Борба, 27. 12. 1963., стр. 3
та, 27. децембар 1963.
__ АРАПСКИ
урпеким односима дошло је ) извеспих промена. На аџапеком западу чвиза проводирана оружаним мароаноко-алжирским сукобом атно се стишала. У атмоеп“ билатералне смире„ости и конструктивног мул (латералног афричког подедовања, повећане су шан се спор мирољубиво лругој магрепској „Алжир — Тунис дошло је до битног разведравања. Прослава У, Би-
/ искоришћена је као повод за сусрет Бен Бела Буртиба, после кога су оба председника саопштила ла између двеју земаља нема шише неспоразума. Напротив) дошло је ло вилног при
навања. што објективно ноже да има позитивне реперкубије им на решавање шжипско-мароканског споја У Бизерти је отвопена, и нова стоанипа у односииз Тенис — УАР након дијалога између Насера и
Бургибе.
— 0вЕт У БРОЈКАМА —
Х ПРЕ две године у свету је произведено 10.990.000 тона памука. Производња 1939, гопине износила је 5,390.000 тона.
,
Х ПРОИЗВОДЊА дувана у свету износила је 1959. тодине – 3.650.000 _ тона, "1960. "а тине 3,670.000 тона, а 1961. године 3,640.000 тона. У нашој земљи је 1959. голине са 49.000 хек тара убрано „46.000 тона дувана. а 1961. са 25.000 хектара 15.000 тона.
Х ПО СТОПИ пораста ста-
новништва латинскоамеричке земље су на првом месту “у свету: рачуна се па просечан пораст износи 3 олсто, а У неким земљама овог по_пручја и 3,5 олсто.
«ПОТРОШЊА старог гво
жђа и челика по тони произведеног челика У Јапану износила је про“ | шле године 428 килограма, према 518 килограма у 1961. одпосво 615 кило· трама у“ 1955. години.
Х ПОЉОПРИРРЕДНА про изводња “ свету повећа на је прошле године за 2 до 3 одсто. Међутим, „то није битније “тицало
_ на. побољшање исхране.
_ пошто се и број светеког становништва пове ћавао истим темпом.
Х НАЈВЕЋИ светски про _ извођач вина је Италија са производњом од 52,760.000 хекто _ литара ПРЕ две годи"не (према 42,550.000 године 1939.) затим 1полази Француска 44,780.000 _ хектолитара (1939. године 69.015.000), Шпанија — 20,640.000 хектолитара У натој земљи пре две голине | произведено је 4,260.000 хектолитара,
штуром званичном коми је трајало само два дана
што министри, нису пот
нових закључака 38
Ме разговоре са земљи
са СССР. На слици; Пог
ПА
| ЧЛАНЕ КОМЕНТАРИ Ица
ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ Ипфор
ју новије време у међуа-'
Недавно је у Паризу 3 њикеу,
у многи аи рзала ниједно од 9се
Ма то су о НАТО ши даље јачање то.
"савезника. изгледа да чије 6:10.
_ значајно је, међут“. атегнутости у свету " да Запада. Белгијски министар ст Рима после заседања да , мо
НАТО зато што не улпже
„сада п остоје ј0 2
лед на дворану 3
ОРМАЦИЈЕ БЕЛЕМКЕ чл
| МАЦИЈЕ БЕЛЕШКЕ. чл „САмит«“
Проме арапском о 6у видљиве и на вањем бааес ку. Потискида у Ираку позици неке бине уклоњене су мализапију репреке за нор Багдада и Кам и догађаји. утицали. су на на пожање си ије , » водилана БААС ких рукода, почињу ба, = који, изгле зма да гл, више реалишшње = _едају на унутрашње прилике МЉИ и мећуллау својој зе-
У такво 7лпеке орносе. Нено не ~ процесу постеЗе" 5 рмализације, дошао па нРИји одрж а Масера: да се
и састанак шефова а-
олЕрњ а намере Израела да,
и воде реке Јордана према својој теритррији.
У протеклим годинама, често испуњеним озбиљним међусобним потресима и неслогама, арапски свет око палестинског проблема био је мање или више на истим позицијама, Због тога, а и с обзиром на извесно општије побољшање интерарапске климе, није нереал но очекивати да ће Насеров предлог наићи на позити ван пријем већине позваних. Да сада је, уосталом, тлест од једанаест земаља дало прелиминарни пристанак ла се следећег месеца или ускоро нађу за заједничким столом у Каиру.
Уколико би до овог арапског „самита“ дошло, била би то прилика сигурно за размену мишљења _ далеко ширу од оне везане за палестински комплекс. Пре свега, сам евентуални сусрет водећих државника, тако политички разнородног арапског поднебља, имао би позитиван смисао. Директни контакти на највишем нивоу већ су постали проверено средство сређивања, смиривања, побољшавања прилика на одгова рајућим релацијама. У случају наговештеног арапског састанка. падило би се о прилици за ублажавање неких врло акутних политичких траума, као што је, рецимо. сукоб око јеменских граница. Долазак сиријских и ирачких државника у Каиро послужио би за даље рашчишћавање тројних односа. Евентуално присуство Бургибе на пред ложеној конференцији, си'турно би појачало курс нор мализације односа Тунис УАР. Арапска лига, која. је недавно оживела из стања дуже обамрлости, лобила би нове импулсе за своју активност у ширењу међуараске солидарности.
Једном речју. најављено одржавање свеарапске конференције на највишем нивоу било би преседан од великог, сигурно позитивног значаја за даље токове у интерарапским односима. преседан који би имао и општији међународни смисао на плану конкретне примене активне И мирољубиве
коегзистенције. Д. Д. МАРКОВИЋ
Пета дистанцађон
(Од сталног дописника „Борбе“)
Вашингтон, 26. децембра (Телексом) Према извештају „Њусви ка“, америчка амбасада се пре неколико дана интересовала. у Министарству спољних послова Савезне Немачке Републике у Бону За број шешира који „носи Канцелар Ерхард. Већ тада није било никакве двојбе: председник Џонсон припрема свом. госту поклон. тексашки шешир од једног гаЛОНа у коме ће Ерхард. узвраћајући гостопримство ранчера морати ла се појави и фотографише.
На фарми, у близини Стонвола и реке Пенендејл. Који ће се у следећих неко лико година помињати У светској дипломатији више него што се то могло очеки вати влада опште уверење да ће немачком канцелару далеко боље пристајати тек сашки каубојски шешир од Ффригијске капице. коју је он већ пробао али за коју није показао. тако се бар мисли. нарочито одушевљење. Ерхардова оријентација
У претходним контактима. међутим, Американци су дошли до солидних информација и уверења ла но ви немачки канцелар мисли оно што је недавно и рекао: „Ја имам много поштовања према Француској Еогсе де Егарре али ми се осећамо мното безбедније под заштитом америчке вуклеарне силе“. То је он рекао недавно председнику Де Голу тако да Џонсон дочекује Ерхарда са максималном извесношћу и у погледу основне Ерхардове 0оријентације и у погледу ње говог броја за шешир.
У Америци се у последње време говори много о томе да ће са Ерхардом ићи лакше него са Аденауером. При том се мисли да ће Савезна Република пол новим канцеларом имати више ми лости и разумевања него до
фсал за америчку политику
и амбиције према постизању бољих односа са СССР. Аденауер је управљао немачким стројем као да на њему“ није било педала за гас. него само низ кочница
Америчко-немачка разми моилажења углавном спада ју у категорију оних питања која искосавају у односима између. ОССР и Запада. По свим осталим питањима постоји не само високи степен сагласности и кооперације. него. могло би се рећи. извесна мера послушвости Бона према жељама Вашингтона. Немачка верно следи планове изградње вој них снага НАТО. Она је једи на одушевљено прихватила своје обавезе које проистичу из војног савеза и више него лослело их спроводи У живот. Бундесвер данас бро ји 400.000 војника и његове дивизије су — како каже
и ин авинкеијни ин тај аи
аседао Митиста ово заседање ц — једно од најкраћи.
коментатора, заседање
избегавати
е овај ски МИ лао потребу Ми ољнит послова ПО ш повољ ; Истока. Он )
вропско 840 апора 38
довољно
а вреже засед
рски савет НАТО је било једно од најтишигт, а пошто
тљивит питања за |“ а. доносе дефинитивне одлуке. Према томе, лико често наглашаваног јед
т изразио задовољс љим односима. између Истока.
Анри Спак рекао је мовиманији услови него раније за искре“ е, истовремено, критиковао успостављање
тихо ЗАСЕДАЊЕ
пакта. Судећи по
је било и мирно и кратко зато
било коју од 15
инства западних
тво због попуштања
„сталног дијалога“
ања Министарског савета. НАТО.
ид ПРЕД САСТАНАК ЏОНСОНА И ЕРХАРДА
генерал Лемницер командант снага НАТО „изврсне, одлично извежбане, добро попуњене“
Савезна Република. је једин. без резерве и оклевања прихватила амерички план стварања мултилатералних нуклеарних снага НАТО путем стварања фло те са ракетама „поларис“ Она је купила и пристала да купује и убудуће знатне количине америчког војног материјала. Вашингтон, који је за време Аденауера
био иритиран консеквенцама и импликацијама франпуско-немачког уговора 0 пријатељству и сарадњи, верује да ће доласком Ерхарда бити отклоњене више-мање и ове бојазни.
Условљавање споразума
Америчке невоље са Боном почињу ондз када Аме риканци почну да разговарају са Москвом. За време Аденауера и. авај председника Кенедија над свим преговорима _ Исток-Запад. били они формали или неформални _висио је мач Аденауеровог вета. Председ ник Кенеди неколико пута је дао израза свом незадовољству због ове Аденауеро ве опозиције да предузме неку инипијативу сили да поднесе неки пројекат за ре шавање питања из комплек са европске безбедности.
Сада је у Бону нови канцеларо | Међутим ма ла Ерхарл наводно жели прошипење економских веза са социјалистичким земљама у источној Европи. овде се не су мња ла је он остао кол трапитилоналне запалнонемачке позиције — па сваки спора-
БОРБА
а
ће и лаље политика канцелаоа Ерхарда. У
Његов министар војни Фон Касел у Тануарском броју „Форин аферс“ у чланку „Ан танта кроз чврстину“ залаже се за лаље 1ачање НАТО
снага и условљава склапање
пакта о ненападању између НАТО и Варшавског уговора или ма који пруги споразум елиминацијом „поделе Беорлина. поделе Немачке. полеле Европе као целине“ Стара
Аденауерова формула дакле је још увек у пуној важности и остаће блок на путу сваког споразума,
Са пруге стране
прелсед-
ник Џонсон је такође нога човек ~ Белој кући. Ма па је врло оизично предвиђати шта ће он ново уралимти на плану амебичке спољне политике овдашњи посматфачи придају велику важност чињеници ла је Див Ачесон. бивши америч ки министар спољних послова из Труманове ере постао један ол његових главних спољнополитичких саветника кога Џонсов цени и у кога има пуно поверења Дип Ачесон међутим глела на сва пи тања односа Исток-Запал која укључУјУ и немачем пр00блем више-мање истим очима којим на њих гледају Ерхаол и његови министри.
План сенатора Пела
Див Ачесон тврде амерички коментатори неће бити тај који ће гурати Белу кућу да се смелије и са мање обзира према бонским страховањима и интервенцијама. упушта у тражења споразума са СССР Напротив. Див Ачесов је у том погледу за нефлексибилност. Створена је. пакле ситуација у којој нови љули — Џонсон и Ерхард — одржавађу готово исту ди“ станџу каква је постојала У поглељима измећу Аденауера и Кенедија. Ерхарл има Позитивнији став према Источној Европи (али је исто тако палеко ол тога па призна границу на Одри м Ниси каоси
|
Вашингтон — Бела кућа
штингтон је. дакле остала ис-
та: На основу свега тога. овде се закључује. да састанак
Ерхарл — Џонсон. који почиње 28-ог неће донети никаквих крупних одлука. Он ће се коетати У оквиру постојебег америчко-немачкот разумевања Нових илеја 'такође неће бити као што их одавно и није било ако се искључи предлог америчког сенатора Пела из лржаве Род Ајланд. који као практичан Американап сугерише следеће: Аутопут Берлин — Хелмштет предати у власништво и контролу Савезне Немачке
Републике која ће за узврат признати Немачку Демократску оепублику и пољску граНИЦУ на Одри и Ниси У са-
мом Беолину треба постићи порозност зида. који пелм запални ол источног пела гоала и обезбелити постепено све више пролаза за становнике. пазмену контакте итл а пом томе у грал преселити неке ол установа Уједињених нашија или селишта њених оога низапија
Аутог овог плана Клејборн Пел настојаће па скрене пажњу Џонсона и Ерхарда на своју ипеју али ов сам већ сала схвата .ла ни јелан запалднонемачки политичао не може јавно да заступа овакву пазмено концесија без 06 зира на могућност па Запал
њоме постигне много“ _ Џонсон и Ерхарл изгледа такође неће ни покушати ла спор Ис тока и Запада око Немачке извел“ из ћоосокака.
Живко МИЛИЋ
Преко 240 жртово. споброћајних несрећа у САД
Чикаго, 26. децембра (АФП)
ПРИВРЕДНА САРАДЊА ЗЕМАЉА СЕВ
Вашингтон · Композиција од 100.000 вагона
(0д сталног дописника „Борбе“)
Варшава, децембра
Земље Савета за узајамну!
економску помоћ и сарад
(СЕВ) формираће (композици ју“ ол 100000 теретних вагона. То ће бити заједнички
фонл » «који ће свака земља
— чланица као свој улог пати 20 одсто својих железничких вагона — изјавио је Јузеф Попјелас пољски министар за комуникације
Порел поделе пада специја лизације и кооперације за зе мље СЕВ је ол изузетног зна чаја и питање транспорта Уколико се шире оазвија сарадња — утолико је железнички поморски и прумски саобоаћа1 све већи пооблем
Штете које су све земље чланице топеле због некоооцинације на том пољу тврли се биле су велике Многе ком позиције правиле су „поазне туре“ на граничним поелази ма су често стварани „чепови“ а “у периолу највећих по треба и гужви на железнипама није било маневрисања и узајамног помагања.
— Стварање заједничког парка теретних вагона — истиче министар Попјелас лопринеће оационалнијем ко оишћењу траспортног потенпијала земаља СЕВ и организованом пегулисање превоза ообе Овим железничким пар ком биће управљано из јелног центоа тако па ће бити елиминисане многе негативне појаве у међусобном транспорту !
Седиште једног заједничког тела савета или бироа за екс плоатацију биће ~ Прагу У том телу биће прелстављене све земље-чланице које ће обезбелити за прво време 100.000 теретних вагона углав ном затворених и отворених вагона за превоз угља
У булућности предвића се. железнички парк биће знатно већи и састављев само ол станларлних вагона
Организовање овог „фонда“ биће прецизирано на пецембарском заселању _ Комисије за тоанспорт СЕВ која ће се опожати у Будимпешти
Према гечима министра По пјеласа тепетне композиције СЕВ. почеће ла» саобраћају већ илуће године
Овај аранжман
је у Пољ-
ској поимљев са посебним за,
повољством из тоостог оазло га што она има капитал — 0-
"гоомно богатство квалитетнот
угља који за све земље СЕВ много значи а чија је испопоука често била отежавана тачније ограничавана саоброаумним метућностима
Без обзира на перспективе “ новим гуривима и енеогетским изворима које се опрта
Страна 3.
у
ља је СЕВ да се његова производња до 1980 године удво стручи у поређењу са 1960. го лином. А главни произвођачи су Пољска и Чехословачка. Производња кокса чији се ле фицит у земљама СЕВ нађаче осећа треба па буле интен зивнија _ него осталих врста угља
Да би се то постигло предвића се “~ свим земљама интензивно отварање нових ОУ пника њихово опоемање савременом механизацијом копање угља на већим пубинаМа м слично
Комисија СЕВ за утаљ раз вија научно-техничку сарадњу међу земљама-чланицама, У |'едан ол крупнијих резултата не том плану тоеба убоо ити заједнички поојекат СССР и Пољске о аутоматизацији и механизацији пва ве пика пулника (по један у свакој земљи) Експерти СЕВ ко ћи со ступипали та! поојекат. оценили су па је оп узор како треба оеконстоуисати оулнике Да ли ће земље СЕВ моћи па подмире своје повећане по требе у угљу7
На то питање одговорио је ових пана пољски министар за гориво и енеогетику Ј. Митрента
Према његовим оечима. први прорачуни показују па на том путу тпеба савлалати пуно тешкоћа Све снаге морају се е јелне стране конџентрисати на повејану пооизводњу угља. а с пруге стране на смањивање његове _ УПОтребе Неке земље СЕВ а пре свега Пољска истиче _ министаро Митренга — имају знатне залихе угља Али коришћење тог богатства најчешће прелази финансијске и матеоијалне могућности једне земље Тоеба “ заједничком ин тересу мислити о пвостраним и вишестоаним споразумима | који ће омогућити конџентра | пију инвестиција Као што се види Пољска |је спремна ла свој квалитетни угаљ паје земљама СЕВ, али за узврат очекује ла 101 се памогне “у инвестицијама. Она то у булуће очекује мно го више него што је по сада било
Захваљујући Комисији СЕВ за угаљ оодила се идеја о ос нивању заједничког мађарско-пољског предузећа „Халцекс“ Између Пољске и ДР Немачке постигнут је споразуУМ о отварању површинских копова моког угља на терито омји Пољске. Успостављена је сарадња са Чехословачком о области тројектовања и из градње извора плина
Отварање нових оудника и поеконструкција и механизаци Та постојећих захтева огром-
зума било из области оазоружања стварања нуклеарних зона или из берлинског комплекса треба условити уједињењем Немачке. Олбијање Бона ла у ма каквој форми призна постојање поуте немачке пожаве наравно оста-
_________________________________________________________________________–
а.
Аденауер) мање илузија према Француској клеарној претходник. Џонсон. има мање жеља Бон смелијим потезима ма СССР него што је имао Кенеди
и њеној нунего његов засада. па иритира пре-
сили
ка, погинула
Дистанца _ Бон-Ва-
МЕЂУНАРОДНА ТРИБИНА
ан Данијел: зашто је Кастро
Према непотупним подаци ма, у Сједињеним Америчким Државама су... у току два дана божићних празни-
ним несрећама 243 лица.
вају
саобраћају саобррћај тно повећање
тражио совјетске ракете
„Вашингтон тост“ је у броју од 11. децембра ове године објавио чланак Жана Данијела о разговору са председником Кенедијем и Фиделом Кастроћ, а три дана касније ч осврт на тај чланак. „Борба“ у неколико наставака доноси овај интервју.
' (Наставак из јучерашњег броја)
Извинио сам се због тога што ћу га задржати ради два кратка питања. Прво питање је било да ли Сје дињене Државе могу толерисаги социјалистичку привреду. Он је одговорио: „А Секу Туре; А Тито Пре неколико дана примио сам маршала Тита и наши разговори су били врло позитивни“.
"Друго питање: Шта америчка влада очекује ој блокаде7 Да ли је економска изолација Кубе казна или по литичка рачуница Кенеди је одговорио: „Ви желите да укажете да по литичка ефикасност блокаде није си гурнај“ Он се осмехнуо;
„Када одете на Кубу, видећете да ли јесте или није. У сваком случају ми не смемо дозволити да комунисти чка субверзија пређе на друге земље Латинске Америке. Потребно је поставити две бране да би се задржала совјетска експанзија: о једне стране блокада, а с друге огромни на пори усмерени ка напретку. У е је суштина проблема. Ове две борбе су подједнако тешке“. '
Он је за тренутак ћутао, а затим је рекао: „Трајање блокаде зависи од трајања субверзивне активности“
Интервју је био завршен. ПЏало ми је на памет да и сам председник Кенеди допекле сумња и да тражи из: лаз. Исте вечери ја сам детаљно обавестио о овом разговору двојицу својих америчких колега који су били блиски пријатељи Председника. Они се нису изненадили на позив који ми је упутио председник Кенеди да дођем код њега после свог повратка са Кубе. Ов је неутољиво желео инфор мације, то је желео тим више што га је искуство научило да своје изворе информација не ограничава — на званичне путеве,
Због овога је Председник. буквално, свакодневно користио штампу. Он је користио новинаре. Не верујем
да било који други државник боље разуме значај штампе
После овога отпутовао сам за Хавану. У том „бисеру Кариба, који мирише на рум и који је окупан у тријумфалној сензуалности“ — да говоримо речима које се употребљавају у америчким туристичким брошурама које се још увек могу наћи по хотелима Хаване — провео сам три пуне и интензивне недеље. Али сам мислио да никада нећу успети да се састанем са Кастром.
Интервјуисао сам сељаке пи раднике, писце и сликаре, војнике и контрареволуционаре, министре и амбасадоре. Али Фидел је остао недостижан,. Упозоравали су ме: он је претрпав послом, последице урагана при нудиле су кубанску владу да потпу-. но ревидира своје планове, а затим, изнад свега, он више не жели да при ма новинаре. било са Запада било са Истока. Већ' сам готово све напустио када је, један дан пре его што је требало да одем (непоуздани авион који везује Хавану ба Мексиком на срећу је одлетео дан касније), сам Фидел дошао у мој хотел. Он је чуо за мој интервју са председником, Отишли смо у моју собу у 10 часова Увече и нисмо је напустили до 4 часа ујутру. Из овог пеобичног интервјуа извући ћу само Оно што-представља одговор на речи председника Кенедија.
Фидел ме је слушао, боље да кажем, он је слушао Кенедија кроз моје речи, са неутдљивим и страсним интересовањем: увијајући своју браду. померајући своју падобранску берету, памештајући свој сако, бацају“ ћи хиљаде светлуцавих пакосних искрица из дубине својих живих црних очију.
„У једном моменту, осећао сам се Као да ја играм улогу тог партнера са којим је он исто толико желео да пискутује колико да се бори, да сам јаг на неки начин тај велики непријатељ, тај Кенеди, о коме је Хрушчов рекао Фиделу: „Са њим се може говорити“,
Три пута он ме је матерао да поновим неке реченице. посебно оне У којима је Кенеди говорио да не одобрава Батистин режим, оне у којима је Кенеди био нестрпљив према речима генерала Де Гола, и најзад, оне у којима је оптужио Кастра да је готово био узрок рата фаталног по човечанство. Када сам престао да говорим, очекивао сам експлозију због знакова ја ког узбуђења које је Кастро показивао. Уместо тога, он је направио дугу паузу и на крају те паузе почео је да говори мирно, озбиљно, често са пиво. али увек добро промишље-
о.
Не знам да ли бе Кастро променио или не и да ли оне бучне карикатуре које се на његов рачуп праве у западном свету потичу из прошлости. Знам само то, да ни у једпом моменту у току читава два лана које сам провео у његовој близини (и у току којих се догодило неколико ствари) Кастро није изгубио своју мирноћу и равнотежу. Као што сам учинио У случају председника Кенедија, пусти ћу њега да говори.
„Мислим да је Кенеди искрен“. из-
јавио је Фидел, „Исто тако верујем да данашњи израз ове искрености мо же имати политички значај. Даћу нам објашњење, __ Не заборављам 'ињеницу да је Кепеди водио изборну кампању против Никсопа са темом чврсте политике према Куби. Ја не заборављам макијавелистичку тактику. обмане и покушај инвазије. притиске и уцене, организовање контрареволуције, блокаду и, изнал свега, све кораке одмазде који су предузети много пре по стојања изговора и алибија који се састоји у комунизму.
Али ја верујем да је Кенеди на: следио тешку ситувцију. да предсе; вик Сједињених Држава никада није заиста слободан. Кенеди сада испашта овај недостатак слободе, Он охвата ла је био преварен, посебно у погледу кубанског реаговања у момен ту покушаја инвазије у заливу Кочи-
перспективним планом земаља СЕВ угаљ тачније Углавном пољски утаљ биће по 1980 године основна сировина за гориво и енеогију Плановима се предвића осе експлоатапије каменог и другот угља Же-
на инвестиционНа срелства која Пољска сама није у могућности па обезбели _ Зато она у оквиру СЕВ а и ради потреба њених чланиџа очекује нове кораке и веће инвестиције. Раша ЛАЗАРЕВИЋ
| ==
ит
нос, Исто тако верујем да је он реалиста; оп схвата да је немогуће да нас принуди да ишчезнемо, заједно са експлозивном ситуацијом у читавој Латинској Америци.
Има једна ствар о којој бих желео да вам одмах дам неке пове информације. То никада нисам до сада Учинио, Али цанас они желе да заплаше читаво човечанство ширећи кон цепцију да је Куба, п изнад овега да сам ја, Фидел Кастро, могао у сваком моменту изазвати нуклеарни рат. Из тог разлога, свет мора знати праву истину о пројектилима,
Шест месеци пре уношења тих про јектила на Кубу, ми смо имали низ ивформација које говоре о новим при премама за ипвазију острва, припремама које је вршила ЦИА, чији су управљачи били запрепашћени неуспехом у заливу Кочинос и чињеницом да су постали смешни у очима света и да према њима лоше посту“ па америчка влада.
Ми смо исто тако знали да ће Пен тагоп употребити своју власт у корист припрема које је вршила ЦИА, али смо имали извесне сумње у погледу тога шта мисли Председник, Неки су чак веровали да је било потребно само му дати знак, алармирати, да би овај пројект пропао.
Затим, једнога дана. зет Хрушчова, Алексеј Аџубеј, допао је да нас посети пре одласка у Вашингтон, После његовог доласка у Сједињене Др жаве, Аџубеја је примио шеф америчке владе и они су пре свега говорили о Куби. Недељу дана после оног интервјуа, стигла је у Хавану, копија извештаја коју је Аџубеј под нео Хруштчову,
Ол копијо тог извештаја је све отпочело, Шта је Кенеди рекао АџубеЈУ: Цобро слушајте шта ћу вам рећи, То је врло важно, Он је рекао да Сједињене Државе не могу трпети новонасталу ситуаџију па Куби и да је америчка влада одлучила да је ви-
"те не толерише.
Он је изјавио да је мирна коегзистенција дубоко угрожена самом чињеницом да је совјетски утицај на Куби измепио равнотежу силе, уништио прихпаћену равнотежу и (у овом моменту Кастро је говорио подтлачећи сваки слог), Кенеди је подсе тио Русе да Сједињене Лржаве нису интервенисале у Мађарској, што је овакако био начин да се извуче неин тервенција Руса у случају инвазије.
(Наставиће се)
ои Баћ
зжрек
ЗЕН.
исаје Агима
п-и-г5=
| | | | |
редни
+
таг ренина и, Зи