Борба, 27. 12. 1963., стр. 5

дегаве 27. децембар 1963.

Положај и овлашћења ко уисије За молбе и жалбе врло су различито фиксира, У статутима општина, у некима, су чак сасвим неод-

ђени,

_ дрво је и необјашњиво и пеодрживо. Комисије за нолбе и жалбе су политичтела кроз која грађани 1 својеврстан начин врше ај на формирање поли пике у комуни, спроводе из зесну контролу рада управних органа, дакле остварусвоја уставна права,

Мало је учињено чак и

кад је досадашња пракса, одобила свој одраз у статуту, јер ваља ићи даље, укорак са развитком односа, са растом активности грађа на као управљача, а тек му "во И расплинуто дефиниса ње делокруга рада и функ дије те комисије, какво се у многим статутима среће, потпуно је неприхватљиво.

Према досадашњој пракси, комисије су се бавиле разматрањем појава, односно проблема на које су жал (бе грађана указивале и предлагале мере за њихово отклањање, било општинској скупштини било неком управном органу, затим пра тиле, са становишта пошто вања законитости и ефикасног исправљања констатованих пропуста, спровође-

· ње оправданих захтева гра ђана и. најзад. усмеравале рад одговарајуће службе за представке и притужбе. Међутим, каква су овлашћења комисије у склопу свих послова2 Није прецизирано може ли комисија У неким конкретним случаје"вима. према свом нахођењу, да користи услуге инспекцијских служби а не само да се бави проверавањем и прикупљањем инфор мацијаг То је веома важно питање, јер уколико не бу| де омогућено комисијама, да

ствар из-

'Декларативно, у Сви до

шледа веома добро.

| прокламовани нови дух и

Спачета у спорту: Досад бар, ви од кога, не чусмо ни глас против. . _ Административно, приго_ вора такође нема. Обнародо вану нову политику у спорту-пропратио је одмах низ одговарајућих прописа. Пра _ вила и правилника који тако рећи до тачина регулишу статус права и обавезе спортиста, као и њихове од носе са клубовима., Посеб-

но у фудбалу и нарочито У домену плаћања и награ_ђивања... Формално и официјелно, све се исто тако чини у нај бољем реду.

_ по прописима. А, у књигама опет, према извештајима "повремених хонтрола, све се слаже у длаку. _У ствари, међутим, стање ви издалека није тако идеално. Кршења установљених прописа има и даље. Такозване негативне појаве су и данас предмет пажње Јавности,

Недавно је, рецимо, о 0чигледном нескладу између Речи, начела и дела појединаца или клубова било говора и у Извршном одобоРу Фудбалског савеза Југославије. На састанку, који

сто намеће као пример. __Разговору чланова Мзвр-

_ веденој поводом сеобе

_ блицитета,

__ На подручју среза Ста

у Лето 1938. зодине забеле Жено је 1,081.314 ноћивањ

Сецу ове године тај број | Више него учетвороструче ! == регистровано је 6,290.73 _ Моћиваљња. Јадран је

Хоре џао — рибе у воду.

“

%раду; те мсте,

__ПРЕПОРУКЕ_КОЈЈЕ пиКОГ ____ВЕ ОБАВЕЗУ ЈУ |

- ПРЕА ЗИЛОМ ЋУТАЊА

једнога су били и остали за нихо од

Књиге се воде тимичне споре

се због характеристичности' „“ илустративности тренут“ "не ситуације у процесу раи авоза -___ одбор

звоја односа у спорту прд- „а заједно са

јевременог адекватног пуДИСЦИПЛИНсКИ ским организацијама. _ Фртан није могао званично | да установи ни један пре“

Пушници п сардино | ит, бродовима поморске тпло-

Тврде туристички, експерт.

а 28.900 места. А %г0

' У тотелима чи приватним доМаћинствима. За девет 95

75 7 но путника. 0) или 1.06 ушао

У моду, па трле људи на товали на с

| = Ал, да видимо како ма. __је са саобраћајем, рекла 16, сталија Гржетић, савезне облили 38 “Посланик из Дубровника на седници Одбора за робни “ Тромет Савезног већа, одр“ Жаној пре два дана у Б60тредратне %одинце, на свим путничким

се користе 1 хе радом инспекци-

Б“Е-

а прети опасност да се па воре у оперативну.

Н е неке врсте инспек

5 У службу и изгубе п Ички карактер,

тациј- оли-

те су обавезе органа, те а колектива, НЕ уочених слабопази омисија обично пред по одређене мере као нај

асније за превазилаже ње неких грешака, али онај коме их предлаже ни-

У |

чим није обавезан ни да те предлоге усвоји ни да одговори зашто их не усваја. Наравно, не мора се свака препорука, комисије усвојити, али би се морало одговорити зашто је за неког та

Каква су овлашћења комисије у оним случајевима кад се суочи са кривичним или лисциплинским преступима2 Може ли она покретати поступак против одговорних у таквим случајеви маг '

Све су то питања која већ пракса намеће и која би, према, томе, требало и регулисати. Посебно питање је Лавност рада комисија за молбе и жалбе. У статутимг ле предвиђено да оне, у нај бољем случају. повремено ' извештавају о раду општин ску скупштину. али се не предвиђа упознавање, на пример, организација Социјалистичког савеза с њеним запажањима, или појединих основних организација Савез» комуниста, колектива у чијим срединама је ко мисија запазила одређена кретања, неке појаве о који ма колектив треба да зна. Ако би ово постала пракса, сигурно би попастао и ауторитет комисије и ојачала активност грађана _ на исправљању недостатака које запажају.

Ј. СОЛДАТИЋ

кршај. Чак ни служба, друшттвеног књиговодства. Јер, осумњичених није | једноставно хтео да каже, да призна ни реч. А, у хњи говодствима; разуме се; ни словом нису споменуте евен | туалне накнаде за преласке | играча или тренера. Књи- | ге су и ту биле беспрекорне. |

Завера ћутања и недостатак доказа није, Јасно| разуверио _ ни руководећи орган фулбалске оргемизације. Напротив, ови и слични догађаји размотрени су отвореније, свестраније И пеалније пего на било 'хом

препорука неприхватљива,

фудбалском ФОРУМУ ранизе, И оквалификовани хао | нспобитни показатељи мес“ | демократиза | пије руковођења спортским , колективима, самовоље гру | па или појединама у клуп- | ским управама, даљег по- ; стојања тајних фондова и, фетишизираних посебних интереса клубова...

Но, Извршни одбор ФСЈ је притом отворено и објек тивно признао немоћ да сопственим снагама сруши тај зид ћутања, иза „хога се што шта ради. Тим _ већу што је стицајем околности, односно тачније персоналном констелацијом клупских управа, остајао досад најчешће без потребне подршке локалних фактора.

Истовремено,

ФСЈ _ је одлучио

Југословенза физичку

савезом помоћ

затражи

ским културу

шног одбора ФСЈ је, памте штвених органа. претходио извештај Дисци- других дру :

О РКоГ суда о пар а ауторитативнијих, колицине играча из клуба У клуб у прошлом прелаз Ном року. Писмо у коме је · овај форум обавештен ДА; паца са прокламованом п0упркос очитој оправдано сти извесних сумњи и сво-

организација. Оних нај-

који ће

најзад; моћи са неопходним ефектом да поставе пи сатласности

тање стварне или несатласности поједи-

литихом, М потпуне друштвеке одговорнонсти за рад

Извршни |

и руковођење и У спорт-

Б. ШОЛАЈА

видбе који СУ навраћали У

тско подручје било је а дине 1962.

1963. нису сре“ не очекују зна-

јниј дносу није измене У о ви ц места) — 27.838

2 седишта мање.

/ Сви који су ове године ле ПЛУМЛ ском подру“

овали, бродови

(подаци 38 ђени, али се

чју нису Ут

ји су се опре“ род % некако стигли У град под Марин а још се сећају да иљ ИЕ свеједно како се зову:

ни ЛИ сардине. | Н. ЂУРИЋ

Али, онџ ко

Панорама новог Сарајева

Шта је стђарни успех прибредне ортанизаци је

МИЛИЈАРАД ПО СВАНУ ЦЕНУ

Општинска сукпштина Новог Сарајева: Сакривање праве слике пословања. савети често обманути и неефикасни

Раднички

Сарајево, децембра

— Повећање укупног при хода за 35,5 одсто за девет месеци ове године је велики успех привредних орга-

низација у нашој општини |

и за то Општинска скупштина треба да му ода при знање — рекао је Лазо Ма терић у дискусији на зајед ничкој седници Општинског већа и Већа радних заједница, која је данас, под председништвом Боже Раковића, одржана у Општинској скупштини Ново Сарајево.

После овог увода којим је упутио комплименте ово:, не само у Сарајеву нето и у Републици најснажнијој индустријској општини, говорник је поме-

нуо не само једном него више пута „али“ и „међутим“. — Међутим, — наставио је он — иако је привреда повећала укупан приход за 35,5 одсто, или за 12,5 милијарди динара, није води ла рачуна којом ценом пла ћа тај успех.

Другим речима да ли тро ши више средстава и сировина и да ли јој економичност и рентабилност по словања опадају или рас-

| ту. Шта је са фондовима и | личним дохоцима. Тако је

под овим „али“ напоменуто да је, истовремено са по већањем укупног прихода:

утрошак средстава у УКУ пној привреди повећан за

355 (у индустрији за 42,2

одсто);

да је економичност опала на 935 (а индустрији 90,1); |

рентабилност повећана за 4,6 (индустрија 9,5);

фондови смањени на 82,4 а у индустрији чак на 54,1 (индекс 100);

исплата личних доходака порасла за 21,8 (индуст рија 18 одсто); Ћ

продуктивност пораслау индустрији за 17, а у целој привреди нешто опала. У дискусији која, за чудо, није била ни дуга ни подробна, речено је да при

"послове,

вредним организацијама треба упутити препоруку и скренути им пажњу нато да није важно само повећавати производњу, него да треба и озбиљније пове сти рачуна о економичности и рентабилности посло вања. Наиме, запажено је да се сви ови подаци у ко лективима стављају на дне вни ред приликом тромесе чних обрачуна или усвајања завршног рачуна. Али, на већини места ти разговори се своде на пуку фор малност а не на озбиљне разговоре и договоре о томе где треба интервениса ти. На страну случајеви и пракса неких предузећа, као „Стандард“, „Елан“ и нека друга, где су годинама фризирани биланси за ташкиване слабести, сакри вани губици од Општинске скупштине. Било је потребно организовати системат ску екстерну контролу да

све то изађе на видело.

Таква пракса не само да онемогућује скупштини да води одређену политику, него је и ставља у ситуаци ју да само у једној години надокнађује губитке на вр ло широком фронту за који је општинска каса препли тка. У неким предузећима — како је речено — радни чтки. савети не-знају шта се стварно дешава у колекти ву. или су недовољно ефикасни. С тим у вези истакнута је појава, боље рећи манија неких мањих предузе ћа да по сваку цену пости гну бруто-продукт од мили јарду динара. „Управе тих предузећа. — како каже Бо | жо Раковић, председник | Општинске скупштине — | шаљу људе по целој земљи да траже и уговарају тако да потроше на дневнице и путовања та ман толико да не може би ти говора о економичној и рентабилној производњи“.

А управо питање економичности и рентабилности пословања, заједничка сед ница ова два већа Општин схе скупштине истакла је у први план, указујући да

није важно само повећавати продукцију, већ и производњу на тај начин да се истовремено заузме одређе но место у југословенској па и у међународној подели рада.

То, свакако. није могуће са скупом и нерентабилном производњом. Међутим, ла нац последица ту се не свр шава, него тек надовезује. Наиме, — како је речено у дискусији — без фондова (ове године су у опадању и не само да не обезбеђују проширену него једва стижу да покрију просту репродукцију) немогуће је го ворити о даљој модерниза цији која би водила већој; продуктивности, економичвијој производњи, чвршћем месту у југословенској подели рада.

Коначан резиме дискуси је није ипак песимистичан, Очигледно је да се ради у већини случајева о узроци ма који су субјективне при роде: није се о њима довољно размишљало, нису азгажовани сви фактори У колективу, нису на вре-

ме фиксирани недостаци. Посебна је ствар што је многе струч-

њаке и људе од којих је зависило ово стање време давно, прегазило-и да су У извесној мери постали коч ница за: коју треба тражити ефикасан „кадровски лек“.

Овој седници је замерено да није показала довољ но интересовања за овако крупан друштвено-политички проблем, да је мало ушла у његову суштину. Мпого мање него кад би на!

АЗ0ТАРА У ПАНЧЕВУ

РАДИ ЗА 1964.

Произведено 200.000 тона кречног амонијумнитрата

Панчево, 26. децембра

Данас око 10 часова Хемијска индустрија „Панчево“ — азотара, произвела је 200.000-ту тону кречног амонијумнитрата "чиме је испунила план производње за ову годину.

У вези са овим, генерални директор фабрике Недељко Тарлаћ, нам је рекао: |

— Испуњење плана извршено је под доста тешким условима у пробној про изводњи. Било је проблема које нам је наметала тешка и дуга зима, и због прекида снабдевања електричном енергијом и природним гасом. Испуњење плана производње је резултат изузетног и изванредног залагања свих чланова колектива. У другој половини године остварена је нарочито врло ви сока производња. У периоду од јула до данас произведено је око 150.000 тона. ос новног производа.

У наредној години предузеће ће произвести 300.000 тона КАН-а и на тај начин дати значајан допринос у снабдевању наше пољопривреде. Истовремено наша за једница ће се ослободити у"воза за оволику количину |ове врсте ђубрива.

М. МИСИЋ

ПОВЛАСТИЦЕ ЗА ИСЕЉЕНИНЕ-ПОВРАТНИНЕ

Сплит, 26. децембра Омогућити исељеницима-повратницима, ако желе изградњу кућа у Далмацији и поједноставити _ поступак администрације око тога, о-

слободити исељенике с боравишних такса када долазе као туристи у свој родни

крај и дати им друте повла стице — то је један од закључака данашњег пленума

Среског одбора Социјалистичког _ савеза сплитског среза.

Чланови пленума истакли су да са исељеницима и њи ховим организацијама, кроз разне облике, треба стварати боље контакте, као што то већ чине неке школе, културно-уметничке И друте организације.

А. ТИРНАНИЋ | (

Оснива се комбинат

„Вуковар“ са 13.000 " хектара

Вуковар, децембра Завршавају се припреме око организовања пољопри вредно-индустријског ком- | бината „Вуковар“, који на |

нашња дискусија није би- | ла „Косово“, али није ни бежала од проблема. Закључила је да се ускоро одржи састанак са представницима разних заједница и свестрано претресе пословање у привреди, извуку одређени закључци за следећу годину.

Јованка БРКИЋ

и два предузећа за откуп

и прераду житарица. Комбинат ће имати око

13.000 хектара обрадиве зе

на фарма за тов 10.000 гове да и 40.000 свиња годишње. Такође биће подигнута и конзумна млекара капаци тета 10.000 дневно.

литара млека

| | мље. Изградиће се модер- |

Страна 5:

пољане:

Снабдеђање у 1964.

НОНБИНАТ „БЕОГРАД“ 70.000 ТОВЉЕНИХ СВИЊА ВИШЕ

Хоће ли бити више меса и' по каквим ценама — чесумњиво је питање на које бисмо сви желели одговор. Засада се, међутим, сигурно може само рећи: каква буде производња — такво ће бити и снабдевање, па и цене. О изгледима за снабдевање месом у 1964. разговарали смо са представницима неколико наших највећих произвођача меса. Ево мишљења директора пољопривредног комбината „Београд“, Петра Зечевића.

— Добар део дневне потрошње меса Београђани подмирују из кКланице и хладњаче нашег комбината. Београдским продавницама дајемо сваког дана између 15 и 20 тона разноврсног меса и месних прерађевина. У склопу мера које су већ предузете да се повећа и стабилизује производња меса, сматрам да још није нашла своје место и производња млека. Није, наиме, решено питање беланчевинасте хране за краве. Обезбеђена су средства за набавку хранива за тов говеда, свиња и живине, а за краве, засад, ништа. Сигурно полазите од тога да је млеко, односно исхрана крава основни услов за производњу меса2

— Свакако. Без крава нема практично ни меса ни „млека. Разуме се, меса преко това говеда, а познато је да је и обрано млеко врло добра храна за телад. Према томе, о производњи меса не може се говорити изоловано од производње мле-

зуиаа

Но

У кланици комбината „Београд“

ка. Нарочито због тога што се обезбеђењем сточне хране из увоза, не жели само решавање извоза меса, већ и снабдевање домаћег тржишта. ·

Мислим да се ту пре ради о друкчијој прерасподели средстава која су већ обезбеђена, тј. да се један део одвоји за набавку хране за краве. То је посебно важно за оне пољопривредне организације које имају одређене обавезе за снабдевање великих потрошачких центара, као 'што је случај са комбинатом „Београд“. Иначе, за идућу годину планирамо већу производњу млека за око пет милиона литара, а меса за 20.000 утовљених свиња и 2.000 утовљених говеда.

— Колика ће, према томе, бити укупна производња млека и меса у идућој години7 — Предвиђамо више од 30 милиона литара млека, око 40.000 утовљених свиња и око 4.000 утовљених говеда — дакле, двоструко више него ове године.

Шта је предузето за такав скок производње млека и меса7

— У првом реду повећавамо матично стадо за око 2.000 крава и 500 крмача. Тако ћемо, уместо 8.300 колико је износио просек броја крава у току ове године, у идућој имати више од 10.000 крава. Из овога се, дакле, види зашто акценат стављамо баш на обезбеђење беланчевинасте хране. Д. МИХАИЛОВИЋ.

САПУТНИЦИ

ЗИМСКА ПРИЧА

Нови Сад, ових дана

Ова прича је кратка, кра тка као зимско поподне кад све притуши густ снег, кад се једва сијалице виде, кад се људи мимоилазе без поздрава, јер не личе насе. бе.

ћу ресторанима је: друк чије. Тамо цвета, живот за сталовима на којима горе интриге и цигарете и где се пије кајсијевача која мири ше на кошницу. |

Однос оних који су у ресторану и оних који су на“ пољу је као У биоскопу. Актери филмске драме нису могућности да виде гледаоце, јер они су савр“ шенство фотографије и пројекције, и одкуд би сада на неке очи иза кафанског окна, напољу, поглеса раскошног сто

дао неко да, у топлој сали под новосадским полијелејима од кристала.

Један амрел је ипак пого дио стакло, споља;

— Куц... Куп.

Истрчао је шаљивчина подгрејани:

| уђи, човече што купашт амрелом као унесреће на, усамљена птица.

Амрел је задрхтао. И из белине је никла његова ра запета црна површина:

— Ја сам само лице само твог старца. Шетам се, и

гле, мој амрел је куцнуо сасвим случајно, срећни чо вече над столом где седи моја жена са својим новим мужем.

ТПаљивчини би жао:

— И, шта сад:

— Ништа; Гледао сам је, а она мене не види; Гледао сем је пет минута. Можда и више. Сад пуши. Пре ни је пушила. Сад видим пије. Овај други јој све доз-

вољава. Ја нисам могао то да "учиним. Био сам за чист однос, за хигијену У душевном и у фактичком смислу. Никад нисмо јели јело од јуче, а овоме можда и не кува. Можда се хране код „ДИНГАЧА“. Је ду рибу са салатом од кисе ле шаргарепе.

Шаљивчина тужно:

— Заиста, па шта садт

опет рече

Амрел се опет затресе:

— Како шта сад. Видиш да и пас мачку не гони. Сви су пријатељи. А ја не могу да уђем у овај ресто ран. Чим ме буде видела, рећи ће своме новом мужу жако сам дошао и како имам оно исто лице наредбо давца. Т је брате и Судији рекла.

Шаљивчина ману руком:

— Море уђи ти и седи тде ти је мило, па поручи најдебљег шарана. Знаш да ови, зимски иако су кљукани не миришу на блато. Као да су дивљи. Тврђи дошли, Замрзло, побратиме, замрзло!

Амрел се окрену као гор њи део рингишпила;

· видим јесам ли жив.

— Нисам ја више за ту. За мене је сада неки забачени бифе где ме, нико не познаје. Ево, гледам је. а она весела. Подиже руку као да бере јабуке. А онај њен се котрља по њеној ру ци. Пада јој у крило. Некад је бар мој стан близу станице био пун разговора. Одкако је отишла нико ни на кафу да дође. Лежим но ћу и слушам возове. Устанем па се нагнем кроз про зор. Доле, мало даље, лоред станице, ноћна кафана. Иду неки самотници умотани у којекакве капуте. Мумлају и губе се у снежним улицама као нека нестварна уића. Тада се и ја побратиме уштинем, да Да сам знао како је страшно бити сам у овим годинама, трпео бих више, био бих толерантнији Некако после развода дошла јеми пензија. Сада баш немам

· никаквих обавеза. Да једем,

да се шетам и да кувам са моме себи чај.

Шаљивчини је већ било досадно, али амрел се саже: — Слушај ти, шта си уопште излазио, Шта се тебе тиче што је мој амрел ударио у кафанско окно као кљун усамљене птице. Боље би било да гледаш сво ја посла. Можда те чак и она послала. Ко зна шта је све по среди. Мамиш усамљеног старца да ти прича своју туту. Срам те било!

Шаљивчина му одмери:

— Са таквим као ти неће ни последња баба да живи! Тек ми је сада јасно да

_ сасвим заслужујеш то. што

те је снашло!

Амрел се издиже као, да расте:

= Шта ме је снашлог Ни шта! Отресао сам се једне жене која више воли кафа ну од домаћег живота. Ослободио сам се. Сад уживам. Лутам. Једем. Трошим заслужену пензију. Могу у сред зиме да идем на море.

Шаљавчина се повлачио:

— Ишао би ти на море кад би могао да не обилазиш ову кафану, кад би мо гао да не куцаш амрелом. Да не кљујеш врхом жице по хладном окну. Сигур но мислиш како ће те при метити. Како ћеш јој бити жао шта тако лепо изгледаш... Ха... ха... ха!

— Велики си ми ти хуманиста. Ти би могао де стрељаш људе. Ето, такав си.

Шаљивчина подгрејанио пет наступи са раширеним рукама:

— Ја сам потпуно луд што саосећам са твојим кљуцањем! Боље би ми би ло да сам остао тамо где сам, да пратим твоје велико злобно око како шета по окну са спољне стране. Шта ми је ово требало Мо гао сам да попијем за ово време још три, четири кајсијеваче. Амрел се скоро затвори, па се наједном као под при тиском неке непознате силе рашири толико, више не го што може. Стресе са себе сав снег м опет поста црн и блистав као да је нов а лод њим почеше да кора чају две неспретне каљаче, негде, пут Салајке.

Слободан МАРКОВИЋ

БИЛЕ

- вата

тоа

и ван

= шут

ПИ АЈ

Ма уши

па је