Борба, 11. 07. 1975., стр. 4
БОРБА
Указом од 15 фебруарг 1962. Председник ветубли «е олликовао је „Борбу“ поволом 4д-голиштег изла жења Орденом заслуга 38 нарол са златном звездом и указом ол 18. марто 1972. поволом 50-голишњипе ли ста Орденом братства м је димства са златним вен-.
_ САТАЛСНОСТ
%
Осим једнодушне сагласно сти о томе да је даљи друш твено-екбномски и социјални развој југословенске заједни це немогућ без дугорочних планова и да у томе приоритет припада „развоју енерге-
тина за нова решења,
личким скупштинама. жене
Љубиша Ђорђевић
за промене текста у документу. Поднето је више десе амандмана и предлога а седнице одбора често су прекидане да би се у међувремену обавиле консултације у делегацијама или договори са репуб-
тике, сировина и хране пред почетак усаглашавања ставова републичких и по“ крајинских скупштина у три одбора Већа република и по крајина · Скупштине СФРЈ изгледало је да су делегати дошли са толико различитим гледањима на предложе на решења у Нацрту основа дугорочног развоја земље до 1985. године да ће договарање о неким правцима разво ја безмало личити на Сизи-
фов посао,
Различита гледања испољена су већ при разматрању уводног дела документа којим се опредељује његов карактер и намена. По једнима — требало је да то добрим делом буде класичан план са детаљно прорачунатим кретањима и положајем сваке гране привређива ња у којој се виде шансе своје радне организације, ре гиона или друштвено-политичке заједнице. Требало је, дакле, да у име своје привреде и радних људи свако преузме чврсту обавезу о то ме шта ће и колико произво дити и прецизно израчунати
су реалне границе за сопствене захтеве, али и сагласност за разумевање положаја других учесника У договарању.
Споразумевање и договарање делегата и делегација, односно усаглашавање ставова република и покрајина ипак је напредовало! „Отворене су карте“ и, предочаване су последице сваког крутог става, па је у току свих пет дана усаглашавања међу целегатима расло уверење да се, рецимо, у инвестирању
треба држати договорених приоритета, али тако да не угрожавају развој других
грана привреде. Испоставило се, такође, да овај документ не може да задовољи све апетите, али и да није рађен потпуно без сагласности удруженог рада и дасуу свим друштвено-политичким заједницама реално процењене могућности развоја дру штвених делатности.
Као и у свим сличним при ликама, и овог пута у Скупштини СФРЈ снажно су мани фестоване жеље да заједно наставимо такав развој у ко јем нико не би смео да буде
А повлашћен нити оштећен.
сопствени допринос заједнич ком развоју.
Други су, међутим, захтевали доследну примену уста вног начела да је планирање развоја ствар удруженог рада и'да, према томе, доку мент о дугорочном развоју земље треба да чини збир, синтезу планова радних орга низација и друштвено-политичких заједница које треба, између осталог, да се "изјас не како ће и колико издваја ти средстава из сопствене акумулације за развој осталих делатности,.у друштву:
усагласи и
наредних десет година крајини — обезбеде средства за ове потребе
јинским скупштинама
тање.
Остало је, најзад, да последње спорно питање о финансирању опште и заједничке потрошње у САП Косово, чија је деле гација захтевала да се и у
сигурна нивоу неразвијених републи ка. Сви очекују да ће се до наредне седнице већа 18. јула у републичким: и покра~'
решење и за ово спорно пи-
Последњи разговори о пла
за неразвијене и за задовоља вање општих и заједничких потреба. А то значи да се не може планирати у име привреде и да најпре треба сачекати израду плана у сваком предузећу, као и саглас ност о развоју свих грана привреде, па тек онда „сабра ти“ планове и понудити кон цепт заједничког развоја.
Било је због тога природно што су са тако супротних позиција прецизно мере не све побуде и иницијативе
Стабилизација
ну били су истовремено и прилика да се још једном по каже предност делегатског система који почива на само управном споразумевању и
договарању и да се разбију сумње у његову ефикасност. Јер, сагласност о будућем ра звоју чинила се само пре де сетак дана тако далеко, да би „ето, на задовољство свих прексиноћ била постигнута.
„
(КАРИКАТУРА: Н. УБОВИЋА)
»
,
БРОДОГРАДЊА
у
Све више реализма
актуелних "проблема зависи превасхо
(Сплит, јула) — Далматински делегат у Скупштини СФРЈ Иво Сењановић се ових дана на једном скупу У Привред“ној комори у Сплиту, у разговору о даљем развоју, заложио за пуну реалност у планирању; Инсистирао је да се тај одговоран посао не заснива, по инер„цији, на традицијама, него на зрелим стручним анализама, потребама, и могућностима и да се на тај начин врши и избор праваца развоја. '
Критикујући досадашње планирање по инерцији, Сењановић је напоменуо бродоградњу где се полази од тога да она запошљава толико.и толико ЉУДИ, уместо да се, због негативних кретања на светском поморском тржишту и присутне њене беспослице, од стручњака затраже барем приближни одговори какве су стварне могућности за даљи развој бродоградње. У вези с тим поставио је и питање оправданости предвиђених големих улагања У развој поморске трговачке флоте.
Амбиције
Таква или слична мишљења 0 бродоградњи и бродарству изречена су и од неких републичких руководилаца, као и од појединих представника ове две привредне гране, али у блажој. форми. А чини се да је сада, кад се припремају планови средњорочног и дугорочног развоја, прави тренутак да се У групацијама заинтересованих грана и на другим одговарајућим „нивоима, на основу стручних анализа“ и процена, дође до реалних и остваривих програма развоја. Поготово што је доста оних ван тих привредних грана, који лаичким и импровизованим рачуницама сеју илузију да је, безмало, читава ова земља, а посебно њен привредни систем, против бродоградње и бродарства.
Сејање таквих илузија у време кад колективи ових привреда насталу кризу већ: жестоко осећају замагљује истину. Можда је и то разлог па се јави по нека мала „експлозија“. Тако се недавно из Привредне коморе Ријека писмом: упозорава Република и Фредерација на озбиљност предстојеће незапослености бродоградње у којој је како се каже, упослено 25.000 људи. Решење се види у омогућавању градње бродова за домаћу флоту, односно да за ту градњу, уз друге повластице, дру"штво створи половину потребних средстава. “Ен
Ваља подсетити. да: је почетком ове „тодине на саветовању југословенских економиста у Дубровнику :0 дугоречном развоју презентиран материјал у коме је, између осталог, предвиђено да поморска бродоградња за следећих десет
што мало-мало
~
ПЛИМА И ОСЕНА. МАУЗИ]
у програмирању развоја бродоградње и бродарства. — Решавање дно од понашања ове две привредне гране
ђа' да се поморска флота повећа на 5,2 милиона тона носивости, што је двоструко више него данас.
Стварност
Овако грандиозни планови импресивно делују, али се готово и не говори колико су они реални и оствариви у време све жешће кризе на светском помор ском тржишту. Јер, због незапамћеног пада бродских возарина, а и нагомиланог броја неких врета. бродова, одјед-
средстава.
"њи и бродарству започете извесне по-
20 одсто бродоградитељи, а да се чак 50 одсто обезбеди договором на нивоу федерације _ усмеравањем банкарских То. „усмеравање“, како неки сматрају, Као и оне друге велике по“ властице, практично значи довести ове гране у односу на друге У привилегован положај, а тиме закочити У бродоград-
зитивне самоуправне процесе транесформисања у смислу удруживања рада И средстава и потпуног овладавања привреде средствима за репродукцију.
– при
већ
ном су пресахле поруџбине нових бродова. Тој кризи још није сађдедан крај. Те снажно осећа и наша одоградња која већ за идућу годину није осигурала довољну запосленост капацитета, а зна се да у нормалним условима капацитети те гране морају бити уговорени за више година унапред. у
Тешко могу издржати озбиљнију кри тику и мишљења да је решење за запосленост домаће бродоградње у преори јентацији на градњу бродова за домаћу флоту. Поготово кад се зна да су достигнути годишњи капацитети бродоградње преко 1,5 милион тона носивости, или нешто више од половине данашње укупне тонаже нашег бродовља. А сигурно је да такав темпо градње не би себи могле да дозволе ни веће и богатије. поморске земље.
Није, иначе, спорно да је апсурд што
се У
наша бродоградња већ годинама бродове "градилиштима 8 гради готово искључиво за извоз. Али њу пословне инт вих и других
ни бродари нису због тога трпели: куповали су бродове у иностранству. Упркос томе и једни и други су солидно пословали, захваљујући конјунктури на тржишту, па није ни било проблема, све док их сада настала криза није ство-. рила, угрожавајући пре свега бродоградњу. Сигурно је да се морају тражити решења да;се бродови за домаћу флоту граде и у домаћим бродоградилиштима, али та решења, чини се, првенствено зависе од“ понашања · заинтересованих грана привреде.
је уз
Јер, одмах се) може поставити пита- | ње: где су — уз средства бродара и бро доградитеља — ' бродске опреме не индустрије;
и остале као и великог броја 6о· татих увозно-извозних организација 38
које бродари извозе или увозе милионе тона разних. роба, руде и нафте. РБијечки бродари су свом граду успеха залажу за такав друштвено-пословни договор.
Удруживање
Познато је, такође, да је још почет- .!. "ком прошле године један од закључака саветовања у Трогиру представника бро дара, бродоградитеља и произвођача бро деске опреме да решења за градњу; бро-. дова: за домаћу флоту у домаћим бродоваља тражити У ересне заједнице од озаинтересованих грана привреде, односно њиховим удруживањем рада и средстава. Али од тога још нема) готово ништа, јер је све досад остало унутар сваке гране, и то добрим делом на папиру.
Додајмо да је недавно на конститу“ тивној седници: радничког савета бродоградње „Јадранброда“ нестабилне домаће и светске услове нпривређивања, још присутан ау“ тархичан развој сваког бродоградилишта, локализам и регионализам, да циље-
средства произвођача заинтересова~
НОСОВА
' : Индустријализација треба да постане главна стра. тегија у _ развоју Косова, Она се ослања на богата налазишта. сировина које чекају и своје истраживаче и нове кориснике,
искрено изјавили да већ годину дана без
ч
Велике резерве лигнита, уз повољније услове кориш ћења оловно-цинкане руде, мангана, бетонита, магнези та и боксита, шанса су и | претпоставка за бржи ход Косова. Ово подручје, поред осталог, располаже чак са 27 одсто целокупних снергетеких извора Југобла-
вије. ' Еа
ствара-
удруживање 1 Наше опредељење да све
што градимо буде савремено, иако се у таквим објек тима запошљаво релативно мало људи, исправно је, Те је захтев времена јер би_ смо, иначе чинили корак па
зад. У НИЗ Ви
констатовано да
у-ац
Сигурно је да ми плаћа
Захтеви
У Ријеци су недавно за „Округтлим столом“ „Борбе“ бродоградитељи и бро дари укратко рекли да бродоградња нуди бродарима бродове! по југословенским ценама које су више од светских и зато су неприхватљиве. Предложили су и алтернативна решења: признавање од носно надокнађивање бродоградњи разлике у цени као кад се брод извози. Или — да се бродоградња ослободи плаћања царине на увоз материјала и опреме који се уграђују у бродове, а да се уз то, њој или бродарима, регресира треостала разлика између домаће и светске це не брода.
' ви нису јасно дефинисани, а задаци по-
некад Спреамбициозни и нереални, Зато је и Закључено да се заједнички планирају програми развоја, да се изврши подела програма и специјализација, сма њи увоз опреме за бродове и освајају нови производи. .
У оквиру „Јадранброда“ запажају се извесна позитивна кретања. Али таквих кретања готово и нема кад је реч о Уудруживању рада и средстава између бродара, 'бродоградитеља, произвођача бродске опреме и извозно-увозних и дру гих заинтересованих организација. За-' то-ваља и рећи да решења готово свих искреслих проблема у овим привредним гранама првенствено зависе од њих самих и од њиховог понашања, а да је
вијености.
мо данак и нашој нераљ
Јер, савремену
же да се савремено економ
ски мисли, више техничког
и другог знања, велику рад
ну дисциплину. У развоју| нашег школства видимо 15. лаз; Ледан број факултета · је касније отворени али већ почињу да пристигле Високообразовани: жадрови (Во | | гољуб Недељковић“ уграде |
+ техника и технологија тре | |
година утростручи производњу бродова, , да се поморска флота, такође, готово у-
тростручи, чак и пре тога рока,
вом петогодишњем раздобљу се предви-
| ЗДРАВСТВО
У но-
СПАСАВАЈУЋИ ДРУГ
НАЖЊАВАМО СЕБЕ _
Проф. др Воја' Стојановић: Имамо врсне. хирурге али наше социјално плаћа
иностранству 30 до операцију
Шта мисли о цени здравствених услуга др Воја Стојановић, руководилац Друге клинике у Београду:
— Речено је да ће цене наших услуга у овој години бити повећане за 20 одсто. Уколико то и буде усвојено, ипак неће бити довољно. Цене наших услуга су далеко од тржишних, а ми све што нам треба, набављамо по тр“ хжишним ценама — каже професор. Стојановић.
Ни за оправку лифта
Ни за оправку лифта | — Још једна. ствар је чудна и тешко објашњива. Ми имамо, вре
не хирурге, способне да обавља-
ју и најкомпликованије. операј је:
ције које се.у. свету обављају. Међутим, за, операцију урађену у иностранству, која се понекад
и не заврши. успешно, наше со-,
цијално одвоји, и до .300.000' ди нара. Нама се за
осам до десет хиљада динара. Ово није једини пример дискриг
"минације здравства Џа се, може,
видети с' каквим се тешкоћама
суочавамо, Због тога неће ли и повећање цена за. 20 одсто довести до одрицања од великих аперација. Јер, нико не може од нас да тражи да кажњавамо сами себе, тиме што ћемо другог спасавати:.
Да ли Вас тешка материјал,
на ситуација тера да штедите
на лековима и хранит —
— Већ смо-_завели стрикције, у примени антибиотива, каже. професор Стојановић. Водимо пуно рачуна о рациона"лизацији лекова и хране. "тачније, пазимо да се не расипа.
хируршке
исту ту опера-, цију, успешно“ обављену“ плати
је' питање
извесне ре-
40 пута скупље исту него нама у Ваша клиника је смештена у
стару зграду некадашње гинеколошке клинике. Та адапта-
ција не изгледа много успела7
— Сами смо били инвеститори. На име отплате дајемо годишње 700.000 „динара. Опрему купујемо сами. Сада се покварио блок за стерилизацију и за оправку нам недостаје 360.000 динара. Не можемо да нађемо паре ни за 0правке обичног лифта, па смо принуђени да болеснике, носимо на рукама на трећи спрат. Немамо ни динара'за било какву другу реконструкцију —- указује __ шеф ове значајне, клинике.
Без посредника
Обично се каже да. је, јефтина медицина лоша медицина.
~
Можете ли да пратите савре- |
мену хирургију под оваквим
" условима7 6 100 оваквом 'систему финан"сарања — тешко, одговара про-
“радимо по болничком дану, а У ствари радимо. Наиме, тражили емо“ Да 'се одвоји цена пансиона
· др цене лекарске услуге. Али, не. Овгбда јесу томе што смо ограни- |
чени сумом новца преко које не можемо даље, ма колико било "потребно, Тако се све опет своди
на болнички дан. Када би нам се,
цене услуге плаћале по тржишним износима
фондове за инвестиције. Али. 0пет понављам. за операцију у и: ностранству плаћа се; 30 ло · + пута више него нама. иако разплике у цени хране. лекова па и свега осталог нису велике,
Жолико лекари и помоћно 0, Нешто је, озбиљнији проблем финан сирања изградње бродова. Предлаже се да 30 одсто средстава осигурају бродари,
фесор Стојановић. Ми тобоже не.
могли бисмо да стварамо и резервне фондове и
ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНА ЗА 20 ОДСТО НЕДОВОЉНО: Прф. др Воја р Стојановић
собље у болницама може да бу
де задовољно зарадама2
— Ја нисам за то да лекари баснословно зарађују, али сам за то да,им се рад плати.
од трговачког путника или занат лије. Постоји и друга нелогичност: лекари који носе врхунску службу у Београду, на пример, имају иста или“мања примања од лекара у унутрашњости. Неки ред би морао да влада. ' -"
_ Да ли је стопа доприноса, ко
ју одвајају грађани за здравст-
во, довољна за ефикасну здрав
ствену заштитуг2
— За здравство .се одваја довољно новца, али се он нерационално троши, Често су се вели-
„не своте одвајале за инвестиције
које немају директне везе са потребама здравствене · службе. И
данас је то случај. УЗ то уштеде које су некада постојале у здрав
' ству отишле су и предузећима
која су пропадала. ; У
' Намеће се питање да ли су потребни посредници између осигураника и здравствених установа
вој здравствене · заштите мора ићи. преко. договора корисника наших усљуга и'нас — закључио
“је. професор др Воја Стојановић.
Б. Марјановић
штетно неговати илузије да је за нерешене проблеме крив неко други.
Александар Тирнанић
Данас | „сваки лекар има мање приходе
преко којих губимо. Даљи раз-
говору с новинарима, Та јута). . пи
_ ОСВРТ | ДЕ
ан ', ,
Одговорност за договор
ва"
Обавештавајући новинаре о примени друштвено! договора о расподели дохотка и. личних доходак“ у привреди и друштвеним делатностима САП Вон водине, Ђорђе Цветковић. покрајински, секретар з рад, изнео је и следећи податак: 395 организа (а удруженог рада прекршило је у прошлој Тод
договорене принципе и исплатило мимо договоре них норми 99 милиона динара, док су 104 Војвође“ нина имала месечне зарадне изнад утврђеног 10 крајинског лимита. На питање какве су санкши предузете против прекршилаца, покрајински с
тар је рекао да нису скоро никакве. 4
По друштвеном договору, каже Цветковић, СЛУМ ба друштвеног књиговодства организацијама „ко крше договорене норме може да обустави даљу но плату личних доходака. Међутим, то је само та) на папиру. У пракси, СДК је немоћан да 70 У јер по Уставу расподела дохотка и личних доходе“ ка је неотуђиво право радних људи и организа“ . 5 је = | . и удруженог рада. Другим речима, у ту „област
не може да се меша. И није се досад меш
како устав о санкии!
ала 24".
Џостоје иницијативе да се донесе, предвиђа, посебни законски документ ој“ ма за неисвршавање друштвених договора 4 | правних споразума. Оне се.: тренутно, разматра Оно што ће. међутим, ускоро бити стварност 146 политичка одговорност за неизвршавање одред из друштвеног договора. Наиме Извршно веб предложити Скупштини САПВ да се у друг договор унесу клаузуле којима ће се предвил не утврђивање политичке одговорности за ки извршавање. . 5 МЕ: Х теб с. станОЈЕВУ“ ма
"Свечане академије
р ; и | и Поводом празника у готово свим местима У пне з приређују се пригодне манифестације (6УЛ ај спортске) и свечане академије, Већ Је по-ућ ки
ИЧ
да приредбе организују школе и културно“ чка друштва. у сарадњи с друштвено-1ој организацијама. Све је то на свом, месту.
Међутим, једна свечана академија која је У на поводом Дана борца приређена У Вир подстиче на размишљање. Наиме, „поред, КУ" и уметничких друштава и припадника ЈНА 5
ника школа, у програму су учествовали омте
из предузећа „Рапид“. На неким ранијим "а ф приредбама појавили су се млалићи и дева" неких других предузећа. . 5 ја
Управо то говори да би организације _ рада, које негују културну делатност У дини требало да се укључе у ове како би прославе добиле у свежини. % шири круг људи судбловао у овим прост ма сумње да би то привукло и више посе свечане академије. јер се баш не може лити да су увек добро посећене. (Д. Т)
|