Борба, 03. 04. 1960., стр. 10
У КЊИЖАРСКИМ ИЗЛОЗИМА
ИЗ ИСТОРИЈЕ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА
ПРОТИВ НАСИЉА
ЉУБОМИР милин: „БЕЛИ ТЕРОР“, Прогрес, Нови Сад
Прошла година — јубилеј Комунистичке партије Југославије — донела нам је напокон и низ вредних, неопходних, па и значаји ме-
обрађени неки догађаји из историје наше Партије и њене борбе. Од нарочитог значаја је обрада најранијег периода Комунистичке партије. То је време непосредно после Првог светског рата.
О том периоду историје наше Партије говори и књига Љубомира Милина „Бели терор“. Како каже она претставља његов „потпуно прерађен, допуњен и проширен фељтон“, објављен под истим насловом у „Борби“ од 27 октобра до 22 новембра 1956 године. Милин говори о револуционарном врењу у нашој земљи, о демонстрацијама, штрајковима, побунама. о победи комуниста на изборима за Уставотворну скупштину, о диктатури буржоазије и краља Александра и о једној заблуди неких комуниста који су веровали да се тешко стање насиља може изменити атентатима на поједине личности владајуће класе, да на бели терор треба одговорити црвеним терором.
Највећи део „Белог терора“ посвећен је Стејићевом атентату на регента Александра и доцнијим збивањима, кад је цела Комунистичка партија стављена ван закона и кад је почео најбруталнији прогон руководилаца Комунистичке партије, комунистичких посланика у Скупштини, радничких бораца и чланова Комунистичке партије, који су окивани и бацани у тамницу, осуђивани и убијани без кривице.
Само суђење је најзанимљивији део Милинове књиге. Пошто је оригинални текст са суђења уништен, за приказ тога суђења аутор је користио стенографске белешке штампане 1922 године у књизи „Видовдански атентат пред судом“ коју су припремили Моша Пијаде и Рајко Јовановић.
-Буржоазија се одлучила на најоштрије мере: на физичко истребљење (или изолацију) комунистичких вођа и њихових највернијих присталица. Требало је попунити гробља и казамате. Пред суд је изведен цео Извршни одбор Централног већа Комунистичке пар тије Југославије. Тако се суђење атентаторима Стејићу и Чакију претворило у суђење целој Комунистичкој партији и радничком покрету. Али као што је истакао један од бранилаца оптужених, „стварно, према оном шта смо овде чули и видели, на овим оптуженичким клупама лежи један режим. са свим бруталним методама своје политике. Овде оптужени дижу своје оптужбе. Седам месеци ове жртве својих идеала без кривице пате и физички и душевно у апсани. Али нису овде само њих 33. Кроз њихова уста говоре хиљаде присталица Комунистичке · партије и милиони потиштених жртава капитализма.“
Држање већине оптужених на суду изазива дивљење. Они побијају лажне наводе оптужнице, говоре о тешким условима под којима живе радници. траже право _ штрајка. — слободу штампе, збора и договора. причају о мучењима у затвору. За ствар своје Партије и пролетаријата, они су спремни да понесу и најтеже казне. Они се не боје ни смрти. Један од оптужених, Владимир Чопић, довикује судијама:
др лалрл РВ, 4 У (а а КОСТА НОВАКОВИК: МА: КЕДОНИЈА НА МАКЕДОНЦИТЕ! ЗЕМЈАТА НА ЗЕМЉОДЕЛ ЦИТЕ. Издавач; Култура, Скоп је. Страна: 85 Цена:7 | СЛАБКО ЈАНЕВСКИ: БУБАчки и шуМмСКИ ЗВЕРКИ. Издавач; пПросветно дело, Скопје. Страна: 70. Цена: ЈОРДАН ТАСЕВСКИ И ПРВОЉУБ МИЛЧИК. КИТКА. Из
давач: Планинарско друштво „Скопје", Скопје. Страна: %5. цена:7
__МЕХМЕД АЛИ ХОЏА. ТЕКРОНИ. издавач; Култура СХКУП, Скопје. Страна: 54. Ценал ЈОСИП · ЦАЗИ: СВРТЕНИ
КОН БУРАТА, Издавач: Култура, Скопје, Страна; 137. ценал АХМЕТ ХРОМАЏИК: ЏУЏЕТО ОД ЗАБОРАВНА ЗЕМЉА. Издавач: Кочо Рацин, Скопје. Страна 104. цена::
СТАПКИ ОД МЛАДОСТ. изда зач: аутор, Скопје. Страна: 65. Цена:
ПОЛИСА НА ОСИГУРАВА ЊА НА ЖИВОТ. Издавач: ДР. жавни оситурителеи завод, Ско пје. Страна 42. цена:
ЗЛАТКО ШУЛЕНТИЋ. Издавач: Напријед, Загреб, Страна: 66, цена: '
„Режим тражи наше главе, тражи тамнице, као санкцију за своје злочине над радним масама. Ако ви донесете пресуду коју он тражи, ја понављам: ми ћемо с поносом и чашћу обући робијашку одору. са хладноћом и чашћу стајаћемо пред танетима капиталиртичке правде, уверени да ће из наше крви радни народ црпсти нове снаге.“
Пресуда је донета, већина оптужених је бачена у тамнице (неки су и помрли тамо), али борба није престала. Из патњи и крви својих најбољих синова, радни народ је црпео нове снаге,
м. о.
ЕКОНОМИЈА
ЛИНИЈОМ УСПОНА
ДР НИКОЛА ЧОБЕЉИЋ: „ПО ЛИТИКА И МЕТОДИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1947—1956". „Нолит", Београд.
И да је наша економска литература много богатија нето што јесте, вредност ове студије дошла би до изражаја. Чињеница да по стоји веома мали број солидних и комплексних сту дија у којима се третирају проблеми привредног разво ја код нас има двоструке последице када је реч о оцени ове књиге: на први поглед олакшава доношење суда јер има мало могућности за компарацију са онима које би јој претходиле; истовремено то отсуство могућности конфрон тације отежава сатледавање пуне вредности анализа и закључака до којих је аутор дошао,
Анализа креативне актив ности оног дела наше интелитенције који је оријен тисан на проучавање привредних кретања и економ ске теорије оставља утисак да и поред низа слабости економскот журнализма и публицистике, у тим областима постоје извесна достигнућа. Постоји, међутим, озбиљна оскудица, да не употребимо израз отсуство дела која би била резултат научних уопштавања и те ориске разраде оних проблема за које смо у пракси већ нашли извесна решења или пак оних који још сто је отворени. Постоји прилично распрострањено 'мишљење да „младост' економских наука у Југославији претставља главни узрок недостатку значајнијих и вреднијих дела. На ово се обично надовезује и вео ма савремена фраза о оску дици кадрова (то постаје „парола дана" и у најразви јенијим земљама). Међутим, неки радови нарочито у економској публицистици указују да код нас постоје снаге које су дорасле комплексном и свестраном по сматрању и уопштавању по јединих појава и процеса.
Временски оквири ове студије обухватају такоре ћи најсудбоносније раздоб ље процеса индустријализације, Ауторов допринос осветљавању пута и искуства југословенске привреде не лежи толико у закључцима — будући да је он сам У низу својих рани јих радова третирао неке од проблема који су обухва ћени овом студијом. Међутим, ширина захвата и по средна компарација југо словенскот развоја са иску ством теорије и праксе при вредног развоја у савременим условима, осветљава наш пређени пут са једнот новог угла.
Фактори привреднот развоја наше земље, начин њиховот коришћења распо дела националног дохотка. употреба акумулације и ме тоди индустријализације основни су проблеми које аутор анализира. Ту материју међутим он презентира у далеко ширим оквири ма, разматрајући основне елементе и проблеме при-
МИКА ШПИЉАК: НАГРАЂИВАЊЕ ПО КОМПЛЕКСНОМ УЧИНКУ. Издавач: Култура, Беотрад. Страна 74. Цена:
ЂУЛА ИЉЕШ:; ПЕТЕФИ. Издавач: Напријед, Загреб. Страна: 413. Цена:7
СУДБОНОСНА ПИСМА. Издавач: Напријед, Загреб. Страна: 356. цена:
ИНЖ. МИХАИЛ ГУГУВЧЕВски: Агротехника на хибридната пченка. Издавач, Народна задруга, Скопје, Страна: 37. цена:7
ДЕСАНКА _ МАКСИМОВИЋ: ШУМСКА ЉУЉАШКА. издавач: Светлост, Сарајево. Страна: 95. цена:7 :
ЂАНИ РОДАРИ: ЧИПОЛИНО. Издавач: Младост, Загреб. Страна; 170. цена:
ОДБРАНИ ТЕКСТОВИ ЗА ИСТОРИЈАГА НА МАКЕДОНСсКИОТ НАРОД. Издавач: Про
светно дело, Скопје. Страна: 246. цена:7 ФРЈОДОР ДОСТОЈЕВСКИ:
ЊЕТОЧКА _ НЕЗВАНОВА
двојник. Издавач: Рад. Бео-
град. Страна: 860. цена:7 РЕНЕ ДАВИД: УВОД У ПРИ
"ВАТНО ПРАВО ЕНГЛЕСКЕ.
Издавач: Институт за упоредно право, Београд. Страна: 262. цена:7
АУГУСТ ВИТАК: ОСНОВНИ ПРОБЛЕМИ | ТРУПНОГ РАДА. Издавач: Завод за издавање
Скендер Куленођић:
„СВЈЕТАО НА ДРУГОМ СПРАТУ«
»П росбета“, Беотрад, 1959
Ретки наши гости, драме су добродошле у сваком тренутку. жедни смо их. чекају на њих позорнице и рампе... Спремни смо да им опростимо понешто. само нека нам крену у походе, сви смо ту помало педагошки сусретљиви... Можда би и овде, кад је у питању Куленовићева драма. ваљало дати који проценат попуста, али њен аутор то не тражи и његов текст то не дозвољава. Обдарена бројним врлинама. Куленовићева – драма принуђава на апсолутан и чист критеги1. Огрезла у неке старе наше драмске мањкавости. она. исто тако. не може очекивати дигнуту чашу добродошлице. Раздвојена, тако. на очигледне врлине и мане. она и радосно одзвања и тужно таложи у нама непријатан и древни утисак: чекајмо још коју годину. још коју деценију...
Како почети са доказивањем горњих тврдњи. Можда утиском да је Куленовић пре имао материју за роман. већ конципирану. поређану — са једном широм фабулом и ликовима који су и слични и различни међу собом. Нејединство радње то одмах доказује. Куленовић се врти кругом — од једног стана до канцеларије помоћника министра просвете, затим до трећег стана, па до још једног. Омнибусно обилазећи своје личности. уместо да их доведе под један рефлектор. у један конфликт. писап даје романескне а не драмске захвате, он прича дијалозима уместо да открива стапе или нове катаклизме у људским душама.
Намерно остављам за крај поглавље о добрим странама ове заиста врле књиге. Овде, и одмах. нешто о карактеризацији личности у драми. Све су оне негде на средини између добра и зла — дакле људи с правом запостављани од писаца, а поготову од драматичара. Куленовић је покушао да њихово сивило у погледу става према животу и међу собом. у погледу добра и зла. оживи на тај начин што их је ставио на извесне значајне друштвене или уметничке положаје. То је. међутим. спо-
управо упућује на оно најдубље, најунутрашњије у човеку. Из тога је произиштла и друга особеност Куленовићевих личности која им не дозвољава да се својеврсно издвоје и обоје: будући да су интелектуалци. руководиоци или уметници. оне су наклоњене медитацији. филозофији, једном ванредно луцидном умовању. Њихови разговори. подрећени у крајњој линији пишчевом замаху. делују освежавајуће само у контексту изван драме као чисти литерарни пасажи који најчешће стижу до лирске прозе, до медитације, до једног креативног уопштавања које досеже крлежијанске. захуктале и усијане. мисаоне футе.
Кад смо већ поменули Крлежу. можда би поука из његових драма била прикладна: сиже њего ве драме „Агонија“ не креће се пштирином, већ продубљава једну породично-друштвену _ трагедију, да би у дијалозима иза којих севају муње унутарњих судара У човеку. довела до трагичног и јединомогућег крешченда. Код Куленовића постоје неколике теме за неколике драме: однос композитора Ненада и његове жене Мартице. са могућношћу драматизирања тога односа због његове везе са глумицом Кобрићком; затим његов однос према друштву у трагичној инсинуацији око његове 60лести: најзад. нова драма нашла би доста животне материје и у размирицама око новоотвореног места у министарству просвете око кога се плету мреже неколиких претендената. Чему у овој драми три велика музичка имена — два ком-
позитора. један критичар и једно музичко име Чему мајке — Ненадова и Мартичина — кад изме-
ђу њих не долази до конфликта на релацијама мајка-ташта7 Куленовићеве личности, маколико да дивно говоре. постају исувише вербалне у тренуцима када би драма од њих изискивала да тихују (случај Ненадове смрти). Можда је писац хтео да их на тај начин окарактерише као људе инертних емоција кад је у питању
но сматрали пријатељем. Али тај елемент није посејан раније, па ниче клас тамо где зрно није пало.
„Свјетло на лоугом спрату“ је ванредно добра драма за читање. Инертност нашег читаоца у односу на драмску лектиру свакако ће поколебати овај текст. Јер, ако дуги дијалози и медитације Куленовићевих личности могу на позорници да буду предуги, у књизи су они занимљиви и прихватљиви. Јулије дивно. карактерише Ненада. постајући под мисаоним рефлектором писца и сам списатељ вредних квалификација:
„Композитор не смије више бити антена разапета између звијезда. него се мора читавим својим тијелом и вољом уврстити у 601ни квадрат револуционарне фаланте... И заиста. у јуришу за том звијездом. он је деценију једну један извецан капут. један пар вјечно искривљених пета. подочњак несанице, фанатично стиснута ВИлица: састанци, леци, чланци. демонстрације, јутарње пароле по зидовима, објашњавања и свађе с породицом, шпијуни, пендреци, тврдолеж, а послије — рат, са маршевима. рањавањем. пјегавцем, скорбутом. ..“
Да је овом тексту — и дијалозима и пишчевим објашњењима додата и једна чврста и пресудна по јунаке радња. да је заиграно једно људско или зло коло, или обоје, ова драма би досегла највише врхове наше драмске књи жевности и престале би: јадиковке да немамо драма. Она, овако, само охрабрује и сигубђно обећава, не само од стране аутора већ и штире — као знак једног бољег кретања на овом подручју.
Језик и стил пишчев (који су присутни у дијалозима свих лица) толико су креативни и литерарни, мушки распевани, да долази неумитна мисао да граматике нису уџбеници писмености. већ овакве књиге. да је Куленовић писац великог дара који ће сигурно себе наћи — у драми или ван њених јединстава.
ЕПИРА НЕПАРАН
љашњи вид
ан нанннннивваннинннвновнинниннинмнннннавн они ннионививннаиннннввавнеенна нанио
вредног развоја недовољно развијених земаља и дајући истовремено анализу на шег привреднот развоја. При томе у овој студији по средно долази до изражаја значај друштвеног система за процес привреднот раста и улога социјалистичких друштвених односа у снаж ном привредном развоју Ју гославије. Љ.А.
РОМАНИ ЛЕЖЕРНА НАРА ГИВНОСТ
АЛБЕРТО МОРАВИЈА: СКАРАДА“; БАВ“, „Минерва“. Ца Београд.
Књиге које нам откривају слабости писца кога иначе ценимо, ретроактивно делују и на наш ранији доживљај његових 60љих остварења. Два краћа романа „Маскарада“ и „Брачна љубав“ у стању су да баце извесну негативну светлост на ону претставу коју смо изградили о уметности Алберта Моравије на основу њетових дела која су досад код нас преведена. Бољи романи овог значајног италијанског писца синтетизовали су са неотклоњи вом природношћу живу занимљивост радње и дубоке психолошке анализе. Опори укус њетове комплексне уметничке истине _ниједнот тренутка није губио реално тле савремености. Занимљивост није остваривана површин ским средствима, вештачким конструкцијама и егзибицијама фабуле, већ је извирала из суштине нај-
уџбеника Народне Републике Србије, Београд. Страна: 48 Це на:
РЕГИСТАР ПРИВРЕДНО-ФИНАНСИСКИХ ПРОПИСА ОБЈАВЉЕНИХ У „СЛУЖБЕНОМ ЛИСТУ" ФНРЈ ОД 1945 ДО 1959 ГОДИНЕ. Издавач: Савремена администрација, Београд. Стра на: 257. цена:7
ДР ДАНИЦА ЈОВАНОВИЋ:
ОБРТНА __ СРЕДСТВА пРИВРЕДНИХ _· ОРГАНИЗАЦИЈА. "Издавач: Савремена админи-
страција, Београд. Страна: 129. Цена :7
ПРВИ КОНГРЕС СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ И НАУЧниХх РАДНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ. Издавач: Библиотека про. светних радника Југославије, Београд. Страна: 278. Цена:7
РАДОВАН РШУМОВИЋ: РЕЉЕФ СЛИВА ГОЛИСКЕ МОРАВИЦЕ. Издавач: Научно дело, Београд. Страна 128. цена:: у
ДИМИТРИЈЕ БАШИЧЕВИЋ: ШУМАНОВИЋ. Издавач: Друштво историчара умјетности Хрватске. Загреб. Страна: 200 Цена:7
ПАВЛЕ _нилин: ОКРУТНОСТ. Издавач: Миневра СУуботица — Београд, Страна; 270.
једног аспекта који
„»МА„БРАЧНА ЉУ Суботи-
скривенијих токова живота. Некадашња стваралачка моћ отказала је приликом писања "ових малих романа, разбивши раније природно остваривану син тезу. У њима фабулативна занимљивост и огољеност радње хипертрофирано "прерастају раније интуитив но нађене границе и меру, онемогућивши · стваралачку усмереност на психолошка продубљивања. Радња у „Маскаради“ протиче у брзом површинском темпу линијом мањег от-
смрт човека кога су само номиналИИИИАИВИНИРИИВИИААААВАНААИНААИИААВАИИНАНАВАААААРААЕ очекиваност обрта постала скоро самоциљ, битнији од карактерисања личности, које као да су већ виђене више пута у ренесансним литерарним текстовима и комедијама. „Брачна љубав“ осим бизарности теме и релативно суженот броја личности на брачни троугао, ипак има и извесне претензије да оствари психолошку комплексност. Али мнотострука и доследна слабост глав ног јунака тако је равно спроведена у свим њего-
Остоја Горданић: ртеж
пора, иако се осећа прикривена тенденција сатире, концентрисана на лик генерала диктатора Тереза. Лежерна наративност течном распеваношћу клизи носећи собом 'мноштво догађаја, али подређујући те догађаје својим конвенционалним решењима која не захтевају дубљи мисаони напор и не покрећу разноврсније _ емотивност. Стваралачки поступак Моравијин овде донекле потсећа на Бокача („Декамерон“) и огледа се у следећој реченици: „Али Горина се била зарекла да ће победити Терезову мизантропију, па видећи да додворивање и улагивање не помажу, одлучи да про-
"нађе генералову слабу тач
ку“, Очевидно да је овакво ослањање на традиционалне путеве италијанске приповедачке уметности 0стварено по цену угушивања оне убедљиве горкослатке атмосфере, која је например изразита у „Рав
нодушним људима“, делу двадесетдвогодишњег Моравије, Иако је ово литература која се лако чита, та лакоћа ипак није банализована: чак и слабости талентованих уметника бивају остварене без извесне мере талента, који их спасава од безличне сивоће, „Маскарада“ је сплет лукавости и страсти, наивности и интриге, ризика и прорачунатости, где је не-
не |
вим животним поразима, од литерарних до љубавних, да обичност · његове личности није ниуколико обогаћена необичношћу и неочекиваношћу начина на који је изневерен од своје жене, чије нагонске наклоности имају мутну и нелотичну моћ. Г
Оба своја дела Моравија је довео у опасну близину оне литературе која има битно забавни – карактер, која је сва. подређена једном неестетском циљу: разоноди, оживљавању успореног тока времена у 0квиру доколице. Оно схватање уметности, које литератури даје један дубљи и шири смисао и озбиљнију намену, које нагони писце на изузетне напоре, приликом стварања ових романа имало је очевидно подређену улогу,
МЕ.
МУЗИКА
НЕОПХОДАН ПРИРУЧНИК
КРЕШИМИР КОВАЧЕВИЋ: „ХРВАТСКИ КОоМмПОЗИТО Ри и ЊИХОВА ДЕЛА,
„Напријед“ — Загреб
О уметничкој музици југословенских народа мало се писало. Ретки написи о нашој музици, појединим композиторима И њиховим делима, објављени у часописима, претстављају сем
АТА А АТА
Б. Булатовић
|
критичарских осврта У дневној штампи, једину ли тературу о нашем музичком стваралаштву. Међутим, наш послератни музички живот, из године у тодину све богатије и разновресније, подједнако на плану продукције и репродукције, пружа све обимније и богатије садржаје за наше музикологе и музичке писце. Потреба за стручном литературом која би обрађивала ову материју јавља се одиста као нужност коју више не смемо обилазити, Не само због ужет круга оних много-
бројних ученика музичких
школа и студената музичких академија широм целе земље, који су у упознавању наше музике упућени и данас на белешке са предавања професора у учионици, или, у бољем случају, на скрипте, него и због широког круга љубитеља музике за које такође писана реч У југословенској музици, све богатијој и квалитетно значајнијој, постаје једна неопходност. Годинама припремана Историја југословенске музике, чији су а• утори Јосип Андрејс, Драгутин Цветко и Стана Ђурић-Клајн биће, изгледа, у блиској будућности објављена и тиме ће бити учињен први корак у том правцу, на југословенском плану. Но, тиме, разуме се, неће бити умањен значај „Зтодовине тлазбене уметности на словенском“ Драгутина Цветка чије су две књите већ објављене и чијим би примером требало да пођу музички писци — музиколози и историчари и из друтих наших народних република, Узгред се питамо зашто у оваквој очигледној оскудици литературе ове врсте није и на нашем језику објављен приручник на енглеском, језику »Уџмвозау Мизте« (у издању публицистичкоиздавачког предузећа „Јутославија“) јер би у великој мери придонео обавештавању наших људи о нашој музици,
Крешимир Ковачевић, својом књигом „Хрватски композитори и њихова дела“ јавља се у прави час. Ово вредно дело обогаћује нашу сиромашну литературу у овој области и наићи ће бесумње на широк круг интересената Не само међу музичарима
Замишљена у смислу популарних „водича“ кроз концертну дворану и оперу и самим тим без претензија да буде сматрана историјом хрватске музике, Ковачевићева књига поседује све добре особине једног популарног приручника из кога ће и музичар и лаик добити пре-
Уа
КА
О
6 Маи
= -] “7 и ~
2 ~
И
ђе (|
.У Ми
МОДИ 2 Мед
Уа
Ђорђе Исаков: Вињета
тледну слику развоја музичког стваралаштва код Хрвата, од његових почетака у ЖХУ1Т веку до наших дана. Педесет хрватских композитора, са 380 дела, приказано је у овој књизи, хронолошки и по азбучном реду, указано је на "њихове стваралачке преокупације и идејно-естетске основе на којима су изграђивали своју музику. Са ових аспеката јасно профилирани ликови појединих композитора (уз нужне и концизне биографске податке) допуње ни су исцрпном стручнопопуларном анализом појединих дела, са указивањем на њихово место и значај у развојним токовима хрватске музике.
М. в.
СЛИКАРСТВО
нови ВИЗУБАВИ ДОЖИВЉАЈ
ЕРВИН ПЕРАТОНЕР: „МОДЕР НА УМЈЕТНОСТ", „Напријед". Загреб.
Теориско савлађивање проблема које је покренула модерна уметност уопште, а модерно сликарство посебно, ни приближно није достигло задовољавајући степен. Чисто формалистич Ке и апстрактно естетске
анализе с" сукобљавају се се са социологистичким и тоталним негацијама
модерне уметности, и њене естетске и друштвене вред ности. Када се узме у 06зир оваква ситуација на плану теорискот истражива ња резултата које је пости гла та уметност, актуелност и занимљивост расправе Е. Ператонера биће нам још евидентнија.
Модерно сликарство својом грозничавом и бескомпромисном жудњом за ори гиналношћу визуелног доживљавања света успело је да нас увери да дотадашње човеково традиционално ви ђење света претставља само једну, можда најсиромашнију, варијанту између безбројних могућних визија. Традиционално сликар. ство у основи је још увек остајало везано пупчаном врпцом за особеност визуел ности коју имамо у свакодневном животу, и која је претежно објективног карактера. Природна реалност ствари и појава око нас до појаве модернот сли карства још увек није била угрожена својеврсним и својевољним хировима фан тазије, којој је једини циљ — стварање сопствене умет ничке реалности, а једини закон — не квалитети и особине природних појава, него доживљавање димензије субјекта, и непоновљи вост његове неспутане пору ке. За модерне уметнике природа престај да буде онај објекат слике, чије за коне слика мора да поштује. Природа бива деградирана на једно од средстава које може да пружи само елементе за ликовно ствара ње, и које мора трпети по
дређеност законима слике..
Већ Гоген, противећи се по нижавајућем робовању ими тацији, инсистира на имагинативној и апсолутној слободи виђења природе. „Узмите од природе. што желите, али тако да о њој сањате", то је један од ње тових савета сликарима. Ли ковно стваралаштво, подвргнуто неограниченој субјективности, остварило је у модерној уметности од Го гена до Кандинског и Мон дријана, велики број непоновљивих светова, негирајући традиционално визуел но креирање.
Иако нема претензија да реши низ проблема које по ставља, књига Е. Ператоне ра, базирана на марксистич Ким схватањима, може да инспирише за даља истра живања, елиминишући зна тан број странпутица које би евентуално могле неким теоретичарима онемогућити објективност анализе, По" себно занимљиво су постав
љени проблеми места и уло ге модерне уметности у социјализму, као и социолошки корени естетског укуса који толико дивертира, иза зивајући неспојиве судове и нерешиве искључивости. Књита садржи занимљива уопштавања и прецизне анализе, али аутор ипак није успео да је лиши и повремених социологистичКих дефектности, као на“ пример приликом објаш“ њавања социолошких коренова _ модерне уметности. Уочљива је и префорсираност ауторовог инсисти грања на тврђењу да је Хај дегерова филозофија у пот пуности теориски изразила оно што је модерна умет-
ност изразила ликовним средствима. Један од прихватљивих закључака
ове књиге је и тврђење да ће модерна уметност, и по ред свог делимичнот авантуризма, својим стварним открићима моћи да буде о" снова или припремна прет ходна степеница за једну нову уметост коју ће доне ти будућност. Али већ сада модерна уметност није оста ла изолована онолико колико то на први поглед мо же да изгледа: она је сишла из сфера далеких 2гпстракција чак и у наш кон кретни свакодневни живот — инспиришући својим 0блицима готово сва остварења примењене уметности и архитектуре, нашавши
тако индиректно пут до
штире публике, која је толико упорно оспорава. М. Р.
НАУКА
ВЕЧНА ПОЕЗИЈА ЖИВОТА
ТЕРТ ФОН НАЦМЕР: „ТАЈ
ни живот ПРИРОДЕ“, „МАТИЦА ХРВАТСКА“, ЗАГРЕБ
Загонетка живота, његовор прадавног настанка и његовог вечног обнављања, многоликих, управо безброј них форми његовог манифе стовања одувек је била У првом реду предмет радозналости; сијасет књига, те орија, теза и хипотеза дале су себи труда да објасне тај најчудеснији међу феноменима, а тема је још увек далеко од тога да буде исцрпна. Ни студија немачкот природњака Герта фон Нацмера нема претензије да предложи неко коначно, универзално тумачење; све стан замашности и деликат ности проблема, аутор се не упушта у апекулативне воде нагађања и субјективне искључивости, већ е ин систира на ономе што је у теорији мање више, већ прихваћено, а праксом, искуством потврђено. У том смислу његова књига може да послужи не сама као веродостојно едукативно штиво, већ и као прави сезам занимљивих, узбудљивих, не ретко фрапирајућих података и обавештења. Тешко би било, у оквиру једне пригодне белешке, већ и само набрајање најатрактивнијих места Нацмерове књиге Ако нас уво дна поглавља (дискусија на тему има ли живота и ван земље и какви су његови евентуални облици, „прадо ба живота“ на нашој планети итд) остављају у извесној (неизбежној) недоумици, оно што следује даје пунот маха рекреативној а- „ ванТури духа, Посебно се доимају партије о необичним симбиозама појединих биљних и животињских ор танизама, о вечно тајанстве Ној миграцији јегуља, о ра зним врстама мимикрије (за напад и одбрану), о високоорганизованим „државама инсеката (поглавље о мравимађ итд. Већи број илустрација, од којих неке претстављају права ремекделца фотографије, срећно употпуњују вредност ове, сваке хвале вредне књите.
г. В.
РАМИЗ
У овом броју п риказе су написали: М ладен Ољача, Љубиша Адамовић, Милан Ранковић, Михајло
Вукдразовић и Гаврило Вучковић ИАЕА АВАЛА АЛАНА ва