број радника демонстративно је напустио састанак, а међу њима и један члан СКЈ који је рекао: „Јесте, саобраћајци сте". Овај члан СКЈ вратио се нешто касније и молио све да се помире · да не дискутују тако јер то не води ничему. Депресија која је тада настала, а иза које је дошло до мирније и по тону покајничке дискусије показала је да основна организација СКЈ треба озбиљно да дискутује по свима проблемима међу самим радницима, а не о исправности чланака објављених у „Борби" и локалном листу „Хрватска ријеч".
На предлог делегата Градског комитета СКЈ на крају је одлучено да се ускоро сазове поновни састанак основне организације, на коме ће се дискутовати о међусобним односима комуниста и њиховим задацима
у предузећу. АЈА.
Студенти и право на стални додатак на децу
Друже уредниче, спровођење у живот једног де“ ла Упутства о примени Урелбе о
додапима на децу на Грађевин“ ском и осталим факултетима на Техничкој великој школи у Београду, по нашем мишљењу, неће донети позитивне резултате. Овај део Упутства гласи: „За студен“ те факултета, високих и виших школа припада сталпи додатак на децу под условом да редовно полажу прописане испнте н ре“ довио уписују семестре. За сту“ денте који не могу да упишу на“ редни семестар зато што пишсу положили престаје право на додатак на де“ пу док пе положе прописане ни> спите п пе упишу наредни семе“ стар."
Овај пропис садржи озбиљну контрадикџшију. Право на дода“ так условљава се редовним пола“ гањем испита ни редовним уписом семестра. а губљење тог права наступа кад студент због неполо“ жених испнта не може да упише наредни семестар. Изгледа као да правилници о студирању на свим факултетима у земљи пред“ виђају да студент чим нема положене испите пе може да упи ше наредни семестар.
Примена овог дела Упутства на нашем факултету би довела до тога да би огроман број сту“ дената изгубио право на додатак, (Ово стога што, на пример. од 912 студепата (није узета у об вир прва година) на нашем фа“ култету има 12 студената без за" осталих испита. На тај начин број опих који имају право на додатак свео би се на 1 до 15 отсто.
Примепа другог дела Упутства довела би до обратног резултата. Студенти би добијали дода“ так на децу зависно од уписива“ ња семестара. На нашем факул тету а и на другим може се упи“ сати првих пет семестара без и“ једиог положеног испита, а по кандидирању и других пет семе“ стара такође без полагања ијед“ нот испита. Овим би се користи“ лп они који се уписују на факул“
све прописане испите,
да студирају.
Наше школске властп су тра“
жиле од Завода за сопијално 0" сигурање Србије објашњење ка“ ко да поступе у овом случају и добиле су одговор да се поступи по првом делу Упутства.
Оваква ситуација је предмет дискусије на нашем факултету. Одбор нашег Удружења размо“ трио је такође опо питање, Сматрамо да је немогуће поступити онако као што тражи Завод 86 социјално осигурање. Цела снту“ ација која је овим створена 'ре зултат је непознавања услова студирања на разним факултети“ ма. Напред изнесени статистич“ Ки подаци најбоље говоре против оваквог решења, Каква се чре“ довност' у погледу испита може тражити од наших студената кад код нас студије трају просечто шест до седам година, иако 68 грађевипарство студира званично пет година. Са нашег факузтета од ослобођења су пзишла. ппжењера, а само један од њих је успео да дипломира у редов" ном року од пет година. зар 68 може сада критериј у погледу додатка на децу поставити прем“ том једном изврсном студенту. Слично стање је п па другим ф0"
култетима Техничке велике шко“ ле.
Јасно пам је да се досадашње решење не може одржати и 4 се мора мењати. Позпато нам је да низ студентских организације износе своје предлоге за решење овог питања. Ти предлози ндУ 5 тим да Уредба о додаџима тр“ ба подробно да прецизира кал студент има право, а кад нема 7 прама дечји додатак, зависио 04 маље или веће редовности 1046 гања испита, Мислимо да про Си могу бити и пајпрецизни! па ла опет промаше свој 0 јер их треба примепоти 60 фахултета у земљи
Зато нате Удружење смотре да прописи треба да дају о на начела да право на додато. имају сви они студенти КОЈИ кажу пормалан успех у студпре њу. Шта је то нормалан Је то треба да одреди на сваком ф култету комисија наставника сарадњи са Удружењем стуле., та, Полазећи од тога крптерћ! школске власти би студевтвиг издавале уверења на оспову јих би се примали додаци.
Слично се поступа и кад питању стипендије. И ту се о милноиским сумама ново ипје се показало да и удружења студената на критерија кад је у пптању а родни новап. Наше школске 0 Сти п удружеља би несумп“ М оправдали поверење које би Ра Се указало. Наставници ! Ме ставиици студената ђе боље епа "ко моћи непосредио 467 којп од студената због 680: „о рада не заслужује да прпус датак,
Београд, 4 фебручра
Одбор Удружења су грађевинске тех“
су У ад! У Ни
тете да би прпмали додатак, а не
Х у 6 : 5 у