Борба, 14. 10. 1956., стр. 12
ЗА КУ ЈГ
Кад је у Енглеској донесен закон да Енглеска ратна морнарица мора да буде дватут јача од удружених морнарица двеју најјачих поморских држава тосле Енглеске7
Шта је модерно, европско:
позориште примило старог индискогг
Какав је то био устанак
КУ <“
схуђ
вевнинивнвввоввонневнвонљнвавоваевиннввенвввровеноњека
Тактита коју су употре-
од : бљавали Апачи бежећи и-
успред потера — прелажење преко границе из САД : У Мексико и обратно — о-
жова разбојништва су свакодневна, живи у вечном страту ц без икакве заштите, ма за споразумима тотпи=
У
за
УУ
12. Мантусођа смрш
биле су јасне: „Индијанце ратнике побити, жене и децу заробити".
Међутим, тај „рат уништења" није био успешан,
Народ Аризоне
Сторазу-
УУ ЛУ УЗ —-
Уа А АИ ЈУ У
,
ИЕ
Стари Мангус је још једном поверовао у вредност дате речи. Али тек што је ушао у логор пуковника Волтера, а дошао је потпуно сам, опкољен је и 3аробљен. То се десило 17 јануара 1863 године.
Чим је чуо да је стари
ВОДОРАВНО: 1 Брдо код Бе
СТРАНИ ХУМФЕ
“ ".
Не турбана“ у Ки- метала је њихове гониоце, ; како трупе северних амерричких држава тако и тру
Одговори: упе јужних држава. Војни-
За време Солзберијевог кабимета (1886 до 1892 године) главни циљ Енглеске спољне политике била су нова колонијална освајања. Због тота је у то време долазило
· ком месту, јер се тада у : САД водио грађански рат ; између Севера и Југа, морали су непрестано да мо:тре на границу да би осу-
ци који су мотли да буду ; употребљени на другом не-
сивани су и цепани, стање се не мења. Зато овде влада мишљење да је једини спас Аризоне потпуно истребљење Индијанаца и одвођење њихових жена и деце у ропство, Такво решење је већ опробано у Но вом Мексику, где не постоји ниједна богата породица која нема роба Индијан-
Неколико Апача је убијено и спаљено неколико колиба. Индијанци су се обично појављивали и неста јали пре него што су изненађени војници могли да се снађу. Америчка команда је најзад дошла до закључка да би пре свега требало убити поглавицу Апача, створити забуну међу Ин-
ча — удубљење у зиду; 2 Сло-
поглавица заробљен, пуков ник Ј. Р. Вест, командант тврђаве Мек Лин, дојахао је у Волтеров логор. Стигао је кад је већ падала ноћ. Било је хладно и велика
во латинице — део плуга; 3 Познати енглески драматичар (Бернард) — балзамирани мртвац у старом Египту; 4 Једна од САД — самогласник и су-
ватра је горела усред логора. Крај ватре је мирно седео стари Мангус Колорао. Његово велико тело би-
гласник 5 Вештачки водени пут — усклик; 6 Марка дизали це — притока Дунава у Ђавар ској; 7 Бродар који управља бродом кроз опасна места —
рјетили упаде Индијанаца. : Сваки са своје стране, и Се ;вер и Југ, одлучили су да
ца. И збиља тај систем, при жењен, тамо да би се Инди-
дијанцима па тек онда кре нути у општи напад. А тај поглавица био је стари и
све више до изражаја јачање милитаризма у Енглеској. Тодине 1889 у том погледу настао је значајан прелом. Тада је донесен закон о знатном повећању Енглеске ратне морнарице. По том закону ратна је убудуће бити два пута веЋћа од удружене морнарице двеју најјачих поморских држава после Енглеске (тзв. Тлуо роуег вфапдагд).
жож
Модерно европско позориште, а донекле и античко — римско, примило је од старог ин диског позоришта — завесу. Претставе старог индиског позоришта одржавале су се већином у раскошним дворовима владара и великаша. Завеса је уведена ради брже промене сцене,
жож »
У Кини Старога века, за време владавине _ различитих династија положај сељака био је невероватно тежак, јер су били изложени немилосрдној "пљачки богаташа. Као последица тога дошло је до низа сељачких устанака од којих је један био грандиозан по својим размерама и трајању. Наиме, по предаЊУ, три брата Џан позивала су народ у борбу и по зидовима зграла и храмова ислисивали речи: „цзја—изи“ (на стаје ново доба). Због тога је ухваћено и погубљено више хиљада Џанових присталица, а браћа Џан су се спасила и подигла устанак. Устаници, њих 100.000 на броју, носили су жуте турбане, те је по томе устанак лобио име. Борбе су се са променљивом срећом водиле целих 15 година и коначно 169 године пре н, е. „жути турбани" су заузели све главне градове, отерали ботаташе И заузели земљу. Међутим, овакве устанке користила су варварска племена са севера, упадала у Кину, стварала но ву државу и нове богаташе, што је опет доводило сељаке у тежак положај.
морнарица морала:
; образују специјалне одреде са задатком да гоне и
униште Апаче.
еесовљисевооое
од рођења до смрти буде роб...“
|ковник Џон Бејлор,
предложио је да се сви Апачи побију, а жене и деца одведу у ропство. Да би могао да организује широку акцију против Индијанаца, : Бејлор је послао Мадругегру, команданту свих трупа :у Тексасу, Новом Мексику ги Аризони, скалп неке мис | Џексон. нађен код једног : Апача убијеног у току јед: ног сукоба.
Ова грозна пошиљка била је пропраћена писмом које је гласило:
„Аризона је досад била госуђена на немаштину, % 'то само 36бог Индијанаца. Ниједно грло стоке не мо'же да се изведе на пашу ако није даноноћно добро 'чувано. Како Индијанци "живе једино од крађа, њи~
МАЂИОНИЧАР
— И адресиран на мо
ју кућу, на име Гринлиф2г
понови она, Јесу ли та писма стизала ч у последње
време2
— То је могућно, разуме се, али ја верујем да
»Да сваки Индијанац
Тако је 1862, после битке | код Апачког Пролаза, пукога ; су јужне државе поставиле за гувернера Аризоне,
јанци итаж некако цивили зовалџи, толико је тостао популаран да је већ предлљожено да се ц озаконц, тако да сваки Индијанач, та ма ко то био, буде од рођења до смрти осуђен да остане роб.“
Претседник Девис, је у оно време управљао судбином јужних америчких држава, одбио је овај Бејлоров предлог. Доцније је Бејлор био чак и смењен
који
са свог положаја због многих нечовечних дела. Занимљиво је да Север, који се у то време борио против Југа захтевајући укидање ропства, није показао ни толико увиђавности у решавању индијанског проблема колико Југ. Кад су северне трупе заузеле територије на југозападу, одмах су организовани одре ди којима је дат задатак да униште Индијанце.
Безуспешан „рат уништења“
Уз помоћ пуковника Кита Карсона, једног од освајача америчког Запала м чувеног ловца и извидника, генерал Карлтон је отпочео рат без милости против Апача. Капетан Мек Клив и капетан Роберт, који се већ био прочуо у бици код Апачког Пролаза, били су упућени на југ. Сваки од њих командовао је одредом у јачини од две чете. Добијене заповести
страшни Мангус Колорадо. __У то време, у почетку 1863 године, Мангус Колорадо је већ био старац. Имао је више од 70 година. Његова ранија џиновска снага, изванредна енергија и вештина с којом је водио Апаче у борбу створили су му углед међу Индијанцима какав још: никад није имао ниједан други поглавица. Капетан Кремони. ко ји је дуго ратовао против
њега и познавао га боље него ма који други бели човек, писао је доцније у својој књизи „Мој живот међу Апачима":
„Мангус Колорадо био је најчувенији и најинтелигентнији Апач ХГХ века. Успео је да под своју команду окупи велику армију састављену од ратника свих племена Апача, што ниједан од његових претходника није остварио. Он је Индијанце први научио да цене значај јединства и уједињених снага".
Старац Мангус кренуо је на преговоре...
Ипак старост је почела "да обара овот колоса и оног дана кад га је пуковник Волтер позвао у свој логор на састанак он је пристао да дође, иако тако нешто раније, у млађим годинама никада не би учинио, и мада су га сви његови ратници опомињали да не верује бледоликима. -
МАЂИОНИЧАР , њој зрљ_ди ла ава антене нанети,
— Штаг Понудиж јој цигарет
у, али је она одби. Ја за-
тали:ж своју цигарету ц наставих, покушавајући да
сакријем узбуђење:
— Неки Француз је овамо редовно дољазио7 Се-
ло је увијено у дебело ћебе. — Извесно време пуковник Вест се окретао око
старца, загледао га је од пете до главе. За све то време, Мангус Колорадо
није га почастовао ниједним погледом. Тада је Вест наредио да два војника с бајонетима "на пушкама стално стражаре крај заробљеног поглавице. Пре не го што је кренуо из логора он је позвао стражаре, војнике Џемса Колијера и Џорџа Мида, да би им лично дао последње инструкције. .
— Не заборавите, рекао је пуковник Вест, да је досад овај стари убица увек успевао да умакне свим по терама. Где је год он ишао остављао је за собом крвав траг злочинца. Наређујем вам да он буде и сутра ту мртав или жив. Разумете ли ме, желим да буде мртав нагласио је пуковник Вест.
Мучко убиство
Кад је пуковник отишао два стражара су пришла Мангтусу Колораду. Прво
су ставили своје бајонете |
у ватру. Кад се челик усијао, они су се бацили на старца. Један од њих је усијаним бајонетом пробио Мангусову бутину. Поглавица Апача покушао је да скочи на ноге, али је зачас био избоден бајонетима. Ко лијер и Мид опалили су на мртвог старца још неколико метака из револвера. Кад је дотрчао дежурни наредник, све је већ било свршено.
Тако је умро џин са црвеним рукавима, како је називан Мангус зато што је увек носио црвену кошуљу, убијен је као што ће те исте године у Минесоти бити убијен и један други индијански поглавица, Мала Врана, и као што ће нешто доцније на исто тако мучки начин бити убијене и поглавице Луди Коњ и Седећи Бик. 6
„(Наставиће се)
МАЂИОНИЧАР |
француски физичар, проналазач ротационог магнетизма; 8 Угасли вулкан у Малој Азији — немачки предлог са значењем: на.
УСПРАВНО: т Грејалица саобраћајно средство; 2 Прзак — говорник; 3 Кратица за: круна — трата; 4 Гас који мотор сам усисава — мера за површину; 5 Место где се што помаља — божица мржње (грч. мит); 6 Оно што припа-
да Ани — оруђе; 7 песничхи израз за: није — грчко слово; 8 Са великим очима — страно мушко име, ! '
РЕШЕЊЕ) БР. 1087
ВОДОРАВНО: 1 Ротација; 2 Ес-алем-ам; 3 Но — пано — то; 4 Опис — атар; 5 Језа — киро; 6 Ат — Апис — Аншта Мезетова); 7 Мо—. кока — Бе; 8 Американ. | '
УСПРАВНО; 1 Рено — јама; 2 Ос — опет — ом; 3 Та — пиза — ке; 4 Алас: — апор: „5 Цена — Кики; 6 И(ван) М(ештровић) — марка дизалипа ак; 7 Ја — Тара — Ба; 8 Амор — омен.
1
ШАХОРСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 760 инж. Ненад Петровић (Загребу („Шаховски вјесник"“ 1948) Мат у два потеза,
х
ТА Мат
с д г вг ћ
Решење проблема бр. 759 (Ј. Ј. Бурбаха): 1. Дхб Хгз (Бурбахов настављени нападај)
ж
После Филипа ФилиПИНИ Кад је мађарски велемајстор Ласло Сабо у првом колу полуфинала олимпијаде У Мос= кви изгубио партију против чехословачког велемајстора др Мирослава Филипа, био је ван себе од љутње и огорчења.. На турниру кандидата претрпео је у сусрету с њиме пораз, а сад опет. Тек што је Сабо потпи“ сао формулар о предаји, при» шао му је капитен мађарске екипе: „Молим вас, сутра игра“ те на првој плочи против <Рилипина!“ Сабо се разбеснео; „Шта, зар после Филипа дола» зе Филипиниг Којешта! нећу да игтрам!" и заиста, сутрадав Сабо није ваступио у мађарској екипи против Филипина.
а Ћ
103
гурна сам у то, имао је нос... ево оволики... что на једном мршавом лицу, И троседу косу, увек лепо
зачешљаниј!
Дадох јој две новчанице по двадесет долара. — Хвала много, госпођо, сигуран сам да је то човек кога тражим. Ако. бисте хтели да пођете са
у последњих пет-шест месеци нису стизала.
— Ја већ петнаест година држим ову кућу! трогунђа она. И увек стиже пошта за људе за које се ја више цм не сећам да су некад становали жод мене! Она. руком показа на сто који сам већ био при= метио, на сто на коже је била гомила тростеката, новина, дописница м писама: 8
— Ја увек погледам да ли има чешто за мене, а остало остављам, па нек се станари сами сналазг. Ако има поште за њих, нису деца да не умеју сама да узму оно што им притада/
"Она приђе столу, брзо тпрелиста гомилу писама:
— Нема овде ништа за вашег Гринлифа! рече.
— То значи да је узео своју пошту! викнух три“.
јумфалљлно, Иначе би пмема још: увек била ту, им ви бисте се сетили да сте их видели, Нарочито ако би ит се нагомилало неколико... Постоје две могућ ности: илм је он овде живео под лажним именом, тлла је сваког месеца долазио да узме своја тмасма, Сећате ли се некога ко није овде становао, али је редовно долазио у кућу2 По свој прилици прве не"деље сваког месеца“ ; :
Била је и трећа могућност, могућност да је Гринлиф дао налог — на било који начин — неком станару да узме из гомиле писама његову пошту % да му је донесе млм пошаље. Алм ја нисам веровао
· да би Гринлиф било коме открио своје ново; лажно
"тиме ч своју нову адресу, )
—.Ни у вези с тим ништа ми не тада натажет, урече најзад власница куће. Моји станари тмаћу пријатеља. који долазе да их посете, зар не, м ја овде видим много света, Једини тит који би могао
да одговара оном кога ви трассите био је неки Фран-
53 . • •
Кам се да ми је мој компањон говорио да је тај Гринлиф пчмао неки акценат у говору! А шта је хтео тај Француз
Она се замисли:
— Па... кад сад помислим на то, сећам се, заиста, да је долазило скоро редовно... ч готово увек. трве недеље у месецу... Сећам се тога зато што ме је питао да ли имам слободну собу за њега... А моји станари обично одлазе последњег дана у же, сецу ... От је увек долазио сувише касно, и, ја сам му увек говорила да дође пре краја месеца, али о никад није могао да стигне крајем месеца, тако да му никад нисам на издала собу...
Док је она говорила, ја сам у себи одмеравао
разлоге „за“ и „против“. Злочинац-стецијалиста увек је добар глумац и, тај Гринлиф, који је очигледно унеколико познавао француски, језик, могао, се прилично лако третстављати за Француза, у очима људи који су глупи као ова жена с којом сам, говорио. Свакога месеца от је долазио да тражити собу ·.. онда кад је био сигурат да је неће добити, ц увек је, разговарајући с власницом стана, успевао да неприметно џзме одрезак чека. Гринљиф је био отрезањ човек. Ако би икада ствари пошле рђаво, "адреса у уљици Струс не би могла да помогне онима. који, га траже да га ч нађу...
— Како је изгледао упитаг. У а о 3
— Ох... висок човек... виши им мршавији
него 8... . " Она поново утону у сећање: Ко у — Право да кажем, никад нисам ни. обраћала
пажњу на. њега... Алт кад добро размисли, чинм мм се да је морао имати око педест година .., Ат... ипак се нечег сећам: имао је велики нос! Да, да, си-
дин тистрапи!а и штампарија „Борба"
тек, рач,. код Народне банке ФНРЈ бр.
Београд, Дечанска 31, телефон 24.001: претплата за. Један месед за нашу земљу 280, за стране зем
митом до полациске станице да покушате да међу фотографијама које има полиција третознате тога човека, ја бих вам платио још педесет долара зато што сам вас тиме узнемирио. . ____Она гурну четрдесет долара у своју таљину им енергихно заврте главом; ' ду
— Ово што сам вам рекла — рекла сам да вам томогнем, али са полицијом нећу да имам талшта! Баш ништа! па Е
Опет јој захвалих ц одож. Био сам врло задовољан својим тутовањем. Мршаво лице, велики нос, троседа, коса, педесет година, висок џи мршав: силуета је почела да се оцртава, глава је почела да се тојављује треда мном,
Једнога дана одвојићу ту главу од осталог дела силјете! '
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА
Убеђен да је, у оквиру одређеном законом, несумњиво утврдио не само чињеницу да је извршено убиство већ и идентитет жртве, Канон је сада покушавао да утврди мотив злочина. Џ
Само лудак може да убије без мотива, а пошто окривљени очевидно није био лудак, Канон је видео само један могући мотив: уцену. Ишам Редик, шо-
„фер и собар, уцењивао је свог господара. Овај је кад му је то досадило, убио слугу и узалуд покушавао да избегне казну разудивши и спаливши леш! „Да би утврдио веродостојност бројева исписаних на „полеђини фамозног коверта. Канон је позвао три "сведока. ; аи
Први од тих сведока била је нека госпођица Беатрис Хајмен, продавачица у једној јувелирској рзд
'102-„Т'-76. Поштански фах бр. 629,
| изабрао ручни сат од три стотине и педесет
“
Рм
= Ја не могу
же Без речи ха 'бА ( („8!е чпа Еп) | ххжх 4
~ ПАРУ и
лум Р + ин вез 6 Совелћодел
наочаре, . (»Егапсе ритап
— Тата, тата, заборавио | у , , А. р си сћед |
аи
2 = ___--___--енннваиа |
104 · МАЂИОНИЧАР | она Паво шшш (из от а и 5 5 БАВИО || њи на Петој авенији, којој Канон, чим је ступила | на клупу за сведоке, рече: . “а — Госпођице Хајмен, међу осталим хартије | откривеним у соби Ишама Редика налази сеи ји рачун за који сте признали да сте га ви сами | писали... | ; | | ( — Да, господине. Ради се о рачуну на три с тине. педесет долара плаћених за један ручни У који је прошле године продат томе Редику. | · — У које време му је продат тај сат, госпођи! "Хајмен7 а 4. > — По нашим књигама, седамнаестог октобра. Беатрис Хајмен пажљиво погледа фотограф ! да: пажљиво: погледате ову фотографију и да РА || то можете, кажете кота та фотографија претстав и“ | Беатрис Лајмен пажљиво погледа фотограф | " и рече: во = , | — То је човек коме сам продала онај сат. — Тај човек вам је сам рекао како се зове А | = Да; господине: Ишам Редик. На то име“ || стављен рачун. . НЕД: иде ј : у == Одлично; Моту ли да вас запитам, робна „|| Хајмен „да ли често продајете сатове од трист десет долара2 — Не баш тако често. — Ви имате, претпостављам, и јефтинију > "това7 а оде“ | '— Имамо сатова. почев од седамдесет пет А“ | || | ра, који су исто тако врло добри. - ћ — "Јесте ли и те сатове показали а. : = Јесам, господине. Сећам се да сам МУ паде казала, као и сатове од сто педесет, двеста 27 "пет и две стотине: седамдесет пет долара.
|'
ка |
св“ |
| "— Је ли га платио у готовом7 4 — Да, господине, и то у великим новчаник“ _и
| па (НАСТАВИЋЕ со не ље 560 ДИ |