Борба, 11. 07. 1975., стр. 3

два а те је

ма ава

/ Француска

протерала "тро-'

јицу кубанских „дипломата

(Париз, 10: јула, Ројтер, АФП, АП — Француске власти огласиле су за „непожељна лица“ тројицу кубанских дипломата и захтевале од њих да напусте Ф"ранцуску. У саопштењу Министарства унутрашњих послова, полиција терети. кубанске дипломате, чија, се имена не саопштавају, због наводне умешаности у аферу „Карлос“.

Кубанска амбасада у Паризу саопштила је јутрос да она још није ни званично ни незванично обавештена, о захтеву француске владе. Коментаришући саопштење Министарства унутрашњих послова, један њен представник је изјавио да кубанска амбасада ништа не зна о „афери Карлос“ и да нема никакве везе са терористичким акцијама.

Тајанствени „Карлос“ убио је 27. јуна два припадника француске тајне полиције и једног Либанца, Контраобавештајне службе Француске и Велике Британије, које заједно трагају за „Карлосом“, повезују са овом личношћу · читав низ атентата у последњих неколико месеци.

Ослобођен _ Хиле

(Кампала, 10. јула) — Утандски председник генерал Иди Амин, јавља агенција Јунајтед интернешенел, осслободио је данас британског професора, Дениса Хилса, који је пре три месеца био осуђен на смрт због разних кривичних дела, укључујући и оптужбу да се бавио шпијунажом.

Председник Амин одлучио се на овај корак после јутрошњег. једноипочасов_ног разговора у Ентебеу, тридесетак километара од Кампале, са британским секретаром за спољне послове Џемсом Калаганом.

Шездесетједнотодишњи Денис Хилс, аутор необјављене књиге о Иди Амину и Уганди) у којој је изнеб: низ грубих клевета, био је неколико недеља на „белом хлебу“. Наиме, председник Амин је запретио да ће Хилс изићи пред стрељачки вод, уколико шеф Форин офиса не дође у Кампалу. Након тога је усле-, дила динамична дипломатска преписка, али се коначно завршило на томе да је Калаган ипак стигао У „град брежуљака“.

„Опел“ продужио гаранцију

(Ризелсхајм, 10. јула, Ројтер) — Адам Опел, западнонемачки партнер „Џенерал моторса“ из Детроита, објавио је данас да је гаранција за кола фабрике „Опел“ повећана са шест, на дванаест месеци, без обзира на број пређених километара,

„Форд“ из Келна и „Фолк сватен“ предузели су недав во исте мере у напорима да повећају продају.

и 9

дописни јајне == де

и извесно да изгуби, (свог члана“. Да би се избегла

љиљан

_ ЈУЖНА АФРИКА И АТЛАНТСКА ЗАЈЕДНИЦА

Нови члан НАТ02_

) %

7 ~

„Расистичка мрежа веза интегрисана у војни систем пакта. — Подземни центар, усечен у Рт добре наде, прати кретање бродова у два океана, —

ВЕЛИКЕ ВОЈНЕ АМБИЦИЈЕ; Расистички пре мије

Размена строго поверљивиг информација

(Од дописника Танјуга)

(Лоренсо Маркес, 10. јула) — Да ли ће Јужна Африка уско-

ро постати чланица Атлантског пакта“ Да ово питање није само хипотетичког карактера сведочи недавно заседање атлантске заједнице у Бриселу на коме је холандски министар одбране Вределинг запретио повлачењем своје земље из НАТО-а ако се

Африци.

Реагујући на предлог државног секретара за одбрану САД Шлезинџера о потреби успостављања „тешњих них односа са Јужном Африком“ и „изградњи радарских и других војних постројења на Рту добре наде“ Вределинг је рекао да „НАТО на тај начин можда може нешто да добије у Јужној Африци. али, једног

свака забуна о: значењу. ових речи он је додао да је „Холандија чланица Атлантског пакта“.

Свога холандског колегу од лучно су подржали министри

„одбране Норвешке и Данске,

жао и још неких других зема ља атлантске заједнице. Ради слоте западних савезника пла нови о формалном придружењу Јужне Африке НАТО су привремено одложени, али не и планови о интегрисању њених комуникација у западни војни систем. .

Чврсте везе

вој-,

Према западним изворима,

сарадња У овој области је толико одмакла да се мирне душе може тврдити како је Јужна Африка већ сада у суштини чланица НАТО. Извори из Кејптауна, Лондона, Брисела и Копенхагена откривају да западне земље свакодневно снабдевају Преторију најповер љивијим подацима. Тиме је Јужна Африка практично укључена у јединствени војни систем Атлантског пакта.

Овим подацима се храни комплекани комуникациони

пе одтЕикЕ ]

_ ова организација одлучи да гради војна постројења у Јужној

“

центар изграђен испод земље у стрмој страни Рта добре наде, који раздваја Индијски и Атлантски океан. Центар је опремљен радарима, електронским компјутерима и осталим најсавременијим уређајима ко јима се може пратити кретање сваког брода у јужној хемисфери. Систем је у тој мери усавршен да може тачно да утврди не само географски положај. брода, већ и земље којој припада, тип брода и ору жје које носи. Истим системом веза Јужна Африка може да успостави везу са било којим авионом, бродом или подморницом од обале Јужне Америке до источне Индије и на јуту чак до Антарктика. Инфор мације, добијене на тај начин достављају се на повратном путу поморским станицама „савезника“ од Британије до базе Сан Хуан у Порторику.

Јужноафрички часопис „Поинт“, који о свему томе опширно пише, изражава чуђење због Шлезинџмеровог предлога за изградњу радарских и других војних уређаја НАТО-пакта на Рту добре наде примећујући да такви уреЂаји већ постоје у подземној бази „Сребрни рудник“. Часопис =— на тај начин — помало наивно открива да Јужна Африка већ делује као оруђе НАТО пратећи авионе и бродо ве на великим даљинама.

Интереси војних ~ пттабова „Покрет против апартхејда“

у Лондону чактврди да јеелек тронске компјутере за „Сребр-

р Џон, Форстер (десно) рачуна на чланство у НАТО користећи изузетно повољни стратешки положај Јужноафричке Ретлублике ј

ни рудник“ испоручио Јужној Африци Атлантски пакт, На то је из седишта НАТО одговерено неубедљивом да нема ничег необичног. „у набавкама одбрамбених уреБаја из позадинског арсенала — који је отворен за било коју земљу“.

Према истим изворима, за војну сарадњу са Јужном Африком посебно су заинтересо вани војни штабови Западне Немачке и САД. Такве интере се они правдају стратешким разлозима, а нарочито потребом надзора „петролејског пу та“ око Рта добре наде, на ко ји све чешће залазе и совјетски ратни бродови. -

Одговарајући посредно на

ова образложења професор Спенс са Лестер универзитета примећује да се совјетска флота — и то у ограниченом обиму — пре виђа у близини Црвеног мора него крај обала афричког југа. "У студији израђеној за потребе академских институција Британије, САД, скандинавских земаља и Западне Немачке исти професор упозорава да западни свет — тешњим војним везивањем са Јужном Африком — долази у опасност да се у очима потлачене црначке већине у расистичкој републици и у очима земаља у развоју — посебно у Африци — поистовети са омрзнутим мањинским режимом. Предвиђајући у дугорочној перспективи извесност терилског рата на југу континента, што признаје и сам Форстеров режим, професор Спенс позива. западни свет да уочи разлику између тренутних економских интереса — макако замашни они били — и трајних циљева које војним везивањем са расистичком републиком може неповратно да изгуби.

Душан МИКЉА

Пре извесног времена, двојица британскис истраживача објавила су резултате испитивања о могућптостимт 34 запошљавање дипломирани студената у Великој Бритатији. Њихов закључак да деца „обојених“ имиграната имају веома мале шнсе да добију одговарајући посао, чаж и. ако поседују дипломе са врло добрим оценама, изазвао је на Острву пе толико узбуђења колико неверицу ба у Бритатији постоји озбиљаљм проблем расне дискриминаљмије. за;

Међутим, управо објављена званилита извештај Одбора за расне односе, са подацима за 1974, не само што је тпотврно закључке поменутих истраживача, већ је обелоданио да дискримитаљцији трема боји коже у Британији постаје све акутнији проблем. Укратко речено, Одбор је чу трошлој години решавао 1.068 „регистрованих“ - случајева. То, маизглед, ч није сувтлше, ако се не узме 9 обзир да је то повећање 20 одсто 7

је тај број ипак далеко највећи у 080; деценији, | у

Статистичке процене из једне студије Одељења за политичко и економско тланмрање, које је користио и Одбор за. расне односе, кажу да се приликом запошљавања у Британији годишлље на-

односу на. претходну, 1973. годину, ч да .

Боја коже одлучује о послу =

чита око 20 хиљада аката расне дискриманадије. У светлу те туробне бројке, атсурдна је ч без додира, са стварношћиј чмњенлца да је Одбор 1974. уложио жал» бе само у 200 случајева.

Бројке говоре да сваки други Африкатац, Азијац ли „обојени“ имигрант из подручја Кариба у потрази, за њеквалафикованим тослом наљеће на нетремостиве препреке расне дискриминаљмије. Квилификованиа пмигралити, небеле коже су у нешто „бољој“ ситуацији — њиљова шанса да буду дискриминисани износи једац трема пет.

На, једној конференцији у Мидленду двојица белих пословођа; тризнали су 9

· мезваничном разговору да се плалце да

извештавају о многим итцидентима 79 којима би се дискримитација могла, веома лако доказати. Мако њихове фирме затошљаваји велики број Азијаца, онљ,

ма холико била стособнљ % обдарена.

трактилцо немају никаквих изгледа за напредовање. „Средњи стаљеж“)руковобдилаца. рекао је једат од учесника та овој когљиференцији, такође незванично, веоља вешто стречава „обојене“ раднике да добију одговорне положаје, а: ова дискрилимаљција често је толико стретно

маскирана. да истраживач споља ни~

шта не могу да учтне.

Оваква ситуација донекле оправдава „Одбор за расне одпосе, чији је председник. резменирано приметио да „објављене бројке не откривају ништа о стварној величина троблема расне дискоиминације у Британији“. Извештај Одбора представља озбиљљиј оптужбу упућену не само британским послодавцима, него « бритонским синдикатима. „Сва три знају да је дискриминација 9 запошљавању проблем за. друштво у целини, алт је мало ко спрема да испита могујћности да његова организација дотринесе решавању тог проблема“, каже се у.извештају. у ·

Актом Парламента који га је основао, Одбор за расне односе џу многим тогљебила није овлашћен да покреће ч инсистира на суштинским питањима те врсте. Њелмиј је, како тече једат тознавалалк тиж трилижа, дозвољено да добије мале битке, без икакве ресљне,таде да ће

икада добити рат. ( РЛ.

ум прве Дева недсцфмДерњ-ане јак Црни не пр а препаде иверје мат јеотунте

изјавом '

· тетом ОАЈ. Покрет је прва политичка

Ра па 4

жоморске нације“. . ,

Коморски архипелаг, који сачињавају Велики Коморо, Мохели, Анжуан и Мајот као и мноштво коралних атола налази се у Индијском океану Африке. На површини од 2.236 квадратних киломстара живи око 300.000 становника веома "шароликог етничког састава. Већина је дошла са афричког копна, али их има пореклом са Мадагаскара, Индонезије, Ирана као и Арапа, Индуса и Француза. Комори немају готово никаквог привредног значаја. Најважнији извозни производи су ванила (друго место у свету), етерична уља, копра, сисал, каранфилићи, бибер и кафа. Ф

Осматрачница поморских путева

Међутим, поред тога што је туристичка атракција, овај архипелаг има знатан стратешки значај као осматрачница поморских путева У Мндијском океану за који се у последње време све више интересују велике силе. Њихов стратешки значај је драгоцен и за Француску која је изгубила базу Дијето Суарес на Мадагаскару. Коморско оточје француска колонијална власт окупирала је 1841. године. Међутим, врхипелаг је почетком. 20. столећа административно припојен Мадагаскару који је у то време, такође, био француска колонија. Промене ста"туса острва нису се на томе зауставиле. Године 1958. она су проглашена за прекоморску територију која је имала неку врсту аутономије, проширену 1968. када, су Комори образовали своју владу и парламент, Њихоза аутономија била је више номинална него стварна, јер високи комесар Републике, кога именује Ј ска палата, држи у рукама лавовски део власти. "Као и'све остале француске колоније Комори имају своје представнике у француској скуп-

нату. . Француске јединице на архипелагу данас броје око, 350 људи, претежно припадника Летије странаца, које су после одлусе о проглашењу независности појачане са још 200 припад-

ника, мобилне жандармерије. ~

Тежње ка независношћу

За независност ове територије највише су се залагали Покрет за национално ослобођење Коморских, острва (МОЛИНАКО) и Социјалистичка партија коморских острза (ПАСОК). МОЛИНАКО је основан 1963. године,

Он активно сарађује са Ослободилачким комиОоргани= зација и прва партија Коморских острва која је захтевала независност архипелага.

Мако су француски колонијалисти жестоко тушили све протесте, репресалије нису могле да зауставе покрет. Две политичке странке Демократско удружење коморских народа (РДЦИК) и Демократски савез коморских острва (УДК) подржале су тежње за остварење независности земље. Без обзира на постојеће идеолошке разлике Партија за развој Комора (ПЕК), званични огранак националног ослободилачког покрета МОЛИНАКО, приступила је стварању заједничког фронта РДИК и УДК и 10. септембра 1972. потписан је документ у коме је изражена жеља за стварање јединствене партије.

На изборима децембра 1972. они су победили свуда изузев на острву Мајот, јер су припадници Мајотског покрета присталице задржа„вања француског присуства на архипелагу. Становништво острва Мајот се и на референдуму 1966. тодине знатном већином изјаснило да острво остане француско са статусом прекоморског департмана. Маја 1973. у Паризу је потписан споразум о давању независности Коморима тек 1978. године. Споразумом је предвиђено да се на. острвима одржи референдум.

„Пуч“ петорице посланика

На референдуму децембра 1974, острва Великих Комора, Мохели и Анжуан изјаснили су се за независност. Једино су гласачи острва Мајот захтевали да остане у саставу Француске. После одлуке парламента Коморских острва о прокламовању једностране независности, пет посланика са острва Мајот упутили су писмо председнику Жискару д'Естену у коме изражавају припадност њиховог острза 'Француској.

Дусан ће национализовати __ нетролејске компаније

(Дубаи, 10. јула, АФП)

између Мадагаскара и источне обале“

елисеј- '

штини — двојицу у парламенту и једног у Се-.

„ Његозо |. седиште се привремено налази у Дар ес Саламу. 3

'тЛоЛОЛ СИ _ Велики значај _ _ малих Комора |

Борба народа стралпешки ђажнот артипелала У Индијском океану за незађисносш. – Париз смашра одлуку о одбајању од Француске незаконштом

Још једна афричка колонија — Коморска острва — треко 130 година француски · посед, једнострано је 6. јула прокламоваља независност. За првог председника ове земље изабран је Ахмед Абдалаг,. Ом је непосредно после избора изјавио да ће ускоро бити донет нови устав независних Комора. Председник Абдалах позвао је Организацију афричког је»

динства, Уједшњене нације и земље Арапске лиге да тодрже независност ши „недељивост

МОХАМВЦК _

Окт 2 500

ЏД

Захтев за пријем у УН

(Њујорк, 10. јула, ОПИ — УН) — Пред седник Коморских острва Ахмед Абдалах обавестио је Уједињене нације да је 6.'

"| јула проглашена, независност и да се он од априла налази на, челу нове државе им затражио да Уједињене нације приме У чланство Коморска острва. Ахмед Абдалах је ово саопштио у телеграму упућеном генералном секретару Курту Валдхајму. Сличан телеграм Абдалах је упутио и председнику Специјалног комитета, „УН за деколонизацију. Ја

Они такође проглашавају ништавним сваки азуторитет владе, чије је седиште у главном граду Моронију на острву Велики Коморо.

Превремено проглашење. независности изненадило је владу у Паризу тим више што је Француски парламент само неколико дана равије (30. јуна) изгласао одлуку према којој ће се Коморска острва изјаснити о независности тако што ће гласање бити обављено посебно на сваком острву. Таквом одлуком имала се у виду пре свега могућност да се становништза острва Мајот определи другачије од већине целокупног архипелага.

Став Француске

Француска још увек не признаје независност Коморског архипелага. За њу је одлука у Моронију незаконита. Влада је изразила спремност да ступи у преговоре о проглашењу независности трч острва из Коморског грхипелага (Велики Коморо, Анжуан и Мохели) али сматра да о острву Мајот не треба преговарати. Тај став заснива се на чињеници да се станов= ништво тог острва у децембру прошле године изјаснило за остајање у оквиру француске државе. Оваквим ставом Шариз ће изазвати политичку затегнутост у односима са осталим 3земљама у области Индијског океана и источне Африке које подржавају независност Комора.

Коморска острва решена су да истрају у борби за самосталност и независност. Организација афричког јединства поздравила је проглашење независности и позвала све земље Уједињених нација да признају новоформирану! државу. ' ,

Татјана ОЛУИЋ

Сукоби на тајландсколаоској граници

(Ханој, 9. јула) — У комен-

ма потребама владе емирата.

Влада Дубаиа одлучила је да национализује постројења стра них и домаћих петролејских компанија објавио. је данас шеик Саид ал Махтум, потпредседник Уједињених Арапских Емирата м гувернер Ду-

баија. ~

Према коминикеу влада Дубамја надокнадиће компанијама.110 милиона долара, колико и вреде истраживачки радови и бушења извора. Према новом уговору са дубајском владом Компаније ће наставити да истражују и да црпу нафту, да комерцијализују производњу, али од сада само пре-

Ова одлука донета је, каже се у коминикеу, „због општег интереса земље, а на основу принципа опште политике ОПЕК (Организације земаља — извозница петролеја). Ове мере треба да допринесу „економском јачању Уједињених Арапских Емирата и арапских земаља“. 1

Право на експлоатацију нафте у водама Дубаија имају компаније „Континентал оил“ „Бритиш питролеум“, „Француска петролејска компанија“. „Дојч ердоел“ и „Дубаи сан оил“.

САД ће признати Румунији статус најповлашћеније нације

(Вашингтон, 10. јула, АП) Финансијски одбор америчког Сената изгласао је синоћ пред лог да се'Румунији призна ста тус' најповлашћеније нације

у трговачким трансакцијама са Сједињеним Америчким Државама. ,

Иницијатива за овакав пред лог потекла је од Фордове ад министрације, а коначну одлу

ку о њему донеће оба дома а'меричког Конгреса. Ако Сенат и Представнички дом прихвате предлог, Румунија ће — по ред Југославије и Пољске постати трећа социјалистичка земља у свету која у Сједињеним Америчким Државама ужива статус најповлашћеније нације.

„

тару који је данас емитован, лаоска новинска агенција КПЛ назива тајландске власти реакционарним и оптужује их да угрожавају независвост, суверенитет и интегритет територије Лаоса, Агенција је објавила да су три борбена тајландска чамца упала У лаоски регион Лао Де Тин Тиенгв,

'(Преносећи коментар лаоске агенције, агенција – Северног Вијетнама ВНА каже да су се ови чамци приближили лвоској обали граничне реке Меконг, отворено претећи пограничним лаоским јединицама.

Лаоске оружане снаге отвориле су ватру да би казниле провокаторе, оштетиле су један борбени чамац. убиле и раниле неколико тајландских војника.

После овог догађаја, тајланд ске власти конџентрисале су нове војне снаге у овом ретиону, укључујући митраљеске и мање јединице тешке артиљерије. Сутрадан су стигла још два камиона пуна војника. „Ради се о новом, изузетно тешком акту непријатељства тајландских реакционара —

| каже се у коментару лаоске а-

тенције КИЛ.

М. ЈУЛ 1975. ~ БОРБА — СТРАНА 3. |