Борба, 11. 07. 1975., стр. 6
–
СКУПШТИНА СФРЈ
6. СТРАНА — БОРБА — 1. ЈУЛ 1975.
„Значај стандардизације саоораћаја за привреду и одорану_
Расправа у Одбору
,
У Одбору Савезног већа Ску пштине СФРЈ за народну одбрану (председник Никола Ми тевски) јуче је почела расправа о проблемима стандардизације у саобраћајном систему Југославије. Ову дискусију по кренуо је Савезни секретаријат за народну одбрану јер се ради не само о економском, већ и одбрамбеном значају типизације, унификације и стандардизације саобраћаја.
У радном материјалу и у рас
прави истакнуто је да разноли кост и веома низак степен ти-
пизације саобраћајних средста -
ва стварају приличне тешкоће привреди, али да то утиче и на одбрамбену способност земље. Широка је лепеза најразличитијих моторних возила у земљи и за њих је. у случају ванредних прилика веома тешко набавити резервне делове. Очигледно је, подвукли СУ делегати, да се. овом проблему мора посветити знатно већа па жења утолико пре што је притисак конјунктуре. стихијнос ти и парцијалних интереса по јединих произвођача, увозника и корисника саобраћајне оп реме довео до прилично несре ђенб ситуације у овој области. — Скупо нас кошта оваква политика, рекао је Милан Си мовић, — председник Комисије Савезног већа за припрему за кона из области саобраћаја. Треба елиминисати регионалне и личне интересе. Један пу тнички авион стаје нас од осам до 18 милиона долара. Пошто авионе увозимо из разних земаља — питамо се има ли ко право да ствара музеје авиона Делегати су најчешће наво-
Савезног већд за народну ј одбрану
дили примере из теретног друмског саобраћаја, Речено је да се у нашу земљу увозе камиони из десетак земаља, да тренутно имамо више стотина марки и типова теретних вози ла, и да то важи и за увоз ло комотив: и вагона. Све ово, ра зумљиво. отежава одржавање возног парка.
Због тога су се сви делегати заложили за стварање јединственог техничко-технолошког
саобраћајног система. Општи је ,
интерес друштва да превазиђе ове проблеме и обезбеди ин тегралност саобраћајног систе ма. . . Председник Савезног, комитета за индустрију и енергети ку Душан Илијевић позитивно је оценио иницијативу Савезног секретаријата за народну одбрану, Национална економија, истакао је он, итекако трпи због несређеног стања, због нетипизираног транспортног парка. Илијевић је информисао да се у Савезном извршном већу припремају друштзе ни договори о развоју саобраћаја до 1980. и 1985. године, ко
ји ће у себи садржати и од-),
редбе о стандардизацији. Ко се не буде придржавао начела дотовора неће моћи да рачу на на одређене бенефиције и погодности. | Очекује се да ће се следећа расправа о стандардизацији са обраћајног система водити У Скупштини СФРЈ одмах после
годишњих одмора. И. Т.
САВЕТ ПРЕДСЕДНИШТВА СР БИХ За НАРОДНУ ОДБРАНУ.
Размотрена питања финансирања
народне
(Сарајево, 10. јула, Танјуг). — Савет за народну одбрану Председништва СР БиХ размотрио је на својој редовној седници информацију о изворима, наменама и неким проблемима финансирања припре ма У области народне одбране.
Констатовано је, како се ис истиче у саопштењу са ове се днице, да и даље треба настојати да се финансирање припрема из области народне одбране решава кроз редовну делатност и у оквиру постојећег система финансирања
одоране
општих ми заједничких потреба. Подржан је начин финансирања потреба општенародне одбране предвиђен Нацртом новог републичког закона о народној одбрани. : Разматрајући информацију о стању и проблемима кадрова у органима управе за народну одбрану, Савет је закључио да се побољшава квалификациона структура ових ор гтана и нагласио потребу да убудуће ово питање мора би ти брига целокупног друштва, посебно Савеза комуниста.
_______________________________________----- о ===
СИНДИКАТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
" Колективни уговори . и запосленима код приватника
У организацијама удруженог рада у току је динамимна алтивност на из-
ради и закључивању но-
вихг – самоуправних; _ сто
. разума
(Сарајево, 10. јула) — У 60рсанскохерцеговачким организацијама удруженог рада и организацијама "Синдиката, у току је динамична активност на изради и закључивању нс вих самоуправних споразума о заједничким основама и мерилима за распоређивање дохотка и расподеле средстава за личне дохотке групација.
У припремама за извршење овог важног друштвеног задатка од посебног значаја су била четири регионална саве товања одржана почетком прс шлог месеца у Мостару, Сарајеву, Тузли и Бихаћу, на којима су учествовали представе ници већег броја организација удруженог рада, Синдиката, привредних комора и Извршног већа. Размена искустава и мишљења је убрзала ра- група и координационих тела тако да су до 7. јула израђени предлози и нацрти спс разума у 73 групације а 17 је закључило нове.
Решења која су утврђена у предлозима и споразумима треба да буду основ за вођење и усклађивање економске политике ·-на подручју система цена, спољнотрговинског режима, кредитно монетарне и фискалне политике и других инструмената економске политике. Ово је констатовано да данашњој седзици Председни штва Републичког већа Савеза синдиката Босне и Херцегови не која је одржана под председ ништвом Раифа Диздаревића, Том приликом је посебно наглашено да су створени. сви услови да до краја овог месеца буду закључени самоуправни споразуми свих групација. Председништво је такође да ло подршку предлога колективног уговора о правима и обавезама _ радника запослених код радних људи који са мостално обављају делатност личним радом у СР Босни и Херцеговини. Он се односи на нешто преко 9.300 радника запослених у грађевинарству угоститељству, саобраћају и друтим делатностима, чија ма теријална и социјална сигурност досада није била до краја заштићена. То потврђују и налази инспекција рада у којима се говори о низу прекршаја послодаваца.који се односе на заснивање и престанак радног односа радника за послених код њих, затим рад“ но време, исплату личних доходака коришћење дневних недељних и годишњих одмора, услова рада итд.
Изнесен је пример да У Сарајеву у 85 одсто случајева радници раде 3 и више часова дуже од пуног радног времена, што значи по 10 па и 16 часова дневно. Досад је установљено и 100 случајева. непријављивања упослених
Енвер ДЕМИРОВИЋ
ПРИВРЕДНА КОМОРА ХРВАТСКЕ
Одступања
"од Резолу-
ције о економској ПОЛИТИЦИ _
Инфлација и дефицит платно биланса достижу забрињавајуће _ размере,
ако индустријска процзводња цч запосленост бемеже високу стопу раста
(Загреб, 10. јула) — Док ин дустријска производња и запо сленост бележе високу стопу раста — која је чак изнад пла нираних оквира — инфлација и дефицит платног биланса до стиже забрињавајуће размере. Ако се ту не приступњ радиКалним захватима биће дирек тно угрожена договорена политика и нови привредни систем. Ово у толико више што је пораст неких цена у земљи двоструко виши него код наших спољно-трговинских пар тнера док се пад других на светском тржишту уопште ни је одразио на нашем подручју.
Износећи та упозорења и 0оцене привредне ситуације за протеклих шест месеци, заме ник председника – Привредне коморе Хрватске Здравко Ћирић на данашњој је седници скупштине ове коморе саопштио даје индустријска произво дња у Хрватској порасла за 8,2 одсто им да јенова радна места добило 4,8 одсто више ра дника него прошле године. У Републици нема тешкоћа ни са непокривеним инвестицијама док се општа, заједничка и ин вестициона потрошња и лични дохоци крећу у планским окви рима. | ,
Чланови скупштине су у ви шечасовној расправи полазећи од материјала Привредне комо ре Југославије, Републичког за вода за планирање као и оце на које су припремиле основне коморе закључили да су поред позитивних кретања про изводње — евидентна и битна одступања од циљева из Резо луције о основама економске политике у овој години. Тосе односи на веома висок степен инфлације, неуравнотежени платни биланс, погоршање ли квидности привреде уз истовремено закашњење у изград њи новог привредног система, посеоно у области проширене репродукције.
Једногласан је закључак да нашњег састанка привредника Хрватске да се што хитни је предузму мере на свим нивоима како би се у другом по лугодишту остварили циљеви економске политике. Стим У вези упућен је и позив · СВИМ организацијама удруженог ра да; пословним и интересним за једницама, органима управља ња и другим телима да одмах израде конкретне програме ак ција за следећих шест месеци. Посебну пажњу при томе трв ба усмерити против растуће ин флације којој — како је речено — погодује садашња политика цена. к
Нужно је, према мишљењима привредника, што детаљни је проанализирати и економска односе Републике са иностран ством
Д. 0.
Укинута за0рана девизног пословања Југословенског "инвестиционој
· банци
(Ниш, 10. јула) — Виши при вредни суд у Београду укинуо је заштитну меру забране бављења девизним пословањем у року од годину дана Југословенској инвестиционој банци. Ову меру је пре четири месеца изрекао Привредни суд У Нишу.
Као што је познато, Веће Суда у Нишу, под председништвом судије Драгослава Милића, изрекло је ову строгу меру Банци због учешћа у незаконитим трансакцијама У вези са одобравањем девизних кредита Машинској индустрији Ниш. с: 4
Вукашин Мараш нови генерални секретар АМ(Ј
Конференција Ауто-мото савеза Југославије именовала је за новог тенералног секретара АМСЈ Вукашина Мараша, ди пломираног правника.
Вукашин Мараш је до сада обављао више одговорних дру штвено-политичких дужности.
.
КОНФЕРЕНЦИЈА СИНДИКАТА
ЖТП САРАЈЕВО Нова радна места за 1.400 железничара са уских пруга
Први пут после 10 година босанскохерцетовачки железничари добиће регрес за годишњи одмор
(Сарајево, 10. јула) — Уколико раднички савет ЖТП Са рајево сутра прихвати предлог синдиката, крајем овог ме сеца око 28.000 железничара први пут ће после 10 година добити регрес за годишњи одмор. Ово је изјавио на данаш њој конференцији синдиката ЖТП-Сарајево · Драган Николић, на којој је подржан нацрт самоуправног споразума о стицању и распоређивању до хотка и расподели личних доходака. Расправљано је и о
' запошљавању железничара са
укинутих узаних пруга. Будући да предузеће већ де сету годину послује с губицима, средства за овогодишњи регрес, према договору са Републичким извршним већем, требало би да се обезбеде из текућег пословања овог колек тива. Предложено је да се про сечно по запосленом исплати по 1.000 динара. Због тога је предложено да основне организације удруженог рада саме израде критеријуме према Којима ће се исплаћивати ре-
трасе
Конференција је подржала све мере органа Републике, оп штина и предузећа да би се обезбедила нова радна места за око 1.400 радника са укинутих пруга узаног колосека.
Један број ће се запослити У.
већим предузећима у општина ма кроз које пролазе ове пруге, други ће бити премештени на пруге узаног колосека, а
они који испуњавају услове_
биће пензионисани. Захваљу јући томе, ниједан железничар са недавно укинутих уза них пруга неће остати без посла. 5
На конференцији синдиката је речено да на свим узаним.
пругама, које ће бити укинуте наредних тодина, има преко 5.000 прекобројних. За њихово ново запослење побринуће се колектив ЖТП-Сарајево. Истина, један број радника не радо ће примити нова радна места, нарочито ако су удаљена од њихових места садашњег боравка. Они ће тражити да остану у оквиру ЖТП и под условима да примају
личне Дохотке. , А. ХУСАРИЋ
с
СИНДИКАТ МАКЕДОНИЈЕ
Стално праћење _ привредних кретања _
(Скопље, 10. јула, Танјуг) —
„Актуелна економска ситуаци-
ја захтева од синдикалних организација у основним органи-
зацијама удруженог рада далеко већу активност и перманентно праћење привредних кретања — истакнуто је на данашњој седници Већа Савеза синдиката Македоније. Син дикат у овом привредном тренутку не може да остане само на оценама, биле оне негативне или позитивџе. Потребно је конкретно сагледати проблеме продуктивности, коришћења капацитета, смањи
"вање трошкова производње и друго, Само ефикасно и орга-
низовано дејствовање против негативних кретања у привреди гаранција су успешног развоја. · ; 5
Чланови Већа Савеза синдиката Македоније усвојили су на данашњој седници и ставове о активности ове организације У остваривању. циљева и задатака који произилазе из Резолуције за економски и социјални развој Македоније У овој години.
2 ___ о ,
·" УБИРАЊЕ ОВОГОДИШЊЕГ РОДА = У еплосима 41.000 "вагона нове пшенице _
(Нови Сад, 10. јула) — Ре дакција Танјуга за Војводину
данас је обавештена да је у САПВ већ откупљена – 41.000 вагона тржног вишка нове
пшенице. Од тога су чланице „Житохопа“ у Новом Саду пре узеле око 35.000 а остале ортанизације 6.000 вагона хлеб ног жита.
Последњих дана откуп је убрзан. Већ сада се дневно од произвођача _ преузима око 10.000 вагона пшенице. Процент влажности пшенице опада, и сада најчешће из
У Војводини ових дана у свим општинама дању и ноћу дежурају читаве екипе и штабови за жетву.
У општини Инђија жетва је обављена на преко 50 од-
. сто посејаних површина.
— На њивама 159 комбајна непрекидно ради од 6 до 22 часа. На жалост, имамо доста проблема са резервним деловима, јер сваки квар избацује из строја целу машину, рекао нам је јуче Никола Шку летић, секретар Штаба за жетву у општини Инђија.
Сложена организација удруженог рада „Агроунија“, која у свом саставу има осам пољопривредних организација, у сваком тренутку има тачан преглед обављене жетве у општини. Ако буде сунца, жетва ће у Инђији бити завршена до 16. јула.
— На подручју општине гше ницом је засејано 10.280 хектара у друштвеној својини, а на индивидуалним имањима 6.707 хектара. На парцелама.,
СА ЊИВА У СУШАРУ: У газдинству ф “
носи око 15 одсто. Истина, на. расквашеним пољима она је нешто већа. Хектолитарска те жина, која се стално прати је од 70 до 77 килограма. У „Жи токопу“ истичу да се пшеница откупљује без обзира на хек толитарску тежину, и да се произвођачима исплаћују пре мије. Раније фактурисана откупљена пшеница, већ је испла ћена произвођачима. О томе се посебно води рачуна, како би се откупиле што веће количине тржних вишкова пше нице. ;
/
У ишђијској општини обављена половина посла Просечан принос на друштвеним парцелама је 52
метричке центе. — Недостају резервни делови за комбајне
индивидулних пољопривредника пожњевено је До данас нешто више од 35. процената, а у друштвеној својини више од половине. Приноси по једном хектару на друштвеним парцелама крећу се око 52 метричких центи, а на индивидуалним 44 метричких центи, истиче Томислав Анђелковић, председник Општинског штаба за жетву.
Јуче је у Инђији почела и жетва пиварског јечма који је овде засејан на 1.278 хектара на друштвеним и 662 хектара на 'индивидуалним парцелама. Први снопови су пали, и приноси се крећу окб 30 метричких центи
Силос и сушара раде непрекидно, па зато индивидуални пољопривредници не морају да чекају дуго на ред да би предали своје. тржне вишкове. Како су нас у Штабу за жетву обавестили, испла ћивање предате пшенице почеће за дан-два.
2 В. КРАСИЋ
Панчевци завршавају | жетву у понедељак
Пољотривредници у овој општини изгубили су 36о% килца око 500 вагона жита
(Танчево, 10. јула) — Годишње у Војводини пада нешто више од 300 литара воде на квадратни метар, а у најсувљем подручју, у јужном Банату, само у два месеца пала је чак половина ових количина. .
Невреме у току' жетве ста-
_ јаће панчевачке пољопривред-
рационалног ·
нике нешто више од 500 вагона рода, и око 15 милиона, динара. У ово нису урачунати посебни напори ратара, повећани трошкови за механизацију, лом машина им низ друтих трошкова изазваних ванредним стањем на пољима. О томе, међутим, као и о коначним приносима и успесима поЈединаца и основних организа ција удруженог рада чуће се нешто више крајем овог месеца или почетком августа на Девојачком бунару у Делиблат ској пешчари, где ће се одржати традиционални дани жетве и вршидбе, 1“
Сунце суши жито на пољима Слазошце и Барав“
(Осијек, 10. јула) — Услови за жетву пшенице у Славонији и Барањи постају све бољи. Њиве под шшеницом _ се „брзо суше па то омогућава да се комбајни лакше крећу. Пс ред тога. постотак влаге у пше ници сада је осетно смањен, и износи до 15 одсто.
%
До данас је пожњевено бли зу. 8.000 од 13.737 хектара у панчевачкој општини. Ако вре ме дозволи, жетва ће бити завршена у понедељак 14. јула. То значи да ће панчевачка општина, изузимајући србобранску, опет предњачити у овом послу.
Прошлотодишњим рекбрдерима у жетви домаће сорте усава“ — и овог пута комплименти. У Банатском Брестовцу под пшеницом се налазе најве ће површине — 2.090 хектара. Брестовчани су, међутим, према последњим подацима, пожњели досад нејвише: близу 67 одсто површина. '
И ова жетва је указала на недовољне капацитете сушара и смештаја. Све три сушаре у панчевачкој општини раде, али оне дневно могу да приме 110, а потребе _ износе 500
' вагона пшенице. П. МЕЈИЋ
Међутим, досадашња жетвз показује да ће приноси пшенице. због изузетно лоших вре менских услова. бити умање-
ни. Пољопривредни стручњаци сматрају да ће на друштвеним газдинствима бити ма њи за 20. а на имањима инди
Отада троцент влажности у житу пожњевеном
„Нови Сад“, ООУР „25. мај“ , а
; Еј “ : и
„ Ка ; А ЕД ј.
са војвођански по
2 а
у | ГДЕ
У нишком крају“ просечан приное 40“ 40 метричких
(Ниш, 10. јула, Танјуг Са житних лпољау крају, где је жетва у јеку, стижу повољне вести б квалитету пшеницу. Према пр вим оценама стручњака, к литет пшенице, и поред не вољних временских прилика последњих недеља, је добар, а хектолитарска тежина зрна је нормална. На имањима друштвених газдинстава просечан принос износи 35 до 40 -метри чких центи по хектару.
,
Према речима комерцијал ног руководиоца нишког „АТО комбината“ Миладина Живко вића, до сада је са пољоши вредним организацијама у пе наест комуна овог дела Србије | уговорен откуп две хиљаде ва гона пшенице, а исто, „толико | очекује се и са имања у | дуалних. ратара. Осим. них вишкова из овогодишње рода, откупиће се и 600 вагона из прошлогодишње жетве И | ако у последњи час, пословне
–
"банке. и заинтересоване раде“
организације за откуп пшенј це обезбедиће око 200 мили | на динара, тако да ће исплат почети већ идуће недеље,
Према последњим процене“ ма стручњака, у тридесет“ пет општина Поморавља, шавља, Топлице и "Тимочке крајине очекује се род од 16 десет хиљада вагона, , односно 15.000 вагона тржног ВИШЕ пшенице. и
Неће се дозволит штпекулисање квалитетом жита
Премије ће се пстлаће
ватц, за, пашенццу без 063
ра на жектолитарску те. миља)
+ „(Нови Сад, 10. јула, тавју! Извршно веће Војводине # крајински штаб за жетву % зорили су да се никако не 2 воли шпекулација са х те тарском тежином пшенице у | вод за овакво реаговање ЗА су први такви случајеви 3 жени приликом пре пре тржних вишкова #0986 нице. тј 3 5 | После недавних обилну“
· тца, влажност пшенице је #
није повећана, што ут ла! | лад хектолитарске Миа бе Међутим, чим се ге » ље просуши – повећава НЕ хектолитарска тежине: ме би се морало 80 на, јер би свако ко | нашање било веома “, ла Став Извршног већа је 2 за сву откупљену пше зира плаћује премија, без об уих хектолитарску тежину. “у
а тивном, постоји оправци
пасност да ова пшенина сточну храну. Осим 1978 у следећој сетви под пшеницом бис _ смањиле. |
е 0
| видуалних _ пољопр
пара би
и за 30 одсто. На 7 поли | ма ИПК „Осијек“ 89 жу |
Доњег Михољџа га | приноси од 35 метру = 18" ти. а прошле, тодине
те. сили 53 метричке це