Борба, 20. 05. 1967., стр. 7
ОМА
ХАДА
КА
савовестогосвовогеввавоогевоооосроседоноосовннросаагвловсасватоСОо авина НАВАРА АДАМ МА ЗВАО Заре ЗАДА АДАМА АВА САВЕЗУ а · М = = ј КАО
АМУ
СУБОТА, 20. МАЈ 1967.
__БЕДЕЉљНИ_РЕПЕРТОАР
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ
НЕДЕЉА — 21. У — 11 — „Јелена Ћетковић“ (драма Александра Вуча) — представа за школу „јелена Ћетковић“; — 20 — „Дон Жу ан“ (комедија Ж. Б, Молијера).
ПОНЕДЕЉАК, — 22. У — 20 —
„Ана Карењина“ — (драма по ро-“
ману Лава Тол УТОРАК, — 28/ та што је блудница“ (драма Џона Форда). (|
СРЕДА, — 417 — 20 — Чај за
госпођу Кугу“ (фарса Вука Вуча).
ЧЕТВРТАК, — 25, У — 20 — „Ма нон Леско“ — (опера Ђакома Пу чинија),
ПЕТАК, — 26. У — 20 — „Набу ко“ (опера Ђузепе Вердија). СУБОТА, — 27. У — 20 — „Лучи ја од Ламермура“ (опера Гаетана Доницетија).
НЕДЕЉА, — 28, ХМ — 20 — „Ма нон Леско" (опера Ђакома Лучинија). ј
МАЛА СЦЕНА (Француска 3)
НЕДЕЉА — 28, У — 20,30 — „Ве штац“ (комедија Миодрага Илића)
Претплатници уживају попуст од 30 одсто за све представе ИЗ овог репертоара. За групне посете (ви ше од.20 гледалаца) позориште о добдава попуст од 30 одсто. Прет платничке књижице за попуст од 30 олсто могу се купити сваког да на од 9 до 14 часова у простори јама рачуноводства, Благајна је отвотена од 0 до 12 часова и од 17, до почетка представе, Обавештења на телефон: 628-640.
ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ
НЕДЕЉА — 21. У — 1 — „Наши синови“ (В, Јовановић) ПОНЕЛЕЉАК — 22. У — нема представе,
УТОРАК — 23, У — 20 — „Хенрих ТУ“ (Л, Пирандело),
СРЕДА — 2, У — 20 — „Кућа која срца слама“ (Б, Шо), ЧЕТВРТАК — 25, У — 20 — „Наши синови (В,. Јовановић),
ПЕТАК — 26, У — 20 — „Џрља-.
ве руке“ (Ж. П. Сартр).
СУБОТА — 27. У — 20 — „Никад се не зна“ (Б, Шо).
НЕДЕЉА — 28. У — 15 — „Идеалан муж“ (О, Вајлд); — 20 — „Иванов“ (А. Чехов).
Карте се могу добити на благајни Југословенског драмског позоришта тетефон 28-552, локал 3. Благајна је отворена сваког дана од 10 до 18 и од 17 до почетка птелставе, а понедељком од 10 до 12 часова, е Улазнипе се могу добити и за вре ме паузе у фоајеу Југословенског лрамскот позоришта (Мала продав ница књига),
„Скреће се пажња посетиоцима да птелстава почињу тачно у заказа но време и да се после почетка птледставе нико неће моћи пустити у гледалиште до прве паузе.
САВРЕМЕНО ПОЗОРИШТЕ
СЦЕНА НА ЦРВЕНОМ КРСТУ
НЕДЕЉА — 21. У — нема представе, ПОНЕДЕЉАК — 22. У — 19,30 „Мандат“ (Н. Ердман), УТОРАК — 23. У — нема представе, СРЕДА — 24 У — 19,30 — "„Ми_ шја стаза" (М. Ђарфаш) ЧЕТВРТАК — 25. У — 19,30 | „Смртпносна мотористика“ (Ал. По повић), ПЕТАК — 26. У — 1930 — „Ко ће да спасе орача“ (Ф. Гилрој), СУБОТА — 27, У — 19,30 — „После пада“ (А, Милер) — откупљено НЕЛЕЉА — 28. У — 19,30 — „Хиљаду камиона“ (Сушић-Стојановић), СЦЕНА НА ТЕРАЗИЈАМА
НЕДЕЉА — 2, У — 20 — „Ми-.
стер Долер“ (Б. Нушић), ПОНЕДЕЉАК — 2. У — 20 „Венчаница“ (Е, Кишон) ТУТОРАК — 23. У — нема представе. СРЕДА — 2. У — 20 — „Весела удовица“ (ФР. Лехар) к ЧЕТВРТАК — 25, У — 20 — „Мала Флорами“ (И. Тијардовић) "ПЕТАК — 26. У — 20 — „Лево ол сажести“ (Ж. Живуловић Серафим), СУБОТА — 27. У — 20 — „Мишја _ стаза" (М Ђарфаш),
НЕДЕЉА — 28. У — 20 — „Џариски живот“ (Ж, Офембах).
ГОСТОВАЊА
ПОНЕДЕЉАК — 2, У — П „Лево од савести“ (Ж. Живуловић Серафим) — у Д, К. Нови Београд, Улазнице за све представе пуште не су 7 продају. Билетарница про даје улазнице за обе сцене л радим сваког дана од 10 до 18 и од 17 до почетка представе, а уторком само од 10 до 13 часова.
Резервације улазница и све информације за сцену на Црвеном - косту на телефон 46-855, а за сцену на Теразијама на телефон 338-907.
Право на попуст од 50 одсто уз оверено требовање и за 30 и више улазница.
АТЕЉЕ 212
НЕДЕЉА — 21. У — 18 — „Балкон“ (Ж. Жене)
ПОНЕДЕЉАК — 22, У — 20 — „Ко
се ДИВ Вирџиније Вулф“ (Е. Оли), УТОРАК — 23. У — 20 — „Кафаница, судница лудница" (Б. Црнчевића). СРЕДА — 24: У — 17 — „Беле ноћи“ (Ф. Достојевски); — 20 — „Љубаф“ (М. Шизгал).
ЧЕТВРТАК — 25, У — нема представе. ПЕТАК — 26. У — 20 — „Љубинко и Десанка“ (Ал. Поповић) обновљено. СУБОТА — 27. Х — 20 — „Кафаница. Судница, Лудница“ (Б. Црнчевић). НЕДЕЉА — 28, У — 20 — „Виктор или деца на власти“ (Р. Витрак). ГОСТОВАЊА
ПЕТАК — 26, У — 20 — „Виктор или деца на власти“ (Р. Витрак) — Р. У. „Веселин Маслеша“ — Бео град,
Клуб пријатеља Атељеа 212 врши резервације чланских карата и на плату чланарине сваке среде од 10 до 13 и сваког петка од 17 до 18 часова у просторијама Атељеа 212, Карте за све представе могу се добити на благајни Атељеа сваког лана од 11 до 13 и од
18 до 20 часова. Резервације на телефон 20-383.
ДЕЧЈЕ ПОЗОРИШТЕ „БОШКО БУХА"
НЕДЕЉА — 21. У — 17 — „Украдени принц и изгубљена принцеза“ (Д. Тотеро) ПОНЕДЕЉАК представе, УТОРАК — 28. У — 10 — „Украдени принц и изгубљена принцеза“ (Д. Тотеро)
СРЕДА — #. У — 17 — „Чаробњак из Оза“ (Баум-Чепмен) ЧЕТВРТАК — 25. У — 17 — „Ви+ тез страха“ (Љ, Ђокић)
ПЕТАК — 26, У — 16 — „Украдени принц и изгубљена принцеза“ (Д. Тотеро),
22. У — нема
СУБОТА — 27. У — 10 — „Укра-_
дени принц и изгубљена принцеза“ (Д, Тотеро),
НЕДЕЉА — 28, У — 17 — „Чаробњак из Оза“ (Баум-Чепмен)
Улазнице се продају на благајни позоришта сваког дана, сем понедељка, од 10 до 12 и од 15 до 17 часова, односно два сата пре почетка представе,
БЕОГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА
НЕДЕЉА — 21. У — 10 — „Мачак Тоша“ (Б, Ћопић); — 16 „Пинокио“ (Р, Буфано)
ПОНЕДЕЉАК — 22 У — 16 „Зека надувенко“ (С, Михалков) УТОРАК — 28. У — 9 — „Градић
весељак“ (Д. Манојловић) — от-
купљено.
СРЕДА — 24. У — 10 — „Храбри детектив" (Ј, Волски) - откупљено ЧЕТВРТАК — 25. У — нема представе. ПЕТАК — 26. У — 9 — „Студент и лутке“ (Ј. Волски) — откупљено СУБОТА — 27. У — 16 — „Пинокио“ — (Р. Буфано).
НЕДЕЉА — 28, У — 10 — „Пинокио“ (Р. Буфано); — 16 — „Ура за сунце и кишу“ (Хеп Ван Делфт). Облвештења и резервације на телефон: 330-570.
Културни центар Београда
ДВОРАНА КУЛТРНОГ ЦЕНТРА
Нон-стоп програм (13—17) ВЕЧЕРЊИ ПРОГРАМ
Ревија „1) година „Зета филма“
СУБОТА, 20, У у 17, 19, 21 — „жене чекају“ — шведски — режија Ингмар Бергман; Глумци: Макс Вон Силоу,. Бригита Волгерг. НЕДЕЉА, 21. У у 17, 19 — „Команчероси“ — амерички — режија Мајкл Кортиц; Глумци: Џон Вејн, Ина Балин.
НЕДЕЉА, 21. У у 21 — „Лажни цар“ — домаћи — режија Велимир Стојановић; Глумци: Раде Марковић, Раша Плаовић, Љуба Тадић, Васа Перишић, Љубиша Јовановић, Виктор Старчић, Стра„хиња Петровић, Деса Живковић.
ПОНЕДЕЉАК. 22. У у ПГ и 19 „Роберто Ла Рока“ — француски — режија Жан Бекер; Глумци: Жан Пол Белмондо, Катрин Кауфман, Пјер Ванел, ПОНЕДЕЉАК, 22. М у 21 — „На тали“ — француски — режија Кристијан Жак; Глумци: Мартин Карол, Мишел Пиколи, Миша Ауер. УТОРАК, 23. У у 17 — „Горка победа“ — амерички — режија Николас Реј; Глумци: Ричар Бартон, Рут Роман, Курт Јиргенс, СРЕДА, 24. УМ у 16,30, 19, 2115 „Артисти и модели“ — амерички — режија Френк Тешлин; Глумци: Дин Мартин, Џери Луис, Ширли Маклејн, Анита Екберг. чЕетТВГТАК, Ф. Му Ти 19 „Дарби О'Џил“ — амерички — режија Роберт Стивенсон; Глумци:
Алборт Шарпе, Џенет Мунро, Шон
Конери. ЧЕТВРТАК, 25. У — 21 — „Петар Пан“. — амерички — режија Волт Дизни; Дугометражни цртани у боји
ПЕТАК, 26, У у Ли 19 — „Прошле године у Маријенбаду француски — режија Алан Рено; Албертаци. ј ПЕТАК, 26, У у 21 — »Жижи“ амерички — режија Винцент Ми
4 раван кумова,
нели; Глумци: Лесли Керон, Морис Шевалије, Луј Журден.
ЛИКОВНА ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Графике и цртежи професора ДРжавне високе школе ликовних Уметности у Брауншвајгу. Отворено од 10 до 15 и од 17 до 21 час,
ГАЛЕРИЈА ЧИТАОНИЦЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Од 23. У 1967, Изложба слика СОлободана Вукдраговића — Боде. Отворено од 9—13,30 и од 16—19 часова. ЧИТАОНИЦА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
СРЕДА, 24. У 1967, (19); Музички тренутак најмлађих — концерт У“ ченика музичких школа Београда (поводом Дана младости)
ТРГ ПРЕД ДОМОМ ШТАМПЕ
СРЕДА, 24, У 1967, у 20,30 часова: „Младост наше земље“ — пројек“ ција филмова (поводом Дана младости) ЧЕТВРТАК, 25. М 1967, у 20.304. Тито — пројекција филмова поводом 75-годишњице рођења Пред седника Тита
КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ
(Од 22, до 26, У 1967) Мала сала
ПОНЕДЕЉАК, 22. У у 19,30 — Др Павле Мијовић, виши научни сарадник Археолошког института: Српске уметничке старине у ЏПалестини и на Синају (са пројекцијама) — Циклус Српске уметничке старине у иностранству УТОРАК, 23. У у 1930 — Слобо дан Радошевић, професор: 6 Пушкином по Неви и Кремљу (са пројекцијама) — Циклус Шутопис у речи и слици
СРЕДА, 24. У у 1815 — Књижевно вече Поезија једне младости Учествују: Слободан Ракитић, Милан Милишић, Светозар Балтић, Бошко Богетић, Божидар Милдраговић, Милутин Петровић, Предраг Чудић — Уводна реч: Предраг Палавестра, књижевник ЧЕТВРТАК, 25. У — Нема предавања ПЕТАК, 26, У у 1815 — Ђука Ју+ лиус, новинар: Синтеза старог и новог у савременом Мексику (са пројекцијама) — Циклус О Мексику и мексичкој уметности; у 19,30 — Слободан Комадинић, виши библиотекар: Научни рад и библистеке — Циклус Библиотекарство у свету и код нас
Библиотека
ПОНЕДЕЉАК, 22. У у 18,15 — Др Милосав Бавовић, доцент Универзитета: Две редакције Леонида Леонова — Циклус Предавања на страним језицима СРЕДА, 24. У у 18,15 — Др Михаило Ђурић, професор Универзитета: Аристотелово освећење традиције (0) — Семинар Социологија грчке културе
Велика сала
УТОРАК, 23. У у 1800 — Књижевно-уметничко вече Тито у југословенској књижевности — У водна реч: Мира Алечковић, књижевник — Одломке прозних и по етских текстова о Титу из дела наших најпознатијих књижевника говоре: Мира Ступица, Дивна Ђоковић, Јован Милићевиђ, Дејан Чавић
Галерија КНУ
Изложба слика Бранимира Минића (до 31. У) отворена сваког дана од 10 до 19,30 часова.
Библиотека
страних језика и образовање одраслих ради са читаоцима сваког дана од 8 до 17,30 часова,
Велика сала (концерти)
ПОНЕДЕЉАК, 22, У у 20.00 — Концерт хора и симфонијског оркестра РТБ СРЕДА, 24, У у 20.00 — Солистички концерт на клавсену Оливере Ђурђевић
у
МУЗЕЈ КИНОТЕКЕ
НЕДЕЉА, 1. У — 15,30, 18, 20,30 — „Бегунац“ (енглески, ред, Керол Рид — ул, Џемс Мејен). ПОНЕДЕЉАК, 22, У — 15,30, 18 „Скривена тврђава“ (јапански, ред. Акира Куросава — ул. Теширо Мифуне) — 20,30 — „Аелита“ (с0вјетски, неми — ред. Ј.А. Протазанов), УТОРАК, 28. У — 15,30, 18 — „Човекова судбина“ (совјетски, звучни — ред. С.,Ф,. Бондарчук — ул. СФ. Бондарчук)
СРЕДА, 2, У — 15,30, 18, 20,30 „Долина насиља“ (амерички, ул. Глен Форд, Едвард Робинсон). ЧЕТВРТАК, 25, У — 15,30, 18, 20,30 — „Горак пиринач“ (италијански, ред. Ђузепе Де Сантис — ул. Виторио Гасман, Силвана Мангано, Раф Валоне)
ПЕТАК, 26, У — 15,30, 18, 20,30 „Слика Доријана Греја" (по роману Оскара Вајлда)
СУБОТА, 27. “У — 15,30, 18, 20,30 „Седам грешника“ (амерички, ул. Мон Вејн, Марлен Дитрих)
Помени обе пара зову тобицеенавназацаовноово авва МОРАНА МАНА ово
„Лопова“
" године,
Културни живот
Музици рање бисоко: ранла
пе ИХ Софијског ка18 Рног оркестра одржан пак У Дворани Ко, Дириге ог _ универзитета, ЈЕ |т Васил Казанџи-
са Софијски камерни оркеа ансамбл, млад како о времену свога постоја-
мена постојања овог ансамбла, тако да слободно можемо рећи да је он на најбољем путу да се уврсти У најреномираније _ европске ансамбле ове врсте, За 2 вај успон и успех Софијског камерног оркестра 3аслуга у првом реду припада његовом уметничком
Ња (основан ј руководиоцу с Василу Кае пре нешто 3
више од пет Пецина). "ако Занџијеву, младом дири-
највећим делом “и по људи- гету _ једноставног _ геста,
ма КОЈИ га формирају, пруМо је, београдској конпорно) публици — нажаКУ малобројној — прилиу4 да ужива у камерном њи ицирању високог ранга вај симпатични – ансамбл Састављен је од 13 инструменталиста (четири прве ви Олине, по три друге виолиНе и виоле, два виолопчела И контрабас) темељно савладане технике леве и де=28 Руке, узорно чисте инонације и изразитог смиСла за камерно музицирање, Ако је ву и тамо звуКу софијског камерног орКестра, гледано у целини, недостајало — нарочито у пијано свирању — више за обљености, сочности и фре
њености, а покаткад (у делима барокних мајстора) и рељефности у истицању Контрапунктеких линија Онда то свакако иде на ра-
Чун релативно кратког вре-
лишеног сваке парадности, али сигурног и прецизног.
Док је први део програма био посвећен делима Хендла (симфонија, у ствари свита), Корелија (Кончерто гросо број седам, д-дур) и Моцарта (Дивертименто ф-дур) у другом делу програма слушали смо музику ХХ века: Прелид и скерцо опус 11 Шостакови+ ча и аванганрно оријенисаНу симфонију за 13 гудач-
ких _ инструмената с бугарског композитора Лазара Николова, у којој је, по-
ред стандардних и стерео. ·
типних поступака овог стила, било и колористички бујних и свежих детаља. Софијском .камерном оркестру треба посебно одати признање _ за изванредно дотерану и минуциозну интерпретацију ове компликовани партитуре,
М. РАДЕНКОВИЋ
Бахођо ђече
У низу концерата које ове године намењује Музич Кој омладини Београдска филхамонија пружа прилику младим, за њеним пул-
ПОЗОРИШТЕ
(ен И
Кућа раз ума пи неразума
Бернард Шо: „Кућа која срца слама“; премијера у Југословенском драмском позоришту; редитељ Ми» рослав Беловић
Шроова драма „Кућа која срца слама“ оправдано се сматра не само прекретницом у стварању великог ен глеског комедиографа, већ и у правцу који је двадесетих година, у тренуцима у којима је. натурализам доживљавао своју кризу. све више узимао драмско и позоришно ' стваралаштво; У овој драми, написаној 1919. постаје јасно да за Шоа човек није више само социјално биће, већ да о ње му писац и публика могу све да дознају тек ако га ставе Под објективну лупу филозофске и етичке оптике. Фабијанско време револуције, у којој је Шо играо тако значајну улогу, успело је до темеља да уздрма вик торијански морал, али је ва куум настао. наглим етичким пражњењем, остао непопуњен било каквим стабилним садржајима.
Јунаци „Куће која срца слама“ лебде у том вакууму,
том још неафирмисаним ди ригентима да се опробају на великим делима симфонијске и концертантне лите ратуре. Иницијатива која је
неконвенционални и дивно слободни на изглед, изгуб-
љенџ и упропашћени уствари. Судећи по ономе што смо виделџ на премијери овог комада у Југословенском драмском позоришту, редитеља Мирослава Беловића привукла је Шоовој „фантазији у руском стилу на ен глеске теме“ управо етичка релевантност комада у напој тренутној. моралноћ, ситуацији. Имајући прел очима један велики узор, као, уосталом и Бернард Шо ка да је писао „Кућу која срца слама“, ослањајући се на атмосферу која тако сугестивно обележава Чеховљеве комаде, Беловић је успе вао да створи атмосферу ко ја нам је блиска по својим словенским тоновима интелектуалну расправу, разумљиву по питањима која поставља, макар и не одговарала на њих, и представу забавну у мери у којој су то бриљантни Шоови парадокеси, драматични већ по својој неочекиваности ми ду ховмтости. Захваљујући свим овим вредностима пред ставе, публика је успевала да веже своју пажњу за ло
БОРБА — СТРАНА 7.
навала
БЕОГРАДСКА МУЗИЧКА
ПАНОРАМА
за сваку похвалу. Деби мла дог београдског диригента Јураја Ферика (12. У, КНУ) протекао је у знаку прибра ности и концентрације са којом је водио, без почетничке разбарушености и ра стрзаности, тонску поезију и романтичарски родољуби ву исповест Беджиха Смета не у симфонијским поемама „Вишеград“ и „Из чешких лугова и гајева“ из циклуса „Моја домовина“. Сигуран у гесту, неспектакуларан и доследан у концепцији целине, Јурај Ферик је и у сарадњи са солмстом Александром с Стајићем У Моцартовом Виолинском концерту показао лепу кул туру. Александар Стајић је већином успевао да подреди свој словенски темперамент и наклоност према романтичарској експресивности мирнијим токовима моцартовске музике, трансфор мишући свој ефектни – естрадни сочни тон у интимнији, профињенији сјај кла сичних боја.
Препуна сала Дома синди ката одушевљено је поздра вила дивног вајмарског мај стора на оргуљама Јоханеса Ернеста Келера (15. У). Ретко смо када у Београду имали прилике да чујемо тако аутентичног, тако људ ског, присног Баха као ово-
га пута, Без парадне укочености, псеудофилозофског „сушења“, објективи-
зирања Бахове музике, Ернест, Келер је проналазио У њој ону праву животну искру, топлу хуманост и не посредност која уза све остале врлине чини Бахову музику јединственом и непоновљивом. У Келеровом сочном, темпераментном, па ипак стилски беспрекорном тумачењу доживели смо Ба хову уметност (6ез ореола светачке неприступачности, историјом посвећене величине која одише хладноћом, примали смо је без по
гађања на сцени, мада је у дворани морала
претоплој
средништва оних _ наслага знања које су често и препрека на путу примања јед ног дела. Овога пута се Бах примао изравно, једноставно, али необично интензивно. Јер га је Келер дожив љавао свом својом уметничком природом, без ограда, · тумачећи га онако како га види; вутентично немачки, вајмарски.
Извођење Мисе у А-дуРру било је у знаку недовољне усклађености свих елемената извођачког апарата. Диригент Душан Миладино вић заслужује свако призна ње што је успео да са хором тако релативних могућ ности као што су Београдски мадригалисти с увежба врло коректно баховску рит мички и вокално-техничекм сложену полифонију, мако је недостајала још већа пре цизност, а посебно еластичност у сарадњи са ортуљама. Оивичене хорским деловима солистичке арије ко је се ређају једна за дру“ том праћене оргуљама, 3ахтевале су већу хомогеност гласовних боја солиста И усатлашеност · интерпретативних концепција него што је то био случај, Најближа је карактеру баховске му“ зике била Вера Лацић која је својим топлим, _мирним, покретљивим сопраном успела да оживм суздржану лирику арије ОШ к015 рессава типа, искрено и стилски на потпуно адекватан начин. Рудолф Немет је у објективизацији тонског текста ишао нешто предалеко, тако да је арија Потупе Гешв била премало рељефна _ „док је Милица Миладиновић применом 0оперске експресивности и во кално-техничких елемената излазила ван стилских ок-
вира ове музике, Марија КОРЕН
товер, његова. интелектуална и конструисана функци-
да седи пуна три сата.
Изврено замишљен и написан лик капетана Шотовера послужио је Љубиши Јовановићу да направи једну заиста бриљантну глумачку креацију. Било је велико задовољство гледати како је вешто и сугестивно мењао ритам своје игре ол првог до трећег чина у скла ду са ритмом у коме веселост и бриљанција Шоове визије савремене Енглеске прераста у уМор и резигнацију ослобођених али неостарених и испражњених људи. Са узбудљивом прецизношћу ЈБубиша Јовановић је ствара) у исто време и карактер мушичавог, премудрог, луцкастог, предоброг, арогантног чичице који и људина и добри дедица може да буде, зависно од околности и расположења. Будући да је чинио све то са изванредно много шарма и ла коће, тако да се добијао утисас да Јовановић не игра лик, већ заиста јесте тај лу цкасти И драги капетан Шо
ја У комаду добијала је невероватну _ пластичност и спонтаност, уверљивост која је представи била неопходна да би нам и данас го ворила пуним језиком своје аргументације. Пре шест гОДИНа гледао сам у Лондону „Кућу која срца слама“ и чувеног енглеског позори шног и филмског, рлумца Ро мера Ливзија у улози капетана Шотовера која му је донела велика и заслужена признања. Чини ми се да је Љубиша Јовановић као капетан Шотовер био за нијан су симпатичнији и за. нијан су дубљи од њега.
Из врло добро вођеног и уједначеног ансамбла, поме нуо бих још изванредно непосредну, одличну глумицу Радмилу Рандић у улози Ели, Соњу Хлебшову која је, у тачку погађајући карактер леди Атерворд, имала и једну лопадљиву и духовиту лежерност у својој игри, Јожу Рутића и све остале Који су ИМ били складни и компетентни партнери.
Слободан СЕЛЕНИЋ
Вечерас се отвара ретроспективна изложба Петра Лубарде
значајни ликобни догађај
Поводом 60-тодишњице живота и 40-годишњице ра да нашег великог сликара Петра Лубарде, у београдском Музеју савремене умв тности вечерас се отвара јубиларна ретроспектива најзначанијих дела овог изузетно снажног им сугестив ног ликовног ствараоца. На ретроспективи ће бити пред стављено око 100 одабраних Лубардиних слика, почев од радова из 1927. године, када је уметник почео да ствара, па преко дела насталих из његове палете у доба другог светског рата у немачким логорима, до слика остварених по ос-
· лобођењу земље и у најно-
вије време, Лубарда се нашј публици приказује, на овај начин, кроз своју досад најцеловитију ретроспективу и у пуном интензитету свог грандиозног уметничког опуса. Међу делима ове блиставе ликовне приредбе налазиће се радови из циклуса уметника на тему Црне Горе, наших југ“ начких епоса, визија реалне и апстрактне фауне. ТУ су уз друге слике, „Косовски бој“, „Гуслар“ „Из околине Цетиња“ и многи други радови, пригушених и јарких боја, дати „на /Лубардин начин“, емоционалон, драмски. -
У разговору са новинаРима пред своју велику ре: троспективу, Петар Лубарда је потврдио да га у умет ности највише привлачи
драмски приступ слици, по
кушај да се узбуркано али
схватљиво прикажу сопствене емоције, растереће-
не од онога „што већ знамо“, — Ове моје битке које видите на сликама, нису само историја, већ су то и ликовне битке, каже Лубарда. А те битке живе на слици кроз исписане емоције, кроз површине набијене ударцима људске елек тронике.., Можда је то оно што чини уметност тако трајном... Учио сам од старих мајстора и старих епоха, каже Лубарда, изразивши се пословично 0 о“ вом учењу, речима: „Шта је корен дубљи, то су гране веће“,
Добио сам отуд многе инспирације за идеје да покренем оно што не познајем. У тој непрекидној тежњи живим и данас... Кал гледам своје слике, и-
се догађа да не могу да 06јасним своје слике. Мислим да је то и немогуће, рекао је уметник.
Петар Лубарда рођен је 27, јула 1907. у Љуботињу (Црна Гора), Сликарство је учио у Београду и, самостално, у Паризу (у Француској борави од 1926. до 1932. и од 1988. до 1940. Време окупације провео је у немачком заробљеништву. После ослобођења од лази (1947) на Цетиње, где је, поред осталог, оснивач Уметничке школе. Од 1950. године живи и ради у Београду. Учествовао је на мно
гобројним изложбама у зем љи и иностранству. Редовни је члан Српске академи је наука и уметности и до писни члан Југословенске
АВНОЈ, Седмојулске награ де И Октобарске награде,
(Тавјуг)
Отворена изложба „УЛУС 1967“
У Галеријама УЛУС-а „Цви
јета Зузорић" на Малом Калемегдану и синоћ је свечано отворена тра диционална пролећна изложба уметника, чланова Удружења ликовних уметника Ср бије „УЛУС 1967". Двестотине педесет експоната слике, скуптуре, су тематски: век", „Београд", а излаже 190 сликара тура.
на Теразијама,
графике подељене
„Машта", „чо-
графичара и скуп-
мам једно једино осећање — жељу, да сликам нове. — Иначе веома често ми
поред осталих,
Додељене награде листа „Младост“
БЕОГРАД. — Књижевна награда листа „Младост“ коју сваке године додељује ЦК Савеза омладине Југославије, додељена је тројици младих писаца — Жељку Саболу, песнику из Загреба, за књигу „Опреке“ донском писцу Божину Павло у па Мина — Розија“ и Милану К жевном критичару „Борбе“ из „Ноћ писана ноћу“
омненићу, песнику и књиБеограда за књигу песама
.
Изложба до данас"
ЂЕОГРАД, — ; сти у Вволб а Ина је у Музеју примењене уметноод ренесансе до данас“ а Занимљива изложба „Столица Них врста и типова сто а њој је изложено око 50 раз-
века до данашњих прва фотеља, табуреа, од ХИТ
„Столица од ренесансе
академије у Загребу, Добит ник је многих признања, награде Милан Верговић
] Жири УЛУС-а У саставу: Лиленко Шербан, Богдан Кршић, Александар Томашевић, Катарина Јовановић, Александар Зарин и Милица Рибникар — доделио је традиционалне равноправне награде, плакете и по две и по хиљаде нових динара. На тему „машта награ ХУ су добили: сликар Милош Бајић за „Матхаузен крематоријум" и вајар Милија Нешић за дела „Конкретна скул птура" и „Предмет идеје". На тему човек" награду су добили: сликари Миодраг Вујачић-Мирски за слику „Мирски М. В." и Божидар Џмерковић за графику „Човек". На тему „Београд" награду су добили сликари Борис Анастасијевић за „Бомбардовање вароши" и Милић Станковић за „Предају кључева 1867. године".
БОБ :