Борба, 03. 04. 1960., стр. 14
КУЛТУРА
АОЛ
НЕ
о а = УУ 575)
ИНДА
' БИПИВАПИМАЛННИМИММИЛИННННАЛАЛИГАНЛИИТНИЛА ЛА ПАНИРРАН ЛАВРИ РАРАНААААМАНАВНАААРАААМР виа
Старе културе Етипћана и Сумера носе печат религије и религиозности, За култура
ђански карактер. Док су у Месопотамији и Египту улагане све духовне и материјалне снаге у изградњу величанствених храмова или гробница краљева, дотле је у долини Инда највише напора улагано у трађевине за удобност трађана. Јав на и приватна купатила, као и изванредан _ систем канализације, који су пронађени у · Мохенџо-Дару, први су објекти ове врсте у свету, који су досад пронађени, У Мохенџо-Дару, сем тога, пронађени су остаци двоспратних приватних кућа, саграђених од печене опеке, са купатилима, собом за вратара и посебним собама за становање, Про. нађени су и остаци кућа са Х “ Зи
више станова као и нешто слично данашњим хотелима. По свему изгледа да ове особине културе у долини Инда потичу отуда што су се грађани Мохенџо-Дара и Харапе претежно банили трговином и производњом индустриске робе. Скоро је сигурно да су они знали за коришћење памука за изра ду тканина две или чак и три хиљаде година пре осталог света. Постоје озбиљни докази да су становници ових старих градова стварали своје трговачке ко лоније далеко од своје постојбине. Једна таква Коло-
и) АЕ или лиИИЦ
ге У свим ПАШЊАЦИМА Га ови ТА ЗЕМЉЕ. МПОРТТСЛИ СЕЋА РДУ Си КД ГРОСЕЕ ТЛА, СУ се мете а пАСА « 249тР СА г УЗДА МСП ТЕ ТИ
[ АВЕ ЊЕ „ суваРУ О, 7 2 „ А тада оОШЈ РЕШЕНА «.
24 седиште иде моди Би могАа ДА
вероватно почела још пре
до 7 СУ РУМЕ ТАРА > лаје ЊИЛСЈЕ БРТАЛА
нија постојала је у Акаду, у Месопотамији, и може се сматрати да је то најстарија, досад откривена трговачка колонија.
Истраживач Гордон Чајдл пише о томе;
„Мануфактурна роба из индиских градова стизала је чак и на тржишта на Ти гру и Еуфрату. И обрнуто, неки сумерски уметнички предмети, украси из Месопотамије и један цилиндри чан печат копирани су у долини Инда. Трговина није била ограничена само на сировине и луксузне предмете; риба, која се редовно увозила са обала Арапског Мора, допуњавала је исхрану у Мохенџо-Дару".
ПРВА ОПШТИНСКА УПРАВА
Производња за тржиште у Мохенџо-Дару и у Харапи ојачала је грађански слој
зелиц 5 у
Ископине у Мохенџо — Дару
тога друштва, посебно
занатлије и трговце, и овај
слој, највероватније, организовао је и власт која му је одговарала. Све улице у овим градовима грађене су по плану, канализациони систем у граду био је редов но одржаван и чишћен, што показује да је – постојало старање неке редовне градске или општинске управе, Та власт била је довољно јака да обезбеди поштовање прописа о уређењу града и одржавање предвиђених линија за улице и стазе. Ова цивилизација, која је
неких седам, а била у свом процвату пре пет хиљада година, оставила је трагове не само у каменим ископинама у Мохенџо-Дару и у Харапи негоми у многим обичајима и навикама, занатству и домаћој радиности, па чак и у начину одевања у данашњој Индији.
ко ЈЕ БИО ТАЈ НАРОДг
О пореклу народа који је развио ову изванредну кул туру у долини Инда има ви ше претпоставки. Неки научници сматрају да се, можда, осам до десет хиљада година пре, један номадски народ, који је живео у шумама данашње Персије, поделио на два дела: један део сишао је у долину између река Еуфрата и Тигра и ту засновао сумерску културу, а други део стигао је у плодну долину реке Инда и ту основао градове какви су били Мохенџо-Даро и Харапа. У прилог овој претпоставци обично се наводе извесне сличности у вери, производњи, па иу расним одликама људи, Ипак, правог одговора још нема. У својој књизи „Откриће Индије", Пандит Џ. Нехру пише о томе; „Ко је био тај народ који је створио цивилизацију долине Инда и одакле је дошаог Ми то још не знамо. Сасвим је могуће, чак и вероватно, да је његова култура била домородачка а њени се корени и огранци могу наћи чак у јужној Индији... Чак и да је у старини било неког досељавања У Индију, оно је могло бити једино неколико хиљада го дина пре датума који се приписује · Моханџо-Дару. Практично узев, ми овај на род "можемо да сматрамо као домородачко становништво Индије".
На крају, занимљиво је и питање како је нестала ова изванредно напредна и моћна цивилизација. И ту има више претпоставки. Неки научници верују да су сјајни градови Мохенџо—Даро и Харапа пропали услед неке изненадне катастрофе.
УРИНА МАВРА"
>
њјЕ МОжОЕМЋО РАШТАТ
овај СЕ ГАС
#12
познатог САСТАВА,
РАДА С ТЕРЕТ. 455
4 БРЕГТЕЋА
ЕРРАГ
„ОСТА СУ ВиТ- ( шШЕ ЕГО СЕЗВЕ"
КО ААНСКРА ЗЕ > ДКА
„Ештто 7 о30
ОДГОВОРЕ Нил СЕРА СВА ГИЗТАЊА АОСИО
се совситл Буше“ БРЗА РЕКЕ МОНГО,,
>
~ ~
455)
о СААБЛ СПАДВ
Ј СМАШУТАО ЈЕ “ка ови ГУШТЕбрате ћи, Моси СУ
Ут #27 ОСТАЛИМ
ИЗГАВ ДАДА СТЕЗА- г
РАКЈЕ ТЕ РОД АМА ОНЕ ДОДА сЕ куд Ми оних моди 1 АЛСТЕР ЈУ
ита | 7ош
оче! ЋАМГА!
77А3:77Е
КИРО ДЕА а !
“~
—,
виле ОА 7792ИСТОНАСКИТХ ЧУ“
ДОВИАШРА
УКУЗАО ОС 7
1960. Мај Пулу Ртодцеола 2 - 14) | Уопа Килиг Кегисд Х
Из астрономског друштиђа „Руђер Бошкобић“
УСУСР'Т ПОМРАЧЕЊУ СУНЦА
Мако ће се ова несвакидашња природна појава де сити тек 15. фебруара идуће године у 8.30 часова, припреме за посматрање и ортанизовање екскурзија, нарочито за школе којима се пружа јединствена показна прилика, треба изве сти на време — кажу у Астрономском друштву „Ру ђер Бошковић“. Редакција „Кекеца“ организоваће За своје читаоце колектив но посматрање потпуног по мрачења Сунца уз стручну и техничку помоћ друштва „Руђер Бошковић“. Осим тога, „Кекец“ ће ускоро отворити нову сталну рубрику за астрономе — почетнике у којој ће бити ре чи о новостима из васионе са сталним недељним додатком о изгледу неба уз шематске приказе и са додатком о времену изласка и заласка Сунца и Месечевим менама,
Помрачење _ Сунца је, свакако, најупадљивија при рода појава. Кад диск Месеца наиђе између Сунца и
"посматрача и заклони та,
са места где је било Сунце разиђу се сиве и сиво-љубичасте сенке, температура ваздуха нагло опадне, водена пара се кондензује, све промени боју, настане мрак, као да наступа крај света, а сујеверне људе ко ји не знају узрок овој појави захвати страх. За астрономе је то одавно изра чунати тренутак за који су месецима вршене припреме и јединствена прили ка да направе драгоцене снимке, Испитивање појава у Сунчевој атмосфери једино је могуће за неколико тренутака помрачења. Зато није чудо што богато опремљене експедиције од лазе хиљаде километара да би поставиле инструменте у сенци потпуног мрака,
За Земљу је потпуно помрачење Сунца јединствена реткост. Да би се та појава поновила треба чекати од две до четири стотине тодина. Астрономи су израчунали да ће овога пута ли нија потпуног помрачења ићи кроз нашу земљу и то правцем Ниш — Сплит, а потпуна сенка ће захватити све крајеве удаљене сто
Годину дана у магли
Ванредно лепа филмска звездица Француске, млада Жанина Деандре, која је играла у филмовима „Мадмоазел стриптиз“ и „Париз, то је љубав!“, села је пре годину дана у један такси и умолила шофера да је одвезе право у позори-
ште „Ренесанс“, где је хтела да присуствује некој премијери. Ускоро затим аутомобил је морао нагло да стане пред изненадно упаљеном црвеном светиљком „а на њега је отпозади налетео други. Глумица
је пала са седишта... Није би-. ло никакве спољне озледе и
она је сама могла да дође до свог стана, али се одмах пожалила мајци да осећа болове у лобањи. Пренесена је у болницу и тамо су лекари утврдили вртоглавицу, делимични губитак свести о равнотежи и поремећај сећања.
Пошто се још није могло утврдити ко је стварно крив за њен удес, држава је узела на себе старање око уклањања последица, па је већ дала око милион динара за њено лечење у Швајцарској.
А ОлАЗУТЛО сл САО РТ 61 ГА! МО + .с7а су ту:
километара од ове линије у једном и другом правцу. Дневна ноћ ће трајати на линији тоталитета два и по минута а сенка ће се кретати брзином од 1 км. У
секунди. Ово помрачење ће моћи посматрати и љу ди који су удаљени и преко 3.000 км. али само као делимично помрачење,
У друштву „Руђер Бошковић“ кажу да ће они на време извршити све припре ме „за научно посматрање ове“ ретке дневне појаве. Према писању „Васионе“,
ВАСИОН
7 7ВОЈА 770. ~ МОВ '
АМО ЈЕ.
органа овот друштва, експедиција која намерава да врши разна испитивања у вези са помрачењем Сунца мора да понесе најмање 20 тона разног неопходног ма
теријала. Нарочито се мно то очекује од радиоастрономије, пошто радио—тала си лако продиру и кроз нај тушће облаке и доносе из Сунчеве атмосфере драгоцене податке.
Школе треба да обезбеде екскурзије у ово време у зону потпуног помрачења.
Д. н.
А БРОЈ 4
(ЧАСОПИС ЗА АСТРОНОМИЈУ И АСТРОНАУТИКУ)
Нешто више од две године има како се човек први пут винуо својим инструментима у простор. Астронаутика удружена са астрономијом, механиком, физиком, геофизиком, електротехником и другим наукама осваја једну по једну тајну васионске законитости. Да је занос захватио младе љу де најречитије говоре хиљаде аматерских ракетних друштава широм света, које сваким даном лансирају ракете прављене од обичних цеви. Овај број „Васионе“, који издаје Астрономско друштво „Руђер Бошко вић“ и Астронаутичко друштво ВСЈ, доноси цео низ прилога из ове области.
Инж, Драган Кнежевић у при логу: „Нова — Месечева ракета са посадом“ документовано пише о околностима лета до Месеца и о повратку америчке ракете „Нова“, Докле је стигла техника међупланетарних летова бележи кроз пресек рада конгреса астронаутичарл који је одржан од 20 августа до 5 септембра прошле године у Лондону у исцрпном прилоту Т. П. Анђелић, Стеван Корда излаже појединости сни мања друге стране Месеца и
о заносу омладине и деце, аматера — ракеташа, који је за хватио многе земље и прави често проблеме родитељима и школским властима. Др Миран Шлајмер пише о успесима и
перспективи наших астронаутичара. Скреће пажњу прилог Пере Ђурковића: „Показатељи Сунчеве активности и аномали је текућег циклуса Сунчевих пега“ својом исцрпношћу и студиозношћу, Број доноси низ новости и бележака из астрономије и астронаутике код нас и у свету, Занимљиво и приступачно излагање, низ фотографија и шематских приказа поједностављују разумевање васионских појава.
Д. н.
ЦРНЕ Т
И асоо 10 ЋЕ ОТАДОРТ-
777 АОГРОвЗА 7
Велике легије Јулија Цезара освојиле су у своје време читав познати свет, али су иови смели ратници доживели пораз. Монголи, Турци, Хуни и разна германска племена успевали су да овладају светом, али њихова владавина није дуго трајала. Појавили би се нови освајачи, па би претходни морали да им уступе место — нови су били јачи. |
Само једна војничка сила никад није осетила торчину пораза. Њене заставе непријатељ никада није приморао да се спусте. Ова
| армија позната је у исто-
рији Под два имена, Неки су их називали Норсменима, други Викинзима.
Они су дошли из области у којима се данас налази Шведска. Поред Викин та, у Шведској су живели и Лантобарди, Бургунђани и Готи. Викинзи су били јачи од свих. Они су у 0смом веку свет упознали са новим начином ратовања. За разлику од других завојевача, Викинзи су, где год је то било могуће, спро водили двоструки напад један копном,.а други са мора. Напад са мора био је дотад непознат у ратовима, па су Викинзи по њему по стали чувени широм света.
Око 830 тодине Викинзи су почели да посећују фран цуску обалу. Како није могао да их отера, француски краљ је купио мир земљом поред Ла Манша, Цео тај крај поклонио је Викинзима. Доцније је овај предео добио име Кнежевина Нор мандија „а Норсмани су постали Нормани. Потомак 0вих Викинта, Вилијем, пре шао је Ла Манш 1066 гтодине и освојио Енглеску.
Друге викиншке лађе про шле су кроз Гибралтар.и ушле у Средоземно Море, оснивајући државице на његовим обалама. У исто време, наставили су и да освајају приморске делове Источне Европе, остављајући у освојеним крајевима мањи број ратника да управља покореним народом. У деветом веку балтичке обале биле су потпуно покорене. Неуморни Викинзи ишли су даље, освајајући и не знајући за пораз.
АЧКИЦЕ
Узмите црну оловку и
зацрните сва поља са црним
тачкама, Добићете једну лепу слику.
ут ВУ ТОГ ТРРЕТАЕ АЕ. ЈУ ПРОТЕРА
КОЈА НИЈЕ ИЗГУБИЛА БИТКУ
Са обала Балтичког Мора, они су постепено ушли и у унутрашњост, у пределе данашње Пољске и Русије. Желели су да иду ка југу, према баснословно бо гатој Византији. Напредовање је овде било спорије, Викиншке лађе морале су да плове реком Невом у језеро Ладогу, а из њега, уз много река и језера да стигну до слива реке Дње пар, која се улива у Црно Море.
Смеле Викинге чекале су ботате награде. После сваке победе, једна њихова че та постајала је неприкосно вену господар једне покрајине. Викинзи никада нису изтубили неку одључну битку. Та армија никада није поћучена до ноту. А истиНа је и то да Викинзи никада нису завршили своје освајачке походе са успехом. У свакој земљи коју су освојили, Викинзи су 0стављали своје чете. Оне, међутим, нису биле повезане са главнином снага и ускоро би се помешале са становништвом.
У једној земљи нису оставили посаду. Кад су пре шли Атлантски Океан и ститли у Северну Америку, разочарали су се видећи Индијанце. Од њих нису имали шта да опљачкају. Мада су Северну Америку посетили неколико пута, славу проналазача Америке оставили су доцнијим смелим истраживачима.
МАЛА УКРШТЕНИЦА
ВОДОРАВНО: 1 Летовалиште на Вису; 6 Пиринач; 7 Пристаниште на Тиси; 8 Други ступањ „Це-дур“ скале; 9 Алпска притока Роне; 11 Народ; 13 Држава на Средњем Истоку; 14 Предлог; 15 Лична заменица; 17 Присвојна заменица за свако лице; 18 Отпадак из фабри-
а шећера у виду густог сирупа. УСПРАВНО: 1 Бескласно дру штво засновано на високо развијеној производњи; 2 Коло; 3 Женско име; 4 Предлог; 5 Нестицање светлости у једну жи“ жу, скретање (лат.); 8 Америчка филмска глумица („љЉубимица Дивљег Запада“); 10 прва киња Београдске опере (Зденка); 12 Врста папагаја; 16 Орган једног чула; . 17 Иницијали шведске списатељке _ („Геста Берлинх“),
РЕШЕЊЕ МАЛЕ УКРШТЕНИЦЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
ВОДОРАВНО: 1 „Пајаци“; 7 Адонис; 8 Занат; 9 па) 10 НиКита; 14 За; 15 Опеке; 18 Плутон; 19 Сатара.
УСПРАВНО: 1 Пазин: 2 Ада; 3 Јон; 4 Анали; 5 Цитат; 6 Ис; 1 пола _апут, 13 Арена;
. ор: ост“ скриптум), ' ај