Борба, 20. 05. 1967., стр. 2
Страна 2, Субота, 20, мај 1957.
БОРБА
покренута је фебрџара 1922. године
одликована , Орденом заслуге за народ са златном звездом
БЕЗ „ПЛАВИХ ШЛЕМОВА“
Нов и значајан момент у 0озбиљној војно-политичкој кризи на Блиском истоку представља захтев владе УЛР да се „плави шлемови“ УН повуку са израелско-египатске демаркационе линије на Синају.
Зашто је Каиро предузео овај хорак2
Пре свега, изгледа, да би успоставио равнотежу снага која је на израелско-сиријској линији била поремећена на штету арапске државе. Готово сасвим сигуран у прозападну дисциплину јорданског двора, па зато миран у погледу евентуалности регуларног војног притиска и дејства са те стране, а покривен из синајског правца присуством снага УН, израелски Генералштаб окренуо је све погледе и тлавнину људства према задатку који је на дневном реду не само његове, већ и шире неоколонијалне политике: „Уразу мити Сирију. То значи, срушити независну и левичарску владу у Дамаску, наметнути коректуре граничне линије у сливу Јордана и у демилитаризованим зонама.
Између сиријске оружане моћи и израелске армије не постоји равнотежа снага. Али, постоји сиријско-египатски _ војни _ савез, Председник Насер тачно сагледава колико би био погоршан војно-политички положај и самог Ггипта, ако би Запад успео да и Сирију претвори у такву своју позицију какву данас представљају Јордан и Саудијска Арабија. И — Каиро је укључио своје снаге у директно одмеравање претећих ефектива на израелско-арапским гранипама.
Подожај, Сирије тиме се-чећ“ много побољшава „а арапска реакција, која је тврдила да Египат ужива заштиту трупа УН и да због тога тежиште инцидената и пиверзантске активности нужно пре лази на друге израелске суседе, сада губи сваку аргументацију.
Наравно, крајња затегнутост, намеће свим странама највећу одговорност. Грешка „првог метка“ може донети експлозију на Блиском истоку као што израелски агресивни кругови морају бити обуздани, тако и палестинске избегличке организације, чије субверзивно дејство преко сиријско-израелске границе има своју улогу у еволуцији садашње кризе, не би
смеле добити могућност да у заносу свог праведног огорчења изазову пожар у коме би и они сами имали много више да изгубе него
да добију.
ОСВРТИ
Арушићбо п деца
ише од две надеље до-
утштине усвојили СИ облика 38.
Пре нешто 8 мови Савезне ск иу он о финансирању »
у ај деце за које је друштво тосебно замнтересовано. У њему је законодавам избегао да било шта утврди као не Ба ју обавезу. Претустио је реп убланома а нарочито појединим ли удрум општинама, да саме одлуче како ће,
што и где оснивати фондове за бену смрање разних облика дечје заштите.
Али, зар у Уставу не тлице да сва деца имају право на једнаке услове школовања, заштите здравља, збрињавања; стокојно, оплемењено детињствог %
Како помирити комуналне међе са солидарном обавезом читавог друштва према деци м младима, хако интегрисати ограничена средства с амбицијом да се младом покољењу обезбеди жеље ни друштвени растр |
И ко зна до којих би дубина несто хојства стигло сврдло сумње кад не Си било баш тог Устава. самоуправљамког друштва, који је, самом Закону, вра нуо обавезу да ником ништа не намеће џи ничим га не обавезује.
Намах постане јасно да нико, у "ме било које солидарности не може з нути родитељу, промзвођаму обавезу да се удружи са другим Кро КИР свим ствараоцима заједничких 00 ре ради одвајања средстава за мирно 0етињство младост сина или кћери, свих синова хм кћери“ Додуше, нису са. родитељи подједнако _ одговорни. Ме својом децом “ друштвом, јер ми стигли до разне свести мн одговори за васпитање подмлатка.
баратање са свешћу није ствар помени ј епио центре
с Закон је само пром закона има. треба да делућу суби поља У кој овог друштва замнтерејективне снаге
соване за вастпитавање младих. Уместо да се убудуће ц даље боре за лепо сроцене али метиријално непокривене фра зе. о обавези самоутрављачког друштва трема свом подмлатку, Закон је упутио замптересоване друштвене организације директно на самоутрављамче. Да међу њима, својом тролмишљеном и упорном акцијом, развијају свест о потреби солидарног удруживања средстава за оплемењено детињство и стваралачки 3а-
нос младости. И. БУНУШЕВАЦ
,
Јасна позадина ...
Упркос оштрим америчким тротести |
ма п претњи погоршањем односа, швед ска влада је дозволила Раселовом суду да заседа у Стокхолму, а онај је САД осудио као агресора у Вијетнаму,
Вашингтон с тим није могао олако да се помири, нешто је, изгледа, морао учинити да доведе у мезгоду шведску владу која се, ето усудила да не притвати америчко тумачење могућног и дозвољеног у овом свету.
И — шведски премијер је пре неколико дана добио телеграм са захтевом да допусти да се у Стокхолму одржи некакав „процес против лидера, Совјетског Савеза и источноевропских земаља“, Захтев је поднело „Удружење слобо дне штампе“ чији су чланови разноразни емигрантски листови који излазе у Западној Европи.
На списку организација којима се из Вашингтона може дати такав налог, ово је удружење на првом месту и то нимало случајно. ЦИА му је директањ татрон, а као најкомтромитованије међу свим корисницима фондова америмке обавештајне службе оно је најприкладније за режирање оважвог ревамлипроцеса. Б. Л.
БЕЛЕШКЕ
Крај пробоса
Холандски „провоси“ су одлучили да сами себе распусте,
„Провоси“г Ако нисте чули, то је у-
вредљиви назив са којим их је холандска полиција крстила а реч „провос“ је, наравно, деминутив од „провокгтор“, То су холандски младићи и девој ке настрано обучени који су сваке суботе на белим бициклима одтанизовали „хепенингсе“ на амстердамском тргу Спруи. То су они чија је свака реч, сваки гест значио бунт против комфор мизма и норми понашања буржоазије. Они су, наравно, скандализовали појве ћи број Холанђана и дубоко их забринули. Особито кад су почели да се баве мислима о организацији „провотаријата“, Било је предлога да то буде нешто као партија, црква, академија или све заједно, нешто ради очувања ортодоксности антикомформизма. -. „Али, нису се сложили шта даље да раде, понестало им је имагинације и су очени са опасношћу буржоазирања, решили су да сами себе распусте. Вратили су се, наравно, „буржоаском комформизму“: кафанама, браковима и пословима. Честитали су чак и принцези БВеатриси рођење сина а они највештији основали су и нову партију која је на изборима у фебруару добила и 0осам посланика у парламенту. Холандска буржоазија је одахнула. На попришту изгубљене битке „провоса“ остао је само песник Карл Џаспер Гротевелд који зачуђује Холанђане неисцрпном имагинацијом и гнтиконформизмом. Али, то је изгледа у позиву песника.
в:Т. Немоћ пред (самоупрабном2) самођољом Милоргд Радуловић, висококва-
лификовани електро-монтер из Ко-
совске Митровице, по једном решењу шеф техничке службе пословнице „Електро-Космета“ у Косовској Митровици, по другом —
главни уклопничар у истом погону; по трећем — отпуштени радник „због самовољног напуштања посла“; по четвр-
_ том — радник „коме се морају вратити
ускраћена права“...
Средином јула прошле године, док је био на годишњем одмору, Радуловић је без икаквог образложења, смењен са дужности шефа техничке секције и по стављен за уклопничара. Раднички савет предузећа „Електро-Космет“ укинуо је кво незаконито решење погона и захтевао да се Радуловић врати на старо радно место на коме „преко три године успешно ради“.
Али, одлука радничког савета не по маже. Савет радне јединице игнорише решење, као што је то учинио нешто касније кад је и управни одбор поднео захтев.
Управни одбор предузећа се предаје и препоручује Радуловићу да се мане даљих компликација и да дође на рад у Приштину где ће му Сити додељен стан. боље радно место и већи лични доходак. Међутим, он одбија ову понуду, јер сматра да она представља компромис, Убрзо Радуловић добија решење којим му се отказује даљи радни однос (и то без права на жалбу) „због самовољног напуштања посла“.
Управни олбор предузећа доноси ове године ново решење о поништењу отказа и враћању Радуловића на =а2еп0, али и оно доживљава исту судбину, па формира комисију да све испита. Али,
нема помоћи. Погон је неприкосновен! _ Досад смо знали за самовољу поје-
диних руководећих личности. Видимо да самовољни у истој мери могу бити и самоуправни форуми. Чак и премз чо веку који је у предузећу преко 15 година, који је за савесно обављање послова више пута похваљиван, · озчано награђиван, па и одликован Орденом рада, Т. МИЋКОВИЋ
Арефова Год
Сусреш с прачким | министром Дамалуџијем
Релативно млад, 45-тодишњи тенегал у резерви, некадашљи пи томац Пешадијске официрске тко ле у Енглеској, па наставник Вој не академије у Багдаду, војпи аташе у Вашингтону, директор Ирачке националне петролејске компаније, данашњи министар културе и националне оријентације Дуреид Дамалуџи делује сасвим смирено, благо и тихо, нима ло војнички. Пре би се рекпо да се налазимо у солидној ординаци ји угледног специјалисте који је навикао на тешке случајеве, па га они не узбуђују, иако их озбиљ но схвата. А актуелни проблеми Ирака, укључујући оне који су У
ресору националне оријентзције · “(у ствари пропаганде и политич
ког јединства) нису једноставни,
ни лаки. ж # ж
— Шта сматрате за најважнији унутрашњи задатак владе" питао сам почетком марта мивистра Дамалуџија. У том тренутку пред ирачку јавност“ изнесен је нацрт новог изборног закона,
— Најосновнија наша обавеза је да испунимо обећања која смо дали народу приликом избора по вог председника Републике им састављања ове владе. То се односи на изборе и обнављање парламен тарнотг живота. Народна скупшти на треба, према привременим уставним одредбама, да се изабере
до 10. маја 1967. Као што знате, после трагичне погибије бившет председника Абдела Салама Арефа, приликом избора његовог бра та Абдела Рахмана Арефа, одре ђено је да се у прелазном року од годину дана припреме избори и конституише нова демократсхкопарламентарна зграда.
Кад је планирала кораке ка остварењу овог циља, ирачка вла да је одлучила да најпре постави на ноге организацију Социјалистичке уније, као свенародну и је дину легалну политичку снагу зе мље, а да онда ангажовањем те“ Уније припреми и спроведе парла ментарне изборе.
Првих месеци ове године, међутим, „ред вожње“ је измењен. Нацрт изборног закона дат је на општу јавну дискусију, иако се Социјалистичка унија још није била конституисала. Улогу коју би она имала да игра у истицању и верификовању кандидатура пре узела би, по нацрту изборног закона, сама влада.
У отвореној и демократској ди скусији багдадски листови објави ли су многа критичка мишљења о овом законском пројекту. Мосле доста полемике, која је одисала атмосфером знатно веће слободе него што се последњих година у Ираку запажало, нацрт закона је повучен и до данас његова нова. верзија није објављена. Дакле, ни избори нису на прагу.
"Општа
Француска је, јој је. прошле 20
Согрога опл«. Табела сад петарно
Земља САД Француска, 3. Немачка швајцарска · Италија г Британија Холандија Белгија Канада Штатија
к прелаз-
1 огодишњи ро И једн Ре е на несд
ног режима продужен ]Ј па време. Председник Аре остаје на челу државе, јер то 24" гледно траже и унутрашњи и с1у љнополитички интереси земље. · Багдаду се, и међу војним као и у политичким круговима, осећа да је његов ауторитет знатно ојачан. 6 је оцена посматрача да ге он пдказао на висини одговорних задатака шефа државе, иако У тре нутку кад је биран није имао др“ жавничког искуства, ни широку политичку репутацију, већ је био познат само као истакнути виши
официр. ољ
Поред напора у области школства, културе и јавних служби, владе под руководством председника Арефа и премијера Базеза и Талеба забележиле су у току протекле године значајне успехе у својим односима са петролејским картелом западних фирми. У време кризе ИПЦ— Сирије, ка-
да је дошло до застоја на најбо-
гатијим ирачким нафтоносним по љима, одлучна и вешта акција ирачке владе отклонила је у релативно кратком року врло опасне последице које су из тог правма запретиле економском животу зе мље.
Што је, можда, још важлпије у овом једногодишњем билансу, 0бустављен је грађански рат ма се
дине пошло
резерве злата. Овај који је, на основу з маља, објавилља британс
пих земаља 1966, 1965. ражене у милмонмма
Резерђе злата западнит земаља
међу западним земљама, једина ко-
за руком да повећа своје податак садржан, је у извештају ваничтих статистика затадних зека рударска фирма – >УЏтоп
ржи упоредне податке о количинама мо; злата у трезорима централних банака, затад-
хм 1964. године. (Количине су и3финих ума):
1966. 1965. 1964. 378,1 394,5 442 149,6' 1344 106,5 122,6 126 121,4
76,5 86,9 77,9 68,1 "68,7 60,2 55 65 61
49,4 502 48,2 43,5 44,5 41,5 29,5 32,9 29,3 22,4 23,1 17,6
веру Ирака и односи домаћих Курда са њиховим арапским сународницима постављени на нове основе договарања и узајамних уступака. ;
Упитали смо министра Дамалу џија да ли ће ускоро бити усвојен закон о локалној аутоновији или самоуправи појединих области, онако како је то споразумом Базаз-Барзани предвиђено прошлог лета. 6
— Не ради се о самоуправљању — исправио ме је министар. Спрема се закон о децентрализицији неких послова управе, како би се локалним заједницама дало више слободе у решавању њихових проблема. Рок за .доношење тог закона није одређен, али се на дамо да ћемо га ускоро припремити. Са курдске стране почиње ла се изражава нестрпљење, па и не задовољство због спорог спровође ња неких договорених мера. С 06 зиром на чињеницу да у Ираку де лују, мада илегално, прилично ја ке политичке групе деснице и ба асиста (како у армији, таком у политичком животу) и да све оне користе курдско питање и као елемент политичког притиска. на прогресивни режим председтика Арефа, о овом незадовољству морало би се у Багдаду — стиче се утисак — да поведе још више гра-
чуна. ; Милутин МИЛЕНКОВИЋ
Писма
уреднишифу
Чему „Писмо основцима“
Ја сам не само изненађен него и озерасположен напи+ сом „Писмо основцима“ дру га Данојлића. Осјетио сам га као промашај и као неоправлану критику оних наставника чији су ученици написали литерарне саставе вал којима писац подлиска размишља и нал којима се згражава. Не могу судити 0 свим саставима који су били предмет књижевног такмичења ученика београдских основних школа, али могу разумјети с реагирање лруга Данојлића на оне евеџ туалне саставе који су. можла. били написани у пуху претједане _ политичности. празне реторике и патетичности, Змам да тога има У нашим школама, Међутим не вилим па тога има у питираним лулеловима појелиних састава, а претпостављам ла је писап навео оне цитате који му се чине ајизразититим птимјерима онога што осуђује.
Међутим. имам“ дојам дз се друг Данојлић че узбуђу је толико због начина ли-+ терарног изражавања ових ученика (који му се учинио неискрен и непримјерен за лоб те дјеце) колико због са тржаја њихових састава, Об се пита: „Зар се између једа наесте и петнаесте године стварно тако пуно размишља о домовини, о њеној хеоојској прошлости, о слоботи, о срећној садашњости им још свећнијој будућности2"
У овоме је бит проблема: је ли потребно дјецу те доби “познавати са прошлош+ћу наших парола и развија» ти 101 патриотске осјећаје као и свијест о нашој данаш њици и будућности — или није7 Ја мислим па јест, а тако мисли и наше поуштво. које је у наставне прогоаме за више разрела осчовне школе са тим циљем ставило одговарајуће залатке и садожаје. Одмах лодајем пали јасноће да начин како се ово постиже у прак си.може бити психолошки и педагошки погрешан, али 12 то У овом случају из цитиоаних одломака ученичких
састава не могу закључити. Остаје питање садржаја. Мислим да друг Данојлић није у праву кал поетпостав ља ла пјеца те доби. која. 0 свему овоме уче у школи. нису дорасла да до извјесче. за ту лоб довољне. мјере разумију и осјете друштве= не и имдивидуалне вриједности о којима је овдје оијеч. Слажем се — о свему ово ме треба и лаље писати (0 томе пишу и књижевници
све више), али мислим, И тврдим; да треба писати и о- домовини, и о социјализму. и о свему што данашња дјеца те лоби знају и што осјећају живећи у, овом дру штву. Чему дјецу задржава ти на „дјечјем“ нивоу. кад она и сама иду напријед. Зар живимо у времену и У околностима кад је патриот сии одгој како га наше дру
лштво схваћа. сувишан!
Понављам да и сам осуђујем педагошки неправилан, преурањен, празнорјечив па триотски одгој и потпуно бих се сложио са лругом Да глојлићем ла је навео такве поимјере, али они које је на вео нису такви и не би се смјело о њима сулити на на чин којим се послужио писац подлиска.
Београд, маја
Драгутин Франковић, Доситејева 25
Није хладно за све фрижидере
Молимо да поводом члан ка „Хладно за фрижидере“ објављеног у „Борби“ 16, маја, објавите чеке податке, на основу којих ће читаоци моћи да добију потпунији преглед о стању домаће производње хладњака за домаћинство,
У 1966 години произведено је 206,157 хладњака за домаћиветво, од тога „Обод“ 96.635 искључиво компресиових хладњака запремине изнад 130. литара, „Георти Наумов“ — Битољ 55.591 и ЕМ — Марибор 53.931 пре тежно гпеорпционих испод 100 литара запремине,
Залихе код произвођача 30. априла ове године биле су 29.031 хладњака, од тога код „Обода“ 383 комада значи — мање од једноднев не производње, На крају 1966. године залиха код про извођача била је 20.378 хла дњака од тога код „Обода“ 412 комада.
„Обод“, „Георги Наумов“ и ЕМ не производе исте типове фрижидера. „Обод“ је напустио производњу апсорпциових фрижидера и бави се искључиво производњом кКомпресионих фри жидера, са циљем да оства ри већу серију, јефтинију и квалитетнију производњу. „Георги Наумов“ и ЕМ производе и апсорпционе и компресионе фрижидере.
Поред своје редовне троизводње „Георги Наумов“ се одлучио на освајање мо торкомпресора за фрижидер иако су произвођачи фрижидера били против то га. Моторкомпресор за фри жидер је производ који у-
словљава високу технику и прецизност обраде, да би се обезбедио квалитет, као и великим инвестиционим улагањем, која се једина исплате производњом у гоДишњој серији од преко 1,200.000 комада. Мања серија од милион комада условљава високе трошкове производње, због којих су многи произвођачи моторкомпресора у Европи обуставили производњу, као „Штемпел“, „Линде“ и др.
Имајући у виду да „Аспе ра Фриго“ из суседне Италије сада производи 3 милиона компресора годишње, уз гаранцију да 99,5 одсто компресора ради без за стоја најмање 10 година, уз продајну цену испод 7,000 лира по комаду, „Обод“ није био сагласан да се у Југославији улажу тако вели ка средства у освајању ове компликоване – производње за годишњу _ серију — од 200.000 комада, односно са новим улагањима до 500.000 комада.
„Обод“ и „Аспера Фриго“ су проширили своју дугогодишњу пословну сарадњу и претворили је У међусобНУ индустријску коопераци ЈУ, у којој „Обод“ постаје равноправан партнер „Аспе ра_ Фригу“ у производњи неких делова за моторкомпресор. Овом производњом „Обод“ обезбеђује директан извоз „Аспера Фригу“ у из носу од 1,500.000 долара а ти ме и увоз за потребе своје производње јефтинијих и квалитетнијих компресора
Драго ЈОВОВИЋ директор „Обода“ Цетиње
Две цене за исти квалитет
земље
Ових дана разтоварао сам са већим бројем грађана Сремчице који су изразили забринутост због не правилних поступака у откупу земље за потребе пољопривреднот комбината. У питању су два комплекса земљишта намењених пољо привредном комбинату који треба да се откупи по две различите цене. Први мора да се уступи комбина ту по 60 односно 80 динара квадратни метар, а други по слободној вољи власника, односно тржишној цени и то по 1.600 динара квадратни метар. Тако ће земљиште истот квалитета бити откупљено за 600 односно 800 хиљада динара и за 12 до 16 милиона динара !7
О продаји земљишта било је много речи у нашој јавности, па је напомињано да земљиште као трајна вредност треба да се продаје по тржишним ценама, и да у промету земљом тржишна цена добија нарочит значај, а не да се земља откупљује по цени као пре десетак година у административном периоду.
Нису ми познате све мотућности и начин на које би требало избећи ову неравноправност. Али, заш-
то, на пример, не стварати фонд за накнаду власницима експроприсанот зем+ љишта управо из опорезованог слободно купованог и продаваног земљишта, А+ ко би они који купују и продају земљу плаћали са= мо 20 одсто пореза на промет од тржишне вредности земље, то би у нашем слују износило близу 7 милио. ва динара. Доштло би се до знатне суме којом би зајед вица помотла земљорадницима чија је земља одузета да купе нову, а за оне који би ту земљу куповали за изградњу кућа ово не би представљало велико оптерећење. Потпуно разумем ове људе што негодују због ове багателне цене земље, јер они живе од земље и не растају се лако од ње, Овакви примери потресају читаво село и подстичу да се формирају делегације ко је обилазе највише друштвене и државне органе тра жећи законску заштиту сво јих права. У сремчевачком откупу земље има нешто нелотично.
Среммица, маја
Сава СТЕКИЋ професор, Железник
Потрошач и распродаја робе
У последње време све су чешће распродаје разних роба које месецима леже у магацинима. Предузећа да Ју огласе и рекламирају сво Ју робу и снижене цене пре Ко штампе и радија, Зато Час је ових дана и РадиоСкопје обавестиб о распро даји робе али и упозорио да у појединим продавницама. трговци купце доводе у забуну. Ево једног од мно гих примера.
Трговинска · продавница „Југоелектро“ снизила је це не пећима на нафту за 50 одсто. Слично је објављено и за још неке друге артик ле. Одмах после тога грађа ни су пожурили да искорис те повољну прилику, куле одређене предмете. Ја сам био један од тих. Снижење цена не износи 50 одсто, ка што је то било објављено. већ само за 300 до 400 дина ра по комаду. Ово симболи
чно снижење важи и за ос-
„> артикле.
е знам чем
кве рекламе7 Да и зе. иљ предузећа био да на. ова: начин привуче купце РЕЧ вајући на то да кад су Ва. дошли у продавницу неће
отићи празних руку, већ ће Купити нешто, Или пак на нешто друго, И једно и дру | пр едотавља обману купа
Ово не бих писао да је то само случај са »Југоелектром“ Таквих примера има доста. Ови продавци се по нашају тако као да им уоп ште није стало до купаца. Скопје, маја
Јован БЈЕДОВ Бориса Ктидрича 65.
Мало школованих У нашем угоститељству
Туристичка сезона је почела. Хиљаде гостију већ се Налази у разним летовалиш-= тима на Јадрану и другим крајевима наше земље. И ове године у разним местима изграђено је више нових ту“ оистичких објеката, али ус“ луге још нису на висини, јер угоститељска предузећа #90 Мају довољно квалитетних У" гоститеља. У низу предузе“ ћа већину чине недовољно школовани или приучени У“ гоститељи,
Загреб, маја . Ранко ЂОРЂИ Ђуришевићева 5