Борба, 02. 04. 1965., стр. 3
965. | 2, април 1
ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИЈЕ __БЕЛЕШКЕ__ ЧЛАНЦИ КОМЕНТ ми
ФОРМАЦИ ПРИ А КИ А И ЈЕ АВИИ
апел шефова држа17 несврстаних зе-
хитан
„У пе објављен и предат
ју 2 и кули преговорима за Мо ење питања – Рем у одази у најодлуччину вијетнамског раТекст апела појављује се Њ ости буквално после до у ајјачег америчког вазду ~ напада на Северни Ви5 грам, када се истовремено " у чују опасне су у Рече да се у Вијетнаму анје америчка пешадија, Питом се спомињу стотине жиљада
ектно заинтересоваама, да се што пре
војника, дакле, у нај
Битичнијим моментима овог : мотив и подстицај
оу акцију репрезента» трупе најактивнијих Марстаних земаља јесте ду(ока забринутост која је 0шлалала светом у последње
због повећане затегну-
пусти и проширења сукоба на јуоистоку Азије, у неким Африке, Средњег
| уетока И Латинске Америке, | ут је најдраматичније и са пајопаснијим последицама за шетски мир одражено У виском рату. Стога је а-
(ел покушај и допринос неза спречавање та-
развоја који прети катаиз последицама не амо у поменутим регионима, ић шире, у светским разме-
(предељујући се за право на самоопредељење
ои за то да се све земље у својим међународним одно(на морају Ууздржавати од и употребе силе, нестретани су У овом докумен'т изразили уверење да је | е сили и притиу у супротности са правом арола Вијенама на мир, слободу и независност. Оти су изразили убеђење да је пооршање ситуације у Вијстаму последица страног жешња У разним формама, пељутјћи и страну војну житеришију. Поента апела у тиву на преговоре ви тттичког решења ви| јетииког сукоба, а у духу жееиких одлука, каирских те и формулација, у скла па летитимним аспирација вијетнамског напода за мазвисношћу. (без страног мешања, Не желећи да пре|тишира сугериране политчке преговоре, апел се не тушта у њихов непосредни уитупак и модалитет. Сжтанак у Београду предавника земаља потписница мела није улазио у ширу аилизу и историју сукоба у
"ВУ БРОШНАМА —
ХПРЕМА ПОПИСУ од краја децембра прошле Тодине ДР Немачка је
имала 17,011.931 становНика, од чега 54,4 одсто жена,
УУ ЦЕЛОКУПНОМ увозу А из земаља у раЗвоју 1963, године на пре не артикле, гори-
80 и сировине отпада 88 одсто, а на инду'тријске производе 10,2
:
чЛАНЦИ КОМЕНТАРИ
ИНФОРМАЦИЈЕ __ БЕЛЕШКЕ
Вијетнаму, већ је усредсредио пажњу на садашњу појачану страну интервенцију, по себно изражену у америчким бомбардовањима Северног Ви јетнама, а у циљу спречавања проширења рата, за миро љубиво и политичко решење. Упркос постојању извесних разлика у оцени неких елемената садашње кризе, одређеног значаја, у београдским разговорима и финалном документу групе несврстаних дошла је до изражаја сагласност учесника како у погледу оцене критичности последњих догађаја у Вијетнаму и могућих тешких последица даљег заоштравања, тако и у погледу основног циља акције несврстаних. Ч,аврсто убеђење у неопходност мирољубивог и политичког решења у Вијетнаму, што је заједнички именитељ апела, иза кога су потписници потпуно јединствени, природно да не искључује могућност да свака земља задржи своју специфичну оцену ситуације у Вијетнаму.
Текст апела је коначно редигован и усаглашен пре две недеље, 15. марта, када америчко бомбардовање Северног Вијетнама није било свакодневно, систематско као данас, када се није могла предвидети употреба бојних отрова од стрене САД. Међутим, већ почетком марта, у поруци председника Тита председ нику МЏонсону, која је садржала позив за неодложно приступање _ преговорима о Вијетнаму, јасно је изложен југословенски став. У поменутој поруци се, између осталог, каже „да поновљене акције бомбардовања територије ДР Вијетнама од стране снага Сједињених Америчких Држава, примајући карактер усвојене праксе. носе – собом истинску опасност про-
ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИ
АПЕЛ НЕСВРСТАНИХ
ширења рата“, Бодом употребе У Вијетнаму,
У У саопште Југословенске владе се, пуме
Ђу остало у т каже 5 венска вла, да „југосло
Касније, побојних гасова
Демократске Републике Вијетнама“ и да поред
најенергичније осуде југосло-
трватно кршење норми међуЗародно7 права и обичаја и
ао преузимање одговорности за недогледне последице“, Би ло би стога нереално очекивати да успешан преговарачњ дијалог између зараћених
рана у Вијетнаму може да отпочне пре него што престану · бомбардовања територије – Северног Вијетнама, употреба бојних отрова, УНЕ све јаче, разорније и убитачније интензивирање рата. Изношењем овог уверења не пренебрегава се суштина формулација у апелу, да се, што пре, без икаквих претходних услова приступи политичким преговорима, Тим пре што се овај предуслов, прекид бомбардовања и употребе бојних отрова јавља по сле редиговања и усаглашавања апела.
Апел несврстаних не одражава само расположење земаља-потписница, већ свих оних који су дубоко заинтересовани за мир те стога и садржи позив свим земљама да му се придруже. Ова акција несврстаних представља њихов прилог другим иницијативама и тежњама које се јављају данас у свету за мирољубиво и политичко решење вијетнамског сукоба.
Б. ДЕЧЕРМИЋ
ПРИВИДНА ПРЕТЊА
Премијер Ајен Смит, шеф расистичке беле владе у Јужној Родезији — самоуправној британској колонији и послед њем колонијалном остатку не кадашње такозване Централноафричке Федерације — распустио је прекјуче свој парламент и најавио изборе за 7. мај. Одлука је у Лондону примљена помало као претња, помало као корак ближе, пред остварење Смитове тежње да, под својом управом прогласи независност земље без благослова метрополе.
Смитов потез је срачунат на, јачање позиција његове беле владајуће партије у односу на другу, такође белу, оподициону партију. Та борба колона за превласт са тежњама афричког становиштва нема савршено никакве везе, сем што искључује сваку наду да ће Лондон, као протектор, 0држати уставну конференцију на којој би се земља — У складу са захтевима забрањених афричких националних партија — предала на управу Африканцима.
Вилсонова влада добила је Родезију у аманет од својих конзервативних претходника. Ранију Хјумову попустљивост према Смиту лабуристи су 0штро критиковали, посебно У периоду предизборне камгпање. Недавно, међутим, а посебно после мисијс Вилсоновог министра за Комонвелт Ботомлија по Јужној Родезији, лабуристички _ кабинет је најавио да не намерава да ишта мења — без Смита.
Може ли. у таквој ситуацији, Смит ишта да мења без отворене или прећутне сагла сности Лондона _
Постоје вербалне несугласи це између Харолда Вилсона и Ајена Смита. Њихова препи
ска траје већ дуже време и, у тренутку кад се став лабуриста у пракси идентификовао са ранијим ставом кон зервативаца, не води другом резултату сем одуговлачењу. Поште су лабуристи свој став очигледно, _ревидирали под утицајем британског капитала, ангажованог у Африци, Смитова расистичка влада још мање има рачуна да квари своје односе — управо са тим капиталом.
Смитова претња је, дакле, привидна. Његово евентуално осамостаљење довело би Јужну Родезију у позиције какве сада има Фервурдов режим у Јужноафричкој Репуб лици. Такав обрт ситуације могао би да буде врло неповољан за антиколонијалистички процес у Африци, будући да Смит већ има и војни савез са Фервурдом и Салазаром и будући да настоји да, заједно са њима, креира, јако колонијалистичко упориште, али за природу садашњих бри танских односа са Родезијом не би био од особитог значаја. ,
Британија ће, уколико доЂе до Смитовог отцепљења, несумњиво бити изложена на падима у Уједињеним нацијама, у Комонвелту, а Вилсонов кабинет чак и у сопственој странци. Због политике скрштених руку она и сада сноси одговорност за стање у Јужној Родезији. Тешко је, међутим, сада поверовати У некакву с изненадну намеру Вилсонове владе да заустави Смита. То би подразумевало евентуалне економске санкци је, а такве мере би, разумљи-
во, довеле до сукоба Вилсона.
са лондонским ситијем. А то је, чак и као претпоставка, прилично нереално.
Д. РАНЧИЋ
ОБРАЧУН СА КЈУ КЛУКС КЛАНОМ
У
“3 а снимку су тројица (од четвор Ва, за 1 у Алабами у пратњи а
- доб ров #узо. Ова мајка петоро деце У Ова око превозила учеснике „марша сл посед је трећа жртва борбе за грађанска, права
пе“: недеља концентрисана на је
ас ст седник Џотсок је, у петак, А Чкој територистичкој организацији
мингема
УоЦе% ује | негд ~ којима, је између
Теле
би се организација ставилља т е, председник Џонсон је чизме про цо “6 њих у Тексасу а ја сам се Њих 1 авају мир сваже заједнице
ице) ухатлиених гената ФБИ ко
48 ц 65 хиљада.
где их има.
Фр знам да нису лојални Сједињеним Држава.
му мај ерски: лицемера“. Лидер КЈУ ОК", не мисли међутим да се о
Пу мзј
у је убро
авио је да „Председник тре «о „случај Боби Бејкера, Волтера. г у Вашингтону“.
ђу осталог рекао: 1 борио целог свог живота јер сам уверен
Наставићу да се борим тротив ма него закукуљеном друКлукс Клана који се назива. „имтеријалнља лако треда. На својој конференцији за ба да испита своје сопствене скандале“. Џенкинса, комутисте и сексуалне
чланова Кју Клукс Клата ји су оптужени за убиство
бијена је у Алабами где је као белкиња ободе“ од Селме до Монтгомерија.
америчких црнаца, која је
дну од јужних држава САД Алабами. одмах после хатшења убица објавио „рат“ Кју Клукс Клам чије чланство се Председник је наговестио ч нове законе од контролу. У ванредној емисији трекхо
„Мој отац, се годинама
БОРБА
ВАШИНГТОНСНА ПОШТА
па о ИРУНИАВ 5
ГУТАЊЕ (ВАСИОНСЋЕ) ПРАШИНЕ...
(Од сталног допмсника „Борбе“) Вашингтон, марта
„Ово је тежак бизнис“ пише ЖХерстов популарни новинар Боб Консидајн из Кејп Кенедија, одакле су у орбиту Земље избачени астронаути Грисом и Јунг. — „Не сећам се када су САД морале да гутају прашину иза неке друге нације у утакмици која захтева инжењерске способности, личну храброст и сипање ог ромних свота новца за истраживање и опрему. Ми смо се навикли на прво место. Већ је више од пола ве ка како нисмо морали да се надмећемо са неком другом земљом око нечег највећег, најбољег или нечег значајног“. У трци са СССР за освајање космичких простора, међутим, САД гутају свемирску прашину коју за со бом остављају совјетски астронаути и свемирски бро дови. Америка је, другим ре чима, на другом месту или, како то тврде неки стручњаци, три године иза водећег СССР. То није, наравно, никакво ново откриће, али самим тим што су у СССР извршили још један подвиг, они су Американце подсети ли убедљиво да се у послед њој етапи трке однос у суштини није изменио, да је, штавише, удаљеност између првог и другог тркача унеколико и увећана.
Било је коментатора који
су тврдили да су Руси намерно избацили свој ваздушни брод и послали у шет њу кроз космички простор првог астронаута неколико дана уочи америчког лета „Џемини“ па би још више | умањили значај америчког напора. Неки су ишли. толико далеко да су писали како је свечани дочек астро наута Леонова и Бјељајева организован баш на дан ка да су Грисон и Јунг ушли у своју капсулу „Џемини“, натакнуту на ракету Титан П, како би се новински ступци светске штампе одузели извештајима са Кејп Кенедија.
Казачок који је Леонов отплесао у ванземаљском простору је у сваком случа ју поред аплаузау САД, изазвао и осећања разумљиве, хумане зависти, али и размишљања од којих је најупадније оно изражено у уводнику „Њујорк тајмса“, који захтева да СССР коначно одговори на понуду председника Кенедија да САД и СССР удруже своје снаге у слању првог човека на Месец, да обуставе пара лелне напоре, дуплирање трошкова и расипање инте лектуалних и материјалних капацитета.
У САД дуго времена није | било јединственог мишље| а о томе да ли се СССР
налази или не у трци на Ме сец. Једна група стручњака тврдила је да СССР, збот от | ромних трошкова, одустаје од трке и да се ограничава на пројекте који ће увећати војни потенцијал СССР или имати практичног знача
| |
раса а ап НЕ ни КИ Ен ЦЕ___ но не по БИ = вну из ли
њем аво = ==-_____________._______- ">.
ја за метеорологију, систем комуникација и сл. После
„Васхода П“,готовосви аме
рички коментатори се слажу да је СССР у трци, да је во ди, да има готово идентич-
не циљеве са онима које је · америчкој астронаутици по :
ставио председник Кенеди.
Обе земље, тврди научни | „Њујорк хералд :
уредник трибјуна“ Ерл Јубел, теже ка томе да техником свемир ског рандевуа између две или више капсула избачених у орбиту монтирају све мирске платформе са којих ће бити избачена ракета на Месец. Мада су у СССР остварили већ много онога што „Џемини“ пројекти, у десет летова, треба тек да остваре, овде још није изгубљена нада да ће САД су
стићи свог ривала. „Трка на ;
Месец — каже Јубел — у којој се налазе „Меркури“ и „Џемини“ и „Васток“ „Ва сход“ тек је почела, тек је превалила првих сто метара на стази дужој од два километра“. Американци, на име, још увек предност СССР објашњавају искључиво већом снагом совјетских ракета, које су, каже се овде, пројектоване да би могле да носе совјетске хид рогенске бомбе, које су, за разлику од америчких, биле веће и инфериорније у техничкој изради. Пошто Американци уводе веће ракете и планирају да заврше, у догледној будућности, ракету која треба да буде најмоћнија од свих које за сад постоје, „Агена — Д“, очекује се да ће америчка астронаутика почети да су стиже своје совјетске ривале. |
|
Али, лет „Васхода“, с дру те стране, демонстрира, очигледно, да није реч само о снази ракете, него и о дру гим аспектима совјетског прогреса. Совјетски космички бродови, на пример, ате рирају на копну, док амери чки још увек силазе на мор ску површину. Амерички освајачи свемира још увек су у свемирским оделима, совјетски пилоти кроз про стор почињу да се појављују у обичном оделу. Амери канци тек на следећем „Џе мини“ лету намеравају да за кратко време изложе гла ву свог астронаута свемирском простору, а тек да га кроз шест месеци пусте да изађе из брода. Његово све мирско одело, као и инжењерски проблеми израде си стема врата на капсули, што се тиче Руса, већ су практично решене солуције, што Американци још увек не желе да потврде категорички када су у питању њи хове припреме.
Али последњи успех „Ва схода“ није само импресио- | нирао Американце као тех ничко достигнуће. Они су увек истицали да у СССР | сличне летове окружује за весна мера тајности, док Американци све раде отворено, пред очима своје и свет ске јавности, пред телевизијским камерама. Последњи пут, међутим, совјетска информативна маптина, шта
Ракета „Титан“ на старту. Помоћу ње је лансиран васи-
онски брод „Џемини“, са астронаутима Грисоном и Јангом
мпа, ТАСС, телевизија, као да су се у брзини информи сања и обиму публицитета такмичили са Американцима и то веома успешно. Из јаве Леонова и Бељајева у којима они нису крили да је било и проблема, импре сионирали су Американце и навели их да стекну утисак да су Совјети не само напредовали у трци за осваја ње ванземаљских простора, него да су показали и знат но више самоуверености чак и на плану популаризације свог достигнућа.
Најмање су депримирани совјетским успесима, привидно, два америчка астронаута, Грисом и Јунг који ма интимно није било лако при души. На крају крајева, они су били спремни да жртвују и своје животе, у часу, када су многе америчке — да цитирамо Консидајна — „шоње, којима се врти у глави када гледају на улицу са трећег спрата, били спремни да после успе штног „Џемини“ лета равно-
душно зевну“. Живко МИЛИЋ
ШТРА ЈКОВИ У БОЛИВИЈИ
Трупе предузимају акцију против штрајкача
Рио де Женерио, 1. априла (Танјуг)
Боливијске трупе запоселе су више национализованих предузећа и предузеле акцију против штрајкача који осуђују политику војне хунте генерала Баријентоса. Владине трупе су мобилисале преко 500 инжењера и радника У рафинеријама у области Хермосо и интервенисале у рафинеријама у Сукри и Камири, у којима је рад обустављен због штрајка. Хунта је отпочела отворену борбу против боливијских радника који су прогласили општи штрајк десолидаришући се са политиком војног режима.
Талас штрајкова преплавио је сада Боливију. Рад је обуставило преко 30.000 рудара у главним национализованим рудницима, затим 25.000 наставника, преко 20.000 државних службеника и више хиљада радника националних петролејских компанија. Радници су упутили протест војној хунти, подвлачећи „да ће бити неопходно да се узме оружје у руке“ ради одбране права извојеваних у априлској народној револуцији.
Оружана интервенција изазвала је сада отворени протест синдикалних организаци ја и већине политичких партија. У овом протесту хунта се оптужује да се све више
и више приближује увођењу диктатуре у земље.
Бразил ће размотрити захтев кубанских емиграната
за оснивање избегличке владе са седиштем у Рио де Жанеиру
Рио де Жанеиро, 1. априла (Танјуг)
Бразилски министар иностраних послова Васко да Куња изјавио је да је Бразил спреман да са симпатијама размотри захтев кубанских политичких емиграната за оснивање избегличке владе га седиштем у Рио де Жанеиру. Лидер кубанских политичких емиграната Сокарас изјавио је да ће овај захтев бити званично упућен бразилској влади. Ова акција улази у оквир јачања антикубанске кампање у латинскоамеричким земљама.
Експлозије паклених машина у Гватемали
Гватемала, 1. априла Како јавља Ројтер, после говора који је шеф војне хун те у Гватемали пуковник Пералта одржао преко радија и телевизије, више паклених машина експлодирало је у разним квартовима главног гватемалског града.
_ Широке могућности спвадње
Изјава Гудмунда Харлема,
представника Радничке
партије Осла, пред одлазак из Београда
За време боравка у Београду стекли смо убеђење да постоје широке могућности за корисне контакте и сарадњу између Социјалистичког савеза Београда и Радничке партије Осла — изјавио је шеф делегације Радничке партије Осла Гудмунд Харлем уреднику Танјуга, и додао да је делегација у Београду водила интересантне и 060страно корисне разговоре.
Делегација Радничке пар тије Осла јуче је отпутовала из Београда у Осло, после једнонедељеног 60бавка у Београду, на. позив Социјалистичког савеза главног града СФРЈ.
Шеф делегације, члан ру ководства Радничке партије Осла и министар одбране у норвешкој влади Гудмунд Харлем изразио је за довољство због посете Бео граду, и изјавиб да су чланови делегације за време посете били окружени топлим гостопримством Београђана. Отвореност и срдачност, која је пратила све наше сусрете м разговоре — рекао је шеф делегације — је врлина која краси ваше људе, то је не што што посебно ценимо.
За време боравка у Београду делегација је имала низ сусрета и разговора са "представницима Социјалистичког савеза и друштвено-политичког живота Бео града. У овим разговорима измењене су информације о делатности Социјалистич ког савеза и Радничке пар тије Осла.
Чланове делегације примио је члан Извршнот одбора Савезног одбора ССРНЈ Вељко Влаховић. Они су разговарали и са генералним секретаром Савезног одбора ССРНЈ Милентијем Поповићем.
СЕРГИЈЕ МАКИЈЕДО ОДЛАЗИ У АЛМИР
за представника Комитета за техничку помоћ УН
Сергије Макиједо. досадаш њи шеф Протокола _Државног секретаријата за иностра
не послове, постављен је за“
представника Комитета за те хничку помоћ УН и лиректо-
ра Програма специјалног фон“
да УН у Алжиру.
Сергије Макиједо преузеће дужност У Алжиру 5. априла. Он ће тамо представљати генералног директора Спе цијалног фонда. затим изврш ног председника Комитета за техничку помоћ УН и свих једанаест организација које учествују у проширеном про граму УН (ИЛО. ФАО, УНЕСКО. Светска здравстве на организација. Међународ на унија за телекомуникаци је. итд). Сергије Макиједа ће бити такође одговоран за координацију програма међунаролне помоћи која обухва та пет пројеката Специјалног фонда УН и широк низ служби техничке помоћи.
Као представник Југослави је. Сергије Макијело је уче-
ствовао на многим међународним скуповима под окри«“ љем УН
РАДНИЧКИ ПОКРЕТУ СВЕТУ
тију, не треба да буде искључена из дијалога.
Наш
став је отпорен због тога што
Шта предлаже КП! Шпаније
жиљм до те мере да је
земље ње презају више ни даје знаке немира. Н еза ч војске, годинама пајјачим диљо трудио да умањи значај „субверзивним снагама“, намионалне размере.
Сматрајући да јединство међу чка. партија Шпаније позива све народне снаге туре. Шпански комунисти смат ски поредак васпостави мирним ту
снага. : „Борба“ ће тоном “ садржином дилита КП Штатије. У
„Данас се у нашој земљи развија опозициони покрет невиђених размера. Почеле су га радничке комисије снажним штрајковима и манифестацијама, за њима су уследиле слободне скупштине студената које су све шпанске универзитете подигле на ноге протеста и повеле студенте да храбро изађу. на улице. Велик део професора придружио се студентима, други оклевају; малобројни су професори који су апсолутно на страни режима. Опозициони покрет активно симпатише знатан број представника цркве; он наилази на повољан одјек у најширим секторима националног мнења. То објашњава како је покрет, под диктатуром као што је ова која прати Шпанију, под претњом полиције и судова, достигао размере које смо упознали последњих недеља.
Покушај да се политичке тежње којима је наша земља позорница при кажу као резултат активности „меколико група агитатор “ може да послужи као утеха „имобилистима“,
Догађаји у Штаљији последњих недеља потресла су Франков реаличезља свака сумња у снагу пон, отпора.
"Барселоне пш других универзитетских градова ове ВОН Мор | “а толимије, ни од судова. Астурија поново довољство је све триметније ц у редовима цркве ослонцима франкизма. Ма. како се Каутих манифестација, тприписујући и: очигледно је да опозициони покрет поприма
је у овом часу њеопходно ч могуће успоставити опшина који се противе садашњем режиму, Комунистиобјавила је пре неколико дана саотлштење у коме да. појачају борбу тротив Франкове диктарају да постоје услови да се демократтем п уз подршку свиг опозиционих
у целини објавити текст тог документа. који — својим — потврђује раније већ испољена реалистична, гље-
склеротичним _ присталицама _ садашњег поретка чији је анахронизам вапијући. Али, свако ко размисли разумеће да, када десетине хиљада рад ника и студената, у пратњи наставника и свештеника, излазе на улице да би манифестовали своје незадовољство, да је то због тога што нема другог излаза, што је стрпљење на измаку, што опозиција режиму већ представља национални став. Само прави екстремисти, они који се издвајају од општег осећања, стављајући се на позиције које штете целој земљи, само они се труде да до краја очувају диктатуру са којом читава Шпанија прекида.
Народна борба већ је постигла значајне делимичне резултате. Али, не треба гајити илузије: само њен развој, њено јачање, њено прерастање У масовне акције, још шире м борбеније, могу пружити стварну сатисфак цију захтевима пазних сектора који
учествују у борби.
Не може да буде правог дијалога са представницима диктатуре. Не може бити компромиса са режимом, Не постоји други пут осим пута борбе да народни и национални захтеви добију пуну сатисфакцију.
У садашњим околностима пут за окончање _ диктатуре _ мирољубивим средствима, како би се Шпанија поштедела ризика новог грађанског рата, састоји се у томе да се та борба води све до моћног националног штрајка, којим би сви сектори земље недвосмислено манифестовали одбацивање и осуду режима и захтевали успостављање демократског поретка.
Тај штрајк био би заиста националан, уз учешће радника чији је пример уклонио препреке другим антифранкистичким друштвеним слојевима и класама, уз учешће сељака, студената и наставника, службеника и функционера, радника слободних професија, трговаца и индустријалаца — што ће рећи најширих националних сектора.
Акције радника, студената, пнаставника и свештеника јасно показују да је национални штрајк не само могућ већ да је он логична перспектива читавог опозиционог покрета који расте у земљи, Те акције представљају већ сада веома значајан део припреме за национални штрајк. Сарадњу до које је природно дошло међу разним секторима, треба да подстичу и прате, свесно и одлучно, њихови представници. Ако је дијалог са диктатуром немогућ, треба развити дијалог свих националних снага заинтересованих да се пронађе задовољавајуће решење за садашњу кризу. Ми, комунисти, оматрамо да ниједна група — ма каква била њена политичка прошлост — ако је свесна да је немогуће одржати садашње стање ствари и ако је оасположена да прихвати демокра-
сматрамо да никог не треба лишити могућности да лоприпссе и учествује У стварању будућности; штавише то је неопходно како та будућност не би била угушена у насиљу и крви. Такав став је исто толико искрен као и наша решеност ла се боримо ло краја тим мирољубивим средствима — ако искуство покаже да су она могућа — а ако не буде тако и другима да би се уклонила диктатура, успоставила демократија и решили разноврсни озбиљни проблеми који постоје у Шпанији.
Ми сматрамо да дијалог треба да буде отворен представницима армије. Борба протип диктатуре и припрема за национални штрајк нису уперени против армије, ни против снага јавног реда, самих по себи. Иптервенција ових последњих против манифестација, а нарочито нетолерантпи карактер бруталности којој су оне прибегле у нашим случајенима, могу да изазову опасна насиља. Представници снага јавног реда требало би да се братиме с пародом, да буду свесни тога да, ако се њихопа екопомска ситуација — мада још пезадопољавајућа — побољшала од 1962. године, они то дугују баш радничким и народним акцијама за које их плада задужује да их гуше. Они треба да буду свесни да њихопа будућност пије везана за режим, већ за Шпанију.
Комунистичка партија сматра да је дошао тренутак да се успостави контакт између разних политичких спага, друштвених сектора и представника институција, како би се припремили услови за један састанак или за серију састанака на којима би се потражиле основе споразума које би могле да послуже решавању садашње националне кризе. Дијалог већ треба да се води на директан на-
.
чин и да се односи на хитне пробле-,
ме који се дуго не могу игнорисати. Боље јео испитати их на време него се сутра наћи у ситуацији када ће неодложност и тешкоће бити још већи.
(Крај у сутрашњем броју)
———_——_
| |
| | |