Борба, 06. 04. 1977., стр. 11
ЗАВРШЕН МЕС 77. ·" Победила
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
Џ
битољска
· „Марина свадба“
Ова представа аутора Владимира Костова у реосији ЈБубише Георгијевског освојила највилце
· признања 18. фестивала РЦ них сцена
· (Сарајево, 5. априла, Танјуг) · _ Представи „Марина свадба“ аутора Владимира Костова, у извођењу Народног театра из Битоле, припао је Златни ло·воров вијенац — највеће при_ знање 18. фестивала малих и
експерименталних сцена Југо-.
славије, који је завршен си_ноћ у Сарајеву. Ово је данас саопштио жири овог фестива"да, у саставу Енвер. Ђерћеку, _ Мирослав Јанчић, Јозо Пуљи- зевић, Мира Ступица и Слободан Унковски. Ово највише, фестивалско признање доде_ љене је и режисеру ове пред-
малих м експерименталЈугославије -
· ставе Љубиши Георгиевском.
Златни ловоров вијенац додељен је Јоани Поповској за
-улогу Маре у представи „Ма-
рина свадба“ Владимира Костова у извођењу Народног театра из Битоља и Аци
.„Стефановском за улогу про„фесора Џаганова у овој, по
оцени жирија, најбољој представи овог фестивала.
На 18. фестивалу малих и експерименталних сцена, који
је одржан од 27. марта до 4. априла, додељено је и више
других значајних признања
"представама које су ушле у
фестивалску конкуренцију.
ДАН НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ
_ Најчитаније.
___књиге
године
| (Овај епитет ч традиционална награда припала, преке роману Миодрага Булатовића |
„Буди са четири прста“
Поводом 6. априла, Дана · Народне · библиотеке Србије, _ данас ће бити уручена тради_ ционална награда за најчита“ нију књигу године. Читаоци "-тво анкетираних библиотека у "Републици; највише су, од -'евих „дела домаћих писаца _ штампаних. У последње три године, тражили „Људе са че" тири прста“ Миодрага Булато"вића. Аутору дела чији ће :.90.000-дити "примерак ускоро . издати БИГЗ, припашће Пове_ља и 10.000 динара. Иза Була"товићеве књиге, по интересо"вању долазе дела „Време смрти“ Добрице Ћосића и „Фоли„ранти“ Моме Капора.
"Како је саопштено на јуче-
а
рашњој конференцији за штампу, данас ће на свечаној академији поводом Дана библиотеке (бити додељена и признања појединцима и радним колективима који су допринели раду и развоју ове установе. У част четрдесетогодишњице доласка друга Тита на чело Партије и осамдесетпетог рођендана, такође ће
· бити отворена изложба ек-
споната са револуционарном тематиком .из Посебних фондова Бикблиотеке. У поводу истог. јубилеја, у мају месецу, Народна библиотека Србије ће организовати изложбу под називом „Титова дела и Тито у делима“. ВК.
КРОЗ-ГАЛЕРИЈЕ (И САЛОНЕ | _ Чаролије
надреалног
+ |
“ Поводом изложбе цртежа Салвадора. Далија
- у Графимчком колективу у Београду
· Модерно доба не познаје контраверзније личности од "Салвадора Далија. Славу је стицао радом, али и ексцесисма, скандалима, 'егзибицијама и фарсама, чији је био прота"тониста и редитељ. За најомиљенијег Бретоновог ученика се прича да му је отац пси"хоанализе _ Зигмунд _ Фројд "приликом посете у Лондону „ рекао: „Оно што ме занима у „вашој уметности није несве„Ссно већ свесно“, мислећи при том на „Мене не занима ваше симулирање параноје, већ меТод вашег симулирања“. Ако је то можда само анегдота, велика-мрља на његовој личности сасвим је реална. У годинама када се испитивала људска савест у духу пароле „На Чијој сте страни ви, мајстори Културе“ — Дали се вешто колебао да би на крају завршио у супротном табору. Крајем 1941, на отварању изложбе У Њујорку очекивао је долазак — Франка.
У људској је природи да се свети, али и да заборави. Заруки. уметничком делу, Рруге је сасвим превагнуло Над првим. Не треба сумњати У податак који се ових дана могао прочитати у штампи да су Далијева дела представљева у 40 светских музеја. Но, треба рећи и то да му је кауДиљова Шпанија подигла музеј. Сви су тако склони забо„баву, Далију једино не опраштају његови земљаци. На ве(ес изложби у оквиру Би__ја у Венецији „Шпанија
Уметничка авангарда и
стене Е стварност места, · Далију није било
Изложба отворена ових даба у Београду резултат је сарадње између Графичког коЛлектива и“ једне приватне
ДАТУМИ УМЕТНИКА
Поводом 40-тодишњице сцеНографског рада Миомира Де-
а Музеј позоришне
“ око 170 експоната који ће Х вечерас, у наредних. месец ана, бити изложени у Музеју
етности СР "Србије сакупио
(продајне) иностране галерије. Тиме је много што-шта објашњено, а највише одсуство било каквог концепта који повезује дела у целину — изложбу. Графике припадају високим тиражима, а судећи по нумерацијама последњим отисцима. На изложби нема каталога, ни потписа испод дела и све то повећава утисак крајње импровизације.
Но, дела су дела, а у појединачном је увек садржан и траг целине. Овде је најочигледнија цртачка виртуозност уметника, Далијеви највиши пластични квалитети, а његово хвалисање да „ноћима Микеланђело и Леонардо да Винчи гмижу преда мном да им откријем тајну своје уметности...“ треба ставити У конкретан ' контекст. Дали је био један од ретких надреалиста који је структуру слике градио на класичном цртежу. Знао је чудесно, као у чаро-
"дији да кроз растрвене флеке
и непрекинуту линију дефинише облик, став и анатомију самог става, утврди простор и његову надреалну атмосферу, споји сасвим реално у класичном и академском смислу са фикцијама с ону страну искуства. Да ли је Фројд био у праву, ако је податак тачан7 Судећи по аутобиографским елементима испричаним без трунке стида, његова болесна интелигенција потиче из болесног либида, дубоко потиснутог. Срећом имао је много талента и сликајући свој очај сликао је трулеж и распадање других и тим треба објаснити његову популарност. То је чинио без друштвеног става и програма,
- јер је био егоцентрик и асо-
цијалан. , Зоран МАРКУШ
Изложба Миомира Денића
примењених уметности У Бео-
граду. : Ову занимљиву манифестацију отвориће с" др Петар
Волк, а публици ће, уз каталог, бити доступна и веома
добро опремљена монографија , познатог |
о стваралаштву уметника.
ЖИВОТ ЗА ДРУГ
ПРЕМИЈЕРЕ
Из „Награде“ Х. Кинтера
У млаким водама осредњости
„Награда“ Хектора Кинтера у нишком Народном позоришту, режија __ Љиљана Илић
(Ниш, априла) — После дужер времена, хао шесту премијеру у овој сезони у репертоару састављеном искључиво од домаћих дела, нишко Народно позориште је извело и једну инострану драму. То је коман „Награда“ који је написао Хектор Кинтеро (Куба)
ситуирајући радњу у једном дворишту сиро- ·
машне четврти на периферији Хаване (у пред револуционарном периоду) а покрећући је готово баналним мотивом: изненадним добијањем куће као награде на лутрији, што мења понашања суседа и уошште људи и њихове односе. Ј
У том смислу ова социјална драма, д отуђености, одиграва се не као сукоб материјалних интереса различитих слојева људи, да не кажемо класа, већ унутар једног слоја као зукоб њихових моралних назора и вредности,
као драма. отуђења. У ствари, то је драма.
о животу људи за друге, каквих је много мање у свету, попут главне личности Илуминаде, добре жене која у наступу одушевљења збот добијене награде, а и иначе чини доброчинства да би у тешким тренуцима затајила помоћ од оних којима је помогла.
Иако овенчана многим наградама, драма има одређених слабости, почев од старомодне драматургије (кадтод неко а на сцени
џ х
појави се уз оно обавезно „Ах, ево га иде...) и опширније нарације, па до препознатљивих ликова и ситуација из других сличних дела (сестра Асусена која се одаје проституцији јер нема од чега да живи, муж Октавио, некадашњи артиста који чезне за повратком на циркуску арену и тако даље). Дебитујући у раду на њој млади редитељ Љиљана Игић није отишла даље од настојања да задовољи елемнтарне захтеве коректног постављања на сцену ликова и односа у основним линијама, доста и мелодрамски интонираним, ра чунајући на емоције публике, па су сеиглум ци задовољили рутинском интерпретацијом својих улога (Добросав Вучковић, Гордана Ђорђевић, Олгица Вукојевић, Десанка Србље новић, Сима Ерчевић и друти), без суптилнијих нијанси и доживљенијег тумачења стања
и расположења, односно без неопходне пер-
фекције која би читав садржај учинила дејструјућим и антажованијим. Једино је Зорица Стефановић као Илуминада зрачила унутрашњом лепотом и добротом старе, ружне и дебеле жене у коју се уверљиво преобразила, носећи безмало читав терет ове осредње представе, игране у прикландом декору (Борис Чеушков) м костимима (Биљана Крстић), АД. ЈАНКОВИЋ.
Цанкар као изазов
„Ераљ Бетајнове“
Савремени историчар књижевности (7. Бо-
гачник) сматра Цанкаров комад „Краљ Бетајнове“ још увек непревазиђеном социјалном драмом словеначке књижевности. И одиста ме рена размерником националне књижевности, потребама за друштвеним преображајем словеначког друштва с почетка века, прогресивно усмереном уметничком речи с позорнице, очигледним уметничким средствима против со цијалне неправде и културне инерције, ова драма оправдава своје историјско место у раз воју словеначке драматургије. Испрва је Цанкар имао намеру да напише „сељачку драму о општем банкроту нашег народа“, како вели, и чија „пасивност има нечег гигантског“, али је у току рада променио свој првобитни наум. Пробрао је јунаке из грађанске средине и еко номске и политичке узроке пропасти патријархалног словеначког села потражио у инди видуалном представнику угњетачке класе, ни-. чеанском протагонисти згртања капитала, сил нику и злочинцу, фабриканту Јожефу Кантору који не посеже „само“ за богатством и животима, већ и политичком моћи. Он, уз помоћ корумпираног клера и несавесног судства претендује на место народног првака и добротвора, свим силама се труди да изнуди љубав ближњих. У оном првом и успева али тек по цену убиства и подметнуте кривице. Његов антагонист, уједно осиромашени роЂак и коначна жртва, несвршени студент и побуњени сањар, Макс Крнец, песник вагабунд и неостварени осветник, узима на себе не само лик писца и социјалног борца Цанкара већ и меланходичног, на пропаст уреченог вереника.
Млади и даровити редитељ Горан Цветковић, безмало дебитант у професионалном саставу Српског народног позоришта, показао је нека, хвале вредна својства своје генерације, пре свега инокосно театарско мишљење које
се огледало у експресивном реализму поступ-
возоришта у Новом Саду, ре-.
_ пародњог ажија Горвм Цветковић
ката зачудности (епског позоришта). Он је јас но подвукао супротности мишљења м осећања учесника драме, сукобе интонирао молски: пре ма частољубивом и бруталном Кантору, као сведок, наступа његова апатична породица, или горко чежњиви, пригушени романтик
„Макс Крнец. Цветковић увек настоји да ми-
зансценски мотивише у светлу бихевиористич ке психологије; не пати од психологизма, нити подржава глуму лажног поистовећивања. Сла бости Цанкареве драматургије не прати увек и неуверљивост њеног режијског поступка. Ка да греши онда то чини из неискуства и мане представе се углавном указују као мане заната: нецелисходни светлосни ефекти, местимично крут фиксиран покрет мизансцена, или нефункционалност декора: плитки мост на задњем зиду. Антагонистички пар Кантор (Ве лимир Животић) — Макс (Мирко Петковић) био је у сразмери свог глумачког значаја. Ве лимир Животић је достигао врх представе у монолошком дијалогу с ћерком Францком (противречна Илинка Сувачарева), у дијалогу у ком тај сурови силник поново налази своју негативну унутрашњу снагу, лишен љубави својих најближих. Пуна северњачких слутњи и зебњи била је устрептала Нина Ксеније Мартинов-Павловић. С ефектним патетичним, помало одвезаним акцентима сиротица Лужарева Злате Ђуришић доживела је аплауз на отвореној сцени, док су у призорима похлепе. хипокризије и бескичмењаштва ефектно игра ли Славко Ђорђевић, Витомир Љубичић и Божо Јајчанин. Унезверене жртве судбине Хану Кантор носила је Јелица Бјели, а поседника Бернота полетни Александар Ђорђевић. Тамни истанчано стилизовани декор Стевана Мак симовића давао је аутентични штимунг као и костим Јасне Петровић што је пружио слику грађанско варошке моде оног времена. Музика је бла неадекватна збивању на сцени. с Слободан Св. МИЛЕТИЋ
ИЗ КОНЦЕРТНИХ ДВОРАНА
— Процес самоуправног конституисања позоришта пратио је отлшти друштвеноекономски развој, често на
нализма, зачаурености м цеховских паравана, каже Василије Марковић, помоћник управника Позоришта на Теразијама. Еквилибристичке жалопојке, најчешће егоцентричне и интерне („ако овом друштву треба позориште,..“) илузије о изузетности уметничког позива неће, и не моту бити део изграђивања стваралачке мисли примерне нашем времену. Права самоуправна етика је стога једина могућа алтернатива за превазилажење тешкоћа,
Помешане тезе и очекивања
— Ступањем на енагу Зажова о удруженом раду створена је могућпост за преиспитивање им регулисање у многе чему противречног положаја позоришта у удруженом раду. Који су недостаци. досадашње сарадње позоришта и привреде
— Мени ни до данас није сасвим јасно шта је ко подра зумевао под односом материјалне производње им културе. Имам утисак да су ту биле помешане и тезе и очекива ња. Мислим да је међу позоришним посленицима преовладавало уверење даби рад ви људи из материјалне про изводње МОРАЛИ да схвате оно што је објективно, а то је лош финансијски положај театра им да, у складу с тим одреше кесе! Бојим се да је овакво размишљање било ду го у свести људи и да је управо оно онемогућавало даљу акцију. Зато се и догодило да та сарадња буде засно вана на „доброти“ појединих људи у привредним оргатизацијама, М то заиста појединаца. Ако је неко од руко
бте
једница културе"
— Показало се да је разме ва рада или, боље, удружи вање рада м средстава у тим оквирима једино могуће. Међутим, није претерано рећи, да су за то удруживање ство рењи само организовани и ин ституционализовани оквири, јер је тај организационоправ
само у оном сувом гледању, птто значи да реални односи још нису такви да бисмо мо гли бити задовољни оживотворењем ове идеје. То, нара но, не значи да ускоро нећемо бити. Јер, другог пута нема,
Сазревање само-
управне свести
— Где је затајнле То успостављање _ нових друштвеноекономских односа2 и
— Затајило је тамо где се, можда, најмање очекивало у делегатском систему. Постоји једна тешкоћа, углавном карактеристична за урбане средине, попут београдске. Хоћу да кажем да је сваки радни човек, практично, члан самоуправне интере сне заједнице културе. Међу тим, ствар се, ипак, мора све сти на делегатски систем. Ми смо, наиме, остали на нивоу представничке заступљености јер се људи изабрани за делегате у органе самоуправне
дистанцама пуним традицио-.
ни механизам успостављен .
ПОЗОРИШТЕ И УДРУЖЕНИ РАД Спој друштвеног и уметничког интереса
Василије Марковић, помоћник управника Позортишта на Теразијама о процесу самоутравног. конституисања позоришта у контексту
друштвено-економског развоја |
/
интересне заједнице културе више понашају представнич ки него делегатски. Оспособљеност самоуправне интересне заједнице културе да пра ти културне потребе радних људи још не задовољава. Ме ни је, нажалост, нејасно ко би морао те потребе да план ски истражује. Оне су живи променљив однос којег морамо упознати да би избегли онај ад хок став; дајте да за вршимо сезону са што више гледалаца, заборављајући при том да нам позоришта губе физиономију и да кори сници културе још недовољно одлучују о профилу умет ничких програма.
— Сва позоришта, на и Шозориште на Теразијама, очењује доношење Шрограма • спро вођењу Закона о удруженом раду.
— Да. Међутим, за мене је у овом тренутку много интересантнији проблем сазревања самоуправне свести који се, сигурно, не може. завршити доношењем самоуправ них аката, ма како добри били. Сваки човек мора постати свестан своје моћи одлучивања. Наравно, за то је по требан један одређен ниво познавања ствари, а с друге стране и савесност, самоуправна етика или, још боље, поштење у изналажењу спо ја између колективног и индивидуалног интереса, а самим тим и општедрупттвевог интТереса. Док год буду преовладавали појединачни ин тереси, а да не говориме • групним који су далеко опас вији, нећемо моћи да каже мо да имамо самоуправљање које одговара нашим хтењима и документима које. смо дотели.
У првом плану колективна свест
гли позивати на њих. Нарав но, те промене се морају одвијати не само унутар колек тива, већ и на ширим релацијама. Морамо оспособити самоуправне интересне зајед нице да, у оправданим ситу"цијама, смело кажу установама културе: не признајеМо вам овај пројекат и нећете добити материјалну по дршку за такав рад!
— Шта би могло успорити зај процест |
— Чињеница да је садатњи однос Самоуправне инте ресне заједнице културе и позоришта усмерен на одржавање егзистенције театра. Објективно смо на том нивоу. Закон о удруженом раду је први пут рекао да постоје области на које се закони тржишта не могу меха нички преносити. И управо размена рада је та која неће дозволити да се у позоришној уметности закони тр жишта примене у свом класичном виду. За такве слу-. чајеве предвиђен је инструмент који се зове договорена цена рада. Зато је централно питање пронаћи праве елементе, али и критеријуме и мерила за њену примену. А Радмила ДУБЉЕВИЋ
Испуњена очекивања
Реситал Милутина Косановића (виолина) и Зорице Димитријевић Стошић (клавир) Д
У београдски музички живот управо улази једна група младих извођа-
ча који су, школујући се
Келну, и сада се поново на-
лази у нашој средини. Косановићев солистички кон
церт доживели смо као лепу
[
(Бахова Чакона из Џартите са
у лакој напетости и грчу. не· престаном бдењу над тонском
солом-виолину д-мол), прошао_
на београдској Музичкој академији и усавршавајући се У иностранству. стекли изузетно солидну техничку. спрему, музичко озбиљност у прилазу свом позиву и извођачком чину. Међу њима је и виолиниста Милутин Косановић. По завршеном школовању у нашој сре дини, са свим признањима ко је вредни и талентовани добијају, ов је провео четири го дине код Макса Ростала на Високој
звање и навикли на.
музичкој школи У
потврду те озбиљности, знања и талента, Не остављајући ништа случају, импровизацији, тренутном расположењу, Косановић „освешћује“ сваку своју намеру и претаче у покрет, технику свирања, у
" звук. Додуше, У том процесу
се још осећа недостатак естраднот искуства, она сигурност која се стиче само кроз честе контакте с публиком. Због тога је почетак концерта, са једним за концентра-
"цију изузетно тешким делом |
.
чистотом и техничком беспрекорношћу, али стога без довољно убедљивости, Но, ослобађајући се врло брзо, уметник је већ у следећој композицији успео да искаже своје ква литете, Бетовенова соната 'оп. 30, бр. 3, зазвучала је тонски суверено. јасно у грађењу 06лика и вођењу садржаја,
_ Врхунац концерта досегао је Косановић интерпретацијом
" Сонате Љубице Марић, дела
које представља класичну вре дност домаће виолинске лите-
ратуре. Њена експресивност, напетост, узнемиреност, певање, далеки утицај фолклора — све то садржајно и мисаоо богатство су ближи његовој уметничкој природи од виртуозитета „Румунских игара“ Беле Бартока, којима је завршио концерт, Пијанисткиња Зорица Дими тријевић-Стошић дала је значајан допринос целокупном ус
пеху концерта. Поуздана и си:
гурна као увек, она је своју деоницу; вазда стављала у пра ви однос са виолинским партом, повлачећи се и експони-
_рајући. у правим ситуацијама.
Снежана НИКОЛАЈЕВИЋ
О романтизму научно
„ У Српској академији наука и уметности данас је почео тродневни Међународни научни скуп „О типологији романтизма“. Симпозијум је органи-
| зован у сарадњи Српске ака-
демије наука и уметности е Мађарском академијом, а у коју се укључила и италијанска фондација „Цини“ у рангу академије.
Симпозијум је отворио потпредседник САНУ академик Радомир Лукић. Поздрављајући учеснике Лукић је истакао да је овај симпозијум први у низу међународних научних скупова о типологији романтизма. ~ (Танјут)