Борба, 27. 12. 1963., стр. 7

ита. #27. децембар 1963.

Личност принесу

У бнопју 0 а У снопу одржана умечана_ академија посвећена Њ

проти Мисирнову

судооноеним данима

0 великом македонском патриоти и на књижевник Блаже Комне

Скопје, 26. децембра ових дана се у Македонији прославља значајан дазум: 60 година од изда! ва књиге познатог револуционара Крсте Мисиркова: „За македонските работи“. Поводом овог значајног да пума вечерас је у Дому синдиката одржана свечана академија којој је присуствовао велики број културних и политичких радника Скопја. После уводног излагања осе Миљовске, декана Фи лозофског факултета у Ско пју, 0 раду и делу Крсте Мисиркова, значајне личности у борби македонског народа за слободу и независност, говорио је професор Блаже Конески. У пометку излагања Конески је „рекао да Мисиркову у рево-

ков издао своју књигу „За македонските работи“ он је био још увек веома млад човек са свега 28 година. Мисирков је вршњак Гоце Делчева, Дамјана Грујева. Ђорче Петрова и других ре волуционара, који су писа ли својим именима епоху револуционарне борбе у Мекедонији крајем прошлог и почетком овог века. Само је једна деценија дру штвено-политичког рада и за Тих младих људи у оном одсудном историјском тренутку, када је револуци онарно превирање у Македонији достигло свој врхунец у устанку од 2. августа 1903 године. Крвави Илинденски устанак ниједо нео очекиване

же Конески. "— У овом моменту поја-

_ о ВКО се. Крсте Мисирков, са _“гсвојом књигом“ уза“ маке-

_ донските с работи“ коју је _ написао под непосредним "болним утисцима устанка · У наставку свог излагања Конески је рекао да је у таквој ситуацији Мисир'ков приступио беспоштедној критици оних појава које су довеле до пораза Илинденског устанка. Он је оштро прекоревао, мада то можда није увек ппактично, и руководиоце рев“ луционарне _ организације, држећи да су они одговор ви за то што се нису до краја поставили одлучно према _ разорном _ дејству пропаганде у Македонији. Једно такво супротставља ње је могуће само на основу јасно одређених националних позиција ослободилачког покрета — на осно ву позиција према којима су Македонци посебан на-

Виђења

Академски „бакарном

а далеко од " центра. Сам, али не самљен; Јарослав

није имало, сликара.

ме управо боја бакра,

луционарном покрету у Мз _ кедонији на почетку нашег века припада посебно ме-

сто = Када је Крсте Мисир-

резултате Ови млади људи, што су припремали са толико енертије револуцију, били су стављени пред суровој •> лице пораза, рекао је Бла-

само тиме конкретну историјску ситу

Димњаци што играју

Бор, децембра — Можда сте променили :

сликар У граду“. Близу, сликарског и у Кандић, "сликар у месту које низад

сетак платана на борске

У 125 и према којима треба македонски језик да се о5 орми у један нов књиже Ни језик међу остале већ оформљене словенске књи жевне језике. Према речима Конеског, оваква схва- | тања су уствари била вели Ка порука коју је Мисир-

Ков упутио са . страница св је књиге. к 5

— Мисирков се освртао

и прошлости и будућности ох становишта патриоте ко ји жели право свог. народа на слободу и самосталност, Његова основна преокупапија је да се оствари и са-

Блаже Конески

чува јединство македонског народа. Мисирков је апеловао на македонску ин телигенцију која је била подложна разним утицајима и која је била економски зависна, да се одвоји од снага које је разједињу ју и да се нађе на платформи заједничке изградње националног јединства македонског народа. Мисмрков је предвиђао непо- | средну опасност која предстоји од поделе тик | је међу балканским држа-

вама. Предвиђајући ту опеа сност Мисирков је звонио на узбуну. У наставку излагања Ко

кески је рекао да се Ми-

сирков

да анализира ацију у Македонији на по четку нашег века и одатле извуче закључке за даљи пут ослободилачког покре-

та, већ се прихватио још

и схватања 9 значају места у коме уметник ствара“

— Увидео, сам: не мора човек да буде само у пентру ликовних збивања. кад се одвоји млад (Кандић је тек превалио триде сету) може да дела, Нарав

— После Београда, тле но ло има и неких лоших сам излагао на _ Октобар Страна, Жао ми је што ниоком салољу. оосћао пошто сам видео Бразилца Гали ртније. Динамика Бора, права у У који сам дошао, помо- “ _ Какав је положај „опДА ки Је више 8 пина штџпског „сликаре У мај Г а | лом град:

А неких чудних импул __ Сам сликар мора да бпмако сте желели Фу плота, манифестације ле тај 6 платнима одрви“ пружи ликовна има ДА

Маи "сам једном при стоји тај начин сазнају ликом: желим да насликам да је уметност нешто нај-

у ећу. / човек себи дадимњаке с који се кр ЊЕ лепше што Досад сам насликао ТРиде- рује,

мотиве. У њима је ДОМИ“ кбет

мантла. бакарма боје. о рај _ — Досад три, У Тре ка ла з

нео ин одејајт 57 У а дете био сам 99

У којој је мери боравак Бе иначе, излажем. ар.

у овом граду утицао кар- ПБеотРадУ: ум изложбама

ромену ров у скоме оу % и в га. преко па длаља Да аи и длино

о МУ - „ [8

КУЈи. у Београду ЧЕ Пе- за годин уд Ите круг љу“

Трен) теже сам ке у бори еликарстват

МИ која се приближава бит ма неких при гтаи и

апстрактној, Убрајан само У бољшања. уди свим пе трупу лирски нв шће посећуј“ Му Аг к пуде п ктних сл . ајко

бела је нагињем ка он ли смо талеђе експресионизму. _ "лрогање 2 поезију и 67 .

спојиме

није задовољзвао |

по

- Приређивали сте изло.

· спореду.

учнику говорио ски

једног важног посла: да се осврне и теоретски на питање конституисања македонске нације. Према речи ма Конеског, од посебне је важности што се Мисирков прихватио задатка да изве де на чистину једно од основних питања у том процесу — питање македонског књижевног језика.

. — Од капиталног значаја за нас је, рекао је Коне ски, обрада питања македозског језика коју је дао Мисирков. Сама његова књига: је један изванредни Језички експеримент, смео и дубоко снажан, какав се ретко среће када се ствара један нов књижевни језик. Ова обрада је интересантна не само као једна од најважнијих појава у раззитку нашег књижевног је зика, већ и зато што покре ће шири научни интереси зато што је она успешно ре ализована језична синтеза која може да баци више све тла на процес формирања нових књижевних језика.

На крају излагања Коне ски је рекао да је Мисирков био једна од личности које су највише прећуткиваве у македонској истори ји све до ослобођења, Уништавање његове књиге „За македонските работи“, док се она још налазила у штампи, представљало је жесток покушај да се спре чи дејство његове смеле мисли.

— Па ипак је ретко која личност била тако присутна код нас у најсудбоноснијим данима наше нове историје и у славним дани ма ослобођења, када се по ред осталог решило и пита ње нашег књижевног јези ка, завршио је Блаже Конески. Д. НИКОЛИЋ

Умро Јосип Гостич

Љубљана, 26. децембра Синоћ око 18 часова у дБубљанској болници после тешке болести преминуо је словеначки тенор Јосип Гостич. Јосип Гостич рођен је 5. марта 1900. године у Старој Локи, у Горењској. Студирао је на Конзерваторију у Љубљани соло-певање, а затим наставио студије У Бечу. Године 1929, први пут је наступио као солиста У Љубљанској опери у улози Евгенија Оњегина, Низ година био је члан љубљанске и загребачке опере, а од 1951. Државне опере у Бечу, где је наступао све до скора.

Његова ·најуспелија достигнућа су тенорске партије у „Аиди“, „Тоски“, „Пиковој дами“, „Леонгрину“, „Проданој невести“, „Ери

са онога свијета“ и другим операма.

Јарослав Кандић

КУ

ство Бора. Резултати задовољавајући, . Колико вам то што офесор ликовног оИ а у гимназији а. Рита У ви посао пру“ жа задовољство. Само кад би било мало пише разуме вања, кад би се збили, гру исали часови, кад „пе би ило миого „прозора“ у ра

— Значи ли то да. ћете,

кико се то каже, вековати Мо

Вер ислим да живим и радим у овом граду. Много ће, међутим, зависити и од потпоре друштва, од помоћи коју ће ми пружити да бати тај борски сликарски доживљај обликујем _ не“ ком крајњом слимом коју Дош ме могу да сагледам. | С. МАРИНКОВИЋ

ска палета. Исто тако, никакве сумње да је једино репертоар онај сеизмограф

БОРБА __

"припрема се

тна У седмогодишњи паон

научних истраживања

Одржана друга пленарна седница Савезног савета за координацију научних истраживања

Проблеме и могућности развитка истраживачког рада

у жугославији, у периоду од | 1964. до 1970. године, размат- |

рао је јуче. под председништвом Авда Хуме, пленум Савезног савета за координацију научних истраживања. Четрнаест учесника у дискусији изразило је низ примедби на припремљене материјале који нису обухва- | тили проблеме истраживачког рада у области друштвених наука. као ни питања У вези са развитком истраживачког рада у области нуклеарних наука.

Закључено је да се тезе. размотре у току јануара и у | свим републичким саветима за научни рад, а да о њима поведу дискусију и стручни, односно научни савети за поједине области, које је као своје органе основао Савезни саветза координацију научних истраживања. На 0ос-

нову ове широке дискусије донеће се нацрт плана научних истраживања у идућем планском периоду.

Пленум се начелно сагласио са нацртом Уредбе о организацији и раду Југосло-

венског института за унапређивање _ научноистраживачке делатности. Према 0овом Нацурту овај Институт требало би да се оснује У угограду, са прати и проучава лаучно-истраживачку активност и рад научних установа и организацију у земљи. Институт би требало да прикупља и сређује податке о кадровима. организацији. финансирању, програмима, резултатима и начину рада ових

установа и организација. ПоРед тога он би требало да указује на тенденције и пооблеме у развоју научноистра живачког рада и да даје иницијативе за њихово решавање. Задатак Института би такође био на пружа информације о организацији и развоју научно-истраживачкот рада у иностранству и да сарађује са установама иорганизацијама које се баве научно-остраживачким радом. Нацрт ове Уредбе упућен је надлежним органима. С

Поводом 50-годишњице смрти Стевана Мокрањца

РАСПИСАН

КОНКУРС

ЗА ХОРСКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ

У жељи да 50-годишњицу смрти Стевана Мокрањца обележи манифестацијом која би подстакла 1угословенске музичаре на стварање хорских композиција, а исто тако и ла унапреди аматерску хорску извођачку ле латност. Савез музичких дру штава Србије расписао је конкурс за нова хорска дела за мешовити хор.

Конкурс се организује У сарадњи са Савезом компози тора Југославије. На конкур су могу учествовати сви ]Уу- | гословенски композитори: Рок је до 15. априла 1964. го-

дине.

Жири ће изабрати кКомпозиције које ће бити први пут | изведене на наградном такми чењу аматерских хорова Ју-' гославије у Беотралу децем-.| бра 1964, године. Предвиђају се три награде У износима од 350.000. 250.000 и 150.000 динара. као и откуп извесног броја ненаграђених композиција које жири одабере.

Извођење ових композицила биће поверено најбољим ју гословенским аматерским хоровима. На такмичењу ће учествовати десет хорова ко-

ћи ће сем награђених комптозипија извести и по једно Мо крањчево дело. Свака од кон курсних композиција биће

изведена два пута исте вечери од два различита хора. Сем жирија за композиције формираће се и жири за 0оцењивање хорова и дирите-

ната којима ће бити подеље- |

не по три награде.

Мирославу Крлежи предат зборник критика о његовом књижевном делу

Загреб, 26. децембра Председник Југославенске академије знаности и умјетно сти др Грга Новак предао је данас Мирославу Крлежи Зборник књижевне критике о делу Мирослава Крлеже као прилог Југославенске ака демије прослави 50-тодишњице књижевног рада слављеника, Књига садржи прилоге четрдесетчетворице југословенских критичара, обухвата чи таво раздобље Крлежине делатности од 1917. до 1963, године и комплетну библиогра фију Крлежиних дела.

Свечаној предаји присуствовали су чланови председни штва Југославенске академије знаности и умјетности и ве ћи број академика, (Танјуг)

задатком да ћ

Изложба керамике и порцелана У Демонстрацио“ ном центру на Теразијама у Београду

Ових дана одржава сеу Демонстрационом центру, „По родица и домаћинство“ у Бео граду изложба фабрика кера мике и порцелана из Зајечара и Титовог Велеса, Ова из ложба. поред широког избора украсних предмета и мањег броја употребног порцелана представља карактеристичан пример како поједине наше индустрије прилазе про блему обликовања и у којој

мери користе савремена иску“

ства на овом подручју.

ФРабрика из Зајечара приказала нам је још почетком ове године своје резултате и имали смо прилике да се упознамо са предметима који добрим делом садрже све елементе коректне индустријске форме. Спремност колек тива да увођењем уметника у своје редове прошири квали тет и избор производа показала је добре почетне резултате, За протеклих годину дана ФФабрика порцелана из Зајечара учинила је напредак и овог пута приказује допадљив избор украсних предмета који се одликују неким особеностима о којима треба рећи неколико речи.

Бројна колекција украсних тањира са складно одабраним бојама представља добар резултат, тако да ови експонати могу конкурисати сличним уникатним примерцима, које срећемо у продајним изложбама наших уметника. Но вост и освежење на овој изложби представља низ ваза и

Страна 7.

ИНДУСТРИЈСКА УМЕТНОСТ

Различиша сађатања

Дстаљ са изложбе порцелана

тањира који су украшени сти лизованим мотивима народне уметности из источне Србије. Ови предмети били би још успелији да се уметник није повео за богатством боја народне орнаментике и испунио скоро све површине на појединим експонатима, који сами по себи као облик већ до бро делују.

Међу предметима за свакодневну употребу запажа се сервис за воду од порцелана, који је по облику савремен али тражи даљу разраду, како би идеја била доречена до краја. Поједине оригиналне форме инспирисане фолклором пријатно делују, али ипак у том погледу не треба претеривати, јер ствари овак ве врсте имају своју намену а тиме и одређене законитости у обликовању (стилизован опанак, ваза у облику тикве са дршкама и сл,

Велико интересовање посе тилаца за изложене предмете обавезује Фабрику из Зајечара да ове напоре и поку шаје правилно усмери и да пружи још боље услове својим уметницима који желе да допринесу успеху колектива а на тај начин и себе афирмишу. Највећи број изложених предмета обликовала је Љубинка Петковић, индустријски уметник који већ неколико година показује добре резултате,

Други партнер на овој изложби је Фабрика порцелана из Титовог Велеса, представљена мањим бројем свакодневних предмета, који по концепцији и обликовању немају ничег заједничког са до

брим индустријским дизајном. Сервиси за кафу, по облику псеудо-модерни и нефункционални, са шољицама необичних димензија, украше ни златом а изведени од врло доброг материјала. Изузетак чини сервис за белу кафу ко ји је по облику коректан али обиље шаренила утиче да се форма не може да сагледа. Изложене вазе су само покушај савременијег третирања у обликовању порцелана и не успела копија давно виђених

сличмих предмета из времена када се почињало са увођењем чистих и складних обли ка уз поштовање функције и материјала. Очигледно је да ова фабрика нема проблема у технологији производње, али ономе што је основно за ову врсту индустрије, а тоје индустријско обликовање, томе се не показује потребна пажња, Познавајући произво дне могућности ове фабрике, при чему треба рећи да не по стоји облик од порцелана који не могу да произведу, ква литетно и серијски, очекујемо да ће се следећег пута бо ље представити.

Украсни предмети од порцелана допуштају да се умет ник понекад и слободније из рази м да своју индивидуалност примени до границе коју допушта индустријски поступак у производњи, Међутим када су у питању предмети који служе свакодневној потреби и представљају серијску производњу, тада је фун кција превасходан фактор ко га треба ускладити са обликом, бојом и другим елемен тима,

М. ФРУХТ

~ (ТУАНОЗНИЈЕ: ПРИЛАЖЕЊЕ НРОБАЕМИМА ОБРАЗОВАЊА

Комисија за проучавање развоја школа другог ступња. коју је формирало Прзсветно-културно веће Савез не скупштине, примила је за датак да У што краћем року размотри услове за лоношење општих смерница даљег усавршавања У овој области образовања. На ланашњој се

ЉУБЉАНСКА ПОЗОРИШНА СЕЗОНА

—_—–—_

НИ СПРОМАШНО, НИ БОГАТО _

· ТРОМЕСЕЧЈЕ

Љубљана, децембра

Стара је истина да се позоришна сезона може довољно студиозно оценити — тек кад протекне, то јест у тренутку када је пред гледаоцима разо ткривена целовита репертоар

нема

којим је могућно релативно тачно _ мерити програмску структуру и оријентацију. Та два сазнања важе, наравно, и за љубљанску позоришну ситуацију, онако како се она посматрачу оцртала у прва три месеца нове театарске се зоне.

Општа слика те ситуације је — с обзиром на прошлост _— ове године делимично измењена, Мислим на чињеницу да позоришно пуновредно живе само два театра; Дра ма словенског народног гледалишча и Местно гледалишче љубљанско, Све такозване повремене групе још нису проговориле, мако су пре сезоне прилично амбициозно на јављивале своје програме.

„Одер 57“, као најзрелији повремени позоришни органи зам, очигледно доживљава кризу и засад припрема само једну новост: драму Петра Божича „Кажњеници“. Вероватно да своје најаве неће моћи да оствари у целини, јер је нова репертоарска ангажованост љубљанске Драме У многочему нехотице и Уја Тас! испунила празнину, због које је „Одер 57" и био створен и који је ту празнину минулих година веома успешно и попуњавао. Хоћу да кажем: љубљанска Драма је свој репертоар изразито модер низовала а и довољно крити чки ангажовала у односу пре ма савременом свету. У исто време усмерила је посебну |пажњу на домаћу драму, дакле, на оно подручје које је „Одру 57" мзвојевало највишу славу, Како ће се ствараоци око „Одра 81“ понети у

|!!! ______----____-_—==- 5:

ар

новој ситуацији, хоће ли у њој наћи своје место — можтућности су, наиме, отворене више него било кад раније — хоће ли новој концепцији љубљанске Драме пркосити или се а приори из ње искљу чивати — све су то питања чије је одговоре у овом тренутку могућно само нагађати,

Некадашња група „Ад хок“ ове године се реорганизовала у Драмски студио, који је по ред чистог позоришног стваралаштва најавио и клупскодебатски начин удруживања позоришних радника и љубитеља театра. На жалост, та група од почетка ради тако изоловано и у извесном смислу снобистички, да се од свих велелепних најава _ не могу очекивати одговарајући плодови. Можемо се само надати да ће рад Драмског студија ову скепсу демантовати.

Експериментално и Омладинско позориште још ћуте и нарочито ће прво — како изгледа — на ћутању и остати. Професионално омладинско позориште се бори с неким немилим персоналним а-

номалијама, а када ' надвладало — његов радијус рада ће се лепо проширити:

поред уобичајених представа |

за омладину и децу, наиме, почело је циклус рецитала из светске поезије од оријентал ских литература до савремености, Тај програм је, наравно, замишљен као континуитет током више позоришних сезона,

Општа слика, дакле, ни У погледу колорита није наро-

чито ружичаста, иако је, на- |

равно, још преурањено доносити било како дефинитивне закључке.

Но, утолико интензивније

су оживели обе сталне љуб- |

љанске позоришне куће. Досад су приказале шест преми јера, и оне довољно _речито сведоче о програмским. и умет ничким намерама оба театра.

Љубљанска Драма је почела сезону Камијевим „Калигулом“, Дело, које веома о-

штро излаже апсурд као једину истину човековог битисања у савременом свету,

још на својој првој представи је навукло облаке полемика

то

добио је оштре оцене

дници Комисије одлучено је да се ова веома обимна и компликована област проуча ва по појединим групама про блема и уз сарадњу свих савезних органа и институција заинтересованих за развој стручних и других школа 0вог ступња.

Више посланика се на сед“

ници енергично заложило за студиозније прилажење проблемима образовања. Носиоци организације стру чног образовања. како је истакнуто треба ла буду ка-

| дровске службе у предузе-

ћима, заводи за стручно шкоство и сличне специјали зоване институџије.

(Танјуг)

им напада — и, да би традици- | формативно о гостовању љубји било удовољено, није их |љанске Драме У Пољској: усизневерила ни Љубљана. Гла | пех код строге критике и арсова про и контра било је не- | тистички веома култивисаног

шта друго, гледаоцима су даровали мало више могућности

уобичајено много, и, ако ни- |грађанства премашио је оче-

кивања. Местно гледалишче љубљан

— Париз их приликом сваке|ско истрајно наставља прав-

премијере дарује готово сто-|цем који је одредило још У

тину! — За опредељења.

протеклој сезони: жели да бу

Сама представа је у режији| де што је могуће актуелније, књижевника Андреја ЖХинга, | усмерено пре свега на домаће

била пример веома инвентив-

драмско стваралаштво, хра-

не, али ипак мало сувише те- |бро у друштвеној критици и

их буде атрализоване поставке. Андреј | сатири. А почетак сезоне је

Курент је у насловној улози|био резервисан за овогодиш-

доминирао веома експресивном игром.

и аутомати“ Дариа Фоа | представљала

Друга премијера — „Анђели | позориште приказало

њег светског слављеника Шекспира. Њему у част је то

„Два-

— | наесту ноћ“, дело из циклуса је концесију |такозваних поетичних комелакшем жанру, иако режисер | дија. На жалост, представа

Миле Корун очигледно није није достигла модерну интер-

' баш с лакоћом схватио текст, | претацију ренесансног

мај-

| Недостатак бриозности је сва | стора; режисер Јанез Врхунц, | како разлог што је редитеље | схватио је Шекспирову драм-

ва замисао остала

|рили неколико

комедијских минијатура Алек сандар Валич учек.

Фрран-

од критике

и Јуриј Со-|је

иако проблема- |представу је режирао

сувише|ску поезију сувише романтрома. Од глумаца су ство-|тично и таква фактура мајсторских | представу јако обезвредила.

је

Као друга премијера била приказана „Криминална прича“ Јоже Јаворшека, дело

„Хенри | које је 1955. године на фести-

валу југословенске драме у Цељу добило прву награду. Ради се о надреалистичко- пе сничкој и гротексним интервалима протканој причи о пи сцу који моделира своје ју-

а то значи |наке одвојено од живота и у

том настојању пропада. И ту Врхунц, но са прескромним осе-

во „Хен; ћањем за надреалистичку по

езију и са превише натлашеном спектакуларношћу,

Местно гледалишча се највише приближило својој програмској концепцији драмати зацијом односно адаптацијом Јовановићевог | и'Бауеровог сценарија „Лицем у лице“, ко ме је приређивач Милош Ми кели дао назив „Случај друта Копривице“. Представа је посведочила да је фељтонистички драматизован партијски састанак за сценску интерпретацију погодан бар онолико колико за филмски екран и представа је сјединила сцену и аудиторијум у прилично живу и живахну це лину.

У најопштијим цртама тако изгледају контуре првог тро месечја позоришне сезоне У Љубљани. А као што је рече мо још у почетку: засад се

целовитост те слике може тек _

наслутити, а стварну вредност биће могућно одредити тек када се сезона заврши.

Васја ПРЕДАН

= Ги Ене рад дан ља ара ПА ВОСЕЈ

уља

===

== |

/ Н