Борба, 28. 12. 1964., стр. 13
Истраживања ледених површина Земље
12.
· Двадесетог јануара 1938, године Џапањин бележи: „Живимо само на, једном ма лом комаду леда, који је ста лно у покрету и који се моз пЕснвста или преврџу-
Петнаест дана доцније ледоломац ·„Мурманск“ објавио је вест: „Санта леда на којој се налази Папањинова станица, „Северни пол број један“ управо се распала. Папањин и његова три при
јатеља нашли су уточиште.
на Једној узаној санти која великом брзином плови ка југу. Није им пошло. за ру„ком да спасу своје резерве намирница. Са њима смо у радио вези, али не знамо та чно где се налазе, ПШапањинов глас слабо се чује. Они су смирени и имају поверења у нас.“ 5
Тек 19. фебруара 1938. године „Тајмир“ и „Мурманск“ пронашли су Џапањина и његове другове,
У новије време рад и живот на поларним станицама је нормалан, као и на сваком другом месту. Преко Се верног пола лете авиони на редовним линијама, а 1958. тодине америчка '
атомска
"подморница „Наутилус“ про тла је испод леда Северног пола. Овај подвиг су извеле и совјетске подморнице.
Недокучиви Јужни пол
· Тодине 1900. Антарктик је био непознат. Лед, око Јужног пола привлачио је истраживаче, али сурове климатске прилике отежавале су освајање ове тачке. До"душе, још 1897. године белгијски капетан Герлах повео је једну експедицију с намером да допре до Јужног пола, али лед је спречио смело путовање брода „Белгија“ на коме су се налазили и Амундзен и Скот људи који ће се прославити доцније као први који су однели победу над Јужним полом.
Чим је почео двадесети „век, истовремено су се почеле спремати. четири екс"педиције: штедска. енглес"ка, немачка и шкотска. Прва је кренула немачка екс'педиција коју је предводио фон Дугалски на броду који је за ову прилику специЈално грађен по прорачунима чувеног физичара Гауса. Двадесет првог фебруара 1902, Дугалски је унео на сасвим белу карту Антарктика земљу којој је дао име Кајзер Вилхелма ЏП. Али, лед је заробио ову експедицију. У то време појавили су се и Енглези у Росовом мору. Земљу коју су открили назвали су земљом Едуарда УП. _ Ову знамениту експедиц ЈУ предводио је капетан Ро-
-берт Скот. Три члана експе "диције 2. новембра 1902. тодине, напустили су борд
8
Е. ЦРТА: МИЛОРАЛ ДОБРИЋ
Чувени истраживач Јужног пола Амундзен
1
»Дисковери“ и санкама са псећом запрегом упутили се према југу. После два месеца хода стигли су до Росове баријере која се налази на 79'% јужне ширине, али даље нису могли: сви пси су угинули, а људи су били исцрпени после пређених 610 километара. Са истог брода кренула је још Једна експедиција и стигла 3. јануара 1908, године на праг антарктичког платоа. 'То су били, у ствари, први људи који су видели ову област. Наредне — године Скот је поновио овај подвиг, пробивши се још 300
километара у унутрашњост копна.
Када су карте нетачне
. Шведска експедиција коЈУ је предводио професор Ото Норденшелд, дошла је на антарктички континент преко Веделовог мора, на броду „Антарктик“, Зиму су провели на острву –Снов Хил, а у пролеће су почели са испитивањем. док је брод требао да дође. по њих у то ку лета. Међутим, лед се ни
је топио ни у току лета и
Норденшелду није остало ништа друго него 'да-теши људе и да их припрема за још једно зимовање. Хране је нестајало па су се оријентисали на лов на пинтви ве и фоке. Прошла је и дру га зима, а „Антарктик“ се није појављивао...
Једног аутра, стражар ко ји је осматрао непрегледну ледену површину очекујући брод, приметио је три си луете које су милиле по ле ду. очигледно на измаку снаге, Када су им пришли, измучени људи нису могли дуго ништа да кажу... Тек је професор у њима препознао три члана „Антарктика“. Шта се догодило са овим људима2
Капетан Ларсен, заповед-
ник „Антарктика“ када је увиде да лед не дозвољава трагања за екипом, сматрао је за своју дужност да о то ме извести Норденшелда, Пешке су кренули да их траже три члана експедици је са брода: др Андерсен, по ручник Душ и један морнар. Брзо су закључили да је карта по којој су се кретали сасвим погрешна, те су се оријентисали насумице. Већ су били близу Норденшелдове базе. када је почео лед да пуца: пред њима се појавило отворено море, По шли су У полукругу желећи да се врате на брод, али нису га нашли тамо где су га оставили... Брод је, под притиском леда, потонуо 3. јануара 1903. године. Посада брода се сместила на острво Поле и провела зиму у тешким условима. у
На молбу Шведске, Арген тина је упутила један брод који је, после три године,
пронашао и спасао шведску
екипу.
Шкотска екипа није имала жртава и двогодишњи боравак на Антарктику кру нисала је открићем многих нових области Јужног пола.
· Одисеја брода „Француска“ Др Жан Баптист Шарко продао је све што је имао да би купио брод који је на звао „Француска“ и опремио га за поларна истраживања. Кренуо је: из своје до мовине августа 1908. године са шест научника и официра и 14 морнара. Зиму 1904. тодине провео је поред остр ва Вандел, а када је освануло пролеће (крајем децем бра 1904. кренуо је бродом даље на југ. Изненадна олу ја захватила је брод 11. јануара 1915. године и само чудо је сачувало ову орахову љуску на таласима по ларног мора. Стигли су до области које нису постојале ни на једној карти: уздизало се пред њима пет врхова који су досезали 1.500 мета ра висине, али је обала била тако стрма да се нису укотвили. Назвао је ову 06ласт Лубеова земља (по имену тадашњег француског председника). Пун оптимизма Шарко је наставио истраживања али његов брод вије могао да издржи притисак леда. После тешке ха варије морао је напустити брод и вратити се у Францу ску.
Први људи на јужном магнетском полу
Више среће имао је истра живач Шаклтон који је бро дом „Нимроуд“ дошао јануа ра 1908. године у антарктичке воде. Приближао се тзв. Великој баријери и искрцао се на острво Рос. Имао је си бирске псе, поние и један аутомобил-трактор са гусеницама. То је биб први аутомобил у поларним областима. Циљ експедиције је био да утврде разлику изме Ђу магнетског и географског пола.
Базу су поставили на 20 ем од једног угашенот вулкана и три члана екипе успела су да му освоје врх
"висбк прека 4.000 метара. - Ш!аклтон је утврдио"да се лед Велике баријере пење и спушта за време плиме и осеке. Да ли је то био доказ да се велики ледењак, по површини већи од Француске који се бескрајно про теже према југу и на чијем се челу налази Велика б6а-
ријера — не налази на чврстом тлу. већ плови по водама Росовог мора
Петог октобра три члана екипе: Наусон. Мак Кај и Дејвид доспели су до Викторијине земље и пошли у правцу магнетског пола. Ишли су трактором. али после неколико километара одустали су од механизације и наставили пешке, вукући саонице са материјалом и опремом. Било им је потребно две недеље да би прешли ледњак Ларсен дуг свега 30 км.
Најзад, 15. јануара 1909. године, после више од четири месеца пешачења по леду доспели су на магнетски пол. То је била велика победа науке почетком ХХ века, јер су створене _ могућности за проверу низа теоретских поставки о Земљином магнетизму. Али, екипа је же лела и да постигне оно о чему су остали истраживачи само сањали: да се пробију и до географског пола, који се не подудара са магнетским.
(Наставиће се)
ОДРЕ СО
Понедељак, 28. децембар 1961.
РТА) Уместо отовеам гвожње. 28 ехп (1661
БРОЈ: 3.798
Водоравно; 1. Индонежански назив за Целебес; 2. Иницијали оснивача пр вих путничких 8генција у свету начини поступања и понашања — хемијски знак за ниобијум; 3. Оквир безалкохолно пиће — врста лирске песме; 4. Нотес, бележник — река у СССР: 5. Врста мотоцикла — птица из породице врана; 6. Државна благајна — хемијски знак за празеодим — град У
Р
чехословачкој; 1. Јужно воће — машинска дизалица — женско име; 8. Борби за успех у животу.
„Побуне између
Усправно; 1. Писац
вешаних“; 2. Мореуз Јиланда и Норвешке; 3. У филозофији највиши степен са-
знајне свести један занатљлија — свеза; 4. Наша река кратица за на пример — озна-
ка за аутомобиле из рања, 5. о + И ра МИ ава
"једна електродаг— узу 6. по.
тврда да је нешто виђено и одесбрено — предео; 7. Дуг временски период — симбол сеља-
азила те
лез плату о ПАРЉУТНИВАА
У воеби ла словолУ 0 та НИЈЕ С ривејјЕ
(ТИЛ ОРЕИЗАНИЋ НЕГО ТРИ 7893 хаосу БЕБА ЈЕ ЊУЕПОС ТД ТАИ РУШИ Е ГРУБТРАО #ђ4 КЕЗАЈУ ТОГТОЗЕ РЕЂА ЈТРРРТА О РЕЗЕ СТАРИТЕ-
~
БЕК! МЕРУ овфаАРМА
ше'злесЕтготиш. у #биг КОЕА БИ Цу ЗЕРО РТ | ЗАЛРУГЕ а ко РЛРЗРО ЈЕ ЗА #13 ДЕСПОТОВИЈАА, коре чувџа стата од своге дЕСЕТЕ ГОРЕ, Г7ЕЗЕВИЈ СРЕ ОВ 7 северу моди У СТЕКАО ГЕД ЈУ
Г
Х АНИЈЕ НИЈЕ ~ Би7О З772421А, | СА РА » РАСТА ВИЈКА 3507 МЕЛОЛТАТКод РАСТА ТАД У КРАЉЕВ ДКС СРЕЗУ њЕ АЕ 22 огеовие ааотЕт, 5 ПЕскОВАТАОМ За, А У ЗАЈЕТАРском 18
27
штва — негација; 8. Италијанска потврдна речца — параф
— ознака за полупречник круга; 9. Савезна држава у САД; 10. Наша кошаркашица. (Е.)
РЕШЕЊЕ БРОЈА 3.198
водоравно; Тренер рекс; 4. Кино — Тара; 5. Крим
1. Ама — сир; 2. авет; 3. Барони
"“
— оцат; 6 Бром — тресет; 7. Кану — Канада; 8. Кас — иби. Т. Б. (Томаш
(Бора Костић);
Усправно: 1. Бата) — Б. К. >, рак — крак; 3. Мери — Ро"на; 4. Анонимус; 5. Ено — мтК; 6. Рит — ора; 7. Сарацени; 8. Ивер — Асаб; 9. Река — теди;
10. Т. С. (Тибор Секељ) — та.
Стварна неприлика је имала да наиђе тек сада. Присетио се свог разговора са лор дом Ашом. Сећао се и доласка месног полицајца, који је постављао бесконачна питања и све то бележио у свом нотесу. Сећао се и журног доручка, који је појео У кухињи своје виле, док је Синтија Дру-седела преко пута њега и преклињала га да јој каже шта има на уму. |
После је Берт Милер обавестио полицијског инспектора у Хаугстону и пожурио да негде нађе аутомобил, којим би пребацио са станице представника Скотланд Јарда који је долазио из Лондона возом.
То је долазио инспектор Хадли.
Упркос Синтијиним питањима и свом обећању, Дик јој није рекао ништа, Није могао да јој говори о Лесли. Чак ни лорд Аш није знао ништа одређено, иако је изазвао експлозију оним својим речима „Шта чујем, да је Лесли Грант убица;“ Међутим, испоставило се да се то односи на нека причања локалних дама. Само оговарања, оговарања, оговарања! Дик је могао да се закуне како је лорд Аш покушавао да МУ нешто каже, да му нешто саопшти и да укаже на нешто. Само, шта
— Хеј, ви тамо! — позвао га је глас са стазе.
Сада је већ било врло топло. Осице су зујале у воћњаку. Бил Ерншу је прелазио преко врта према вили.
— Закаснићу у банку — рече он, — али сам мислио да би било боље да свратим овамо. Гадна ствар, зар нет
"Дик се сложи да је тако. — Где сте ви чули о овоме2 — упитао је он.
Ерншоу климну главом преко свог рамена. — Стајао сам пред Леслином кућом и разговарао са оним са оним магарцем Хорасом Прајсом. — Његово се чело намршти, јер то није био језик управника банке. — Полицајац Милер је пролазио на бициклу и испричао нам све.
Ерншоу је био обучен у лепо скројено одело и по свом држању и шеширу подсећао на Антонија Идна. Волео је хумор, био добар послован човек и одличан играч бриџа. Припадао је резервним официрима и претендовао да добро пуца из револвера.
— Баш сам мислио, Диче, — наставио је он — о тој пушци... — Дођавола с пушком — прасну Дик
са непотребном жестином, због чега га Ерншоу изненађено погледа. Било је то због нерава. — Хоћу да кажем, — исправи се Дик — да сер Харви није погођен, Он је...
— Знам, знам. Али, видите, — Ерншоуве црне очи прелетале су дуж фасаде виле. — Зар вам није пало на памет, можда се наравно варам, да било ко да је тај што је пуцао из пушке, он мора бити најважнија личност у целој ствари“
Дик затрепта у њега.
— Не, свакако ми није пало на памет. Како то мислите
— Ето, претпоставимо да има нешто чудно у овој ствари. Претпоставимо да се очекује да сер Харви није извршио самоубиство — Али, он је извршио самоубиство! Зар не верујете у истрагу7
— Искрено да вам кажем, — насмеши се Ерншоу — толико се чудних ствари догодило да не знам у шта да верујем. (Кроз Ерншоуа као да је говорио глас целе варошице Шест Јасенова). — Него, — додаде Ериншоу — нисам вам јошт честитао на зарукама са Лесли. Добра срећа и дуг живот! Х и ит; •
— Хвала.
Дик просто осети физички бол у грудима, као кад човек покушава да сузбије плач. Ерншоу је изгледао мало збуњен. —
У тој соби,
Шта сам оно хтео да вам кажемт — Он климну главом према прозорима дневне собе, — Немате ништа против ако уђем и и погледам
— Ни најмање. Ја нисам из полиције.
Ерншоу оде на прстима до десног про- | зора и провири унутра. Заклонио је очи шеширом и посматрао призор. Затим се вратио намрштен. “
— Несуђени убица — рече он, показујући на гранични зид поред стазе, — се крио иза тог зида да би пуцао, Неко је упалио светло у дневној соби. Све је то у реду! Али, онда је главна ствар у томе да је лице са пушком могло да види ко је био
Дик полако устаде. Ј
— Та особа, — продужио је Ерншоу јесте сведок Она би могла да каже како је сер Харви био сам и пошто та особа није знала да ће жртва себи дати инјекцију цијановодоничне киселине, она је пуцала У њега. Или, она може да каже како сер Хаови није био сам, већ да је неко био У соби. У оба случаја, ствар би била решена, зар није такот
Дик климну главом, бесан што и сам то није увидео. — Не бих рекао да је тако — рече он, насмешивши се кукавички. Уосталом, ја нисам рад да се мешам у детективске послове. Ја само чекам да дође тај детектив из Лондона. Позваће сведока да се појави и...
— Али, сведок се неће појавити! Ако то учини, њега ће оптужити за покушај убиства. — Зар му полиција не би могла обећати имунитет:
Ерншоу стави на главу свој шешир а ла Антони Идн и рече: — То би се косило са законом; колико ја знам. То није мој посао и морали бисте да питате мајора Прајса. Али, мене нарочито занима та пушка, Где је она7
— У дневној соби, Милер је већ разгледао. Имате ли неки посебан разлог за“ то7
— Пре свега, — одврати Ерншоу — то је моја пушка. Сећате се да је Прајс позајмљивао пушке за своје стрелиште7 Друто, ваљда и ја представљам нешто у овом местугНије важно, идемо унутра.
Он се насмеја, али је тај смех звучао мање убедљиво кад су ушли у дневну собу: Поглед на леш, са оним полуотвореним и пиничним очима, деловао је непријатно. Ерншоу се брзо осврте око себе, спреман да изиђе, кад Дик подиже пушку.
— Не плашите се да је додирнете, Биле. Ја сам већ поквахио било какав отисак прстију на њој. Је ли то ваша пушка7
—_ Јесте — одговори Ерншоу — Видите... — Станите мало — прекиде га уморно Дик, — Ако намеравате да ме питате ко је
украо ову пушку јуче после подне, ја сам већ изјавио да не знам. Сигуран сам да то нису учинили ни мајор Прајс ни др. Мидлсворт, пошто се сећам да су они однели сер Харвија. Лесли и ја исто тако нисмо узели пушку. јер смо били заједно. Тамо више није било никог, све док ви нисте дошли и рекли да ћете се побринути за пушке.
— Ако је ико узео ту пушку. онда је то био Прајс — рече Ерншоу смешећи се.
— До ђавола, Биле, није могао! Није могао да метне пушку у џеп или да је сакрије испод капута. Добро, није важно. Можда ја видим планину од ситница.
— Ипак, ја мислим да се сер Харви није сам убио, Диче. — рече Ерншоу.
— Можете ли објаснити како је ико могао да га убије7 |
(Наставиће се)
у _Б. Чушкар
НЕУСТРАШИВИ
21.
„Није ли резерва мала, упита Шајче.
»„Можеп' ли да ми кажеш одакле да узмем вишег Чак мислим да и њу треба поста вити тамб, изнад језера лево. Могу да нам зађу иза ле ђал.
Почело је припуцавање, Ра стојање је била све мање. Борба се постепено разгар=ла. Одред је пуцао, али само са одређених места. Права ватра се тек очекивала.
Али, фашисти као да су оценили слабост одреда. Упутили су јачу јединицу тачно према незапоседнутом положају. Да би их у томе спречио, Карпош нареди да се отвори ватра са свих запоседнутих положаја.
Поп доноси муницију
Утом дојури старешина ма настира. Носио је торбу са доста муниције за пушкомит раљез. Сав задихан, разбару шен и знојав, скрете пажњу команданту: „Леђа.:. Чувај
ПЕР 1 ФОРСИРАЊЕ МЛАДИХ
7тосттит СЕТО #71 РИТА ФРОДО | МТАНЕ МАДОНЕ,
| 34 тера
ДРУГА УТАУћи
пАРПОШ
те леђа... Они тамо опхољавају..., — показивао је руком на критично место. „Знам стари. Хвала за муни цију. Сада ћемо ми...“
Своју златну резерву — са Бранком послао је на тај по ложај: „Сада ћу и ја тамо. Нека се и „ћопо“ пребаци. Ни шаните добро...“
Тек тамо, на месту где је и он пошао са резервом, раз торела се најжешћа борба. Бу гари су били приковани за тло. Напред нису смели. Тада је наређен јуриш.
Изненађење је било толико да су се они потпуно помели. Паника је захватила редом, део по део њихових једини ца. Карпош је тада наредио да се са свих положаја пође у јуриш. Експлодирале су бомбе, а онда се свуда чуло једнодушно: „Урааа... – Титова војска...“ |
Нико више није могао да задржи те деморалисане вој нике за чијим петама су бор ци одреда непрестано понав
љали: „Заламај... Живе... Хватајте живе!,,, Требају нам...“
· Прогоњени тим повицима,
га 34
ве паљевине засеоку
ла
У Васиљковом
У том се и патрола вратиса обавештењем: ли су Васиљкову кућу.
ћи овамо, сигурно не би да лазили
Пострет грема
„Запали Котарлаку
Не
знамо шта је са њим. Они 8 Убрзо после ове борбе, део крећу назад, иду баш према Јужноморавског едиа С а нашим положајима“. та Кумановског и десетина
а Напад на кућу је изврши- Ша от ер
: ] а рског одреда отишле су ПОВЕСТ 0 ХРИ- ло њих двадесетак озлојеђе на Карадаг, Тај здружени од СТИЈАНУ ТОДОРОВ- них четника. Одлазак _Ба- ред водио је тешке борбе и СКОМ _ ЛЕГЕНДАР- сиљков у партизане одлучио после осетних губитака вра-
НОМ КОМАНДАНТУ
СА КОЗЈАКА приклонити
бежали су као суманути. А
је дефинитивно коме ће се село Драгаоманце Тиме су изгубили још једну значајну базу. заувек, Хтели су да се освете и да заплаше остале.
И ишли су као пијани.
тио се у своје јединице. Карпаш није сачекао повра так чете на Козјаку. Извршио је покрет према Котарлаку. Штаб одреда је пред ложио, а Карпош прихватио: „Ми морамо на свој страни
Изгубили — је
и Карпош је гонио до краја, 1 иако је требало прекинутито Васиљко суди својом 25 делујемо. Треба настоја њење - раније, „Јурили су их У р ти да поделимо снаге Бугасве до Сррацина, „оерданом ра и Немаца на два дела. Са ва: мо тако можемо најефикасКарпош је забранио пуца- м Ј и ње пре његовог првог хица. није да помогнемо нашима.
Следећег дана је добио по
Курир је стајао поред ње-
Они воде већ тешке борбе“.
га. Угледавши колону, шап- Од села Дре ред атк 'ај У , ренак — одј је ке ож= ври ткеу ере + тао је: „Ено их... иду... демонстрирао дневне покрелута а Саљиа ТЕ па Право овом стазом... по- те, настојећи да извуче бупи Де не је да ред нас... грске фашистичке снаге из
су се упутили према Бајлов цу. Према другој информацији виђени су близу Жегља на. Није могло да се чека
После“ кратког састанка штаба. било је одлучено да се крене према Драгоманцу.
У свитање 7. октобра одред је стигао у Драгоманце,. Сељаци су били мирни и спокој ни. Рекоше да су четници тог дана били у Жегљану, али да овамо нису долазили,
Распоредио је одред по ку ћама. Васиљко је тада затражио да пође својој кући, У даљи други засеок. Мада невољно, Карпош му одобри да иде.
Сукоб са четницима
Смиривало се све. Сама су домаћице ужурбано – припре мале храну. Нико ни у шта није сумњао, нико није ниш та знао.
Васиљков засеок је нешто удаљенији, али не толико да се овде, у овом, источном де лу села не би знало ако твмо има опасности... Џа ипак...
Карпош није био спокојан. Устаде и позва курире: „У патролу. Према Васиљкоћој кући. Брзо и, опрезно! .,.“
Курири су истрчали, Нису прешли ни педесетак метара, а одјекну један, усамљени пуцањ из пушке,
Карпош је истрчао. Комеса ра и његовог заменика је Упутио да прикупе јединицу на зборно место. И док су људи трчећим кораком заузимали положаје, одјекнула је експлозија бомбе. а иза то га извио се хуст дим некак-
„Тачно је. Ено их, иду ста зом према нама. Нишани доб рад“, — шапутао је Карпош,
Иза првог пуцња уследиа је убитачна ватра целог одреда. Четници су се ускомешали. Неколико њих је остало на земљи од првих пуцњева. По кушали су да се развију У стрелце, а неки су окренули леђа и почели да беже.
Карпош није хтео да чека; „Побећи ће нам... Никада ми њих не можемо да стигне мо, беже као зечеви“, — рекао је полугласно, а онда се проломило; „На јуриш другови!.. Искочио је иза заклона, а за њим цео одред. Судар је био жесток, са већ деморали саним противником, који је још у првом плотуну изгубио командира, по злу познатог Џеру, хвалисавца и пљачка ша. Васиљко Дреначки му је пресудио својом „берданом“.
Борба је трајала један час. Њих пет је успело да умак не. Седам их је било заробљено, а погинуло трандест, Од заробљеника су сазнали о намерама које су их довелеу Драгоманце.
— Тражили смо Вабиљка. Али нисмо смели у кућу. Зна ли смо да има још дораслих за пушку. Направили смо а и чекали га да наи-
е.
— Како сте знали да ћемо ми овамо наићи, — _ упита Карпош.
— Нисмо знали. Ово је већ пети пут како тамо долазимо И. постављамо заседе. Да је Перо знао да ће цео одред до
утврђених места — Нагорича на. Страцина, Криве Пгланке ми Кратова, Преко Отошми це и пута Куманово — Крива Паланка, одред се изн/ја да појавио на Црном Врху.
Карпош је са одредом напао на општину и полицијску станицу Шепско Рудареипосле жестоког судара у једном муњевитом налету. заузео оба објекта ми запалио их. Пошто је узео нешто оружја, мунимије и новца, одред се поново вратио према полазном положају код села Дренак. Рушење пруге
Недостатак бомби био је озбиљан проблем одреда. Збот тота Карпош одлучи да на-
падне градилишта пруге за Криву Паланку на коме је радила војска, |Р Послао је једно одељење Одреда, пошта је претходно проверио податке патролама и преко Комитета у Куманову. Разоружао је стражаре и запленио _ неколико товара експлозива са комплетном опремом за минирање. Захва љујући томе, Карпош је по својој замисли, од експлозива, опиљака гвожђа и камења направио бомбе које су и сељаци по Козјаку и сви бор ци одреда називали „карпушовке“. (Наставиће «