Борба, 11. 07. 1975., стр. 1

, ционалног празника

тип

| ГОДИНА БП

БЕОГРАД У _ Петак, 11. јул 1975.

Директор Светозар Тадић

Теа .). љ ЈОћ 5

1 +

Главни и одговорни уредник ' Микола Бурзан

Уређује редакцијски колегијум и

таи

ПЕНА 2 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Честитка председника "Тита

· Цеденбалу

и Лувсану „аи вез

вом секретару Централног ко митета Монголске народне, ре

волуционарне партије и пред“- |

седнику Президијума Великог народног хурала Монголске Народне Републике Јумжагину Цеденбалу и првом заменику председника Президијума Великог народног хурала

Монтолске Народне Републике Сономину Лувсану следећи телеграм: Е Аг

Користим прилику тодишњице народне револуције, на Монголске Народне. Републике да упутим вама, Централном: коми тету Монголске народне револуционарне партије, Президијуму Великог народног хура„да, Савету министара Монголске Народне Републике и при јатељском монголском народу. у име народа Југославије, Председништва Савеза комуни ста Југославије и у своје лич но. име, срдачне честитке и „мајискреније жеље за даљу ус пјешну изградњу социјализма у Монголској Народној Репуб лици. '

Увјерен сам да ће стално продубљивање пријатељских веза и плодне сарадње између наших земаља и партија доприносити ствари социјализ ма, равноправним међународним односима, прогресу.и ми РУ У свијету“. ,

Ускоро одлука о маги:тралним путевима

Данас ступа на снагу одлука Савезног извршног ве | ћа о ограничењу брзине пут ничких аутомобила на свим важнијим путевима у машој земљи. На магистралним путевима највећа доз вољена брзина је 100 кило метара на час, а на локалвим и путевима другог ре- | да 80 километара на час. |

Савезно извршно веће, ка 'ко сазнајемо, ускоро ће ло нети одлуку о утврђивању магистралних путева Југославије, Док ова одлука не буде усвојена неће бити по себпо обележени путеви на којтма је дозвољена брзита до 100 километара. одаосно 80 километара на час.

; (ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О МАГИ | СТРАЛ М ПУТЕВИМА НА т стР и) .

_ се остварује

· Договор о развоју пољопривреде успсшно

' |

ОЛБЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА

_ Досаедно осшђаршти сђе обађезе п на ђреме донети аредђиђена сисшемска решења

Друштвени договор о политици развоја пољопривреде од 1973. до 1975. године остварусе позитивно у најважнијим поставкама. изјавио је јуче саветник председника Савезног комитета за пољопривреду Миливоје Че-

је

мерикић.

Остваривање Договора омогућило је „такав производње подмирене потребе у земљи и истовремено по-

ниво пољопривредне

већан извоз ових производа.

У двогодишњем периоду повећан је обим ратарских производа по просечној стопи од 6,7 одсто и сточарства за 5,7 процената. У ратарству је прошле године оствахлебних жита (6,438.000 тона жита). шећерне репе (4,3 милис

производње

рена рекордна производња

на Тона), каб и разног поврћа.

Захваљујући повећаној производњи и увозу пољопривредне механизације, посебно трак тора, повећан је ниво опремљености. пољопривреде овим машинама. Рачуна се, да је пољопривреда крајем 1974. године располагала са око 200 хиљада трактора. од чега се око 175 хиљада налази на индивидуалним гтаздинствима. Међутим. сматра се да постојећа механи- :

зација није довољна да се подмире све потребе пољопривреде.

Поред неочекиваних тешкоћа на тржишту стоке и меса, оцењено је да су планом предвиђени задаци у сточарству у прошлој години остварени. У односу на 1978. годину укупна производња меса повећана је за 6,8 одсто (са 857 на 915 хиљада тона). Највећи пораст, од 10.3 одсто, остварен је у производњи говеђет меса. . У

Пошто је ово завршна година Друштвеној договора о унапређењу пољопривреде, Савезни комитет за пољопривреду сматра да је неопходно! доследно: резлизовати преузете оба везе и на време донети планирана системска решења. Поготово када се зна да ортанизацијама удруженог рада из пољопривреде стоје на располагању средства која вису утрошена у прошлој години. То захтева већу организо-

којим су

ришћење. 2 Оцењује се такође да је неопходно развити . ширу активност на кредитирању улагања за _. повећање робне производње.

На војвођанским пољима ових дана жетеоци раде од првог јутарњег светла до дубоко у ноћ..

У имнђијској отштини ћожњевена је већ половина овогодилињег рода тишенице.. Тракториста по-

љотпривредног жомбината Душањ Бубало разгрће жито на приколмии, правећи места За још један товар који ће превести до сушаре. Извештаји о жетви на 7. страни.

(Снимио: ВБ. КРАСИЋУ

Отворене Дубровачке _

летње игре

Ова културна манифестација свихт југословенских народа и народности одржава се под покровитељством тредседника Републике Јосита Броза Тита

ПРИПРЕМЕ ЗА ЕВРОПСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ

Потпуна неизвесност

Ни на јучерашљњој седними није донета одлука о датум) састанка на врту у Хелсинкију 5

(Женева, 10, јула, Ројтер, АП) — Одлука о датуму отпочињања састанка на врху шефова 35 земаља у Хелсинкију. финалне етапе конферен ције о европској безбедности и сарадњи 'КЕБО), није“! донета ни на данашњој преполневнот седници.

Кала је изгледалб да је одлука на видику. Малта је под нелд захтев ла се пре састанка “У Хелсинкију“, 7“ Женеви мора прихтватити текст „де-

кларације о. Средоземљу“ којим би се подвукло да је пи» тање европске безбедности не

раскидиво повезано са попуштањем напетости у Средозем љу.

На овај малтешки предлог девет земаља БЕЗ су одмах поднеле „компромисан текст“ и седница је прекинута да „и се малтешка делегација ковсултовала · са својом владом. Ускоро је. међутим. стигао одговор да се влада Малте „не може сложити“ са овим компромисним текстом тако да је

неизвесност о почетку састав ка на врху у Хелсинкију продужена. | ПРЕДСЕДНИШТВО цк СКЈ па Е 5, На ај | : Непосредни задаци (КАЈ у организовању _ и остваривању друштвене самозаштите

(Дубровник, 10.. јула, Танјуг), — У Дубровнику су вечерас на свечан начин отворене 26. дубровачке летње игре,

· културна манифесатција свих југословенских народа и народ

о ва

ности, која се и ове године одржава под покровитељством председника Републике Јосипа Броза Тита. '

Свечаном _ цбремонијалу отварања, који је непосредно преношен на друтом програму југословенске телевизијске мре же. присуствовало је више хиљада гледалаца. На свечаној

трибини испред градског звоника, међу истакнутим друштвено-политичким, културним и јавним радницима из земље, на лезио се и председник! Сабора СР „Хрватске др Иво Перишин, који је овом свечаном чину присуствовао као изасланик пред седника Тита.|!Игре ће пратити зише од 50 новинара из земље и иностранства. Церемонијал отварања почео је тачно У 21 'час, када су се уз звуке фанфара појавили на тераси

палате „Спонза“ 'костимирани глумци, као достојанствениџи

некадашње Дубровачке Републике. После тога председник Скупштине општине Дубровник, проф. Руди Јелић прогласио је 'Игре отвореним. Пошто је претходно говорио о „трајним вредностима дубровачког фестивала, нагласивши да се овогодишње Игре одржавају у време кад југословенски народи славе 20 година ослобођења земље и победе нед фашизмом. Он је посебно изразио задовољство тшто се игре и ове године 0државају под. покровитељством председника Тита,

(ЗАКЉУЧКЕ ОБЈАВЉУЈЕМО НА 5. СТРАНИ)

ваност и спремност за њихово рационаљно ко- |

СТанјуг“.

УЈЕДИНИТЕ СЕ

ју |.

и излази и то бра 1941 а у

Ол 15. новембра 1 ње у ослобођеном

' “ КА

СТАБИЛИЗАЦИЈА ПРИЛИКА | У ИНДИЈИ

·" Сазван парламент

Највиши представници народа треба 21. јула да одобре акт о проглашењу ванредног стања. Премијер Индира Ганди поднеће екстозе о владиним мерама

(Њу Делхи, 10.. јула, Танјуг — Још једно значајно питање, које је у овдашњој политичкој јавности побуђивало неизвесност, добило је свој одговор. Монсхунско заседање парламен-

та, које обично почиње средином јула, одржаће се са света цеколико дана закашњења, али више од месец дана раније не

то што је уставом предвиђени рок у коме највиши представ-

ници народа вреба да одобрг акт

стања.

Председник Републике Али Ахмед је — као што је јуче поподне званично саопштено — сазвао парламент за 21. ју ли. ·Заседање ће — трајати свега недељу дана, што је са

мо од низа специфичности са.

дашњег окупљања парламента, који у монсунском периоду обично заседа три, четирп, а понекад чак и пет недеља.

Оно је изузетно и по томе што се одржава у условима ванредног стања и што му не ће присуствовати — уколико влада друкчије не одлучи јер је то у њеној надлежности десетак његових чланова. Они су, одмах после доношења ванредних мера, лишени слободе због свеје „деструктив не делатности“. Куриозитет представља чињеница да неће остати празне клупа само опозиционих, већ и неколико конгресних посланика који су у одлучном тренутку кризе прешли „на другу страну ба

ријере“. Јеш једна специфичност проистиче из чињенице да

премијер Индира Ганди, која ће поднети посланицима експозе о „пакету“ рладиних ме ра, на овом заседању — неће имати право гласа. Ово проистиче из одлуке „дежур-

–--

о проглашењу ванредног

ног судије“ Врховног суда Ин дије Кришне Ајера.

Овако нелогичну ситуацију, јер је последњи развој догађаја показао да премијер Ган ди има подршку огромног де ла ове 600-милионске нације, могао би изменити само Врховни суд Индије, који се вра ћа са „летњег распуста“ за четири дана.

Међутим, ова чињеница има

само „академски значај“ како се истиче — и ничим не може утицати на рад парла

мента, који ће према једнодушном уверењу у потпуности санкционисати акт о ванредном стању. Објашњава јући ово „премијер Индира Ганди је јуче изјавила на јед ном јавном скупу да су неке групе људи, „чији број није био велики, али који су посе довали моћ новца и утицај штампе, пружале сталан отпор владиној политици и лос тављале све могуће препреке нашем ходу напред“.

У јучерашњем разговору са представницима гтампе, премијер Индира „Ганди је критиковала већину љистова што допосе „искривљену) слику Индије“, а не објављују изве шттаје о прогресу „оствареном на разним подручјима“.

"САСТАНАК У ИЗВРШНОМ КОМИТЕТУ

ПРЕДСЕДНИШТВА ЦК СКЈ

Одлучније — | и организованије _ у идеолошком

и пропагандном раду

Састанку са секретарима — чламовима централних и

покрајимскихт комитета СК задуженим за идеолошки

ч пропагандни рад председавао секретар у Извршном комитету Тодо Куртовић

После Десетог конгреса СКЈ У Савезу комуниста и друштву у целини учињени су крупни напори и постигнути значајни резултати у остваривању конгресних одлука и начела Устава. Пре свега, ојачала је идејно-политичка | оспособљеност

чланова Џартије и њихова при,

сутност у решавању свих важних друштвено-економских и политичких питања. Евидентан је и напредак у пропаганДној делатности, кроз коју се све више афирмише наше искуство и резултати“ у даљој изградњи самоуправних социјалистичких односа.

Ово је оцена јучерашњег састанка у Извршном комитету Председништва ИК СКЈ са секретарима — члановима ценгралних и покрајинских комитета задуженим за област идеолошког и пропагандног рада. Овим скупом. на којем је оцењена активност у области идеолошког и пропагандног рада после Десетог конгреса СКЈ и утврђени правци даље активности, председавао је секретар у Извршном комитету Тодо Куртовић.

Ипак, постигнуто не даје пра во на самозадовољство. Напротив, речено је, Савезу комуниста предстоји још одлучнија борба за остваривање постављених задатака. У овом тре нутку најпотребнија је. рекао је Тодо Куртовић, организована акција читавог Савеза комуниста. Све наше акције, истакао је он. морамо тако водити да постану систем који ће иницирати даље активности. До сада су иницијативе у овој области биле доста неорганизоваве. чаја до случаја и често само од појединаца. у ·

покретане од слу-.

свим срединама.

" ван партијски рад.

На састанку је посебно натлашен значај усаглашавања ставова Савеза комуниста република и покрајина о најзначајнијим друштвеним питањима и значај вођења заједничке акције. Такав рад, поред осталог, омогућава бољу и брзу размену искустава и изналажења најбољих решења. Ово тим пре што су и проблеми У то се могло закључити из дискусије, ако не исти, оно слични. У наредном периоду већа пажња, речено је, мора бити посвећена идеолошко-политичком раду у 06ласти културе. образовања. науке, издавачке. делатности и јавног информисања. Програм даље акције СК у овим областима треба. наглашено је ла полази од захтева за бржим решавањем у духу Устава. дру штвено-економских односа У науци, култури, образовању на филму и у информативно-про пагадној делатности. као и да обезбеди тумачење промена које се данас врше у нашем друштвено-економском систему.

Учесници јучерашњег скупа заложили су се да то не може и не сме да буде само задатак и акција Партије, Неопходно је ангажовање свих лру штвено-политичких организација. посебно комуниста који раде у њима. Највећу улогу у томе има Социјалистички савез, као фронт организованих социјалистичких снага,

Ако би се резимирала јучерашња седница, онда се, несумњиво намеће закључак: Савезу комуниста и осталим социјалистичким снагама прелстоји одлучве Зорба да салашње позитивне акције постану свакодневна пракса. ђедо-

ободилачком рату е аи у ужи од 19. октобра до 27. новемДринићу ол 1. октобра 1942. до 21. ебруара 1943. 44. „Борба“ наставља излажеБеогралу а од 22. марта 1948. и у Загребу - дп 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа

Црви број „Борбе“. органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу 19. фебруара 1922.

-13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а члавови редакције осуђени на затвор и робију.

„Борба“. поново _

Југославије.

| А рушшћђена

" само“ зашшиша.

Једно упозорење за практичам рад у организацијама у“ друженог рада, у излагању др Владимира _Бакарића о адејно-толитичкој концепцији дри штвене самозаштите на седмици Председништва СКЈ, сажето,ц конкретно указује и на револуционарну и класни садржиљу процеса — подруштвљавања безбедности.

Свако обједињавање службта залитите, чагласио је Бакарић,

„надзора и контроле у ООУР,

могло би да води умјесто ка још већој интеграција друштвене самозаштите у токове производње и производних 0односа; ка издвајању _ њених функција у засебне активности и претварању органа и сло ожбци унутрашње контроле % других у силу изнад радних људи, одвојену од њих ц њихових интереса.

Подруштвљавање _ сигурноста значи да су њени основна носиоци радни људи и грађана организовани у ООУР. у меспим, интересним цм друш“твено-толитичким _ заједнлицама хм друштвено-политичким организамијама. Друштвена са мозалштита је, у ствари, непоц; средна функимја самоутравн, органхзованих радних људњ “ грађана повезана у склад деловање свих организованих социјалистичких снага. :

Није, дакле, друштвена само заштита нека посебна организација унутар или изван са~' моутрављањау него његов ор- . гански део.

У пракси се уска пч тпракти-

цмистимка схватања друштве- :

не самозаштите по правилј могу срести тамо где нису довољно развијена самоутрав-

ни троизводни и друштвени“

односи. Другим речилњ

сде је самозаштита СЕваненај

и орсањизационо постављена, жао посао техничке природе који треба да обаве стручне сљужбе, из већу или мању по“ моћ органа унутрашњих посло ва, то је поуздан знак да у тој средини још доминирају стар односи ч схватања,

Процес афирмисања друш“ твене самозалитте неодвојиво је везањ са самоуправном трансформацијом налцег дру“ штва, А то је сложен ц дуготрајањж процес, испуњен тешкоћама и конфликтима, та је отуда неопжодна ц драгоцена врло активна улога Савеза ко мунмста, активнија ц стабилмија него досад, чему ч треба да допринесу усвојене одлуке цч закључци на седници Председништва СКЈ.

Тежиште акције није толико на: нормативно-правном деЛу посла, јер. су — после дотошења Резолуц«је у Савезпој скутшитини 1973, о основама за остваривање друштвене "самозаштите у систему самоуправљања — ц Устав СФРЈ и. устави република и покрајина дефинисали њено место. Донети су у међувремену републички пи покрајински зака НА о самозаштити, а неки се налазе пред. усвајањем. Друттвена самозаштита је нашла одговарајуће место у статутима отштина. ООУР , месних заједница. Тај нормативноправни део посла џ ствари тра сира колосеке за преношење самозаштите са органа држав

не управе на удоиженци рад и делегатски систем.

Тежиште акиије- је у томе да се друштвена самозаштнита епикастије, сталније ц оргаја зовачије афирлилиге у животу. Повремено одсуство такве х на пора, кадгод је: наступило. осветило нам се, о чему искуства сведочи.

Бакарић је подсетио на. то да је концепт друштвене само заштите идејно џи политички био присутан у читаво» ђеволиционаоној трикси КПЈ односно СКЈ. Нашо спгирност у оружаном дели револичије то и"чвала је на напширђој основи, на деловању сва политички оргачизованих снага народноослободнлачког покрета на ви сокој свести н таквом понатпа-

њу натег иатода коти те знао да се ћоон за нову гопизалистичку Јигославији н да чува

тековице те певао гутизе ва њене тајне Ано је ~ппемоћ да жттвуиле живот » сваком упженти За Зи зоититив раже нтке Бролитце. тлтне ћазе сокла

ла чи

"Зилита п све вредности револу-

пиле,

На тим | певаолушионаомим градиимјама чзраста дриштвена самозаштита пи садашњим исловима афутидинје самоу-

(Танјуг) „ праравног друштва.