Борба, 19. 09. 1965., стр. 15

ср

ЈЕДАН ОД на

16.

— А што нога7 Човек није животиња. Само је животиња без ноге слабо. А код човека је главни предмет — савест. — Настави тужно: Ето, о чему мислим све време. Схваташ, комадић ноге одсекли, ја је ипак осећам, чак и пета боли, иако је нема. Али има људи којима је однело свест о до мовини. А домовина, све јед но шта си, где год да се налазиш, постоји и боли, чак и када је више нема. Ко су они, ти изродиг Омражењаци малодушни или једноставно гадовиг Ућута. Затим се пожали: — Имам нерава за Немце, да их у очи гледам. Али за ове,,не могу да се стрпим. Сећам се, када сам у реп авиона бацио гранату. Лично сам доживео велико задовољство. — Саопшти у поверењу: — У своју компанију сам читав гадлук окупио.

— Само пази, немој жестити. ·

— Све ће бити уредно. Схватам.

· Ни једанпут, чак ни наго-

вештајем, Тихон Лукич није хтео да подсети да је постао жртва језиве замисли. Он је чак потајно и ликозвао што је надмудрио Дитриха, као да га је ухватио у његову сопствену замку. Товорио је Вајсу:

— Кажем тој куги: „Ваљано сте смислили то са мо јом ногом. Вама ће, можда, сада дати гвоздени крст. Али требало би да организујете масовну производњу диверзаната-инвалида“. Пре поручио сам му најистакнутије подлаце. Он је за-

се

' писао њихове надимке. Обе

Ћао је да ће наставити експеримент уколико са мном буде успело. Сазнаће, гадови, како се тргује домовином. Враћајући се заједно са Дитрихом из болнице, Вајс је био принуђен да слуша похвале упућене на адресу ГТвозда.

— То је прави руски Иван, — говорио је Дитрих. — Добродушан, лаковеран. Хтео бих да имам таквог слугу, али са читавим ногама. Он ми је чак рекао У.

Својој руској наивности Дао

се са једном ногом живи јефтиније: дупло мањи расход на обућу. Тако сам био потресен — јер он се ни мало не срди на мене, поклонио сам му флашу рума.

Вајс је гледао у уски Дитрихов потиљак, на његов танушан бели врат, на мр-

" шаво погнута рамена. без

мишића, и било му је веома тешко да остане миран. Савладавши се, препустио се мислима о Тихону Лукичу и о људима, који су попут Тихона Лукича, овде у њему. Вајсу. гледали пред ставника совјетске власти. 'А они, који су заслужили одмазду... Од одмазде неће умаћи. Већ у неколико школа Вајсови сарадници научили су се вештини да подешавају упаљаче граната и експлозива да тренутБо дејствују. Диверзантске трупе снабдевене таквим експлозивом, саме су себе упиштавале пре него што су успевале да оружје употребе у позадини совјетске земље. ј и

А убачени диверзанти у совјетску позадину са фалсификованим документима, које је обележио Вајс или, веко од његових људи — на одређеном месту ти докуМенти су били прободени иглом, — били су обележеВи не само тим. Са завидБом педантношћу за било Кот персоналца у картотеЦи совјетске контраобавеШштајне службе, захваљују“ и Вајсу и његовим помоћницима, детаљно и уредно су били прикупљени сви по Даци који су се на"њих одвосили. А када би успевало да се У диверзантску групу убаци Свој човек, као што је то био случај са Гвоздом. такВа група би дуго времена Радила јалово, организујуи неопасне експлозије У оНим. местима и у оно време Како су то били одредили

ЦРТА:

к МИЛОРАД ДОБРИЋ

чекисти. Читав сложени обавештајни штаб Абвера разрађивао је извештаје које су слале групе под контро лом чекиста. Ти извештаји, прожети дезинформацијама, из којих се стрпљиво плела мрежа замки, имали гсу често не мањи значај од тихог. уништавања читаве непријатељске дивизије.

Чекисти су љубазно снаб девали такве абверовске обавештајце изврсно израђеним цртежима, над којима су дуго ломили главе. најбољи совјетски конструктори, како би са највећом тех ничком убедљивошћу указали на измишљене рањиве делове на оклопима нових совјетских тенкова. Отуда су по тим деловима пажљи во али безуспешно тукли немачки _ противтенковски меци.

Општи списак акција сов јетске обавештајне службе могуће би било бесконачно наставити. Али основна, полазна тачка за сав тај веома сложен стваралачки процес био је рад.таквих као што је Вајс.

О коначном резултату свог труда Јохан Вајс није био увек информисан. Али он је знао како често оно прво, истинито обавештење служи као основа за операцију коју припремају стотине специјалиста из разних области науке.

Вајс је наложио Ножу да преко једног од својих потчињених успостави везу са старим гравером Бабашкином, који је у радионици „Штаба Вали“ припремао фалсификоване документе. Након недељу дана Нож је обавестио да се старац у почетку показао као тврд

орах. На прекоре је одговорио: · -

— Шта јат Правим само лажне папире за лажне љу де. Читавог живота оправљао сам људима сатове раз них иностраних фирми. Рачунао сам, ако нема совјетских сатова, не мари. Могу се и стари оправљати.,Али зато наши праве своје топове и своје авионе. Рачунао сам са том чињеницом и радио са отпацима, А где су ти наши топови-и авиони, ако су Немци својим топовима и авионима и са својим сатовима, — који су, међу нама, лошији од мозеровских, ја чак и не говорим о П. Буру, — поробили наше градове, наше људе, као што вам је познатог |

Због тога сам запањен и на совјетску власт више љут него ли на финансијског инспектора који ми је

у време НЕП-а одређивао

порез као власнику механи_

зованог предузећа. А цео мој машински парк састојао се из струга за осовине часовника, који је било мо-

гућно сместити у кутију за папиросе. / А

у Читавог живота сам изоегавао поруџбине било каквог фалсификата. Сада сам постао професионални олош

ти .правим фалсификате за

бандите.. Обмањујем совјетску власт горе него што је она обманула мене. Немпима служим поштено, за хонорар: наставак мог живота као моје личне сопствености. Зато ми не пуните главу са савешћу! у

Али постепено је старац омеклшавао. %

Чекисте је стално много труда док су пронашли Бабушкинову ћерку и једног његовог даљег рођака, такође старца. Ови су му заједно написали писмо, пуно гнева и презира. ;

Пошто је гравер прочитао писмо и на молбу једног од сарадника Ножа спа лио га на примусу, одувао је пепео и једноставно упитао: — Тако, о чему се ради, дружег У чему могу да будем од користиг

Од тога дана сви докумен ти који су пролазили кроз искусне граверове руке постали су неопорециви докази против оних који су се њима користили.

во. »

Свих тих дана Вајс је повремено посећивао бароницу и радовао се што се здравље девојке свакога да на приметно побољшавало. Руководећи се Вајсовим директивама, она је својом скромношћу изахвалношћу стекла симпатије старице.

Вајс се такође сретао са господином Шмитом. Он се нарочито заинтересовао за

Милановић

илуструје Јеша

њега пошто је од Елзе дознао да по њеним обавеште њима у Хамбургу нема никаквог бироа неког трговца Шмита. Нема га чак ни У списку претплатника телефона. –

Пољски пријатељи обавестили су Елзу да је велепоседник, у чијем дому Шмиту указују такво гостоприм ство, повезан са пољским емигрантским владиним кру говима у Лондону и да су његови. рођаци који су остали овде, вероватно, агенти те владе. | 4

Вајс је наложио Зубову да прати Шмита, а Елзу је замолио да му да неке информације које'се тичу но-

"ве немачке синтетичке про-

изводње. Податке о њој Елза је добила за центар из руку које су Јохану биле непознате, Извештај Зубова дошао је прилично бр30. (Наставиће се)

КАКО ТО РЕПРИТЕ 7

НИЈЕ ТО исто

медкоаа та три У

ЈВЕЋХ СОВЈЕТеКЛ Х ОБАВЕ

шамара ЛИЈРГАЊВУ ХЛ ЕРОВОГ АБВЕРА

АРА ТЛА

| товњвит н4А, мола #З| ауто ње 2излЕвЕ, ПО „тв на Поповом по72> поново СЕ потавлљУЈЕ. #18 ГРОВИЗШРТУ ЗЕТЕ. код пувеовниња и УЛИва као дубровачка ЕУЈТЕЊЕА У ГКОРЕ, УБЕЗАЛА СЕ мЕУ РАЈРЕЋЕ ПОРОРРАРИЈЕ

| БРОЈ: 4060

Водоравно: 1. Непрерађена кожа острво на Јадрану; 2. Угао на кругу хо

ризонта — посуда за прање; 3. Мушко име — усијање

— повлака; 4. КраЋи облик повратне заменице — највећи живи сисар експеримент; 5. Пре део у Србији — ко њаници; 6, Засићени угљоводоник део парне машине — прилошка одред ба за место; 7. Мочварно земљиште област у северном делу Југославије — место рођења Кардла Маркса; 8. држава У САД формација зимзеленог шибља; 9 Град у Чилеу — врста инсеката. Усправно: 1. За пола тона снижени тон А — дуг временски период; 2. Совјетски дневни лист; 3. Река (шп) — део електромотора; 4. Део коњске опреме — гас — у целини; 5. Предујам део троугла; 6. Просторије за становање код муслимана зналац ислам-

ског права; 7. Град у нНемачкој — певинодичној дизање и спуштање нивоа мора; 8. Управник области у Персији, у Старом веку — кратица у боксу за технички нокаут; 9. Вр-

летилице — дужица уоку; 10, Чувени светски архитекта;

РОВ СТОЛЕЋА

ПАМТЕ У СМОМОВИЛМА У МОСТА > МОСТАРУ СТАРО ЈЕ <=) Сттомаит Га (1 ТУРСНИЋ ГР ТОРИ певела у стису посете мостаеу 7564

ЕРЕТВУ СА СТАРОГ зоо година. 2влида че -

ол свозЕ седге гоПРИТЕ КОД ЈЕ 7 РРЕРСРили БАСТРЛОРтЗаТА БОГА, ТРРТЕ сЕТОГОДИШТЊИ ЗЕРО РАТЕ СРЕАРРО РАТ 7УА МО ВАРА МОЖ РОСТНРА #1912 СТРЕЛЕ, 4 ОСЕЋА СЕ злРАВ.

митологији папа-

п Зевсова мајка — врста

По хеленској

таја. (ЕЈ

РЕШЕЊЕ БРОЈА 4059

водоравно: !. Хор — Тар; 2. Макао — Индус; 3. Бок — брест — кас; 4. Сок - Ост- Бон; 5. Пла кета; 6. Гем — миш — алт; 7.

Бар — камин — аре; 8. пунат — барут; 9. Сом — ген.

Усправно: 1 МБ — Б.П. (Бо рис Пастернак); 2. Хаос — ГаУс: 3. ОК. — „Колер ~ 40; 4 Раб — клм — кам; 5. Оро- а - мат; 6. Еским; 7. Ист — Е — шиб; 8. ТНТ — БТА — наг; 9, Ад коала — ре; 10. Руан — трун; м. С. С. (Стеван Синђелић) ст, непромењена до пос вота. Марксова пак ражена су у они! довима. које је он упутио не смрти. |

Ако је

но радио у Британском ну, кретара и

водећи У је неге.

се он био посветио.

животу. Завиримо стога

живе

малишан

ћу није губио ни у најтежим

заната“. '

јатељи — емигранти. Од 1850. до 1856. године

вели у стану на Дин-стриту, ромашном рејону.

Гвидо — Фоксик. Маркс о

од оних грчевитих напада,

овом тренутку осећамо се

имаш за то расположења, ко редака мојој жени. Она

изгубила. Авај, тада нисам

љала да ми предстоје још многе такве пат-

ње“. Веродостојно

живота, коју је

један полицајац: „Маркс живи

гостинсока, а друга, задња,

Осећања Џени према Марксу остала су ледњих дана њеног жи!осећања према њој издубоко узбудљивим ре1 Енгелсу после ње-

Маркс могао да буде одсутан из куће у току многих часова да би спокоју музеју. Џени | била принуђена да све време проводи у стачас бавећи се обавезама Марксовог сепомоћника, час читаве дане пробризи. о домаћинству и око дечиДа би заштитила Маркса од свакодневних ситница и обезбедила му мир потребан ради извршења оче мисије, којој Џени је узела на себе сву тежину свакодневне брите о њиховом у Марксов стан.

У емиграцији Марксони су морали да у крајњој беди, без икакве наде на спокојнију и обезбеђенију егзистенцију. Не маштина је била не само понижавајућа и безнадежна. већ је вукла за собом и смрт деце. У Лондону се 5. новембра 1849. године родило четврто дете Џени Хајнрих Гвидо, или Фоксик, •како је назван у част завереника Гаја Фокса.

У вези са многобројношћу своје породице у писму Енгелсу од 3. с године Маркс је приметио са иронијом

брнуто пропорционалан однос земЉишта према људској плодности требало би да дубоко збуни таквог оца породице' са много децб као што сам ја. Утолико пре што је мој брак продуктивнији од мог

Породица од седам људи (с Марксовима је живела и Елена Демут) жувела је стиснуто у двема собицама, а често су У њиховом стану налазили уточишта и при-

боравка на Лестер-стриту) Марксови су жи

ФОКСИКОВА СМРТ = Ту је 19. новембра 1850. године умро

ва свог најближег пријатеља Енгелса: „Пиј аием ти само неколико редака. Данас пре по дне у 10 часова умро је наш малени завереник, Фоксик — изненада, за време једног

сто имао. Само неколико тренутака пре тога он се шалио и смејао. Све то десило се сасвим изненада. Можеш замислити како је сада овде. Због твог одсуства управо У

ни“, У закључку Маркс моли Енгелса: „Ако напиши неколи-

својим успоменама: „Моја туга била је тако велика! То је било прво дете, које сам

–

Ф о

Бе

оф

»..

| -|

изгледа слика

звештају описао! у ; у; свом ги тају описао и споредну зараду.од -дописивања Одер—цајтунгу“ и Уркартовом листу прес“. Али овај лист је штавну зараду и сарадња за њега била је.

у рђавом, а према томе у најјевтинијем рејону Лондона. Изнајмио је две собе: једна, која гледа на улицу, је

, 4 ки старомодни сто, покривен мушемом, на коме се налазе рукописи. књиге, новине, а такође дечје играчке. крпе и шиваћи прибор Џени... Када се уђе код Маркса. очи засењују облаци дима од угља и дувана,

тако да се у

као у магли. је

најближим су.

августа 1850,

и Маркса,

соцу Џени. фебруара 1851.

ковременима: „О- тељу Енгелсу. плодности совог писма:

(после краткот ла корисна“. у рђавом и си-

живе у истој протекли, јер

тпта- 5 томе обавеш ке Вили кра“

које је он че-

де. а Енгелс

веома усамље-

је потпуно ван

ни претпостав-

пис о војним њиховог

је спаваћа краткотрајна.

На средини гостинске собе налази се вели-

а Нин Бе антена Пан прав Бул (а ЛА ЕН Ета

весне предмете... "Двадесет осмог марта је. добила кћер Франциску, која је проживела једва нешто више од године дана. Без обзира на толико очајно стање породице. ови скромни и у исто време поносни људи обраћали су се за помоћ једино, пријатељима.

Из дневника Џени и једног њеног нео“ бјављеног писма Марксу види се да се она

Своје незгоде Џени и Маркс су са ном отвореношћу описивали једино прија-

ствима. Марксов рад Трибјун“ с материјалне тачке гледишта 0сетио се тек 1853, године и то, прво, он је сада већ могао слободно писати на енглеском и није се морао сваки пут обраћати Енгелсу, Пиперу (дечјем учитељу) или било коме другоме ради превођења, а друго. што је после Кримске кампање порастао интерес листа за војне чланке, које је Маркс писао уз помоћ Енгелса. Маркс је често молио Енгелса да пошаље овај или онај до-

првом тренутку лута као У

паклу, док се човек не снађе и не почне,

постепено да разликује из-

1851. године Џени

углавном Енгел-

године одлучила на послед-

њи очајнички корак. Оставивши код куће четворо деце (међу њима једно болесно) она је. одјурила у Холандију Марксовом стрицу. Али овај, наљућен револуцијом. која је угрозила његове трговачке послове, одбио је да јој укаже помоћ. „Старац није ни" претпостављао с каквом тежином У сам одлазила од њега“ — писала је

пу-

Ево одломка из једног Марк-

„Драги Енгелсу! .

Твоје писмо стигло ми је данас у веома узбудљивој атмосфери.

Моја жена је болесна, Џеница је болесна, а Ленхен пати од нечег сличног“живчаној грозници. Лекара не могу па, не мог ту позвати. јер немам новца за лекове. У току 8—10 лана породица ми се хранила хле бом и кромпиром. а данас је сумњиво хоће ли и тога бити. Разуме се. при садашњим климатским условима ова дијета не би би-.

Деветог марта 1854. тодине Маркс је писао' Енгелсу: „Одвратно је и помислити да ће идуће пролеће и лето морати да се про

хроничној немаштини, као и једино новцем од „Трибјуна“

не могу покрити раније дефиците. Повре= мено постајем бесан што се овој гадости

ОСКУДИЦА И ДУГОВИ — СТАЛНИ

ПРАТИЛАЦ

Најтежи период за Маркса и Џени биле. су три прве године лондонског живота, када Маркс скоро није имао литерарне зара-

је такође оскудевао у средза „Њујорк Дејли'

темама. Енгелс је писао.и о»

другим питањима, нарочито за време болести Маркса.. Осим „тога Маркс је тада имао

„Ноје „Фри

омогућивао ни-

(Наставиће се)

15. у

–ас-

ђ с

| „1. У петој години рата Немачка је уморна и обесхрабрена: њене сн' у Русији су малобројније оваа Совјета... Ако хм, лето 1948. године она отпочне са одлучном офанзивом у Русији, ова ће се завршити као и 1942. године (поразом), али у још већим размерама због исцрпљености немачке армије. Неуспех нове офанзиве у Русији може довести ло унутрашњег краха Немачке. 2. Словачка и Хрватеки егзистираће само под условом ла „осовина“„победи.

3. Румунија и Мађарска су У.

воћном погледу већ сасвим из нубене: унутрашња ситуација у Румунији је веома несигур. на, а “ Мађарској се развија јако антинемачко расположе ње. 4. Њугарска се боји Русије; њена аомија пати од не лостатка пртиљерије и може бити искоришћена једино про тив Турске, 5. Јапан је у пот пуности ангажован на Далеком истоку и у Индији; нема вероватноће ла би он био У стању или да би намеравао иступити против Русије.

Земље, окупиране силама

„осовине“. 1. У Пољској бор

ба партизана против Немаца још није завршена. 2. Југославија. је цела захваћена устанком. 3, Грчка се налази на прагу устанка. 4. У Фран цуској. Белгији и Холандији

СМЛОРИТТЕ ГАТА

Заверапротив Мусолинија

„ ДРАМАТИЧНИ ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ СРЕДИНОМ 1943. ПОТРЕСЛИ ИТАЛИЈУ · И ДОВЕЛИ ДО ОБАРАЊА ФАШИЗМА

врше се агтентати на Немце; У случају искрцавања англоамеричких трупа могуће је Да ове земље устану против Немаца. 5. У Данској и Норвешкој скоро целокупно ста-

новништво расположено је против Немаца. Непријатељске _ државе, 1.

Енглеска и Америка господаре на мору и способне су Да се супротставе немачком подводном рату. Оне располажу огромним сировинским резервама и великим средствима; њихове ваздушне снаге постају с све опасније по „осовину“. Русија је, очигледно, још јака; она располаже са много сировина. великим бојем људства И добрим војним и грађанским руководиоцима.

· Неутралне државе. 1. Турска ће, можда, остати неутрална до краја сукоба; у од носу на савезнике она заузима благонаклон положај. "2; Шпанија неће помагати „осовину“; она неће бити ни непријатељ. 3 Португал“ је. зависан од Енглеске. 4, Швај царска и Шведска симпатишу савезнике али страх од Немачке приморава их да остану неутралне“,

и"

"Краљеве прогнозе 'о савезничким опера-

цијама

Други запис гласи: „Какве операције ће предузети Амнгло-Американци на Средо2 добила од свога љубавника

Кларета Петачи у својој вили „Ла Камплљудија“ коју је

бро дочекана од савезника. Четврту операцију треба искључити, јер противник тешко да има жељу да троши своје изворе ради окупације италијанских острва, а немогуће је замислити продор у Немачку преко Италије и ма сива Алпа. Могуће је да савезници сматрају Италију ја ко деморалисаном и претпостављају, да ћеим поћи за ру ком да је из игре избаце масовним _ бомбардовањем _ са каснијим искрцавањем. Ради окупирања Сицилије савезницима ће бити потребно не мање од 200 хиљада људи; ра ди окупирања Сардиније, мо жда, 100 хиљада, и ието толико за Корзику. Ми имамо на Сицилији 4 дивизије, на

одма

Бенита Мусолинија. Фото-

графија је из времена непосредно пред почетак П свет-

ског

земном мору после заузимања Тунисаг Они могу: 1. искрцати се у Шпанији или на Балеарским _ острвима ради извођења операција против Француске. 2, Искрцати се у Аквитанији или Прованси; 3. искрцати се у Грчкој (или Тракији); 4. искрцати се на великим острвима 'Тиренског мора (Корзика или Сардинија) или на самом италијанском полуострву, Прва операција би, по свој прилици. мало шта дала савезницима. Друга би. очигледно, – могла бити изведена уз истовремено искрцавање на атлантској обали Француске, Трећа би била најлакша и најповољнија по савезнике. Она би задала Румунији ударац с леЂа и спречила би појаву Русије на Балкану, појаву која разуме се, не би била до-

рата

Сардинији — 3, на Корзици — 2! наш отпор на овим острвима могао би бити значајан, Ако савезници окупирају Сардинију, биће им лако да изведу операције против наше обале на континенту, На полуострву ми сада имамо: 1) три дивизије у Пијемонту и Лигурији, које не могу бити померене, јеђ су оне резерва _ јединицама које се налазе у Прованси. чи је бројно стање је незнатно; 2) једну падобранску дивизи Ју У сталијуму формирања “у Флоренцији; 9 три дивизије у близини Рима; 4) једну дивизију у Калабрији: 5) једну дивизију у Апулији; 6) од 7 до 8 дивизија на преформирању у долини пеке Поа. Од оних ливизија. које се налазе на Полуострву. га мо две су потпуно комплет-

улазак значајнијих

не и 5 су у стању бојне готовости; на остале пак дивизије тешко је рачунати, у најмању с" руку до краја јуна. Све ове дивизије је имају по 6 батаљона и јед ва да су обезбеђена средстви ма ојачања; дивизијска артиљерија је застарела; недоста ју оклопне формације, изузев извесног броја немачких тенкова. Ово стање ствари несумњиво је познато АнглоАмериканцима исто онако као и јадно стање наше морнарице (сведено на 3 линијска брода, 4 лаке крстарице и 12 разарача) и нших ваздухопловних снага, Почев од овог времена противник - би могао покушати да се искрца у Јужној Италији или на обалу у рејону Рим. или пак у Тоскани. Противних

' располаже необично бројним

десантним средствима, а. ако би му пошло за руком да ис крца и било коју тенковску јелиницу, то би за нас створило огромну опасност, Немири који су избили 14 маја (1943. године) у. Чивитавекији, наводе нас да са страхом помишљамо на могућност ис крпавања На римској обали. Потребно је припремити наше скромне снаге. које се на лазе на Полуострву, ради давања Упорнот отпора. како би се омогућило укључење у борбу нашим снагама које се налазе на Балкану, пл такође и евентуално пребацивање немачких јелиница из Немачке. Неше балканске трупе могле би стићи јелино Уз велико закашњење и у мало ефикасном стању. Мало се треба налати и на донемачких снага: могуће је ла противник предузме истовремене оперције и против Немачке и против Мталије. Наша војна ситуација. стварно. није мното пријатна ми даје много разлога за размишљање... .“

„Озбиљно поразмислити о могућности краха...“

Какав је онда закључак лао краљ из опште анализе рвтне ситуације, о чему се,товорило У прва лва његова записат Шта га је највише Узнемиравалог Опговоп на ова питња лаје трећи запис

„Петнпестог маја. ЗабелешКа број 3, .

Тоеба учинити све што је могуће ла се сачува јелин-

ство земље а не једино опржавати реторске говоде фашистичког карактера,

_ Твеба > одржавати блиске контакте са Мађарском. Румунијом и Бугарском. које га је мало љубави према Немцима. (Наставиће се)