Борба, 19. 09. 1965., стр. 7

Недеља, 19. септембар 1965.

___ЗАБЕЛЕНЕНО_У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ __ | НАЈБОЉА НАГРАДА _ ЈЕ — РЕЧ „ХВАЛА

; Москва, септембра

Ако, волиш људе, наш млади друже, највећа за тебе награда је обично људско „хвала“. Ми те зовемо у породицу трудбеника тртовине, која носи људима радост и добро расположење, Професија продавца одговорна је и поштована.

.•

То је, отприлике, сиже позива великих плаката који ових дана са огласних табли по „улицама Москве прикупљају младиће и девојке да се пријаве у трговачку школу највеће робне куће главног града, позна“ тог троспротног ГУМ, у који обавезно навраћају не само Московљани већ и сви други који дођу у овај град. Да нешто купе на неком од штандова распоређених у' отромне три дуге линије, иди просто погледају избор робе. Колико ће се на њега одазвати младих људи биће уједно и својеврстан одговор, у склопу велике акције приближавања трговине потрошачима, која је у последње време нашла одраза и у званичном систему пословања појединих грана привреде. Рецимо текстилних и фабрика обуће, као и других сличних пре-

дузећа.

И овде трговина је често на удару потрошача. Новине о томе веома речито говоре. Не само писма читалаца, већ и озбиљнији, подужи чланци на тему каква треба да буде услуга свих врста, и какав је избор робе нужан потрошачима. Како, коначно, да се трговина што боље приближи гра ђанину и његовим потребама. Ове „године начињен је значајан корак у томе прав цу: произвођачи текстила, нарочито они који су директније у вези са муштеријама, конфекционари оде ла и рубља, мантила и марама, дечјих капутића и зимских капута за одрасле, праве своје планове производње према директним по руџбинама трговине. Досад су то обично радили самостално, како нам рекоше у фабрикама које смо посетили, према сопственом нахођењу или замислима пла нера, свог или из надређеног органа.

Корак, значи, на радост потрошачима. Онај који ће обезбедити да се не раде огромне количине тканина једног или сличног десена, такав који је учинио да. на пример једна од најмодернијих ткачница овога гра-

“

да, фабрика свиле, не производи само пет врста тканина и десена како је планирано приликом прављења пројекта, него 23 врсте, креираних у сопственом атељеу који има дванаест уметника са завршеним текстилним институтом и декоративним факултетом. Чак и када се зна да је то супротно са најоптималнијим потребама великосеријске производње, „јер би онда сви били сиви Каб мишеви“, како рече партијски секретар овог комбината,

иначе веома добро 'верзиран

у производњу.

Замисао је прихваћена ве ома добро и у трговини. ЕБој је на крају и било најтеже када је купцу на многа пи-

„тања морала да одговара са

— не. Похвалне речи о новом систему продаје чули смо и од произвођача текстила и конфекционара. Сви су, дакле, за. Па како онда, у ствари, тече читав посао, иако је времена за посматрање резултата прилично мало, свега неколико месеци. .

Први кораци, и поред жеља, очигледно нису увек равномерни. Има и раскорака, као уосталом свугде где се уводи ново. Нарочито када је реч о послу та-

ПРОБИЈАЊЕ КРОЗ КИШУ

(Карикатура М. Ћирића)

а. АДИВНРВНЊЕ цара

О ~

Москва — Трг

квих размера. А и традиција непотпуног, најдиректнијег, обраћања пажње жељама потрошача, и њихових могућности да их непосредније изнесу, прилично је подугачка.

Трагајући по московским радњама за дечјим оделима у предшколско доба, купац је нашао да су она прилично једнострана и унифицирана. Новинар „Вечерње Мо скве“ наставио је истраживања: зашто је тако када је трговина тражила од кон фекције да оделца буду одређених, живљих десена. И. почело је као у причи о деди, баби и репи. Конфекција је казала да ткачнице не испуњавају уговор, ткачи су, пак, упутили на предионице које дају скроман асортиман, ове су, међутим, такође имале оправдање: хе мијска индустрија не даје велики, потребан избор боја за едиво. Испоставило се да је ланац уговарања према жељама трговине и потрошача овде, уствари, прекинут. Хемичари раде по старом, по својим мерилима какве ће и колико боје требати. И нису погодили.

Фабрика „Париска комуна“, на пример, у четвртом тромесечју прошле године испоручила је ГУМ обуће за 1.840 хиљада рубаља, а за последње тромесечје ове године пристала је да уговори испоруке у вредности само 740 хиљада. Слично је и са мушким кошуљама које производи фабрика број 16 Мосгорсовнархоза: у дру гом полугођу 1964. испоручено их је за 1.270 хиљада, а у овој години за 1.072 хиљаде рубаља. Од фабрике која носи име Капранова тражено је за 150.000 рубаља“ постављених "ципелица за девојчице, а добијена је сагласност само за 72.000.

Значи, прилично изван за хтева трговине, па према томе и потрошача.

ДА ЛИ ЈЕ ФОРИН ОФис Бло ЗА КОМПРОМИС СА ХИТЛЕРОМ 19402

и зашто је француски адмирал Мизелије држан у британском

затвору 1941. на основу фаленфикованих доказа

(Од бталног дотистика - _ „Борбе“)

Лондон, септембра

Дуго ће време морати да протекне пре'него што мно те појединости о политици британске владе и њених тлавних установа . срорењ офиса у првом реду. постану рашчишћене до краја.

Овде се документи који би могли ставити тачку на слово ј по правилу не, објављују ни када деценије про ђу, ако су јиоле незгодни, а мало је земаља У свету где се тајне те врсте тако строго и сигурно чувају.

Архиве ћуте чврсто затво рене, а дисциплина је. У том погледу, управо фанта стична.

Нормално би, према томе, требало да остану 95ез одговора и два питања која су ових дана била постављена изван Британије, а ње се тичу,

Прво је да ли је Форењ

офи“ бис 1940. године расположен. — после — слома Француске, да потражи компромис с Хитлером "

склопи мир 2 његовом Немачком, као што се то деанас тврди у Шведској. из извора чију је меродавност

теико довести у сумњу. _ Друго је афера Мизелије: зашто) 'е тај пробритански ори'узтисани француски адмирзл био ухапшен почетком 1941, године и девет дана држан у једном лондонском затвору под оп тужбом да је издао војне тајне влади у Вишију — на основу докумената за које се утврдило да су били фал -сификовани и подметнути7 јорн Приц. шведски ам а у Лонлону у про М светском рату, неда-

Непријатна сећања шведског дипломате. — У

Стокхолму тврде да телеграм о незгодном курсу лорда Халифакса постоји. — Британија и Де Го-

лови „Слободни Ф

ранцузи“ у другом '

светском рату

вно је објавио у Стокхолму садржину депеше коју је послао својој влади у јуну 1940. године о једном разговору с Ричардом Батлером „тадашњим подсекре таром у британском министарствугспољних послова, о ситуацији после немачке инвазије Француске. Амбасадор је дефинитивно изнео да је у свом поверљивом телеграму саопштио шведској влади да је „званичан Батлеров став да ваља наставити рат, али се постарати и за то да се не пропусти ниједна при Лика за компромис ако се само могу постићи разумни услови, и да се не сме лозволити да неки тврдогла во упорни људи стану томе на пут“. Амбасадор је та кође јавио да је Батлер током тог истог разговора био позван код лорда Халифак са, тадашњег министра спољних послова, и да. се „вратио од њега с поруком да ће политика британске владе разуму а

као да сматра да

ски министар.

ту поруку, али да += она

сме тумачит

ност на мир по сва Део депеше о т

вим људима и

разметања јунаштвом очи-

бити одређивана по не разметањем < 1 е ре “наштвом. Халифакс ј

с Аа ће шведпоздравити ле и као спремку цену врдоглапомињање гледно су се односили на Черчила и његове истомишљенике који су били у су кобу са такозваним минхеновцима међу британским политичарима чији је курс био умиривање Хитлера и тражење могућности да се с њим споразуме. Један од истакнутих минхеноваца, бивши конзервативни лидер и премијер Хјум још је пре две године, као мини стар спољних послова, У дугом интервјуу у лондонском недељном листу развијао теорију по којој је Британија увек требало да види главну опасност не у Хитлеру него — у Совјетском Савезу! у У Стокхолму су поред Прица и други извори потврдили да је спорна депеша доиста постојала, а у изјави за лондонски „Дејли експрес“ амбасадор је кате горички одбацио могућност да је погрешно разумео Батлера у тој прилици или и њега и лорда Халифакса У току других честих сусрета. Он тврди да је постојање и такве линије „која се сукобљавала с Черчилом, осећао у процесу стварања британске политике у том раздобљу. а Сва је узбуна око овог те леграма настала у ствари због Прицовог покушаја да таквим ставом Форењ офи-

са објасни извесне уступке које је Шведска дала Трећем Рајху: на пример, право да се користе шведске железнице за превоз немач ких трупа између Немачке и њене изоловане војне базе у Норвику „у окупираној Норвешкој. Пошто се Батлер у међувремену повукао из политичког живота, а ни Халифакса више није било на позорници, Приц је сматрао да није обавезан да др жи овај податак У тајности „као што је то својевремено Форењ офис захтевао. У Шведској „изгледа, При цова изјава није направила неку велику сензаци-

ју: . Острво Гернзи и на_ ционални понос ,

Овде, међутим „где се управо слави 26-годишњица „битке за Британију“ , открића шведског дипломате су непријатно пала и претпоставља се да ће у Доњем дому „када се окупи после распуста, бити захтева да се то питање рашчисти.

Велики изгледи за то баш не постоје „пре свега из већ поменутих разлога.

Посебна је околност то да Британија не воли да види ишта што не би било светло из њене иначе велике борбе да издржи страшан притисак Хитлерове војне силе после Денкерка и да пружи допринос победи антихитлеровске коалиције у другом светском рату. Ј

О томе на свој начин говори чињеница да се овде. за разлику од свих других земаља чија је територија била окупирана дуго није могло чути да су „постојали и британски колаборациони-

Мајаковског ,

Ово је зато, сматра Блинов, што се фабрике још нису ослободиле старог начина израде производног програма. Нису навикле на пробирљивијег купца. У томе имају удела и државни финансијски органи који ра суђују по старом; важно је да се произведе што више робе и што веће вредности, а хоће ли она бити и продата за њих није од нарочитог значаја. Нормално је, онда, што се дешава да таква роба месецима и годинама стоји у полицама чекајући недочеканог купца,

Уговарање је, међутим, по казало да оно што је наручено не чека. Мушка одела сашивена према уговору у „Бољшевички“ продају се до последњег комплета, а и обућа добијена само у јулу према уговору од фабрика „Зарја“ и „Буревјесник“ у вредности од око 800.000 рубаља одмах је распродата.

Нови начин планирања и уговарања производње за текстил и обућу, како се види, даје одређене резултате. Али и показује слабости. И поред знатно 60љег избора облика и десена, потрошач још често може да чује одговор — не. Овде се сматра, и не само у круговима трговаца, да ће већ идуће године, па и идућих месеци, одречних одговора продаваца бити све ма ње. Не само зато, кажу, што ће се произвођачи из добре воље трудити да тако буде. Свој допринос даће свакако и"пенали за неиспуњење обавеза, од којих ће конфекпији си ткачима зависити коначан-успех; па према томе и зарада. Генерација нових ученика, коју сада позивају плакате, моћи ће зато већ и на првој пракси свакако чешће од својих претходника да чује задовољно хвала потроша-

ча. | Света Тадић

' у _ Страна ". |

! Уочи двадесетог заседањи Генералне скупштине УН |

ПОМУЋЕНА СВЕЧАНА

АТМОСФЕРА. ЈУБИЛЕЈА

“ Догађаји у Вијетнаму и на индијско-пакистанским границама помутиће свеча ност атмосфере, у којој је требало да се отвори ово ЈУ биларно заседање. Догодило се и досад неколико пута да се Генерална скупштина

'отвара у неповољним међу-

народним околностима, али од корејског рата ово ће би ти први пут да ова велика међународна организација за заштиту мира и унапре Ђење мирољубивих односа међу народима отвара сво ју годишњу скупштину док напољу бесни рат, показују ћи да су стихије империјализма и војних интервенци ја; националистичких искључивоети и суседског нера зумевања надвладале, ма-

кар и привремено, оданост

начелима. на којима је ова организација основана. Нај тежи моменат у овој против речности налази се баш У том суочавању начела и ци љева. на којима почива

ОУН који су разлог њеног постојања и чије је пошто вање гаранција њеног трајања. са грубим чињеницама ове наше узнемирене и узнемиравајуће стварности, коју обележавају два отворена рата, у којима су — по ред једне велике силе ко1ој је Повеља, иначе, поверила изузетне одговорности за одбрану мира — ангажо ване и државе чије се досадашње држање у међуна

"родној политици карактери

сало мирољубивим настојањима. >

То што се догађа у Вијетнаму и на границама Кашмира указује. на жалост не први пут. на извесне недостатке у систему колективне безбедности. али то нису и једини непријатни мо менти. са којима се суочава почетак рада овогодишње Генералне скупштине, Било је и других догађаја и поступака, несагласних са начелима Повеље и са инте ресима међународног мира у разним областима света, Такозвана финансијска кри за пореметила је редован ток функционисања ове организације кроз цео период Х1Х заседања а сама уста нова Уједињених нација од неког времена предмет је жучне кампање од стране појединих земаља.

Не треба нарочито наглашавати да 1е међународна ситуација веома озбиљна и да је још озбиљнијом чине напођи. који се са разних

страна улажу, да се сукоби још: више продубе и прошире. Због тога цео овај стицај неповољних околности

указује на велики значај,

који ће имати рад овбг заселања не само у погледу квалитета одлука и експедитивности У · савлађивању материјала. стављеног на дневни ред, већ. и нарочито. у погледу смиривања ме ђународне ситугције. враћа ња поверења у институције и право Уједињених нација. афирмације ауторитета резолуција и других одлука ове међународне организације, за коју у условима нашег времена нема алтернативе. Све ово у великој мери ће зависити од опште атмосфере. која на овом заседању и У односима међу делегацијама буде остварена. /

Пред ХХ заседањем нала зи се дуг и преоптерећен дневни ред, у коме се неко лико тачака издваја по својој изузетној важности.

Пре свега. поводом извеш таја Комитета за мировне операције, образованог на прошлом заседању да пронађе решење тзв. финансијског спора. поставио се један од основних проблема у даљем изграђивању система колективне безбедности. На претходном заседању то се питање појавило под маском спора о покривању трошкова за мировне интервенције ОУН у Конгу и на Блиском истоку, али се његова политичка суштина брзо открила јер је реч била о војним експедицијама које је одобрила Ге нерална скупштина, мимо Савета безбедности, или ко је су биле предузете мимо вета појединих великих си ла у Савету безбедности. Питање се практично своди на проблем односа Генерал не скупштине и Савета без бедности у материји очувања мира и на усаглашавање одредаба Повеље о првенственој одговорности Са: вета безбедности у тој материји и Резолуције „Уједи њени за мир“. по којој је, у

случају поделе гласова или“

вета 7 Савету безбедности; та Одговорност пренета на Тенералну скупштину. Постоји отпор појединих вели ких сила против те резолу ције која умањује дејство вета у Савету безбедности.

Питање је компликовано, јер захтева ширу ревизију постојећих институција У

паввоаенааавааваааавававввваловааааааавваАА + =

__ЛОНДОНСКИ_ДНЕВННК

сти с нацистима, осим оног ноторног „лорда Хау-Хау“. спикера у ратним емисијама берлинског радија на енглеском језику.

Овог лета је „Санди тајмсов“ недељни магазин објавио једну фотографију повеће групе становника Гернзиза — острва у Ламаншу и делића оне малене британске теритбрије која је била под немачком окупацијом у другом светском рату — како се лепо забавља с Немцима у некој кафани и под Хитлеровом сликом нечему наздравља. Ништа у том призору нема. јединственог — на несрећу. није било окупиране зем ље која у том рату није имала понеког издајника и ниједна од њих није то крила. Али, занимљив је потпис испод слике. Пошто је речено да су нацисти на слици држали концентрационе логоре на Гернзију чији су затвореници из разних поробљених земаља морали да граде војна утврђења. потпис тече даље овако: „Британска влада је донела била одлуку. кад се рат завршио. да се колаборационисти са Гернзија не изводе уопште пред суд. да се оставе на миру да би се, ваљда. избегао удараџ британском националном поно-

Хитлеровци, нацисти и колаборационисти са Гернзија на слици објављеној у

„Санди тајмсу“

су који би био неминован ако би се признало да је и таквих Британаца било...“

Ако се званично ништа не призна, шока нема, а национални понос је недирнут.

Мистериозна грешка у афери Мизелије

Такође је неизвесно да ли ће се икад, у некој догледнијој будућности, сазнати зашто су Енглези у раној фази, прошлог светског рата, у јануару 1941. године, држали девет дана у затвору адмирала' Мизелијеа који је после Де Гола био најугледнији Француз у то време у генераловом покрету ·„Слободних Француза“ у Лондону.

Оптужбе против адмирала су биле познате: да је. навод но одао вишијској влади под немачком контролом планове о експедиционој дакарској операцији која се завршила сломом. |

Међутим, Мизелије је морао бити пуштен из затвора када се сазнало да су докази били заправо фалсификат. Британска влада сеи извинила генералу Де Голу. Он је. у ствари, од самог почетка инсистирао да је адми

рал, с којим се међусобно није иначе хрћео, потпуно не праведно осумњичен и невин био ухатишен.

Према Де Голу, фалсификоване документе су направили и подметнули агенти ко је је британска обавештајна служба потајно убацила У његов _ покрет „Слободних . сРранцуза“, Стоји, доиста, чи њеница да Лондон никад није био одушевљен Де Голом и његовом самосталношћу и да му је правио многе тешкоће. пл %

Груба грешка с Мизелијео вим хапшењем на основу лажних. исфабрикованих докумената и доказа могла је да послужи антидеголистима у то време да кривицу за подметање сваљују на Де Го ла и његове људе у: покрету.

Али ко је коме сметао, ко је требало како да буде ком промитован и због чега. ко је био крив, ако је био, и за што — то остаје засад мисте рија као и ко зна колико дру гих страна тајне. необјављене књиге о поверљивим пословима у другом светском рату у Лондону. где се „тиха дипломатија“ одувек много ценила.

Благоје Лазић

систему Повеље о колектив ној безбедности. али можда ће бити могућно да се дели мичним или привременим мерама спречи понављање кризе. која је парализовала рад Х1Х заседања. Комитет за мировне операције расма трао је неколико предлога, како да се овај проблем реши кроз одредбе о покрива њу трошкова војних операција ОУН. али цео проблем премаша значај тих трошкова. У сваком случају, интервенције у Доминиканској Републици мешања У Конгу. неспоразуми на Кип _ ру, рат у Вијетнаму, сукоби Ху Кашмиру, заоштравање односа У Азији. које су под стакли ови сукоби. потврђу ЈУ актуелност питања, шта се може учинити У садаш_њим оквирима система колективне безбедности да би се ефикасније могле сузби зати тенденције појединих земаља. и не само великих сила, да своје претензије саме остварују или своје не споразуме са другим земља ма саме решавају насилним

акцијама. или другим неми.

рољубивим поступцима.

Други кључни проблем по |

литике мира у садашњим условима — проблем разору жања — налази се на днев ном реду овог заседања У двоструком виду. као проу. чавање извештаја Комисије за разоружање и као пре длог за сазивање Светске конференције за разоружање. Неповољан биланс рада постао је већ традиција ове Комисије. Два проблема о којима су вођени преговори у овом периоду проширење забране на под земне нуклеарне експлозије и забрана ширења нукле арног оружја — остала су нерешена. Овакав исход по тврђује умешност предлога Београдске и Каирске конференције за сазивање Светске конференције за ра зоружање. Предлог је вели ком већином већ прихватио Комитет ОУН за разоружање, па се очекује да ће и Генерална скупштина ту од луку пдтврдити и одредити време и, место састанка 07 ве-конференције. И "Одубвог заседања очекује се'"такође одлука о сазивању Друге Светске конферен“ ције за трговину и развој, на којој би. према извешта ју Комитета светске економ ске конференције, био размотрен рад на извршењу за кључака Прве конференције и нови проблеми који су у току тога рада уочени. Питања у вези са програ мом коначне ликвидације колонијализма чине трећу групу проблема. чије ће ре шавање бити продужено и на овом заседању. Издваја јУ се као посебно актуелна "питања политике апартхеида у Јужно-афричкој Репу блици. ослобођење португалских колонија. статус Ју тозападне Африке независност Јужне, Родезије. То су проблеми који се већ не колико година налазе на дневном реду ОУН, због от пора колонијалних сила да их реше у складу са принципима Повеље. иако огром на већина УН сваке године потврђује осуду такве политике.. · · ИМ на овом заседању, као и на претходним, најозбиљнији задаци очекују и највише наде се полаже на не сврстане земље и на њихову сагласност у решавању крупних проблема међународне заједнице, јер у тој њиховој сагласности лежи кључ њихове снаге и њихо вог утицаја. Стални пораст њихове улоге па према томе и њихове олговорности, биће на овом заседању изра жен и у избору већег броја несврстаних земаља за Савет безбедности и Економско-социјални савет, на основу одлуке о повећању бро ја чланова ових органа, донете на предлог неангажованих земаља на Београдској конференцији. Проширењем састава два главна органа ОУН. којима су поверена питања заштите мира и економских и социјалних међународних односа, биће не само побољшан ре презентативни критеријум по коме се врши избор чла нова ових органа, већ и отворен пут за шири утицај политике неангажованости

У њиховом одлучивању.

ои иаи

Љ. Радовановић