Борба, 06. 04. 1977., стр. 13

Без страха од неуспеха

| Капитал, то јест основна среди обртни капитал, даван је.

|Е војно-индустријског

ма дуст Ри коа на начин који је неза-_ ом а код обичних предузећа

беја индустрије. Пентагон је коноМ овлашћен, а и прописима Ре је сам усвојио, да даје унаЕ не само зграде и опрему, већ реп ачана средства у виду беспо[-снаг предита затим новчане фанаке У ТОКУ производног прооса (623 испоруке робе), као и редитне гарантије које би фирма јно-индустријског комплекса отла користити да добије кредит п приватних банака или сличних иституција. Помоћу свега овога ома војно индустријског комп„кса имала је могућност да ·доби-

основна · средства и капитал јртни), који ни једна друга бична фирма није могла добити. Колико су значајна ова давања, осебно новчане дознаке које се сплаћују У току производног процеса, говори следећи пример (ји наводи професор Џемс Кун Колумбија универзитета, Он ка-

вали пре него што би исплатили своје обавезе · према другима. Обичне фирме нису у могућности да добијају капитал и обртна средства под условима који су наведени и посебно нису могли да се користе. кредитним- гаранцијама владе. |

У овом случају мер кредитне

познат је пригаранције коју је

добила ·_"фамозна фирма Локид. Ова кредитна гаранција била је одобрена од стране америчког

Конгреса, председника САД и руководиоца Пентагона у лето 1971. године. Овакве методе посебно су штетне због тога што доводе мизвесне фирме, чији је број веома зпачајан, чак и за тако крупну привреду као што је америчка, да не могу банкротирати, односно да могу да раде буквално шта хоће без страха од неуспеха. Ова пракса има далекосежне последице на функционисање читавог привредног смстема, а им на међународном плану, због тога што ове фирме имају крупне послове са фирмама

"У другим земљама, односно са владама других земаља. Случај фирме Локид је при овоме нарочито поучан. Ч

Могућност Џентагона да овако поступа не базира се ни на каквим примерима из прошлости. На 0основу одредаба закона број 85 804 и на основу Наредбе америчке владе број 10789, коју је потписао Ајзенхауер, Министарство одбране САД, или било које друго од десет савезних министарства, овлашћено је да озваничи било коју фирму као „фирму од битног значаја за народну одбрану.“

Када једном добије овакав повлашћени положај, таква фирма може добити уговоре, или чак им бесповратни кредит од стране владе. Од 1958. до 1973. године статистика је забележила да је америчка влада предузела 3652 акције ради спречавања банкротства неких фирми (као што је то био случај са Локидом), а за шта је утрошена сума од.85,9 милиона долара. Ова сума наравно не укљу-

чује највећи бесповратни кредит и

огромне пословне уговоре који су.

били додељени корпорацији Локид. |

Квалитет руководећих органа у производњи у фирмама војно индустријског комплекса и квалитет самих производа су најчешће тајна која није доступна људима ван ових фирми, Па ипак, извесни општи показатељи и неки извештаји о крупнијим и важнијим атрикли-

"ма војне опреме одражавају пона-

шање војне индустрије у овој 06ласти које није прихватљиво код

обичних фирми, или би довело до банкротства у фирмама цивилне

индустрије.

Априла 1972. године, Заједнички одбор Конгреса за економска питања израдио је једну студију о 13 модела авиона, као и програмима изградње пројектила, чија је укупна цена производње износила 40 милијарди, долара. Од 1955. до данас, каже се у овој студији, преко 40, електронске опреме није функционисало, два пројекта

6. АПРИЛ 1977. — БОРБА — СТРАНА 13.

Да ли рат ми ретна мривреда решавају економске кризе и незапосленостт — Због високе војне потрошње нарушен привредни систем Америке. — Зашто је опала продуктивност рада и конкурент ност америчке робе на светском тржишту“ — Заостајање у технологији земље која у свету највише троши на научно истраживање,

· _ Стварни трошкови рата у Индокини. — Пропадање великих гра дова Америке. — Њујорк неразвијено подручје. — Зашто Јапан м СР Немачка бележе бржи темпо раста, — Највећу зграду у Њујорку саградили Јапанци. — Запуштене читаве гране. индустрије САД. Немоћ војне силе, — Изеловани сукоби немогући. — Потпуна одбрана од нуклеарних средстава не постоји. — По шест тона експлозива на сваког становника у свету. — Нема вишег јачег ни надмоћнијег. Већа сила оружја, мања безбедност. — Југословеми и Вијетнамци доказали да бројна м техничка надмоћ не решава питање победе у рату. — Компликованија оружја су и осетљивија. Лажна нуклеарна узбуна 1971. године. — А бомба није више скупа ни тајна. — Бајонети не могу очувати политичку стабилност. Лажни мит о ефикасности рада Пентагона. — Менаџерство не значи ефикасније управљање. — Компјутери не решавају проблем. Шта се може купити за шовац утрошен на оружје.

Припремио : Димитрије ШЕШЕРИ НАЦ

била су ; пошто је већ (6 један проблем са стајним с трало за њих исплаћено 2 милијарде — пом. ·

долара, два пројекта у укупној Приликом примања апарата мнвредности од 10 милијарди долара с спектори су пронашли 47 крупних била су укинута после три године, и 149 мањих 'техничких недостатазбог тога што производи нису би- ка. Четрнаест од ових недостатака ли поуздани. | | угрожавали су способност авиона

утроши. . Према извеОружане снаге СА ле да изврши задатак

су У пну суму од 47 милијарди _штају директора производње фадолара на 28 система опреме и брике Локид код града Маријета у наоружања које је било напуште-. ЏМорпџији, Хенри Дурхема, овај но пре него што је стављено у апарат је, када је први пут довеупотребу, а 15 м више система ден на писту за полетање имао у оружја и опреме у вредности од ствари огромне недостатке. Недо18,9 милијарди долара било је на- стајало је хиљаде разних ситних

пуштено пошто је било доставље- делова, иако су записници и ате; сти фирме Локид показивали да

је да су у току 1971. године ови занси У просеку износили, 8 до 9 лијарди долара. Оно што су дме, које су имале уговоре са ентагоном саопштавале као своје скуће трошкове, влада је покрила без одлагања у просеку свах 11 дана. Међутим, фирме су у о време задржавале готовинске уме, одлажући плаћања својих (бавеза чак и до 60 дана. Исте те године, задржавајући отовинска средства добијена од аде на својим банковним рачуима, пре него што су одговорили војим дутовањима, фирме које су мале уговор са Пентагоном зарапиле су скоро 500 милиона долара амо на каматама на рачуне које у на овај начин имале у својим Банкама. Пошто нису морале .да узимају краткорочне кредите од анака · 3а · попуњавање свог јертног капитала, ове фирме су еделе такође у каматама скоро сту суму. У току производног роцеса ове фирме су уживале клоност државних органа који се показивали као спремни редитори и спремне муштерије а купе сву производњу.

СПРЕЧАВАЊЕ БАНКРОТСТВА

Руководиоци који су некада уадили угловим фирмама зојно-инстријског комплекса потврђују је оваква пракса била стално исутна. На тај начин. управе џрми које су радиле за војску; де су у могућности да остварују уофите од новца који су задржа-

ПРВИ КИЛОМЕТРИ ВАШИНГТОНСКОГ МЕТРОА: лимо жолико кошта један нукљеарни носач авиона са пратећим бродовижа

Укупни трошкови треба

| ЛИК И ДЕЛО ПЕТРА КОЧИЋА У СТУДИЈАМА ВЕСЕЛИНА МАСЛЕШЕ

О две Маслешине оцене

Још од ђачких дана. па све до рата Кочић ти њего ва борба били су значајна, морално-интелектуална џ књижевна преокупација налцег истакнутог револуционара, марксисте и писца

У жељи да сачува какве-такве одно е са. другим групама српске грађанске Толитике, због чега им је, противно свое увјерењу, понекад чинио компромиг је уступке, мотивиран разлозима полиИчког опортунитета, Кочић је у споме

ом саборском говору заступао мишље фе да при рјешавању аграрног питања корист кметова држава треба својим Редствима да се побрине за: осигурање (атеријалне егзистенције експроприсане усудалне класе.

| Наведене промјене у Кочићевом гле _Ишту дале су Маслеши подлогу за њеОву тврдњу да „Кочић није успео да огради једну конзервативау сељачку у раитику и једну сељачку линију, која с би била само општи и магловити изћ | Сељачких тежњи у једном феудалом друштву, него и њихова конкретна "литичта и теоријска формулација“.

; "| По Малешзиној оцјени саборски Ко[528 говор о укидању феудалних агРНИХ односа има значај „његове оп| Х: пи чке декларације“. Овакву 9о заснива на Кочићевим одјела м да „аграрно-демократска рас Пику та. ·. ствара земљи веукавих „Ину људи, који су одани дррмски су као „слободни и екоТубов; обезбијеђени тежаци — чврсти | Пи. реда... солидна и стална сову: „јеже којој се држава врло успјешно развијати и напредовати“.

| Ц “а0м товору Кочић наводи примјер ! Вини“ слободни њемачки сељаци „У Јади својој конзервативни и вјерни | “УЦционадном реду лд поретку“ за раз бог. вод талијанских сељака „који су по Кономске зависности... политички „оуздани, према друштву и држави 40 непријатељски расположени, те

ОМ прелазе логор социјалне дератује“, “; “ 2

пак основу ових ставова изнесених у

|„ „реКој, дебати Маслеша закључује да

„Јочић тражио рјешење аграрног и

„сачког питања због тога да се „сеља

у Не би револуционисали у смислу ре“Чионарне демократије“.

Овај Маслешин закључак заслужује да се на њему нешто више задржимо. Члни нам се да он у извјесној мјери дисхармонира са претходно формулиса ним његовим тврдњама о политичкој 0ријентацији и понашању феудално зависних сељака. ;

Навешћемо овдје двије такве тврдње која се име подударају са горњом оцјевом мотива којима се руководио Кочић на саборском говору изјашњавајући се За обавезки откуп кметова државним средствима. Тако он на једном мјесту у МХАДОЈ БОСНИ пише како су„сељаци дошли до сазнања да не мо ту феудализам ликвидирати без његове политичке ликвидације (шпац. Е. Р.), а мало даље подвлачи да је „сељачки национализам остао револуциона ран, радикалан, демократски и динамичан, али неорганизован“,

СЕЉАЧКИ ТРИБУН

Ажо овим оцјенама додамо Маслеши но мишљење да је до Кочићеве појаве сељаштво било политички неорганизова но, онда на основу наведених мјеста на лазимо да је Маслеша оцјењивао Кочићеву борбу за ослобођење кметова од фе удалног облика експлоатације као ради калну, динамичну, демократску и револуционарну политичку активност.

У тој оцјени садржани су и сами мо тиви Кочићеве борбе д они потичу из потребе за мијењањем друштвено-економског положаја сељаштва, за полити“ чком ликвидацијом феудализма.

Овакво Маслешино тумачење Кочићеве борбе за ослобођење сељаштва У цјелини је сасвим тачно, јер се заснива на релевавтним и историјски потврђеним подацима и с тога с њим не може бити сагласно Маслешино објашњење мотива Кочићевог ангажовања за укидање кметских односа дато у коментару његовог саборског говора, у коме је он тражио рјешење аграрног и сеља чкот питања због тога да се „сељаци не би револуционисали у смислу револуционарне демократије“. Термин „револуционармна демократија“ Маслеша на

Пише: др Енвер РЕЏИЋ

овом мјесту употребљава у значењу с0цијалистичког опредељења сељаштва, који је он због строге политичке цензу ре морао да избјегне.

Познато је да Кочић у својој полити чкој активности није стаајо на социјали стичком становишту, али постоје такође неспорни подаци да је са симпатијама гледао на борбу радника, да је.у најве ћој радничкој манифестацији, генералном штрајку у Сарајеву 1906. и сам узео активног учешћа и да се у Сабору зала гао за радничке захтјеве и искрено им пружао подшку.

С тога у становишту према „револуци онарно-социјалној демократији“ у Босни и Херцеговини и у страху да ће сељаци похрлити у њене редове није оправдано тражити објашњење мотива који је опредјелио Кочића да се бори за укидање кметских односа и у тој израсте у крупну фигуру сељачког трибуна,

Из наведених разлога није такође мо гуће прихватити оцјену да је Саборски говор Кочићев имао значај „његове огип те политичке декларације“, да је предс тављао сгедо његове аграрне политичке концепције, његовог политичког аграрног програма, јер Кочић је пуну једну деценију, ако не и више, подстицао, раз вијао и водио упорну борбу за рушење феудалних друштвених односа, усљед чета се општа оцјена његове политичке активности за рјешавање аграрног пита ња мора темељити на цјелини те актив ности, а не на једном саборском говору, без обзира на сву важност коју он ос да има у цјелокупној Кочићевој аграрној политичкој активности као и без об зира на значај тренутка у коме је овај говор одржан.

МОТИВИ НЕКИХ МАСЛЕШИ- НИХ СУДОВА

Како, међутим, нисмо себи поставили задатак да анализирамо и оцјењује-

мо Кочићево политичко дјеловање на.

плану борбе за рушење феудалних од носа, него се опредијелили да ИЗзложимо погледе које је Маслеша у својим. студијама развијао о лику и дјелу Петра Кочића, сматрали смо неопходним да

да изнесу 2,98 милијарди тј. оно-

_ њи професор Београдског универзитета

" крила Савеза земљорадника.

но јединицама на употребу. .

Ови закључци Конгреснот одбора за привреду говоре о поражавајућим последицама функционисања војно-индустријског комплекса у оквиру читавог америчког привредног система, јер укупна сума од 35 милијарди долара, која је овде једноставно одбачена м сума од 40 милијарди долара, која је бачена на програме · изградње авиона и пројектила, не може, а да се не осети на функционисање привреде, чак ни када је реч о таквом привредном џину као што је Америка. |

СЛУЧАЈ ГАЛАКСИЈЕ Ц-5

Деловање познате фирме Локид, највеће фирме војно индустријског комплекса, са чиме је јавност делимично упозната, посебно је интересантно када се размотри њен рад на производњи веома значајног транспортног војног авиона Ц-5. Овај апарат којим је. првобитно био намењен превозу тешке опреме м наоружања, или великог броја војника на међуконтиненталним дистанцама, требало је према првобитним проценама да кошта 29 милиона долара. Његова коначна цена, поште је произведен, износила је 62 ммлимона долара, па чек м нешто више.

Поред тога, овај авион имао је, када је био предат на употребу, веома бројне м. тешке техничке недостатке. Према извештају Федералне управе рачуноводства мпи-. лот овог звиона морао је да очекује да ће сваког сата лета имати бар једну озбиљну тешкоћу еа мотором, а свака четири сата лета

учинимо ове критичке напомене у везм са Маслешиним интерпретирањем мотије цитираних Кочићевих ставова.

Послије ових напомена ипак остаје ти тање, које тражи своје објашњење, како је дошло до очевидно супротних оцјена мотива, који су покретали Кочића у борби за ослобођење сељаштва од феу далне зависности.

По нашем мишљењу ова Маслешвина недосљедност настала је из актуелне по литичке потребе за повезивањем птироких маса сељаштва са револуционарним социјалистичким покретом у условима када је у предвечерје другог свјет. ског рата друштвена и политичка криза у Југославији ишла незадрживо сво ме зениту. Јер, у свему што је о истори јеким и друштвеним појавама, догађајм ма и проблемима писао, присутна је код Маслеше потреба да његова истина ф ис торијским феноменима м догађајима по стане потпора и елеменат у борби прот ресивних друштвених снага за социјаљи стички преображај капиталистичког лру штва, за темељито припремање истински демократске и социјалистичке Јутослави је. Е

Понеки пут се десило да је у том по гледу у својим оцјенама имао промашаја, као што је показао овај детаљ у оцјени Кочићевог става према аграрном питању, о чему је он иначе, као што смо

УКРШТЕНЕ РЕЧИ | ог: во:

је апарат спреман за полетање. Детаљним испитивањем утврђено је међутим, да су делови заиста недостајали и да апарат није био у стању да полети.

Све ово, како каже поменути Дурхем довело је до огромног повећања коначних трошкова прои~

зводње великог померања рокова,.

поновног тражења и набављања

разних делова итд. Овај извештај ·

Дурхема врло је сличан извештајима о апаратима који су изграђе-

ни и у Локидовој фабрици у гра-

ду Чатануга у држави Тенеси. Највећи програми фирми војно-индустријског комп-

лекса посебно у периоду између 1960. м 1970. године били су катас-_

трофални, не само са економске, него и са техничке тачке гледишта. Поменути авион Ш-5 најбоље илуструје ову тврдњу. За његову производњу склопљен је са Пентагоном уговор који је највећи по вредности уговор у историји војно-индустријског комплекса. Укупан програм требао је да кошта нешто преко 5 милијарди долара. Фирма Локид требало је да испоручи 120 авиона овог типа који могу да пренесу око 130 тона терета на интерконтиненталним ди-

станцама. Он је требало да послу-

жи америчким оружаним снагама за брзо упућивање јединица, укључујући ту и тешко наоружање, на било коју тачку на свету.

(Наставиће се)

Водорввне: 1. Немачки књижевник („Човек у магли“) — музички инструмент; 2. Кухињски прибор —

то показали, дао до сада у историјској ознака за: аутомобиле из Крушевца — име оснивача науци прихваћене и судо | научног социјализма; 3. Превремен — француски књине: : рит („Исландски риса) — кратица за народно. осло! илачки покрет; 4. Покрају ти: (5

У нашем осврту на прилог „Случај марта знак за емијум == И акне аи ЕЕ о Петра Кочића“ нагласили смо како је вачица — Нушићева комедија; 6. Ознака за север актуелним мотивима политичке борбе град у Швајцарској — напад — свеза; 7. Ознака за прогресивних друштвених снага за демо полупречник — машинска дизалица — прилошка одкратију и социјализам Маслеша био ин редба за' место — задњонепчани сугласник; 8. Самоспирисан да води борбу за Кочићево гласник и сугласник — врста песме — час, време —

књижевно наслеђе, које су националистички демагози жељели да прогласе мал тене законитом својином своје политике,

КРИТИКА КЊИГЕ = РУ еправно: 1. Владар у старом Египту — планина „УЧИТЕЉИ.ЕНЕРГИЈЕ Црној Гори; 2. Предујам — иницијали бившег на | шаховског велемајстора — преноћиште; 3. Земља (нем) Руковођење мотивима и тежњама про — саставни део речи, значи ваздушни — део тела; 4 гресивних политичких снага, Маслеша Ознака за аутомобиле из Крапине — највеће северноје сличну борбу повео и против настоја америчко полуострво — сибирска река; 5. Ознака за

ња представника тзв. сељачке „љевиве“ да искористе Кочићев допринос ос лобођењу феудално зависних сељака у своме стратешком плану да широке ма се незадовољног сељаштва одвоје од ре волуционарне борбе радничке Класе за истинску демократију и социјализам. | Главна личност са чијим се идеолошким

-мтогледима и политичком стратегијом Ма

слеша критички обрачунава јесте тадаш

др Драгољуб Јовановић, који је био је-

дан од истакнутих представника лијевог Аугус

(Наставиће се)

— неупотребљавано; балер Војводине.

хемијски знак за алуминијум; 9. Најраспрострањенији облик брачне заједнице; 10. Друго — ретка ан – крш; 11. Личност из Шекспировог „Отела“ — предлог 12. Лука у Јордану — бивши фуд-

исток — део коњског прибора — револвер велико либра — самогласник; 6. Хемијски знак 4 олонин речна риба — река у Француској — кратица мере за тежину; 7. Врста першуна — линија која показује промену притиска и запремине при сталној температури — предлог; 8. Превремени — сто у подножју Фрушке Горе; 9. Оснивач психоанализе —- кратица у боксу за нокаут — држава У САД; 10 Једнак, исте вредности — место у Босни, Ба

притока Дунава — ме-

РЕШЕЊЕ БРОЈА: 8080

Водоравно: 1. Фелер — Осман; 2. Ибис — АА (Антун ) — Брно; 3. Фос — срна — ага; 4. Ана

— Лион — Вар; 5. Лицеј — даире; 6. Ат — ета — алт — 23; 7. О6 — оса — ото — По; 8. Србин — Долап; 9,

Бар — поен — арк; 10. Оне — акса — што; 11. Кило

. — АА (Алберт Ајнштајн) — Свет; 12, Скала — амара.

производње _