Борба, 27. 12. 1963., стр. 8

ГРАДСКА СКУПШТИНА УСВОЈИЛА ДРУШТВЕНИ ПЛАН ЗА ИДУЋУ ГОДИНУ

Преко осам хиљада нових станова и близу 300 учионица. — Нова возила за међуградски и љрадски саобраћај и снабдевање тржишта — За око 31 одсто већи девизни прилив у туризму

О Београду у идућој години чуло се синоћ коначно мишљење — најауторитативнији форум у граду усвојио је друштвени план. После стручних служби и близу 200 зборова бирача дошао је и на Градску скупштину ред да изрекне суд и одреди ток кретања у привреди.

Шта Београђани могу о у експозеу потпредседника

чекивати од 19642 Одговор је Живојина Крунића:

— Укупна индустријска производња, у односу на

1963, биће повећана за 12,5 целој привреди за

одсто; продуктивност рада у

9,7 одсто; реални лични дохоци за 6

до 7,5 одсто; број запослених за 2,1 одсто. Изградиће се око 8.400 станова, 152 учионице за основне и 117 за шко-

ле другог ступња,

Према плану следеће. | Индустрија: _ београдски

привредници су одлучили да се длажња поклони модернизацији и реконструкцији старих погана, посебно стварању _ високоакумулативне производње која, сама по себи, треба да омогући бржи раст личних доходака и фондова за прошире ну репродукцију. Од укупних улагања највише сред става ће добити чукарички и земунски басен. У, идућој години почиње рађање и но вог индустријског рејона у Крњачи где ће окосницу чи нити хемијско-прерађивачка индустрија. | Пољопривреда: _ основни је циљ обезбедити тржиште најважнијим прехрамбе ним производима. Очекује се да пољопривредни комбинат „Београд“ произведе око 2.300 вагона разног по-

врћа, а ПИК „Срем“ достиг,

не производњу од око 1.000 вагона.

Саобраћај: набавиће се 40 туристичких и 12 ауто-

буса за међуградски превоз

путника, 78 камиона“и 10 приколица, 106 возила мале «носивости за локални превоз. Преговара се и за куповину три брза путничка брода. Биће монтиране

аутоматске телефонске цен- |

трале „Карабурма“ и „Губе ревац“, а почеће изградња зграда 'за поште и централе на Дедињу, Вождовцу и Душановцу. Укључиће се још 6.400 телефонских претплатника. Унутрашња трговина: за-

вршиће се робне куће „Мода“ и „Универзал“, настави |

ти радови на подизању роб не куће за. електротехничку. металну и хемијску робу у Улици маршала Тита, робне куће на Душановцу и

Чукарици, |

у појединим областима треба постићи

продужити припремни радо ви за изградњу робног магазина на Тргу Димитрија Туцовића. Отвориће се самоуслуге на Бановом Брду, Карабурми, Јовановој пија ци и Новом Београду. Снабдевање: производња млека повећаће се за око 16, тов говеда за око 50, а свиња за око 119 одсто. Про извешће се око 700 тона жи | вине и 40.000 тона хлеба го | дишње

„Угоститељство: отвориће се три нова објекта — „Лон дон“, „Душанов град“, „Сту дентски град“ и ресторан на телевизијском торњу на Авали. Туризам: привредне орга низације из ове области тре ба да остваре за око 13 одсто већи промет него у 1963. Предвиђа се преко 1,370.000 ноћивања, од тога 960.000 до маћих и око 410.000 страних посетилаца. Оцењује се да ће девизни прилив бити за око 31 одсто већи од претходне године,

Занатство: пословни простор за услужно занатство биће проширен изградњом занатских,центара у Новом Београду, Карабурми и Бановом Брду. На прилазима граду отвориће се сервиси, а реконструисаће се и неко лико већих занатских предузећа. Комунална делатност: улагања за проширење капацитета водовода и кана-

Са синоћне седнице

На обали Сађе, под куполом Сајма

А на Башару – вашар

Кад на крају одлучите да Вашару окренете леђа, на

излазним вратима сукобиће- |

те се са великом паролом: „Куда7 Тамо је још већи вашар“. Схватићете да то није само виц и биће вам пријатан још који тренутак – под куполом – највеће бетонске шатре.

Јер, уистину, пут до Вашара је мала Одисеја. Најпре, због зелених аутобуса и поледице. а ту је и дугачка „Улица новогодишњих жеља" у којој пролазник једино може пожелети да буде што даље од ње. Због поле-

дице и кошаве и лампиона који „висе на пола копља“ или падају пешацима на главу.

А Вашарт Он стварно заслужује да се види. Постао

општинског пореза“. Један купац чита својој жени гласно оно што не пише: „Ако купим кошуљу од 3.000 уштедећу за аутобус 30 динара...“ Иначе, само на штанду трговинског предузећа „Београд“, колико смо при метили, стоји посебан одељак са натписом: „Овде се продаје роба са грешком“. На штанду „Србобранке“ из Србобрана купац држи' прслук, интересује га цена; фабричка2 — питаљ~

— Не, то је данашња цена, добија одговор, сутра ће бити скупље.

„„Опомињу се трговци да истичу цене своје робе. чује

се са звучника, у противном, имаће посла са законом и тржишном инспекцијом Савског венца“. У том смислу.

МЕСО

ши 7100 је 0

787.

„Бирамо најв

је, ако то треба знати. незванично: из потребе да се (на крају године) распродаје оно што се (у току године) слабо продаје, званично: да се потрошачу омогући лакше снабдевање... Једноставно. трговци наши, нама познати, заодену се у вашарско рухо. И — буде вашар. Трговачки тобоган

Високо горе у зениту бетонске капе лебде рекламни лампиони плове балони лепи и неухватљиви као шарена лажа.

Посетиоци иду у круг у округлој хали. На плочама се окреће „Есперанца" и „Ма рамица свиленица" и мараме на плавама оних који воле ринтишпил.

„Навали народе на аутодром. вртешка је још слободна тобоган су заузели тр-

говци“. — чује се са звуч-. ника. На зидовима импровизова-

них дућана карикатуре и па роле, понегде и пише: „Снижена цена за 3 одсто због

еселији излог"

Код конфекције _„БЕКО“, кошуље — 750 динара, Од подебљег порхета. Онакве

какве ћу носили кажњеници. У првим годинама после рата, Понегде на троугластим картончићима (скривеним У џеповима конфекције( стидљиво је написано: „Фелерична роба“. Код „Базарђ“ же-_ неки капути чији модели могу интересовати само етнолоте. .

„— Ова дечја бундица у ди-. нар кошта као у робној кући, чује се на штанду „Црвене звезле“ шта је са попустом због пореза7

— Бундице добро иду, ту немамо потребе за попустом. И у продавници „Рефлекса“ чизмице „иду“, па с њима и цена. 'Мада су ципеле овде знатно јефтиније, летње и друге. .

' „Видите смртоносну | тачку“ Вашар. Недостају лицидарска срца. Ту је „Вила Рави-

јојла“ једина женска без кре дита". Споменик Јоци Гур-

ману кади мирис роштиља. У бару „пребранац“, цвиле прве виолине старе Србије, шабачки Цицварићи.

У „аутобус-обданишту" цуцле на пивским флашама и пара од вруће ракије.

Онај кога је Вашар разочарао може да се слика. Брза фотографија, код приватне фото-шатре, поред живог Деда-Мраза, пет слика 300 динара. '

Онај кога је Вашар наљутио може до миле воље да за у бокс-џак. Један ударац две банке. Тако каже Мики, са косом, ала Марина Влади и седамнаест година. Мој ударац је 290 килограма, каже. Могу и више, али ми је рука отекла, знате, ја сам дактилограф, на одмору. а код тетке сам хонорарно, она је власник справа. Љубиша из Ђуринаца забацује шајкачу и торбу. помиње свеца све док се бокс-кабина не заљуља из теме-

ља и каже: „Много , фина справа...“ Са округле куле, џинов-

ског бурета, грлати менаџери довикују: „Видите смртоносну тачку, У зиду смрти. Вочаз Живота Милојковић из Параћина, 34 године. Без конкуренптије у свету. Сто динара...“

Вашар. ~ на Вашару вашар. ~ А. ДРАГОЈЕВИЋ %

"ви за снабдевање у

лизације највећим делом треба да обезбеде довољне количине воде током целе године. За потребе градског саобраћаја набавиће се више возила, а прошириће се и неке улице у граду.

Ово су, углавном, најва- ||

жнији задаци које треба о- | стварити у 1964. За њихово испуњење постоје реал- | не могућности, а гарантија | је и замах који је београд ска привреда узела у ово; години. Планске обавезе из 1963. привреда главног града је не само остварила већ и премашила.

У дебати о друштвеном плану учествовали су Стојан Јарамаз, Чеда Јовићевић, Драгиша – Ристановић, Јосип Папић, Мома Будиса вљевић, Драгољуб Пејчиновић, Велимир Костић и Ни кола Кокотовић,

Градска скупштина је синоћ усвојила и буџет и поред више одлука и решења прихватила информацију о извршењу програма резерзим- ском периоду. Изабрани су и поротници судова и чланови неких савета. За потпредседника Привредне ко море именован је Миодраг Димић, док је Владимир Живанчевић постављен за управника Етнографског му

| БОРБА

ВЕЋА ПРОИЗВОДЊА - ВЕЋЕ ЗАРАДЕ |и

После низа хладних дана јуче је време би| ло топлије, То је била добра прилика за „обрачун" са остацима прљавог снега и леда на Теразијама. На коловозу и тротоару лед је толико попустио да се могао лако одвајати од асфалта. Поред радника који су га лоптама уклањали нашли су се и перачи улица. Ја-

зеја. Д.

" Веће. цене

расположење

Уллце, нарочито центру града, улази теште ц, кафане _ ових дана пуна су тродавама разноврсних _ честитки. Свакако, добро је што је уочи Нове године избор честитки већи него ражије.

Међутим, њихова тро даја, итак највилце личи на безобзирно зарађивање на рачун нового дилињег, расположења грађана. Нашме, исте ч= ститке на два различи- , та стола, која су у нето , средној близини, кошта | ју различито – негде де сет, негде двадесет дина. ра. У кафанама — три. ц четири тита скупље. Цене се за неке честитке свакц час мењају "= стално се — повећавају. !

+" Јуче пре четрнаест ча сова, кад је навала на, честитке била очиглед-

на

на, присуствовали смо о ваквом дијалогу:

— Дајте ми једњу одо | вих, каже грађанин, тра жећи једну скупљу ти ле ! тј честиткуј.

— 250 динара,“ каже продавац ц _ задовољно се смешка, а

— Подигни цену „тим честиткама на — триста динара, каже продавац свом колеги. Видили ка ко иду...

Познато је да се исте честитке које се на улм ци продају по десет или дванаест динара у књижарама могу добити за тет динара, чак ти без гужве. Углавном, цене честитки које се тродају на улицама најчешће су за сто и двеста тпосто веће од цена у књи жарама. Продавци кори сте новогодишње растоложење ц новогодишње обавезе грађана и тподи-

жу, _ несметано, цене | „својој роби“. Уствари — веће цене на

расположење. Поред то га користе и дозволе за продају које су добилт у отштинским скупшти нама, а које их, изгледа, нису ничим обавеза лље, нити ит ко контролице колико неотравда но зарађују на основу те дозволе. у

Бг. Ш.

Ма од 5

ЗБОГ ЛАЖНИХ РАЧУНА ПОЛАЈНУ РАЧУН СУДУ

Пред Веће петорице Окру жног суда У Београду, коме председава судија Димитрије, Милорадовић, јуче су изведе ни. Живко Антић, пословођа продавнице „Керамика“ преду зећа „Радиотон“, затим Јелен Матић, магационер, Видосав Првуловић, набављач, и Љубо мир Баћановић комерцијални руководилац сва тројица службеници' монтажног предузећа „ИзЗбор" из Београда Према оптужници, они су од мар та 1961. до јуна ове године, зло употребом службеног положаја, оштетили своја предузећа за велике новчане износе. -

Лавовски део од 1,805 750 динара, припао је првооптуженом Живку Антићу. Он јепре дузећу „Извор“ дродавао веће количине гвожђа, металних це ви, лима и друге робе. На рачунима, које је достављо „Из вору“, Антић је, према ранијем договору са службеницима овог предузећа, уписивао веће количине поменутих артикала него што је такве робе заиста слао. При томе је и

цену дизао у просеку за 20 ди нара “по' килограму. Овако 0остварени вишак оптужени су делили између себе. 3

- Оптужени Антић признао је пред судом да је узео близу "двамилиона динара, али да је од те суме 300.000 динара потрошио чашћавајући набавља че како би их приволео да њетовој радњи купују: да је 30.000 употребио на увођење во довода у својој кући, а сав о стали новац потрошио „затрпа вајући“ мањак продавнице | „Керамика“, која је пословала | са великим губитком.

Друга двојица оптужених Је лен Матић и Видосав Првуло вић _ такође признају да су правили лажне рачуне' сарађу јући са Антићем. четвртоопту "жени Љубомир Баћановић твр ди да није имао никакве одно се са првом тројицом

Претрес се наставља.

ЈкК

| новопросечених улица. појав-

ким млазевима воде они су уклањали исит-

њени лед и прали плочник.

СНЕГ ОДЛАЗИ

буде запрљан.

Док су радници градске чистоће „умивали" плочник декоратери су чекали да наставе постављање лампиона и других новогодиш њих украса. Ефекат заједничког посла једних и других може већ данас да се види,

Јучерашња акција на Теразијама допринеће да центар града за празник буде лепши. Наравно, ако снег поново не падне и не

Ј (Снимио: А. МИШИЋ

ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ УМЕСТО БЕСПРАВНИХ КУЋЕРАКА

Рушиће се 759 бесправно подигнутих објеката на Вождовцу, али ће се пре тога припремити за традњу парцеле у Кумодражу и обезбддиће се такозвани комунални минимум

а овим теренима

Заједничка седница Општинске скупштине и Општинског одбора ССРН Во

ждовца одржана пре два да |

на била је посвећена најкомпликованијем – општинском проблему — бесправној градњи.

Закључци који су донети на овој седници, ако икад постану чврсте одлуке, дозвољавају наду, чак сигурност да ће коначно почети да се решава, ад на крају и решти „овај проблем.

Одборници су се сложили да је: „... потребно све бес правно подигнуте зграде постепено уклонити и лицима која у њима станују омогућити изградњу породичних стамбених зграда на грађевинским парцелама у приградским насељима. Лицима која су бесправно подигла зграде до 25. ХП 1963. године омогућила би се бесплатна додела грађевинског земљишта и пројекти за. изградњу станова у приградским насељима. Тренутно, на територији ове општине има 759 бесправно подигнутих станова-чатрља, које никако не могу да се уклопе у регулационо-урбанистичко _ лице Београда. Њиховим влас-

· Први београдски трамвај

На почетку ХЛХ века, затечена турска калдрма у београдским улицама билајлјеу очајном стању. Стога се већи ном ишло пешице или на коњу. сем у изузетним приликама. „кала се за невољу ишло и колима“. Кола су имала волујску вучу. јер коњи тала лош нису били презани у кола. Кола односно каруце за коњску вучу. била су права реткост у ондашњем Београду. Она су служила више за репрезентативне сврхе поједи јечх личности. него као ствар на потреба за лакше и брже прелажење простора. Кола за коњску вучу имали су 1837. године у Београду само кнез Милош. београдски паша. ми трополит и Јеврем Обреновић, И порел овога кнез Милош ће обично. јахао коња „док су једне каруце. лаке и не скупоцене ишле за њим у које би седао тек кал је киша“. .

Са оправком старе турске калдрме. као икалдрмисањем

љују се у Београду и први фијакери. као превозно сред ство грађана. Али са фијакеомстима било је лоста незгопа. јер се нису приложавали одређене тарифе. већ су обично за једну вожњу по гра лу наплаћивали два линара, а ло Топчидера и натраг један «'п по дукат, Када се узме У обзир ла је У то време лукат

вредео 60 гроша или 12 дина-|| |

па. онла се види ла је мали број грађана могао ла користи фијакер. чија је вожња

била окупа. и зато се све више наметала потреба за: јед-

да

ницима омогућиће се у току неколико наредних година да изграде нови дом на земљишту за то одређеном, без опасности да ће по ново морати да се селе. Истовремено, на тим теренима (засад Кумодраж и Бели Поток) обезбедиће се такозвани комунални минимум: вода и светло, уз већ постојеће објекте друштвеног стандарда, школе, продавнице и саобраћај. :

Дивља градња била је ранијих година спречавана искључиво административним мерама. Преко ноћи никне објекат, кад наиђе комунална или грађевинска инспекција (на Вождов цу још и данас у обе инспек ције има укупно осам инспектора!), направи се записник, пријава, донесе се одлука о рушењу, затим жа лба, поступак се отеже три месеца, а онда искрсне социјални проблем: велика породица, болест и слично. На крају — кућица ипак остане. Понека се и сруши, нарочито ако инспекција стигне док је још у градњи — али, увек се више изградило него што се срушило. Закључци које су донели одборници на последњој се-

ним јефтинијим средством.

Ово горуће питање Београрешено је првог октобра 1892, године када је свечано пуштен у саобраћај први трамвај. који је био са коњском запрегом. На првим трамвајским пругама _ (било их је свега четири) ишле су отворене приколице. које су ВУКЛА По два коња. који су целим путем касали, Свака кола имала су по три пара коња. која-су смењивана свака два часа. Једино део пруге од железничке стагице ло

превозним.

Успомене, "записи, докуменша

Трамвај с коњском

не, регулишу и проблем евентуалне бесправне градње убудуће.

Све кућице подигнуте бес правно од 25. децембра ове године рушиће се без икакве општинске обавезе да се њиховим власницима до дељују бесплатне парцеле.

То не значи да ће се спре чавати индивидуална породична градња, али она ће бити дозвољена само у за то предвиђеним деловима општине. А нове зграде мо раће да одговарају свимур банистичким и хигијенско -техничким условима.

дХ.

елом Потоку. дници општинске 54

АНАДЕМИЈА ПОСВЕЋЕНА ДУШАНУ РА

Крушевац, 26. децембра Вечерас је у Крушевцу одр жана "академија посвећена 25-тодишњици смрти др Душа на Радића, књижевника. На академији су о Душану Ради ћу као лекару, човеку и књи жевнику говорили књижевни ци Добрица Ћосић и Живко Милићевић и професор Адам Стошић. После академије одр жан је музички програм и чи ни су радови Душана Радиа. Говорећи о Радићу Добрица Ћосић је, између осталог, казао:

Официрског дома (угао Улице. Маршала Тита и Масарикове) имао је четворопрег. Мењање запрега ишло је нео бично брзо. „Коњски трамвај“ ишао је од Калемегдана ло Славије (данашњи Трг Ди митрија Туцовића) за 18 минута. Први електрични трамвај уведен је 1893, године на Савској. а ускоро 1894, и на Топчидерској линији. дугој пет километара. После Савског и Топчидерског трамваја уведени су електрични трамваји и на осталим линијама. постепе

"ална орићента. и београпских па

ња.. опрема и = пар

школа салржај ње

питање. образова итд. све до рада ла_самог Савета енд кан је Чуче жирије за лод 5 " . барске нагоаде зраке

лената И ученика ме ~

„Доситеј Обрадовић“ у

је и ппедлор тема за студенти и ученици ти палове којима ће 4

сати за Октобарску > |

Боло Чаушећ МИО МИТ

Скопје, 26, Председник Комисије за верска Македоније Боро примио је данас арууете па охридског и сколее миртополита | . Лоситеја. Разговор“ о неким актуелним ма односа са Маке православном пркво | Чаушев је данас прво и председника км старешинства Исла ске заједнице у Мај ји Хаџи Бедри ефенти у, мида са којим је разтовио питањима ол узајауне тереса, (Танјуг)

ћи почео ДО раду

После вишемесечнор. оеђивања и реновирањ ново је отворен „Ли модернизацију овог ста гоститељског објекта је 21 милион динар „Лион“ има укусно уре сторан. кафану и салон места. који ћа поред моћи ла се користи за пош не састанке и банкете, ће највероватније ралити 6 ујутру ло 02 часа . дана. Такође су преур просторије кухиње, љен је посебан смештај намирница гардероба и отворен по излаз за особље запос; локалу. ЊЕ

пало |

— Душан Радић је преко сто прича, обја! књига приповедака на. У народу где још увек. најређе љ: ло, историчари књи њени теоретичари, педагози, сасвим су ли Душана Радића,

ту од 0

Тај заборав је дуг, НЕПРЕ__

сновен, упоран: он | пи

ведан према "али

и представља губитак и «

културе.

а +. " К

но, тако ла је последви! ски трамвај“ повучен “ браћаја тек 1908. места колима су била 32 и за седење и 16 3 ' | платформи. Возна штала је лесет пара ским линијама. ра на Топчид : Београл је само ме после Париза. ја после Берлина. „алум! електричну | 6; електричне 70 5 . тада имао око Зека. ка. 214 улица М