Борба, 20. 05. 1967., стр. 13
;
Страна штампа пише _
Јапап се наоружава Он ђећ располаже капацишешима за израду Ам ЕННЕЕ бомби и иншерконшиненшаланихг ракеша -
Петогодишњим програмом предриђено је да се у Јапану уложи 2340 милијарди јена за јачање оружаних (ила у оквиру трећег одбрамбеног пла на. У листу „Јомиури“ су израчунали да се за ову суму може изградити милион станова, али У војно-индустријским круговима друкчије рачунају. Више од четрдесет процената ове огро мне суме, 900 милијарди јена предвиђено је за куповину ратне технике.
За коришћење скоро трилиона јена из државне благајне, које ће се иско| ристити за стварање војно-индустриј ских потенцијала на нивоу најновијих достигнућа светске науке и технике, за освајања производње најком пликованијих и најскупљих видова ракетне, авио и електронске опреме (од раније је познато да ће они постати основа следећег, четвртог одбрамбеног плана) грчевито се боре конкурентске куће.
По речима професора Токијског универзитета Тадасу Каваде само група Мицубиши успела је већ да добије 20—30 одсто свих наруџбина.
Због тога, пише професор Кавада, најкрупнија Јапански концерни опет бацају акценат на војну индустрију и јачају своје везе са круговима одбране и са присталицама „чврстог“ спољ“ нополитичког курса у Либерално-демократској партији. Ослањајући се на огромни капитал ови монополи ће се сигурно потрудити да појачају свој утицај на јавно мњење путем штампе, радија и телевизије да би користећи се напрегнутошћу у Азији и шпекулишући паролом патриотизма оправ“
дали јачање војних снага.
По речима посланика Масацугу Ишибашија трећи одбрамбени план има ће и спољнополитичке аспекте.
При разради овог програма било је много дискусије да ли предвиђену ратну технику куповати у Сједињеним Државама, што би било јефтиније, или освајати производњу унутар земље, Одлука о обнављању сопственог војно-индустријског потенцијала неизбежно ће довести до пораста из« воза оружја у земље југоисточне А-
зије, јер ће фирме максимално користити нове производне капацитете,
„Ако је то тако, — пише часопис „Секај“ — Јапан ће се претворити у арсенал Далеког истока“. , 5
Трећи одбрамбени план отвара пут ракетно-нуклеарном наоружавању Ја пана, упозоравају пргресивни кругови у земљи. Овај план је постао предмет дискусије у парламенту истовремено са споразумом о неширењу нуклеарног оружја. ".
Споразум о неширењу није у Токију примљен са безрезервном подршком. Одмах пошто се у Бону Вили Брант критички осврнуо на ово питање, заменик министра иностраних послова Такаџо Симода' изјавио је да Јапан задржава право да врши нуклеарне експлозије у мирнодопске сврхе.
„Чињенице говоре да је јапански програм „Атом за мир“ већ доститад стадијум када се производња плутонијума сасвим приближава могућности коришћења како у мирнодопске тако и у војне сврхе, пише комента“ тор Кадзуо Курода, и сасвим је при+ родно да влада не жели да себи веже руке брзим одобравањем споразума о неширењу“. р
Јо: од 1955. године на Токијском универзитету одвијају се озбиљни на-
"пори на стварању сопствених ракета
носача, којима само што није лансиран први јапански вештачки сателит,
Најновији модел — четворостепени „Мју“ по својој снази приближно је раван америчкој интертонтиневтално балистичкој ракети „Минитмен“, под влачи коментатор „Асахија“ Џуносу“ ке Кисида. Сваког месеца, додаје оњ, у Јапану се произведе плутонијума за једну атомску бомбу, тако да су научно-техничке и индустријске могућности у потпуности довољне за ствара“ ње сопственог нуклеарног арсенала.
Скреће на себе пажњу и недавна пу бликација Међународног института за стратешка истраживања у Хагу: »У Јапану постоје техничке могућности за производњу нуклеарног оружја и он може брзо да престигне Кину у стварању средстава за његово прено« шење.
Говорећи о достигнућима јапанске електронике и ракетне технике амерички стручњаци Себалд и Спинке подвлаче да Јапан може да постане прва земља у свету која ће да изгради средства допреме нуклеарног ору“ жја раније од самих нуклеарних глава. По прорачуну Себалда и Спинкса Јапан ће до 1975, године имати у Ру“ кама довољно плутонија да може да направи 600 бомби које би по снази могле да буду једнаке оној која је У" ништила Нагасаки, Због чега На ово питање већ је дат одговор:
— Доста је проклињања нуклезрног оружја, Време је да решимо да га и ми имамо, не само за одбрану Јапана већ и за заштиту Истока од прет“ ње комунизма.
Ова изјава бившег премијера Шигера Јошиде, која је дата пре пет година данас је поново актуелна. Јошида је штампао у годишњем додатку Британске енциклопедије чланак у ко ме пише да се при закључењу спора“ цума у Сан Франциску 1951. године противио тражењима Далеса о брзом поновном наоружању Јапана сматра“ јући да земља у почетку треба да се концентрише на развитак економије. Од тог времена ипак, по речима Јошиде, „како унутрашња тако и међународна ситуација се у потпунос променила, И ако би се Јапан држао послератног курса значило би да је одустао од мисије која му је предодређена.“ „Поставимо питање: ако је Јапану суђено да постане лидер Азије, може ли он то у потпуности бити ако нема потребну самосталност по питању одбранеј“ — објашњава мисао бившег премијера „Џапан Тајмс“.
Солдатеска и монополи, објављивање војно-индустријских потенцијала, ракетно-нуклеарно наоружање земље прете не само демократији унутар Јапана, већ и здравом развитку његових односа са другим азијским гемља ма, То је управо оно што узнемирава јапанске патриоте.
6 Правда“, Москва)
Конфронтација на Блиском истоку
Процене лондонског института о војним ефективима Израела и арапских земаља
Израел има оружане снаге од отприлике 71.000 регуларних војника у
поређењу са 190:000 у Уједињено) -А--
рапској Републици, према подацима лондонског Института за стратешка изучавања.
Међутим, овај Институт, који је ме ђународно незванично тело саставље но од војних и политичких стручњака, додаје да Израел за два или три дана може из своје резерве обезбеди ти укупно 275.000 војника.
Снаге УАР могу се одмах повећати за 120.000 припадника националне гар деми организованихерезервних јединица. Функционери Института су изјавили да армија УАР има 190.000 војвика, али се верује да се преко 50.000 од ових војника налази у Јемену.
Претпоставља се да ваздухопловство председника Насера има 500 авиона и 15.000 људи. Он има две ескадре пресретача „МИГ-21“ совјетске производње, а свака ескадра има по 26 авиона, вероватно наоружаних про јектилима ваздух-ваздух.
УАР има четири ескадре ловаца »МИГ-19", отприлике 80 авиона укупно, према проценама поменутог Инсти тута,
УАР такође има око 50 авиова »МИТ-15“, 25 средњих бомбардера
„ТУ-16“ совјетске производње и от“.
прилике 72 лака бомбардера совјетско производње. | Ракетна команда председника Нас» ра, која је одвојена од сувоземних снага и ваздухопловства, састоји се од 4,500 људи и претпоставља «“з да поседује око 100 пројектила, Морнари ца УАР има отприлике 11.000 људи 0премљених разарачима, подморницама и другим мањим бродовима. Израелска регуларна армија састоји се од четири бригаде, од којих јед-
ну сачињава ваздушно десантна пеша .
дија. Она такође има одвојену команду оклопних снага, величине дивузије, Прошле тодине, Израел је имзо отприлике 600 тенкова. Његово ваздухо пловство састоји се од 450 авиона. У“ Тлавном француске производње, укљу зујући и четири ескадре пресретача „Мираж“, једну ескадру авиона „Си Пер-Мистер“ и две ескадре ловаца“ бомбардера „Мистар ТУ“,
Израел има морнарицу која се састоји од 3,000 људи и поседује разора~
ПРТА: МИЛОРАЛ ПОБРИЋ
че, подморнице и торпедне чамда, пре ма подацима овог маститута,
Либан има армију од о"прилике :1.000 војника и ваздухопловсгво од 600 војника, опремљено надззучним ловцима „Мираж“ француске прзизРОДЊЕ. ;
Ирачке оружанс снаге имају укуп-
У израелском наоружању налазе се и свакве ракете америчке израде
но 70.000 војника, заједно са малом ваздушопловном снагом од 230 звиона. Сматра се да Сирија има отарилике 45.000 војника, а да њено заздухопловство обухвата 60 авиона типа „МИГ-1“.
(Ројтер)
За прне — ни телевизија
Кажу да најмање има наде за оне глуве који не желе да чују. Министар пошта и телеграфа Јужноафричке Републике Алберт Херцег не жели ни да чује ни да види. Главни поштар из Преторије затворио је очи и за пушио уши да ништа не би сазнао о постојању телевизије.
Шта је то толико уплашило јужноафриканског Херцега који би по сво јој дужности требало да буде позван да се брине о томе да његови суграђани могу да седе испред телевизи)ских екрана7 Ствар је у томе да ако
се у Јужноафричкој Републици појави телевизија, емисије ће моћи да гле дају не само бели већ и (о ужасађ) цр ни. У земљи где је читав јавни живот регулисан таблицама „само за беле“, „само за црне и обојене“ овако порав нање права макар оно било само пред Јувем телевизора је недопустива побу на : И министар се бори. Ових дана он
„је у Парламенту изјавио да је каои
раније против увођења телевизије.
(„Известија“, Москва)
„ХОЋЕ 2797 ТЕЈЕТТУ #9217 ЗОМ ЗДРАВЈБА 64 ГТОСЕОРЕ 2ОРОВВЕ,,,
ТИ
Б. Божођић п М. Марић ,
БОРБА — СТРАНА 13. СУБОТА, 20. МАЈ 1967.
ПОМЕ ПОРУЖЕВНСУ
КАКО ЈЕ БЕЧЛИЈА ФРАНЦ ХИБЛЕР, НЕМАЧКИ РАДИОТЕЛЕГРА-
18.
А пале првог изненађења и руковања — сераскравио ба овог сусрета — Аустријанац се знии ећам се да смо се лепо могли спораизговарао ка он не би успео да, нађе нашу реч, далачку ге И је на немачком уз гласан смех и млада једва ми Ију Причао је о мајци, о томе каје тебе Кет да се заврши рат, да нико у њего5 пве 5; да није волео фашизам, Рекао ми је да за једни о. У војсци, да никад ништа није имао
Једничког са кукастим крстом, да је заволео Ро-
пи И породицу Лушић и да је као антифа| ста спреман да учини све како би се рат што
рже завршио са што мање жртава... Партизански обавештајац Грга Зенић присно је разговарао са својим сарадницима, другарицом ончом, учитељицом из Рогознице, и „другом Ивом“, Бечлијом Францом Хиблером. Обавештајац из центра „Змај“ захвалио се немачком подофициру на његовој сарадњи са парА АНИМћ, и његовом доприносу антифашистичкој орби упереној против нацистичког режима, ИзраЗи признања за дотадашњи рад и оцена добијених извештаја као веома драгоцених, као да су даЛи Нов полет сраднику „Иви“, И, кад га је Грга Ченић упитао какве су могућности да им пошаље ФА морнаричку радио шифру, подофицир ранц Хиблер, није се двоумио. Пре него што је одговорио партизанском обавештајцу, Грга Зенић му је рекао да он зна да то није ни мало лако и да не би желео да се изложи опасности у којој
би могао изгубити живот, „Ми се боримо за људе
— Рекао је партизан немачком подофициру. — и овај задатак предлажемо да предузмеш само у случају ако га можеш извршити без опасности по себе лично“.
Франц Хиблер је изразио своју спремност, једноставно; пружио је руку Грги Зенићу и чврсто је стиснуо. Тиме је све рекао, Био је то знак узајамног поверења и савезништва у заједничкој борби.
Укратко, објаснио је какве су прилике и режим у немачкој радио станици у Рогозници, какав је систем обезбеђења шифре и контрола радио саобраћаја. Шифру чува у каси наредник Кроненберг, али нада се да ће улучити прилику да је препише.
Састанак је био завршен и свако је пошао својим путем. Враћајући се са Тончом, Франц јој је рекао да га је „друг Змај“ (није знао право Гргино име) освојио и да дотад никад није сарађивао са партизанима, чини му се, после овог сусрета са тако срдачним и одлучним човек, одлучио би се на то, Растали су се у близини немачке предстраже, па се прво Франц Хиблер вратио у гарнизон, а тек један час касније, помоћу своје пропуснице прела је преко насипа и Тонча Лушић,
И Грга Зенић се враћао са овог састанка задовољан. Франц Хиблер предао му је мали „поклон“; таласну дужину и време радио саобраћаја са позивним знацима главне немачке морнаричке станице на" Јадрану. Био је то драгоцени податак, помоћу њега радио прислушна служба Команде морнарице НОВЈ на Вису моћи ће да хвата и бележи све шифроване радиограме са директивама и наређењима морнаричким јединицама Кригемарине, Наравно, права вредност ових радиограма биће од неоцењивог значаја тек онда, ако Франц Хиблер буде успео да му дотури шифру. 'То ће бити изванредан успех. Онда ће сваки ухваћени радидграм моћи да буде сместа дешифрован и сви покрети немачких јединица које су под командом »адмирала за Јадран“ неће више бити Никаква тајна за Команду морнарице НОВЈ.
Сад све зависи од „друга Иве“ — Франца Хиблера. Од његовог подухвата да дође до шифре.
Да се он на то чврсто одлучио могла је лако да утврди Тонча Лушић још исто вече, После растанка пред насипом. ока је поново видела Франца касно у ноћ, кад се са осталим укућанима спремала да легне. Неочекивано, „Иво“ је закуцао на врата, полако их отворио и коракнуо у собу.
— Стао је-пред нас мирно — као војник, што никад дотад није чинио — сећа се Тонча Лушић овог случаја. „А онда, подигао је десну руку и при
20. МАЈ 1927. ГОДИНЕ
ФИСТА, ПОСТАО ПАРТИЗАНСКИ ОБАВЕШТАЈАЦ У ДАЛМАЦИЈИ
Нео стиснуту песницу глави, поздравио нас партизанским поздравом, исто онако као што је то учинио друг Грга кад смо се растајали под маслином“, .
Партизански поздрав немачког подофицира го ворио је речитије од ичег другог да ће борба за
"немачку морнаричку шифру биди добијена.
Али, до шифре је предстојао још увек веома ризичан пут
Ранко — Срећко Лушић захваљујући знању нема-
чког језика први је успоставио контакт са немач-
ким радио-телеграфистом Францом Хиблером У Рогозници у пролеће 1944. године
Сећања обавештајаца,
— Примао сам обавештајне податке од Франца Хиблера — каже тадашњи шеф обавештајног одељења штаба Команде морнарице НОВЈ на Вису Франц Поточник. ; А
— Радио сам са „другом Ивом“ .— Хиблером — сећа се морнарички обавештајац Ловре Медић „Мовар“.
— Знам да смо од теренског пункта добијали 7 значајне извештаје у Рејонском обавештајном цен- ,
тру за Шибеник — додаје Јосип Кошта, један од руководилаца РОЦ-а на том подручју. '
О сарадњи са немачким подофицором из Беча, радиотелеграфистом у рогозничком гарнизону недавно смо прелистали изјаве Глигорија Паренте, Давора Петровића „Перине“, „Јоке“ Лушића и Грте Зенића, који се једини видео и срео са Францом Хиблером.
Партизански сарадник „Иво“, Аустријанац Хиблер, слао је током свог тромесечког активног рада драгоцене обавештајне податке, које су из Рогознице, износили курири-теренци, Извештаји немачког морнаричког подофицира стицали су сеу обавештајном центру „Змај“, где су двоструко обрађивани и коришћени. С једне стране, обавештајац ГУ сектора Команде морнарице НОВЈ, Ловре Медић „Мовар“ слао их је на Вис, а'с друге, из „Змаја“ слати су Рејонском обавештајном центру РОЦ-Шибеник, одакле су упућивани Обавештајном одељењу штаба УШ Корпуса НОВЈ.
(Наставиће се)
ЛИНДБЕРГ, ПРВИ У ИСТОРИЈИ, |
ПРЕЛЕЋЕ АТЛАНТИК
У зору на данашњи дан пре 40 година полетео је са аеродрома крај Њујорка мали једноседи авион с елисом и изгубио се над Атлантским океаном. Апаратом је управљао Чарлс Линдберг, амерички ваздухопловни пуковник. Имао је једног сапутника — свога мачка — који му је служио као маскота.
Целдајг дана 20. маја летео је изнад бескрајне водене пустиње. Сутрадан у зору био је прешао три четвртине пута, а пред вече се појавио пред обалом Француске. Пошто је имао још довољно горива, кренуо је према Паризу. Па аеродром Ле Бурже стигао је око 10 часова увече. Одстојање од 5.856 километара прелетео је без спуштања за 39 часова (брзином данашњег мало јачег мотоцикла).
Био је то прави подвиг, јер је „Спирит оф Сент Луис“ био играчка према данашњим авионима. Тада није било ни радара ни сигурних
радио-веза. На Океану је био остављен самом себи; све док се није појавио на француској обали није се знало да ли је жив. Пилот је ри- | зиковао живот, имао је енергије и вештине, али и среће: олуја на океану га је мимоишла, а мотор радио беспрекорно,
Дочек на аеродрому крај Париза био је три | јумфалан и — погибељан. Присуствовале су сто тине хиљада лица, а хиљаде су се отимале за било какво парче овог историјског авиона, да им послужи као успомена. Тако је Линдбергов авион био буквално разнесен. Сам пилот једва је успео да се пробије кроз месу и да живог изнесе свог сапутника, мачка. | |
Овим подвигом Линдберг је отворио еру редовног ваздушног саобраћаја преко Атлант и других океана.
ског |
(лат; 4. Ноћна птица — иници-
из Пуле — становник
Укрштене. рени
Бодоравно: 1, Бележник: 2. Вр, па њижевног дела; 3. Хемијски знак за радијум — прост број — ситан новац у Францу“ ској; 4, Богиња гнева код старих Грка — кратица за ампер — лопов; 5. водени раствори анилинских бојених материја потодини за писање: 6, Кратка песма, нај-
. чешће с политичком или поуч“
ом тенденцијом; 7. Радиоиндустрија Запреб (скр. — хемијски знак за Флуор — троцифрен број; %; немачки предлог — ранија кратица за: административ-“ но-оперативно _ руководство мера за површину; 9. Крчма, барака, продавница (италијан, мн:); 10, Уметник који не живи конвенционалиим животом (ми.),
усправно: 1. Узорак, егзем-
плар; 2, Ознака на аутомобилима највећег
полуострва на свету — иницијали нашег познатог лингвисте; 3. Једна уобичајена кратица — судска седница (лат) — у години
јали. презимена и имена нашет познатог књижевника („Зачарани крут“) — једна дечја игра; 5. Аустријска новинска атенција (скр) — енглеска мера за течности — главни град једне нама суседне државе; 6. Ознака на
аутомобилима из Ријеке — биљ- |
ка из фамилије главочика, служи за исхрану — одречна речца;
Т, Место и морско жупалиште у |
Црној гори, (М. 0)
РЕШЕЊЕ БРОЈА 4,655
Воцоравно: 1. Старац; 2
тотип; 3, про-
Р. П,. (Растко Петровић) — патос — У! 4. Ало — Мол — М. Т. (Марк Твен); 5. Видар — ФАО; 6. Оман — камп; 7. Пук — сат — А. ИМ. (Иво Андрић); 8, И. Т. (Иво Тијардовићу — мидас –- с: 9, Сегменти; 10, Аматер,
Уотравно: 1, Правопијс; 2, СР заламули — Е. А. (Емил Адамич); %, Теп — Одак — МГМ; 4. Атаман — Сима; 5. Ротор — кадет; 8. Атол — фа — тане: 7. циб мама— стр; 5, Путописи.
Буц ; њи ши
',
%