Борба, 27. 12. 1963., стр. 4
ј | |
бојика 6.
скупштински живот
" Постепено уво
| БОРБА и 3: | Пословно УДРУНЕЊЕ ЧЕТИРИ ВЕЛИКА ПРОИЗВОЂАЧА
"Е РА ДЕ : ЈАР ЊУ књ дерие и
С] а г муља о : ; | :
_ тарифа м на железницама __
ОДБОР ЗА САОБРАЋАЈ САВЕЗНОГ ВЕЋА У НАЧЕЛУ ПРИХВАТИО ТЕЗЕ. | СИСТЕМА ПРИВРЕДНОГ ПОСЛОВАЊА ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ПРЕДУЗЕЋА
Садашњи систем привреЂђивања на железницама У супротности је са економским интересом непосредних произвођача, спутава самоуправљање; онемогућава економичније пословање и не одговара потребама привреде — речено је јуче на седници Одбора за саобраћај Савезног већа Савезне скупштине, којој је председавао Воја Лековић.
'Тезе и предлоге за промену у систему пословања железничких предузећа при премили су Савезни секретаријат за саобраћај и везе и Заједница југословенских железница, а образложење су поднели Марјан Дермастија, генерални лиректор. Заједнице ЈЖ, и Благоје Богавац, подсекретар у Савезном секретаријату за саобраћај. Посланици су у начелу прихватили поднете предлоге, уз захтев да се што пре Одбору поднесе документација о томе какве ће све последице на привреду и стандард уопште имати повећање цена У железничком саобраћају.
Постојање _ јединствених тарифа и подела прихода на железничка транспортна предузећа условили су у су штини залзжавање јединствене централизоване организације Југословенских железница, иако су .оне састављене од предузећа удружених у Заједницу железничких предузећа и Заједницу Југословенских же лезница. Према томе, иако по Загону о организацији Југословенских железница постоје предузећа на која се примењују прописи о по словању привредних организација, по суштини економских односа она су У ствари сведена на економске јединице једне јединствене организације, У томе је — како је истакнуто основна противречност садашњег економског система и организације железница, које представља главну сметњу 3за. њихов бржи економски. развитак, Предлог - који је - поднет Одбору полази.управо од разрешавања ове супротности. Сутерише се на првом месту дозвољавање права железничким предузећима да. сама одређују тарифе.
СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ САВЕЗНОГ ВЕЋА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ
ПОРЕЗ НА ПРОМЕТ – ФИСНАЛНИ: ИЛИ ДРУШТВЕНИ ИНСТРУМЕНТ
Одбор за друштвено економске односе Савезног већа саставио је јуче листу пи
тања којима ће посланици и
стручни апарат СИВ. као и многе научне и у
ИТИ окупирани следећих
Јл. месеци.
ЈУ' уводној речи, председник Одбора, Сергеј Крајгер, изнео је на дискусију скицу програма и листу непосредних задатака. Већ из његових првих речи могло се назрети да би овај Одбор већ У јануару требало да изнесе пред Савезно. веће разрађене идеје о раду на проучавању и усавршавању система. а у првом реду — расподеле и режима“ цена.
У току дебате — која је но сила печат логовора о непосредном преузимању и распо дели послова — најављена су занимљива питања о којима ће у Скупштини ускоро бити више речи, Требало би пронаћи одговор. чуло се из међу осталог. па ли порезу на промет треба дати и дру штвени карактер или му „оставити“ његову садашњу. углавном, фискалну | улогут Уопште, ради се о дилеми, да ли порез на промет треба сасвим укинути и шта пронаћи уместо њега%
У току дискусије о карактеру и особинама пореза на промет, помоћник Савезног секретара за отште привред не послове Свето Кобал изнео је један веома занимљив податак, Наиме. питајући се и сам да ли порез на промет треба посматрати само и једино као фискални инструмент. Кобал је рекао:
— Узмимо, на пример, сало нит! То је један вредан, нов и врло економичан материјал грађевинарства. .. Али, поре-
ОД ПОЧЕТНА 1964.
е. не-
Истиче се да би, у том случају, железничка предузећа била у стању да сама себе издржавају, да се модернизују и одговоре растућим потребама привреде.
Посланици Ђорђије Перуничић, Стеван Суша, Лајош Ђетвај, Феми Мучо, Карло Домбај, Воја Лековић и секретар одбора Мићун Јауковић поставили су већи број питања представницима железница и Савезног секретаријата за саобраћај и везе. Они су се интересовал: посебно за евентуалне последице увођења економских тарифа по поједине регионе, привреду У целини и животни стандард грађана. Сугерисано је да за кориснике транспортних услуга цене булу јединствене. а да се интерном расподелом између појединих ппетузећа одмере разлике у стварним трошковима транспорта на појединим пругаМа. Ни једног тренутка није дошла У питање основна теза да и саобраћајним предузећима треба дати статус привђедних _ организација, сасвим правимаи обавезамаг Међутим истакнуто је да“увођењу економских тарифа на железницама треба г"ићи прецизно и постепено. после систематског проучавања.
В. ФИЛИПОВИЋ
зом на промет ми смо од њега направили „луксузну“ робу! И, тако. без обзира на ње гове квалитете и предности, онемогућили смо му продор на тржиште и победи у конкуренцији са класинним материјалима — црепом или ци глом...
Забележили смо. затим, и ова отворена питања система: како убудуће пормирати друштвено-инвестиционе фон довет; шта учинити да се маказе неуједначености изме ђу цена што више приближе; докле. и чијим средстви ма ићи у спасавању нерентебилних привредних органи зацијат; шта значи израз „сва ангажована средства“ за разлику од пословних фондова7 У дебати — у којој су узе ли реч: Свето Кобал, Воја Ракић, Савка Кучар-Дабчевић, Душан Вуковић, Нико Михаљевић, Милан Вукасовић, Никола Балог и Сергеј Крајгер — чланови Одбора су се сложили да ни једна од покренутих тема не може захтевати решење преко но ћи, Поред договора да Одбор већ у јануару озбиљно начне три од многих у програм унетих тема (унутрашња расподела у радним организаци јама. друштвеним организаци јама и јавној управи, као и режим контроле цена) — утисак је да посебан значај има закључак да ово скупштинско тело треба убудуће да постане стожер и'координатор напора свих институција и служби које се баве проучавањем привредног система. У том циљу ускоро ће у Скупштини бити заказан састанак представника еко-
ских института, завода за план и Секретаријата СИВ. Сл. КРСТАНОВИЋ
СНОПЈАНЦИ НЕЋЕ
БИТИ ПОД ШАТОРИМА
Одбор за комунална питања Савезног већа разматрао информацију о смештају становника Скопја
Јучерашња дебата у Одбо ру за комунална питања Са везног већа Савезне скупштине о обезбеђењу смешта ја становника Скопја – још једном говори да је решава ње проблема главног града Македоније стално У пажњи Скупштине. Донеће се и закони који Собрање Македоније овлашћују да сво-
тања стамбених односа У Скопју. онако како највише одтовара насталој изванред ној ситуацији. Поред · тога, дбор за комунална питања затражио је да се у току јануара свим савезним посланицима достави информација о досадашњој изград њи Скопја и о најважнијим задацима у његовој 06-
јим прописима регулише пи- | нови,
Са седнице Одбора за, саобраћај
_ ВИЧЕ У САВЕЗНОЈ СНУПШТИНИ
Четири одбора Савезног већа и неколико комисија радили су јуче у Савезној скупштини. _
ОДБОР ЗА ДРУШТВЕНО — ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ: Одлучено да се у првим месецима идуће године предложи отварање дебате у Савезном већу о систему расподеле и режиму цена. ј
ОДБОР ЗА САОБРАЋАЈ И ВЕЗЕ: У начелу прихвћћен предлог о увођењу економских тарифа на железницама, али уз потребну опрезност и даља испитивања,
ОДБОР ЗА ОРГАНИЗАЦИОНО — ПОЛИТИЧКА ПИТАЊА: Предложено Савезном већу да као привремену Меру потврди Статут Југословенске заједнице осигурања.
ОДБОР ЗА КОМУНАЛНА ПИТАЊА: Разматрана информација о смештају становника Скопја. Од почетка наредне године Скопјанци неће више становати под шаторима, ДАНАС У САВЕЗНОЈ СКУПШТИНИ
САВЕЗНИ БУЏЕТ ЗА 1964. — На седници Савезног већа, која је заказана за 9.30 часова, биће разматран предлог савезног буџета и предлог закона о савезном буџету за 1964. годину. Данас ће бити отворена дебата о савез ном буџету и на седници Организационо-политичког већа која је такође заказана за 9.30 часова,
ИЗМЕНЕ ОПШТЕГ ЗАКОНА О ШКОЛСТВУ И ДРУТИ ЗАКОНИ. — На дневном реду Савезног већа поред претреса савезног буџета налазе се и предлози закона о изменама и допунама општег закона о школству, затим предлог за потврду Статута Југословенске заједнице осигурања и неколико других предлога закона и прописа.
ИЗБОР НОВИХ СУДИЈА ВРХОВНОГ СУДА. — На дневном реду селнице Комисије за питања избора именовања (заказана за 8 ч. размотриће се резултати анкете о могућностима ангажовања посланика у скупштинским телима и предлог СИВ о разрешењу и избору нових бсудија. Врховног суда Југославије и именовању заменика секретара у неким савезним секретаријатима.
СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ДРУШТВЕНИ НАДЗОР СКУПШТИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Судски трошкови већи од ЛИЧНИХ доходака радника
Титоград. 26. децембра Против сваке привредне ор ганизације у Црној Гори поднето је у првих шест месеци ове године 46 тужби у просеку. Виши привредни суди два окружна суда примили су у овом периоду 23.618 предме
Одбор је повољно оценио информацију да од самог почетка предстојеће године неће бити Скопјанаца под шаторима, да ће грађани бити смештени у станове и имати одређене услове за живот. Ово је омогућено изградњом око 5.000 станова у приградским насељима и
санацијама око 4.500 станова у оштећеним — зградама, не рачунајући знатан — број станова Које су грађани 0правили у сопственој режији, Изграђено је и око 60 километара путева. 63 километра водоводне, 100 километара канализационе и 170 километара електричне мре же.
По оцени посланика. 38хваљујући напорима грађе винара. залагању радних ко лектива, грађана – Скопја, Југословенске народне арми је и заједнице у целини и добијању међународне помоћи, створени су услови да се у следећој години приступи раду на обнови Скопја.
(Танјуг)
СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ВЕЋА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Коко се одређују цене здравствених | услуга
Приштина, 26. децембра Да ли је оправдано, економски и друштвено, да цена једног болничког дана У Призрену. који има савреме но уређену болницу. опрему и велики број лекара — спе цијалиста, износи 1.500 динара, а у стационарима' У Драгашу и Ораховцу. који немају услова за већу стручну медицинску помоћ —. 1.600. динара У дискусији о томе на да нашњој седници _ Извршног већа Косова и Метохије, одржаној под председништвом Али Шукрије, наглашено је да је неодржив о вакав начин формирања цена у здравственим установа ма. М Покрајинско извршно веће сматра да за овако различите цене у здравственим установама нема оправданих разлога. Такође је — неодржив принцип да се цена здравствених услуга обрачу нава према болничком да-
Зе Т. МИЋКОВИЋ
та. Извршено је 7.655 налога у износу од 6.300.000 динара. Привредне организације су исплатиле 567 милиона динара на име камате и судских трошкова (255 милиона такса). По мишљењу посланика Одбора за друштвени надзор Скупштине Црне Горе, овако висо ки издаци за судске спорбве врло негативно утичу на успехе привредних организација и умањење њиховог дохот ка јер трошкови спорова и камата чине половину губита ка текућег пословања привре дних организација односно са ме таксе једну четвртину тих укупних губитака. Само желе зара „Борис Кидрич“ у Никшићу исплатила је на име суд ских такса и затезних камата 105 милиона динара, општеграђевинско предузеће „Титоград“ ју главном граду Црне Горе 77 милиона. а индустрија модне конфекције „Јадран“ у Перасту 38 милиона динара. Ови трошкови су у неким при вредним организацијама већи од једномесечног личног дохотка свих радника.
Одбор сматра да је до ових трошкова дошло што се привредне организације нису при државале Уредбе о обезбеђењима за плаћање обавезе по уговорима између коридника друштвене имовине у којој су прецизирани услови и начини плаћања, као и обавезе службе друштвеног књиговод ства, Савета за привреду, баноака и тако даље.
На крају је указано на потребу да се препоруке Одбора за друштвени надзор више разматрају од стране општинских скупштина и свих друштвено-политичких органа у комунама. Критиковане су окупштине у Титограду. Иван граду и још неким местима за то што не извештавају Одбор о предузетим мерама за отклањање неправилности у оним привредним организација ма у којима је Одбор тражио њихову интервенцију.
Д. ПАЈКОВИЋ
ђење економских | БЕ;
Свако Загреб, 26. децембра Раднички савети произво ђача конфекције „Вартекса“ из Вараждина, „Муре из Мурске Соботе, „Напри"јед“ и „Каменског“ из Затреба, који дају четвртину југословенске _ производње одеће и рубља, управо доносе одлуке о међусобном пословном удруживању У — „Стандард конфекцију“.
Четири партнера истичу да обједињују само економске интересе, а име и самосталност свако предузеће задржава.
— Не удружујеме се ради тога да неког спасемо. Намера нам је, напротив, да поделом асортимана снизимо производне трошкове и да заједничким "улагањем изградимо |неколико десети на савремених робних кућа, јер је продајни простор сада велика препрека изме ђу свих нас и потрошача каже представник „Каменског“ Јосип Алфрајдер и Милан Ђумић.
Жеља произвођача конфекције је да побољшају услове привређивања и да се — производњом одела у 86, уместо у досадашњих тридесетак величина — У модерним центрима за одевање конфекцијом снабдева више од 39 одсто домаћих потрошача.
— Начело је ово: производне резултате једног неће бесплатно користити дру ги, а способнији неће бити „кажњен“ преливањем сред става у корист слабијег. Практично ћемо то оствари ти усвајањем – заједничког нормирања „цене производ ње“ за сваки одевни предмет. Ко буде продуктивнији и смањи планиране трошкове, стављаће разлику између планираног и оства реног у свој џеп. Напротив, ко прекорачи договорене нормативе, сносиће последи це.
— Неће ли, ипак, бити у предности онај ко поделом
рада добије конјунктурнији,
артикл2 представника Егона Бергера.
— То се неће догодити, јер ће се обрачун вршити према стварном раду, а не према конјунктури. Наиме, заједничким = планирањем распоређиваће се радни задаци, а роба ће на тржишту представљати својину читаве групације, Једногодишње искуство „Напријед“ и „Каменскот“ говори да је ово ефикасан облик за стимулативну и јасну ра чуницу.
Представник „Вартекса“, Мирко Пехарда, рекао је да ће чувар пословног морала бити нови орган упра вљања — скупштина групације, на коју удружени
— упитали смо " „Напријед“
партнери преносе део права и чије ће одлуке бити обавезне за све.
— То значи да ћемо заједнички одлучивати где уложити расположива средства, да ли у отварање неке нове продавнице, у модернизацију _ технолошког процеса у једном погону или за производњу новог артикла. Да би се послови од заједничког интереса нормал но обављали, биће формиране поједине Централне службе, као што су оне за изградњу продавница, за моделирање производа, за извозне послове итд. У групацију ће, као равноправни члан, ући и трговинско пре дузеће „Текстилпромет“, ко је ће постепено преузимати комерцијално пословање „Стандард конфекције“.
Руководиоци „Муре“ „Вартекса“. „Напријед“ и
„Каменског“ данас су изја- |::
вили да ће једна од првих
одлука удружења бити по- |;
дела асортимана и предаја 250—300 продавница четири предузећа на заједничко коришћење. Према плану. биће изграђено по 10 са временијих робних кућа у Хрватској, Словенији, Србији и Босни и Херцеговини. Припреме за изградњу већ се врше у Загребу, Ри-
јеци, Сиску, Осијеку, Љуб- ј
љани...
Овим удруживањем чети ри фабрике предвиђају да ће за неколико година повећати производњу рубља за 57 одсто и одеће за 61 одсто. Представници предузећа, која заједнички запошљавају око 8.00 радника, очекују већ у идућој годичи снижење производних и погловних трошкова, што треба да има позитивног одраза на — малопродајне цене.
Председник Привредне коморе Хрватске, Иван Буковић, оцењује одлуке органа управљања конфекциј ских предузећа као рацио-
НОЛЕНТИВУ » ОСЛОБОЂЕЊА“ СВЕЧАНО
НОНОЕНЦЊЕ
КРАДАЊА“
предузеће задржава пуну економску самосталност
налан пут економичнијем и савременијем пословању, ко је треба, поред осталог, да има као резултат и оснивање комплетних центара за одевање, већи утицај потро шача на избор асортимана, продају у туристичким местима и слично. Јасно дефинисаним унутрашњим од носима — „свако живи од свог рада, а сарадња помаже да резултати сваког буду бољи“ — додао је Буковић, групација ускоро веро ватно неће сарађивати само са десетак мањих коопе раната него и са другим
партнерима, | А. ЗИБАР
У вараждинском „Вартексу“ и +
ПРЕДАТ ОРДЕН БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА
Сарајево, 26. децембра
У присуству већег броја новинара и других друштвено-политичких радника данас је освечано предат Орден братства и јединства са златним венцем, којим је Председник Републике одликовао лист „Ослобођење“.
„На страницама „Ослобођења“ исписана је историја Босне и Херцеговине од сиромашне, неразвијене и ратом похаране републике до њеног данашњег профила са гигантима базичне и друте индустрије, разгранатом мрежом основних и средњих школа, библиотека, позори-
АРУШТВЕНА ХРОНИКА
шта, социјалних установа до високих школа и факултета које раније уопште нисмо имали“ рекао је Есад Церић, председник Главног одбора, предајући орден.
У име колектива „Ослобођења“ директор Милан Кнежевић се захвалио на високом одликовању, додајући да оно није само признање за оно што је учињено, него и обавеза за нове напоре на унапређењу листа. Према по лацима које је изнео Милан Кнежевић, „Ослобођење“ постаје све квалитетнија новина која стиче нове читаоце
: | низационо-политичка |
ауствена одеће (сирара ФРАК прихватило ,. је јуче пре 1 СУ
цама већа ге су об седник Ф ЗЛОЖиди јан Бреце штиве мм: Мет др Павле Ј
кретар за фу, Уну Цвенће, Фпиацсију 3 + 4 %
ТИТОГР штине црпе: бличко и Орг литичко — на од ницама одржаним
тограду усвојили о Уставном јила ·
Суд ће, како се ђ
дети да, функцистицу 2 ом не. зебре
одвојеним седница, ла Предлог одлуде“
нама и допунама ког буџета за ову _ Предлог одлуке б ном финансирању“ ре за јануар ид Организацио
за првих девет месеци | године, у и!
СКОПЈЕ, — А Организационо Републица у веће“ Собрања усвојила су на јуче седницама Предлог зак
уставном суду | који ће почети да Е фебруара идуће | Већа су такође » одлуку о времена нансирању потреба није у првом 5 дућа година. Реп ће је, поред Тога, Бору “и 38 чл | вршног већа, а Њ љанија за па | – кретара за УНИ
слове, 5
БЕОГРАД. — Од
Савезне
ћу да потврди словенске " заједнице « рања. У Одбору је изр мишљење да Статут ! прихватити као приврам решење до доношења и закона о оситурању и нипи осигурања, Када закон буде донет, биће пи бно извршити и измену“ вом Статуту. те ||
ЗАГРЕБ. — Социјално“
одлуке да се у приноса од поље прихода за финансира новног здравственог 0210 ња земљорадника пог седам на десет одсто, ћ жа граница личног допре осигураника од 1,500 на 2" динара. · А вија КРАГУЈЕВАЦ, На + ци Општинске И својен је Преднацрт ' општине, Седници су пет стовали и пр ди си:
друштвених и организација, жу стручних удружења у У комуни. Јавна дискуов ' Преднацрту водиће зборовима бирача, са политичких ! организи
на састанцима колектив
"Ли ме |
КАКО ЋЕ „ЈУГОСТРОЈ« ДОЧЕКАТИ НОВОГ ДИРЕКТОРА
Како ће се снаћи нови лирђектор „Југостроја“ сигурно је веома важно за ово београдско предузеће, Али, у садашњем часу много је важније како ће „Југострој“ примити новог директора. Хоће ли га дочекати као човека кога ће подржати само под условом да задовољава захтеве свих људи Оправ дане и неоправдане. Да ли ће га прихватити као неопходну личност у предузећу. која има одређене веома тешке задатке. или ће му рећи. као његовом претходнику. Ивану Сингеру:; „Многима смо видели леђа“
Произвођачи „Југостроја“ заиста су многима видели леђа. Једанаесторици директора. Последњи из ове серије.
Милан Стокић, садашњи директор Ра-
ковице. дао је отказ јер није наишао на одговарајућу атмосфеоу; _ Славко Луковић учинио је то исто. јер је колектив лошао до закључка ла је оз су више мекан: Иван Сингер. салашњи 7. ректор. управо је поднео отказ јеђ се у колективу испоставило ла је он сувише крут. (За годину и по тана промењена су и три секретара комитета СК). | “~
Да све то буде чудније _ данао ови људи говоре да ће веома тешко наћи привредног стручњака и ентузијасту какав је Иван Сингер ла нови диђектор свакеко треба да настави оно што је Сингер започео ла је фабрика учинила квалитетни скок за озо кратко време његовог боравка у» .„Југостроју“: већи пролор на тожиште. повећана пролуктивност обимнилји извоз. смањена боловања. повећан бруто-продукт за око две милијарде. итд,
Па ипак Сингер мора ла оде.
Способан привредник. који зна шта хоће. уз то бадан. Сингер је желео да у „Југостроју“ за кратко време изазбве привредни бум ла веома бозо занат ску производњу замени молерном.
То претпоставља да се што-шта мења у Фабрици, тражи већу приврженост на послу. ред и дисциплину, из-
мену технологије производње. па и про мену навика и менталитета људи. Као део тога, он инсистира на стимулацији стварног рада: просечно двадесетак људи у фабрици имају већа примања него директор. (На пример, један марљиви стругар зарађује у феа и маја 71.000, јуна 144.000, јула 71.000, августа 89.000, | Јула септембра Подржавајући пословност, директор се енергичњф. престрого за одређене навике, окомљује на све оно што смета производњи: ускраћују се лаке зараде. готово је „укинут прековремеви рад. онемогућује се тезгарење па штету фабрике. инсистира се на личној одговорности, укидају се састанци за време _радног времена. спречава се, најзад да аутобус поедузећа може да послужи и за свадбарџске светковине. Сингер копа. ошје не "сече гранчице, већ чупа корене. Некима то смета, Сме та и неким стручњацима, који су бдувек имали изузетну позицију. који су у свему желели да имају неприкосновену реч, Уводи се ново радно време: са лица приговори, гунђање нерасположење, расте 3 диреоктоту, пи Мане ПН : се то лако довело на пра је Сингер еластичени, да не прибегава крутости, да не прави класичну грешку, У жељи ла ствари брзо решава, не Консултује се довољно са произвођачима. не објашњава у пу-
Ствара се круг н
асп сто да разговори ерасположења. Уме
· Ако још а ам 1 неки утицајЗикаа ветерани предузећа. по-
питање колико су директорове
3:
А
~
концепције умесне лакше мети зашто Иван Сингер У предузећу није изабран 38 По свему судећи, дир
ној мери тражио, или. ослонац у друштвеним тим, много је теже што 7 ге, што партијска. о налазила за потребно
подожи човека који са жаром и
Му
Ћ ЛИ
|
изводње. али га и ст ла то не чини на најбољи нисти су се умешали Калв готово, ; а Иван Сингер до нибе. тренутке. Али. он 4 ла. мо лебан и да ће Му ' ан не И
— Колектив пије сци се ЗУРИИ
едузећа за коју "“ Па ди сте ту поМР
објаснилит пода. тд — Можда је и 79. пуне Директори ПОомИм паррате. ~
Мекани, крути, мод и
~
ће ластични, ко праћени. / исте с којима су ИС уекта, ЦУ оНЛА рт, орган“ и
4
не пита: какав ква је партијска
је с азљање казе дет“ не мопу једног ' „7 усмере у жељеном и“
; | У = А ~
=
едузећа 5
мн лухвате. Али је римити ће „Јутострој авољућ тора. Сл