Борба, 11. 07. 1975., стр. 2

- 2. СТРАНА — БОРБА — 11. ЈУЛ 1975,

Председник

Тито одликовао оразилеког _ амбасадора | Грнека

Београд. Потпредседник Председништва СФРЈ др Владимир Бакарић примио је у опроштајну посету амбасадора Федеративне Републике Бразила у СФРЈ Донатела Гриека и уручио му Орден југословенске заставе са лентом којим га је одликовао председник Републике Јосип Броз Тито.

Пријему и предаји одликовања присуствовали су генерални се кретар Председништва СФРЈ Славко Кухар саветник савезног секретара за иностране послове Нусрет Сеферовић, самостални саветник Председништва СФРЈ Марко Дробац и представ ник амбасаде Федеративне Републике Бразила.

Владимир Бакарић примио амбасадоре Шведске, Гвинеје, Мексика и Илију Топалоског

Београд. — _ Потпредседник Председништва СФРЈ Владимир Бакарић примио је јуче новонаименованог изванредног и опу номоћеног амбасадора Краљевине Шведске у Југославији грофа Аксела Чарлса Емила Левенхаупта који му је предао акредитивна писма.

Потпредседник Председништва СФРЈ др Валадимр Бакарић примио је такође новонаименованог

иванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Гвинеје у Југославији Манкона Кујатса. који му је предао акрсдитивна писма.

Потпредседник Председништва СФРЈ примио је У опроштајну посету амбасадора Уједињених Држава Мексика у СФРЈ Рамона Руиза Вансконселоса досадаш» њег доајсна дипломатског кора који ускоро напушта нашу земЉУ. Овим пријемима присуствовали су заменик савезног секретара за иностране послове Лазар Мојсов и генерални секретар Председништва СФРЈ Славко Кухар, као и самостални саветник у Председништву СФРЈ Марко Дробац.

Потпредседник Председништва СФРЈ примио је јуче и Илију Топалоског чмбасадора СФРЈ у Индији.

Честитка Џемала Биједића _ Жамбину Батмунху

Београд, — Председник Савезног извршног већа Џемал Биједић упутио, је Жамбину Батмунху. председнику Савета министара Монголске Народне Републике. следећи телеграм:

„Поводом националног празника Монголске Народне Републике у име Савезног извршног већа и у своје име упућујем Министарском савету Монголске Народне Републике и Вама лично срдачне честитке и поздраве са искреним жељама за нове успехе на свим подручјима сопијалистичке изградње Ваше земље. Желим и овом приликом да изразим своје дубоко уверење да ће се наши узајамни односи и сарадња и убудуће успешно развијати у интересу наших двеју социјалистичких 3земаља и народа. у интересу мира и социјализма у свету“.

Милош Минић упутио телеграм Ринчину

Београд. — Потпредседник Савезног извршног већа и савезни секретар за иностранс послове Милош Минић упутио је Лодонтину Ринчину, министру иностраних послова Монголске Народне Републике следећи телеграм: р

„Поводом националног празника Монголске Народне Републике са особитим задовољством упућујем Бам најсрдачније честитке и' изражавам жеље за просперитет пријатељског мон-

7 толеког народа и за Вашу личну срећу. Користим ову прилику да изразим своје убеђење да ће се пријатељски односи између наше две земље и убудуће свестрано развијати и јачати“.

_ Делегација пољског Сејма у посети

џ Зрењанину

Зрењанин. — Делегација пољског Сејма, на челу са председником Станиславом Гуцзом, посетила је јуче Зрењанин и обишла индустријско-пољопривредни комбинат „Серно Михаљ“. У разгсвору са представницима овог великог колектива, гости су

Набори за мпрно решење блископсшочне кризе

(САД припремају ново израелеко повлачење

Званични представник председника Садата потврдио акцију Вашлинето-

на. — „Њујорк дејли“ пише да

ће амерички војници руковати контрол=

ниж, електронским системом на Синају

(Каиро, 10. јула, Ројтер) —

Званични представник египатског председника Анвара ел Садата потврдио је данас

да су Сједињене Америчке Др жжаве ангажоване на путу реализовања новог израелског по влачења на Синају, али је истовремено демантовао да је било какав споразум о томе већ постигнут. Садатов званични представ-

ник Тахсин Башир је такође

рекао да Египат још увек чека на израелски одговор на захтев да се израелске трупе повуку са подручја на' којима се налазе пролази Митла и Тиди, као и нафтоносни извори у Абу Родеису.

# . %

(Њујорк, 10. јула, УПИ) Око две стотине припадника), америчке армије руковаће електронским системом на Синају. Према тврђењу _ листа „Њујорк дејли“ о томе је постигнут споразум између Егип та и Израела, а циљ електрон ског система је да упозори на припреме за евентуалне нападе. Припадници америчке армије биће стационирани на падинама стратешких пролаза Гиди и Митла са којих ће се повући израелске снаге. Амерички војници, тврди јерусалимски дописник поменутог њујоршког листа, предузеће руковање електронским систе мом којим сада управљају израелски војници и који је постављен на падинама пролаза Гиди.

Дипломатски извори указују на то да ће дужност америчких војника бити да упозо ре Египат и Израел о евентуалним припремама друге стране за напад. Такође се истиче да ће тај корак омотућити закључивање нових парцијалних споразума на Си- , нају. О том питању разговараће израелски премијер Рабин и амерички државни секрета Кисинџер када се у суботу састану у Бону. О упућивању

овмеричких» војника. на Синај.

се највише интересовали за си- |

стем управљања у комбинату и улогу партијске организације, затим за кооперацију са индивидуалним произвођачима. начив инвестирања. извоз и друто.

После разговора гости су посетили комбинатово товилиште јунади на имању фабрику бекона и конзерви „Бек“ и имање једног кооперанта У Меленцима. 0

Ро -22-9:9:.34

У БЕОГРАД је синоћ у званич

пу посету Југославији допутовао

~ министар транспорта Чехослова-

чке Штефан Шутка са групом експерата за саобраћај.

На сурчинском аеродрому госте из Чехссловачке дочекао је злан СИВ и председник Савезног комитета за саобраћај и везе Бошко Димитријевић,

„Леродром“, |

биће речи и за време разговора Кисинџера са совјетским министром Громиком у Женеви. . .

Вашингтон „активна страна“ у преговорима.

(Јерусалим, 10. јула, АФП) — Израелски политички кругови указују да се садашњи преговори за закључивање парцијалног споразума на Синају знатно разликују од 0них из марта. Овога пута, истиче се, измењена је и улога Америке која више није само посредник већ и „активна страна“ у трипартитним прего ворима. '

Даље се указује да су Изра ел и САД напредовали у решавању проблема од интереса за две земље, као и проблема

између Израела и Египта, али да упркос томе многи проблеми још остају нерешени. Посебно се истиче да Израел жели гарантије да ће му бити обезбеђена економска и вој на помоћ после закључивања споразума и после напуштања пролаза Гиди и Митла као и петролејских поља Абу Родеис. Израел посебно захтева да се САД обавежу да убудуће неће вршити притисак на Израел За прихватање новог пар цијалног споразума на Голану. Поред тога Израел жели да обезбеди сарадњу са Вашингтоном на дипломатском плану у фази која ће следити после закључивања новог парцијалног споразума.

Арафат: Никоме не дозвољавамо да говори у наше име

(Рим, 10. јула, УПИ) — „Не ка буде свима јасно да нико ме нећемо дозволити да гово ри у наше име или да одлучује о нашој судбини иза наших леђа и без нашег знања“. Ово је изјавио лидер Па лестинске ослободилачке ортанизације (ПЛО) Јасер Арафат у интервјуу који је данас објавио италијански днев "ник „Ил месађеро“.

Арафат се поново заложио за стварање лаичке и демократске Палестине у којој ће заједно живети Арапи и Јељреји. „Знам да је овај предлог засад само нешто што не излази из оквира снова, али је то сан за који се вреди 00 рити и жртвовати“, изјавио је такође Јасер Арафат. „Ако једна лаичка м демократска држава, у којој ће сви бити

равноправни без обзира на у верску и идеолошку припадност, није ствар за коју вреди борити се, додао је Арафат, за; шта, би“ друго требала: "и н :

Указујући на то да је апел за стварање такве државе упућен новој јеврејској генера, цији у Палестини, оној која треба да схвати опасност. од ционистичког решења за јеврејски проблем, Арафат је за кључио да се не може очени вати ништа друго изузев ратова и сукоба уколико опстану ционистичка схватања.

Рабин: Самостално одлучујемо о евентуалним ризицима

(Бон, 10. јула, Ројтер) — Израелски премијер Јицак Ра- · бин изјавио је да је „елементарно право Израела да самостално одлучи које ризике мо же да преузме на путу постизања мира са својим арапским суседима“.

Рабин је ово изјавио синоћ у Бону, где борави у званичној посети као досад први израелски премијер. ЈЕ

Овој Рабиновој изјави придаје се посебан значај будући да се он прексутра састаје са америчким државним секретаром Хенријем Кисинџером. Утолико пре што се од Израела тражи да се, у оквиру нове фазе војног дезангажовања на Синају, повуче са подручја на, којима се налазе пролази Митла и Гиди, као и извори нафте у Абу Родеису.

Иначе, данашњи дан петодневне посете Западној Немачкој Рабин је почео разговорима са западнонемачким министром иностраних послова Хансом Дитрихом Геншером.

Неизвесна судбина отетог америчког пуковника Моргана

Руководство ПЛО оптужило Хабалов фронт ти

(Бејрут, 10. јула, Танјуг) Афера са америчким пуковни ком Ернестом Морганом кога су „непозната“ лица отела 29. јуна у седам часова увече на домак логора палестинских избеглица „Шатила“, када се враћао са бејрутског аеродро ма, прерасла је оквире банал не киднаперске акције и поп римила врло озбиљан ток. За што 'хитније ликвирање овог случаја и његово скидање са дневног реда поред либанске владе сада је врло заинтересована и Палестинска ослобо-

дилачка организација која је.

оптужила дисиденте међу Па лестинцима да су „једном глу пом и непромишљеном акцијом“ нашкодили не само, себи већ и читавом покрету. Руководство ПЛО оптужило је за отмицу пуковника Моргана

Биланс сукоба у Либану

(Бејрут, 10, јула, АФП) — За време тромесечних борби

у Либану, погинуло је — према писању недељпог „Матази-

ма" — 2.314 и рањено 16.440 лима. Према овом

најновијем

билансу крвавих обрачуна, људски губици су подељени на три периода. У првим борбама, од 13. до 27. априла, погинуло је 276 особа п рањено 1.849, а у другом периоду борби од 2. до 31. маја 489 је погинуло а 4,924 рањено. Најте-

жи губици су били у трећој фези борбе, од 3.

јуна до 6.

_ јула. За месец дана погинуло је 1.549 и рањено 10.556 људи, | Осим тешких људских губитака, и привреда је претрпела тешке губитке. Сматра се, према писању „Магазина“, да се штете од непосредног разграња цене на 500 милмона либанских лира. Национална привреда је за ока три месена оштећена са најмање три милијарде лира (један долар

2,25 лира).

| Сусрет Громико — Кисинџер

СЖенева, 10, јула, ТАСС, УПИ) — У Женеви су данас почели разговори између совзетског министра иностраних послова Андреја Громика и америчког државног секретара Хенрија Кисинџера. На првом састанку извршена је размена мишљења о последњој фази европске конференције о без-. бедности и сарадњи (КЕБС) и о другим питањима од заједни чкор интереса за две земље.

Кисинџерови париски разговори

(Париз, 10, јула, АФП, Ројтер, УПИ) — Француски мини стар иностраних послова Жан Согањарт и амерички државни секретар Хенри Кисинџер водили су јутрос разговоре У Ке д'Орсеју.

Сасвим неочекивано, америч ки државни секретар Хенри

Окупљеним новинарима Кисин џер је изјавио да се нада да ће споразум 0 ограничењу стратешког наоружања бити постигнут до јесени, пре сусрета председника Форда и Леонида Брежњева у Вашингтону. Сазнаје се да су двојица државника разговарали и о најновијим америчким мировним покушајима на Блиском истоку. у

Кисинџер састао се данас и са председником Француске Жис жаром д'Естеном.

Кисинџер и Жан Совањарг водили су разговоре о обнављању _ дијалога земаља — извозница и земаља — увоз ница петролеја, | -

Џибрилову команду

фракцију Хабашовог Народног фронта за ослобођење Џа лестине и „Генералну команду“ Ахмеда Џибрила,. али је то она демантовала.

У круговима овдашњих доб ро обавештених новинара се верује да је „Генерална команда“ извршила отмицу Ер неста Моргана и да је органи |зација „Револуционарне соци јалистичке акције“ која се прва јавила са ултиматумом за пуштање на слободу 43-го дишњетг пуковника америчке армије, послужила само као параван за ову акцију са вр ло нејасним и мутним мотиви ма.

Нешто мање од двадесет че тири сата после истека ултиматума отмичара, који је про шао синоћ у девет часова по локалном времену, о Ернесту Моргану се ништа не зна. Америчка амбасада у Бејруту одбија да било шта каже док се либанске власти огранича вају на рутинска саопштења „да је истрага у току“. Добри познаваоџи локалних прилика, особито у _ палестинском покрету, не' искључују могућност дз се у међувремену мо жда десило и оно најгоре, то јест да Морган више није ме ђу живима. Други, опрезнији опет верују да је Морган У међувремену пребачен преко лиСанске границе у неку Ссу„седну арапску земљу која је добро упозната са његовом де латношћу протеклих . година на Блиском истоку.

ВАЖНИ. РАЗГОВОРИ

СИТУАЦИЈА У ПОРТУГАЛИЈИ

_ (оцијалисти се

противе образовању народне власти

Одљука скутштине Покрета оружаних

снага окваљи~

фиковама као „атентат на слободно изабрану Уставо-. | творну скупштину од народа“

(Лисабон, 10. јула, Танјуг) Вечерњи лист „Република“ псе јавио се данас на лисабонс-

' ким улицама као издање са-

мих графичких радника, и гру пе бивших чланова социјалистичке редакције. Листом сада руководи један пуковник који. је постављен за привременог администратора јутрошњом одлуком Савета револу цијев Ре Ал

„Република“ није излазила 52 дана после одлуке Савета револуције да се обустави ње но издавање док се не нађе решење за спор између влассника листа — социјалиста —

и радника за које је Соција-.

листичка партија тврдила да су под комунистичким утицајем ;

„Случај република“ постас је један од главних тачака Су коба у све заоштренијим 'односима између Комунистичке и Социјалистичке партије, иако су комунисти стално негирали да с тим имају везе. Очи гледно је уствари да графички радници — бар у овој последњој фази — уживају подр шку неких група с екстремне левице. “

У међувремену, у једном до(кументу за интерно информисање чланства национални секретаријат · Социјалистичке партије оквалификовао је одлуку скупштине Покрета оружаних снага о образовању на родне власти“ као „флагрантну повреду“ уставног споразу -ма између политичких партија и Покрета оружаних снага. „негацију демократског пута који је прокламовао Савет ре волуције“, „атентат на слобод но изабрану Уставотворну ску

, пштину од народа“.

ЈУ атмосфери очигледног зас штравања ситуације овај доку мент оптужује Комунистичку партију за „антидемократски им објективно контрареволуциснарни притисак“ и стварање атмосфере узнемирености.

Истиче се да „Социјалистич ка партија легитимисана тласовима 2,2 милиона Португала ца никада неће прихватити ову махинацију“ којој је — тврди се — циљ да се у Португалији заведе диктаторски и бирократски режим.

Интерна информација завршава се позивом социјалистима да се „мобилишу од севера до југа земље“. ;

Социјалисти су иначе вече“ рас објавили и једно дугачкс званично Саопштење у коме се одлука скупштине Покрета оружаних снага такође у потпу ности одбацује и каже да се њоме „земља своди на хибрид ни организам што у суштини служи прикривању успостављања диктатуре“.

· У међувремену саопштено је да је од јуче после подне. дс јутрос у шест часова заседас „владајући Савет револуције. Речено је само да је, поред одређивања војног администра тора листа „Републике“ Савет револуције расправљао о при вредној ситуацији истичући да је решавање проблема из тих оквира првенствени задатак затим о аграрној реформи и деколонизацији Тимора. Штс се тиче аграрне реформе, Савет револуције забрањује сва ко самовољно запоседање зем ље и тражи њено стриктнс спровођење на основу закона

жо:

(Лисабон, 10. јула, ТАСО) Демократска јавност Португалије свесрдно је поздравила од луку Скупштине Покрета ору жаних снага да формира систем најширих народних организација на принципу јединства свих прогресивних снага.

Политбиро КП Португалије

„ издао је, с тим у вези, саопш-

тење у Коме се каже да овај програм Покрета оружаних снага представља потврду иза бранот револуционарног курса. Изузетно је важно, каже се У саопштењу, да Се војска одлучила на „савез са народом“ ~ тренутку када реакционарне снаге покушавају да нашкоде португалској револуцији. Такође је од велике важности и оријентацији Покрета 0ружаних снага, на ефикасније привређивање у земљи и увођење контроле од стране радника. 4 У Политбиђо КП Португалије је, такође, предложио да се ус

поставе „борбена солидарност“ |

свих масовних народних орга низација, без обзира на њихове политичке погледе и убеђе ња.

Поново трчко-турски инцидент

(Атина, 10. јула, Ројтер) — “ приправност због могућих но-

Грчка амбасада у Анкари уложила је протест турској влади због наводне повреде ваздушног простора изнад грчких острва Мителена и Кирос у Јегтејском мору, сазнаје се из обично добро обавештених извора. У току поморских и ваздушних маневара турских снага, турски авиони су каже сеу про тесту у уторак надлетали два острва. Ови авиони учествовали су у једној вежби о којој је грчка влада била посебно обавештена, Турска влада се у почетку придржавала плана вежбе и сви авиони летели су унутар турског ваздушног про стора. У

Турски авиони повукли су се после сусрета са грчким авионима упућеним изнад острва. •

Маневри турских поморских и ваздушних снага завршавају се сутра. Грчке поморске и ваздушне снаге повећале су

: Андреја Громика су У Женеви дочекали представна царског Министарства иностраних послова у

вих повреда, кажу исти извори. Девалвација турске лире

(Анкара, 10. јула, Танјуг) Данас је у Анкари саопштено да је турска лира у односу на амерички долар девалвирала за два одсто. Од данас «турска банка купује долар по 14.25 турских лира, уместо 14 лира колико је до сада било, а продаје га по цени од 14,6775. ·

Од како је Демирел дошао на чело турске владе, ово је друга девалвација турске лире за непуна три месеца. Прва девалвација је извршена 17. априла, када је вредност долара повећана такође за 25 куруша. На тај начин амери-, чки долар у Турској вреди сада. пола лире више него што је његова цена износила пре "три месеца.

· питику

· једно дрво на

и, протокола швај |

ПРИПРЕМЕ ЗА ЈЕСЕЊЕ ОБНАВЉАЊЕ РАДНИХ УГОВОРА У ИТАЛИЈИ

Нова политик синдикалног покрета

Платформа трт симдукал не централе намлила

повољне кожентаре у вла. ди и“ међу послодавци иу

(Рим, 10. јула, _Танјуу, Радничка класа Италије ка ра полазити од принципа ср лидарности, Што прак значи од јединства запосле, них, незапослених џ лузапослених, интереса дничког севера а ше проблеми зрео У га. Жртвовања извесног про. цента повећања надница стварања услова да сви ју посао и да се започне са дном новом економском поду, тиком.

Ова платформа три Италу. јанске синдикалне централе, формулисане ових дана у ок. виру припрема за јесење о. нављање радних уговора, наџ, тшла је на повољне хоментаре у влади а и међу послодавцу ма. Потпредседник в. Уп Ламалфа је рекао да се „пој пуно слаже“ са _ целови: националом економском визе јом синдиката. Пос У обазривији јер очекују даљу практичну разраду ове конце пије коју су овде, „новом политиком“ италијанског синдикалног покрета,

„Стварање услова да сви мо гу да добију посао наш је прворазредни задатак који неџа алтернативе“, рекао је тенерал ни секретар Генералне конфе. дерације рада (комуниста и ср цијалиста) .Лућиано Лама, Он је критиковао оне који у ви план стављају повећање 3; рада запослених а у други по запошљавања,

Демохришћанска и социјалдемократско — социјалистичко — републиканска синдикални

централа су заједно са коме

нистичком _ разрадиле — ову платформу која сада треба да буде прихваћена у бази, наји дничким скупштинама у фе брикама. Прва реатовања ме Ђу радницима говоре о диле мама. Јер сви већ рачунају на то да ће бити озбиљних ге

већања приликом склапање |

нових трогодишњих _ радних уговора, на јесен, с" обзиром да су и трошкови живота у инфлација у сталном пораст

Три синдикалне централе међутим, сматрају да су борбе радничке класе Италије не треба да буде закидање к0 јег процента више од профе | та, већ пре свега —промењ „модела развоја“.

Овакво постављање СИВДЊ калног врха представља вели ко искушење за радничку ки су и велику шансу за итал! јанску левицу која тражи „нови _ модел еконоског развоја“ и „демократско програмирање“ за које нарочито користити јаки А жавни сектор привреде.

| | | | |

зету

Француска полици“ трага за атентаторе ма на Ђоговића |

До ове акције, после и | периода у току кота сл информације нису давана лази после _ изјава ле француске владе да + де нергично да окончају тер9 ђ стичке акције у ФРЕНУ Такве 'изјаве ДЕ ова стри унутрашњих | о Снј - правде Лека

У ТОКУ протекле ТРИ о. то парковима и улије да Мексика засађено Је

но 3 милиона ц. 540 — третежно палми бреза и кестења. » лазимо на пола је "7 тлења плата, изјавио, ду ил седник оплитиме. У а мо нешто преко чети к “а на стабала, Циљ КАХ рћ граду Мексику 06106 соме свако“ а | пика“, Према подаци рекције за пошла и ме | да, ранијих година 5 уде | годности климе илу марности, годишње ено Ф дало свако треће по ан 46, во. Прошле године ам“ има сведена су 7 (истод 5 одсто).