Борба, 27. 12. 1963., стр. 6
„Страна 6.
- КРАТКЕ
“
ВЕСЛИ
| пи “доња СЂУБИЦА. — Коми Уеија за израду преднацрта „Статута општине Доња Стуће умножила је статут У "неколико стотина примерака и, доставила га политичким
+
| активистима, пруштвено-по-
„литичким организацијама Установама и радним организацијама. Јавна пискусија треба па се завоши крајем идућег месеца. В. Х,
ВЛАДИМИРЦИ. — Мештани села Пејиновића општина Владимирци подигли су нову школску зграду — која поред две учионице, има и дрососиа стан за учитеља,
.
САМОБОР. — У селу Стој "драга. општина Самобор утрошено је преко 250 хиљала динара за уређење нове школске кухиње. Овде лобијају оброк они ученици који долазе У овдашњу школу из удаљених села, М, Г
Порез на доходак исти, измене у новчаницама, образована. комисија за одликовања
Најновији број „Службеног листа СФРЈ“ од 25. септембра објављује више одлука и реше ња Савезног извршног већа. Та ко је објављена одлука којом ће стопе пореза на доходак про писане у 1963. години важити и за 1864. тодину. Одлуком о изуф зетном повишењу цена _ угља предвиђено је да рулници могу да за 5 одсто повећају цене свих количина угља које испоруче од 1. јануара до 15. марта идуће године Међутим, ова одредба не односи се на количине угља за које су грађани извршили уплате 1963, године а које им рудници нису испоручили. Такође се овом одлуком прецизира ла привредне организације, за робу или услуге обухваћене контролом цена по важећим прописима, не _ могу повећавати цене због повећања цена угља.
Одлуком СИВ уводе се и измене у новчаницама од 5,000. 1.000 и 100 динара, и у кованом новцу од 80, 20, 10, 5, 2 и 1 динара, У складу са новим Уставом. Ове измене у грбу СФРЈ и називима и у години емитовања увешће се приликом израде нових новчаница.
Савезно извршно веће донело је и одлуку о образовању Комисије СИВ за олликовања. За председника је именован Милутин Морача, члан СИВ. а за чланове Урош Бајић, пржавни саветник у Савезном секретаријату за унутрашње послове, Лука Бановић, секретар Комисије за организациона и калров ска питања Извршног одбора Савезног одбора ССРНЈ, Јордан Блажевски, помоћник савезног секретара за,пољопривреду и шумарство, Драго Флис, секретар Савезне привредне коморе, Зденка Килрич, помоћник начелника Управе за персоналне послове СИВ. Милан Матијашевић начелник Управе за персоналне послове у ДСИП и Иван Симчић, потпредседник цо Синд стрије и рударства Југославије. (Танјуг)
ижата радниа ИНЗУУ |
РАЗГОВОРИ У КОМУНИ
О Беликој_ фабрици, малом граду и осшалом =
ретеник: Одговор долази
,
кроз седам дана —
Поподневни разговор о великој фабрици и малом граду водимо у кафани старог хотела „Јадран“, јер се у општинској кући у ово време не ложи. Повремено, прилазе неки грађани и питају председника шта је са оном молбом,
— Друже Павловићу, шта Трстенику значи фабрика, шта је донела „Прва петолетка“ 2
— Препород. Не само граду. Читавом подручју од Крушевца до Краљева. Тр: стеник расте у модеран град са свим условима за савремен живот. Ту су комфорни станови, асфалт, неон, навике. Све: од друштвеног дома — до бокс-клуба.
— Шта је Трстеник без фабрике; Колики је7
— Друга половина комуне. Од 12 милијарди и 50 милиона динара бруто продукта — 6 милијарди се ствара ван фабрике. У грађевинарству, пољопривреди, трговини и занатству. Да, и индустрији. Предузеће „Др Милуновић“ управо сада бришемо из занатског списка и уписујемо у индустријски. — А без бројки, без бруто продукта, шта је ТрстеНик сам7
— Седам послератних зграда са 60 станова (видите, не да се без бројки), стари хотел, ћепенак, турска калдрма, суде се сељаци из навике, доста посла за осам адвоката, јаје на пијаци 35
динара. — И ко је онда чији: „Петолетка“ 'Трстеникова, или
Трстеник „Петолеткин“7
— То често пита ко наиђе до данас. Не може се поделити. Два дела једне целине, Допуњују се. Свако у општини прима фабрику као своју, а сви из фабрике осећају се Трстеничанима. =— . Колико. Третеничана ради у фабрици
ООСС,
ИЗВЕ
ШТАЈ
ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АУТРИЈЕ
0 ИЗВЛАЧЕЊУ ДОБИТАКА 26-0Г КОЛА ИЗВРШЕНОГ НА ДАН 26. ДЕЦЕМБРА 1963. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ
За целу срећку чији Исплаћује се број завр- се добитак шава ниже од динара означеним цифрама о 400 () 07900 200.400 32070 100.400 50910 80.400 587410 600.400 А 1 800 ] 881 4.000 16081 60.000 22521 80.000 91751 40.000 9761 40.800 12 800 2 72 800 992 4.000 06082 80.000 13892 60.000 29082 80,000 36952 60.000 42472 60.800 91792 40.000 95262 60.000 4 З 400 38453 60.400 83493 80.400 120593 2,000,400 24 2.000 4. ,84 | 600 844 | 8.000 46294 60.000 75464 40.000
За целу срећку чији
+ Исплаћује рој заве- | ге добитак означеним одтдимара цифрама 15 600 5 65 600 715 1,000, 0125 20.000 07745 100.000 38875 81.000 65475 41.000 77655 40.000 83535 60.000 16 1.000 6 76 600 06006 60.000 28786 40.000 556096 5,000.000 7 1.000 , са 67 600 п 600 907 10.000 30887 40,000 57927 80.000 346457 600,000 363067 1,000.600 48 800 д 8108 20.000 01928 60.000 26458 80.000 36658 40.000 090478 400.000 07789 40.000 9 17159 80.000 36109 80.000 307359 400.000 375959 400.000 427539 400.000
Укупно 206,712 добитака и 15 премија у укупном износу од ДИНАРА 160,800.000
У износ за исплату укључен је и везан добитак, Срећке које су извукле премије дате су у продају
заступницима:
,
Од Дин. 5,000.000 у Приштини, од Дин. 2,000.000 у Бе-
ограду, од Дин. 1,000.000 у Београду, од Дин. 600.000 у
Загребу и у Титограду.
СРЕЋКЕ 1-ОГ КОЛА НАЛАЗЕ СЕ У ПРОДАЈИ, А ИЗВЛАЧЕЊЕ ЋЕ СЕ ОБАВИТИ 9. ЈАНУАРА 1964 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ. ПРОДА/У СРЕЋАКА И ИСПЛАТУ ДОБИТАКА ВРШЕ ЗАСТУПНИЦИ ЗА ПРОДАЈУ СРЕ-
ЋАКА И СВЕ ПОШТЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СФРЈ.
ЦМ Ро
ТРСТЕНИК: Пред рат — око 2.500 становника. Од 22. марта 1952. године — када су се покренуле машине
„Прве петолетке“ — често
у разговорима и на новин-
ским ступцима. Долазе стручњаци, радници. ЈСада је овде 7.000 Трстеничана. И модеран је град и није сасвим
град.
МИЛОШ ПАВЛОВИЋ: Председник Општинске скупштине., Један од најмлађих у републици, Рођен 1931. у оближњој Медвеђи, основна школа уз стоку на пашњаку, за пушку премлад, гимназија, запослење, диплома правног факултета, трстенички председник од 3. јуна
! (
ове године, !
ата
~— Управо трагам за тим |да се купи у Трстенику, а-
бројкама. Али, гро је свакако одавде. Наравно, виши и високи кадар бројнији је са стране,
— Рекосте да су град и фабрика два дела једне целине, а недавно сте завршили преднацрт статута «о. муне. Где ће се у статуту видети град и фабрика као једног
— Статут каже да је основна карактеристика Трстевика као комуне — индустријска. Развој и проблеми који су заједнички: стварање услова за виши стандард, јачање друштвених служби, даљи културни развој итд. Трстеник сада не може много да пружи Трстеничанину. Тек: основно школство, дом здрав ља, комуналије. Снабдевањем нисмо задовољни. Сељачка пијаца је јефтинија од краљевачке или крушевачке, алџ је и сиромашнија. Телевизор може
ли ће се већ за новогодишњу хаљину путовати бар до Краљева.
— Шта грађани желе и на шта се жалег
— Од скора сам председник, али сам чуо већ много жеља. Јуди траже: станове, посао, боље снабдевање индустријском робом широке потрошње, уреднију пијацу, светло, асфалт, разоноду. А из жеља — и жалбе. Карактеристичне су код поступка око запошљавања.
— Јесте ли задовољни начином на који обавештавате грађанина о судбини жеље и жалбе7
— Нисам. Управо сада то разматра Општинска скупштина са Социјалистичким савезом. Нисмо учинили све што смо могли, Не само да обавестимо грађанина, већ да га уведемо у одлучивзање. — Када ће добити одговор онај бирач који је ју-
гем
колико сарађују...
трос нешто питао, тражио
=— Кроз седам дана. Ако је питао на збору, конференцији — одговориће му «е преко месне канцеларије или на збору. Ко се лично обрати — одговор му шаљемо писмено, на руке.
— Друже Павловићу, чуо сам од четири председника у четири града је „Први грађанин мале вароши“ можда најистинитији југословенски филм, Шта ви кажете7 — Није лако. Људи често мисле да председник може све. Понекад, и да је мађионичар. Обраћају се за многе ствари које нису председников посао.
— Ако неко од председника тражи сточни пасош — ко ту не зна што треба да зна: странка или службеник Који издаје пасошег — Пре — странка. Дође из села, навикла на кмета, најсигурније јој код" „прве власти“. Јуче један тражио да му одложим издржавање судске казне.
..
Разговарајући тако, Милош Павловић закаснио је на другарско вече поводом Дана Армије,
— На крају, друже Милоше, шта вас нисам питао, а желите да одговорите.
После дужег ћутања: ,
— Како располажем сгојим временом. Имам ли !а.
П. ПЕЈАТОВИЋ
Трстеник: како је малом граду са великом фабриком, како се слажу,
ПЛЕНУМ САВЕЗА ЛЕКАРСКИХ ДРУШТ АВА ЈУГОСЛАВИЈЕ
_ЛЕНАРИ ТРАЖЕ ФОРМУЛЕ ЗА ЈЕДИНСТВЕНЕ МЕДИЦИНСКЕ СТУДИЈЕ
— У једном клиничком центру, од 2.000 питања упућених студентима на испитима из ра зних предмета, ниједно се није односило на социјални или превентивни аспект неке боле сти.
— На испитима из интерне медицине има много питања, чак и детаљистичких, о Адисоновој болести, а инфаркт ретко интересује професоре.
— На Скопском медицинском факултету хемије и биологије не постоје као предмети. — Млади лекари Босне и Херцеговине изјављују да на факултетима нису ништа научили како се организује теренска здравствена служба.
Ово су само изводи из реферата од преко 70 куцаних страна, 5 коореферата и излагања учесника дискусије на пленуму Савеза лекарских друштава Југославије који је јуче Званична тема првог дана састанка била је — „Основна настава на медицинским факултетима у Југославији с 06 зиром на потребе здравртвене службе“.
Иако ова тема није нова, 0она изазива радозналост не са мо медицинских кругова. Јер. неуједначеност планова и про грама постала је толико акту“ елна тема да би се чак могло сећи, служећи се медицинском терминологијом — да је акутна. Изванредно шаренило наставних планова и програма на 8 медицинских факултета колико их постоји у 3емљи. нерашчићени _ појмови да ли су нам пре свега потребни лекари куративци и терапеути. или стручњаци опште праксе. неуједначеност квали тета наставе различите материјално-техничке базе факул тета, још увек понегде више а понегде забункерисан ковзервативизам наставног 0с06бља — то је упрошћена слика данашњег стања, 4 ;
Насупрот том стању стоје објективне потребе друштва,
почео рад у Београду. |
Национална патологија“је иста. И југословенска медицин ска доктрина је јединствена. Здравствена политика и! та ко. Према томе, не дирајући у самосталност медицинских факултета, ипак је неопходно а рекло би се и — хитно, изнаћи начине да се коначно из врши ако не уједначавање а оно бар приближавање и усклађивање наставних планова и програма. Тим више што је савремени раст медицинских наука у свету брз и константан. Ми морамо, према ми шљењу овог скупа. да радикално пређемо на оспособљавање таквог профила лекара који ће знати друштвене потребе и тенденције, за кога ће здравље народа а не болест бити отимулатор у раду, али који ће као свој највећи ли-
чни квалитет поседовати рационално, критично мишљење а афинититет за ново у својој струци. Том циљу мораће да се подвргну планови и програми на факултетима. Јучерашњем пленуму су при суствовали поред осталих и Олга Врабич, председник Социјално-здравственог већа Са везне скупштине, Мома Марковић савезни секретар за здравство и социјалну политику и Вера Ацева, председник Одбора за социјалноздравствена питања Савезног већа.
Пленум наставља рад. Данас и сутра разматраће се Кодекс етике здравствених радника Југославије и рад спе цијалистичких удружења.
. УНУШЕВ
.
Нако је ДОШАО до удеса у руднику Рудна Глова
Зајечар, 26. децембра
Комисија која је утврђивала разлоге _ прекјучерашње несреће у_ руднику магнетита Рудна Глава код Мајдан-пека, у којој је погинуо рудар Миодраг Ђорђе вић, завршила је рад. Из њеног записника сазнали смо неке нове појединости.
Како је дошло до удеса објаснио је и помоћник погинулог копача. Никола Радовановић. Према његовим речима, материјал се обрушио због непоштовања прописа приликом подграђивања у јами. Наиме. погинули Ђорђевић се није придржавао утврђеног реда у о+ вом руднику, већ је наредио да се наместе греде уздуУЖ ходника. иако још није био постављен десни подупирач потпорне греде.
Рударски инспектор _ је констатовао У записнику и ову чињеницу: Ђорђевић је
до момента несреће провео на радном месту непрекидно 16,5 часова, јер је хтео да надокнади раније изгубљену шлихту.
Према налазу комисије, по гинули Ђорђевић сам је крив за несрећу.
Д. ПЕТРОВИЋ
__(ТАРИ_БРАЧНИ_ЛАР УГУШЕН У ПОЖАРУ
Бачка Топола, 26. децембра
Синоћ је у Бачкој Тополи изгорела кућа Аћима Чекаро ва. Том приликом су Аћим Чекаров и његова жена Кри стина. обоје стари 78 годи, на. угушени угљен-моноксипом.. До пожара је дошло због погрешне конструкције згра де: отвор оџака налазио се сасвим близу дрвене гоеде.
Љ, МИЛОСАВЉЕВИЋ
' пошрошамчима _
Друже уредниче, · После поскупљења елек-
"| тричне енергије за домабеоградским по-.
ћинства, трошачима је обећано да ће се снабдевање електричном енергијом осетно побољша ти. Предузеће за. дистрибуцију електричне енергије „Београд“, преко лепо опремљене брошуре, обавестило је потрошаче о усавршавањима поступка око наплате и обрачунавања помоћу електронских рачунских машина, „које омогућавају апсолутну пре цизност и тачност обрачуна“ Не замерајући на многим грешкама које су се јављале, упркос „непогрешивости“ „електронских машина, јер је и за рад на њима, вероватно, било потребно извесно искуство, потрошачима је нарочито пријатно било кад су прочитали оне делове „обавештења“ које се односи на права и дужности потрошача. Цитирам:; „... да захтева од испоручиоца да му овај испоручује квалитетну електричну енергију одређеног напона и фреквенције. У том циљу испоручилац ће настојати да се варијације напона крећу у границама плус и минус 5 одсто, а варијације фреквенције у границама плус и минус 3 одсто“.
Поставља се питање да ли ми, београдски потрошачи (нарочито у појединим деловима града), добијамо за свој новац квалитетну робу, односно струју,
| и у којој мери се предузе-
ће придржава ове обавезе. Сви ми који имамо неке електричне апарате и више
сијаличних места у становима знамо шта значе те варијације. Само да напоменемо да смо у току неколико месеци променили три аутомата за осветљавање ходника зграде, а о сијалицама да и не говоримо. Избио је чак и пожар у кући због тога што су прегореле електричне инсталације, чему је свакако једним делом узрок нагло мењање напона.
Поред тога што се не испоручује струја одређеног квалитета, у, последње вђе ме смо излбжени чешћим прекидима струје без прет ходног. упозорења путем штампе. Обично се то дешава суботом и недељом преподне и предвече, кад је струја домаћинствима најпотребнија.
На крају да додамо још и то да је већина улица у пределу испод Васине улипе до Душанове, а то је ужи центар града, тако слабо ноћу осветљена да је човеку непријатно да увече пролази овим крајем.
Били бисмо необично за-
интересовани да преко ва- |
шег листа добијемо једно документованије објашњење меродавних фактора у вези са незадовољавајућим стањем у снабдевању Београда електричном енергијом, поготову што је потро шња ове „робе“ несумњиво један од најважнијих чинилаца у стандарду живота наших грађана.
Београд, децембра Мирослав Поповић, · Злата Вељковић, Тихомир Дабиновић, Јозеф Обадал, Господар Јевремова 23
Бежање у другу комуну 300: плаћања доприноса
Друже уредниче.
Органи за | запошљавање палтика У руднику олова и цинка, „Злетово“ у Пробишти пу код Штипа, у Македонији, гоубо коше законске прописе при запошљавању радника.
Свим радницима који желе ла се запосле у руднику а станују на територији лруте комуне поставља се чудан Услов. Наиме. треба ла се олјаве У својој бившој комуни и да се пријаве у неком месту општине Пробиштип. као стални становници. и тек тада могу ла добију запослење У руднику. То су изјавила че тири радника у документима. поднетим органу унутрашњих послова општине Крива Паланка. Радници села Луке. оп штине Крива Паланка. тражи ли су посао У оуднику .Злетово“. И њима је речено да се олјаве 7У општини Крива Паланка и пријаве у Пробиштипу. Кал то ураде. нека лођу.
Циљ је овог противзаконитог поступка ла се лопринос за стамбени фонп из личног лохотка уплаћује општини Пробиштип а неу корист Оп штинске скупштине Крива
Паланка. Овај допринос се. наиме уплаћује комуни гле одређено липе станује.
С којим правом руководиоци овог.рудника могу ла коше општејугословенске прогпи се и уводе лруге. који нису У склалу са нашим основним законом.
Ваља напоменути да рулник „Злетово“ већ луже време не уплаћује лоприносе из дохотка · за око 200. радника који станују на територији општине Крива Паланка, а раде У оуднику „Злетово“. Стога је Јавно правобранилаштво среза Куманово које за ступа општину Крива Паланка. поднело тужбу .Вишем поивоелном суду Македоније ла „Злетово“ у корист ове општине на име лоприноса исплати 26 милиона линара.
Кривопаланачка општина је прилично сиромашна. Око 1.500 њених становника рали У лоугим општинама. Она би остала потпуно без средстава када би сви колективи поступали као оулник „Злетово“ у Пробиштипу.
Кпива Паланка лецембра
Јован СТЕФАНОВСКИ
Неочишћени тротоари
Друже уредниче,
Ових дана пало је доста снега. а неколико дана 1е по ледица, па смо с великим тешкоћама корачали новосадским тротоарима. Довољно 1је напоменути да су се 17. децембра обратила за помоћ болници 34 лица због тешких повреда на поледици. Данас је трећи дан откако се све смрзло, а пешачке стазе нису очишћене. Има и савесних грађана који су извршили своју обавезу. али већина плочника је прекривена правим ледом. "Треба бити прави артист па прећи преко њега.
Данас сам у Улици Ивана Милутиновића видео једну жену која је носила мало дете у наручју. опрезно корачајући. Сви пролазници су страховали да се мајка са бебом не оклизне. Мајка је. а то само она зна како успела да пренесе своје дете.
Зашто ' власници зграда, дворишта и плацева не очисте лед и снег на плочнику7 Ко ће платити трошкове лечења и дантубу настрадалима% Да не говоримо о преломима костију после којих се грађани никада више неће осећати као пре удеса. Зашто власти не предузимају санкције против несавесних појединаца и установа који не чисте тротоађе.
Зима је тек почела. Биће још доста и леда и снега. И леденице на крововима и фа садама зграда представљаће опасност за пролазнике. Сто га сматрам ла би о томе требало водити више рачуна и пооштрити мере. Не треба оклевати са чишћењем и чекати да неко настрада.
Нови Сад, децембра
Раде Л. ВУКОСАВ
Улица Краљевића Марка 49
Мосш који преши
Друже уредниче,
Мост на Морачи близ настира Мораче, а Ма неколико деценија, поправљеј је последњи пут пре око и тодина. Преко њега свакоднев но пролазе стотине грађана, а
мост је дотрајао. Прети опасност да се сваког часа сруши. На то је указивано на разним састанцима организација Социјалистичког савеза, али на-
длежни још нису предузели одговарајуће мере. И мост и даље представља опасност, Манастир Морача, децембра КОСТА ВУКОВИЋ
Обећања п обађеза према
Војник | .,
к. 1 рапеди ју"
- Друже “ и) 6 Двана Ое дну,
# ЈЕ.
метара џи , ка је ухвате слав Трајковић ћи се ту затекао и.“ сигурне смоту одитељи спа! НУДИЛИ су Ву Страва. а
57! '
ЗаЕ Зар
| ф
ГР
тоамо па овај трима. вовања заслужује споменут у „Борби“, =
А
Скопје пецембоа Благоја Илијр
слема
Коме да се.
жалимр |
друже уредниче другој половини њоловини а
вео сам телефон После тога, 28. пола а Ј
сам на годишњу сам остао до 28 Кал сам се вратио сам рачун за август ша динара, За септембар =
платио 3.428 динађа. било много, За Уа , ми товжили 2.460 у .
вембар 1,955 динара укупно 10.525 пинара“ С обзиром на то да суму зионер и студент Виши + правне школе, дакде низу радном односу. а. се) имам жену и ћерку мм » лина. нико нема Јн много телефонира, Ово ми је изгл С го, па сам 14. пецемби шао код шефа биров и брачун и контоблу ПТ хода Невенке Бижи. запрепашћен кал сам с да неће да ме прими 0» шао сам поново из где нисам добио НИЖИ У бјашњење. пи На уплату за сетеџ уложио сам жалбу сам убрзо одговоб да | хничка служба ј стање бројила им јеж исправно. Међутим та ст жба није пошла да поним и линију. па да Види тамо можда није
шао ла. платимчвачун, 20 сам за октобар два'ист чуна, Кал сам уложио говор. службеница је | поцепала. Заиста нешто и" вом евиденцијом и коте лом није у реду 8 то 5 ћамо ми — телефонски (зе платници, с44 Загреб, децембра :: Јово ГОЈКОВИЋ
Чаковечка |
Чишаоница | пли коцкарнше
Друже упедниче, У
Мало место Козлук 5 Дрине, на путу Зар јељина, у задружном_ ма читаоницу са јем књига. Међутим, ло ко чита. Главну домаћин Суља, који, в кафу онима који ту “
е и најпре играју Е пи преферанс и, паран новац. Тако се овде уместо да читају књитун тају од зоре до МРША а
таоници је и те пе због карата нико Мо мала >
програм. Истина, па грађана дође да три
дневник, а онда и" сторију је сатимј Фе ју они који се К
Козлук, децембра товић СВЕТО ЂОГА 6 службених
ИЗДРНАВАЊЕ РОДИТЕЉА
ПИТАЊЕ: Родитељи су ми стари и изнемогли отац има 67, а мајка 56 го-
дина, Да лл имају право на здравствену заштиту и под којим условима, пошто је мени пре годину дана оспо рено право на њихову здра вствену заштитуг
ОДГОВОР: Према члану 25. Закона о здравственом осигурању, предвиђено је да родитељи осигураника, уколико их осигураник из држава због тога што нема ју сопствених прихода довољно за издржавање, 8» старији су мушкарап од 65 а жена од 55 година, или млађи, а неспособни за рад и привређивање, а та неспособност је равна инвалид ности прве категорије, испуњавају услове за остваривање права на здравстве ву зашти»у. Уколико дока жете да их издржавате зато што немају сопствених прихода довољно за иИзЗДр“ жавање. Обратите се над“ лежним органима социјалНог осигурања,
УСНРАЋЕНО ПРАВО НА ТРАНЕЊЕ ЧАПО
ПИТАЊЕ; Део 09 7 предузећу и У прим |
ка цу отказног робе и те право на излазак Бе
жења запослења и увек ће ми је у право и" ускратило 080 ам У дећи као разлог 7 „о послење пао а. има прав
Ме ОДГОВОР: Одреле з
на 312. | Зав едва 9 односима при да
обавези зација је ћи излаза 1
нику омогу
%
пазити ре прамацији ше 12 часова зрказне! " радник У ову одани и | ка нађе 3810 за У “ преко Завода . вање рад доуе 108 “~, аво пева по ради 7157 „а“ "рог пола вредној о. себи " сте 7 вила ње, Мај
привреди» о ифенин, па