Борба, 06. 04. 1977., стр. 7
| ба
А
Држава
ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИЧНА ШНОЛА РБОРБЕК Пат УУ — КПЈ У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА И ЗА ОДБРАНУ НЕЗАВИСНОСТИ ЗЕМЉЕ
се мора
претворити у | слободан савез слободних народа
ПРОТИВ РАТНЕ ОПАСНОСТИ, ПРОТИВ НАПАДАЈА ФАШИСТИЧКЕ РЕАКЦИЈЕ! УДРУЖИМО СВЕ ДЕМОКРА ТСКЕ СНАГЕ:
У БОРБЕНУ ПУЧКУ ФРОН
ТУ "И У ЈУГОСЛАВИЈИ! Оживљавајући стару кајзе-
рову политику господовања од „Хамбурга до Багдада, Хитле
рева Њемачка грозничаво ра · ди на томе да привредно и по
литички подјарми земље југо источне Европе, да их претво ри у своје колоније.
Све то, а особито појачани напори у посљедње вријеме, да се Југославија претвори У привредног вазала Хитлерове Њемачке и у оруџе његове политике, показују нам како је близу опасност, која нашој земљи пријети с те стране.
Опасност“ која пријети Југо славији због ратних планова њемачког фашизма још је ве ћа ради све агресивније дјела тности талијанског фашизма. Послије покоља абесинског на рода, Мусолини се опет окре ће Балкану учвршћује своје позиције у Албанији за напад на Југославију. Он помаже анексионистичке планове фаши стичке Мађарске и обнову Хабсбуршке монахрије, који воде ка комадању данашње Ју гославије. Све тјешњи савез Мусолинија и Хитлера, створен ради подјеле будућег бал ханског плијена — показује како је погрешна политика,оних, који у њемачком фашиз му тобоже траже заштиту од италијанског нападача.
Опасност рата, која угрожа
ва опстанак, слободу и незао
висност народа Југославије, ти јесно је повезан с појачаном опасношћу фашизма у самој Југославији, са опасношћу по вампирења мрске и крвљу по прскане 6-јануарске диктатуре.
Да би заједничка борба на+родних маса свију народа Ју тославије против фашизма и ратних пустоловина, за слобо ду и демокрацију, побједила, потребно је да буду поставље ни јасни и разумљиви циље ви. Циљ те борбе, у коју ће народне масе уложити читаву своју снагу мора да буду не одложно рјешење националног питања, сагласно начелу демократског права на нацио нално самоодређење. (...)
Држава се мора претворити у слободан савез слободних на рода, у демократску федерати вну државу. (...)
Режиму великосрпске превласти треба учинити крај. Ср пски демократски народ мора разумјети да му садо добро“ вољна сарадња са свим наро
војно-фашистичке _
дима Југославије осигурава властиту политичку слободу и независност. Он неће побиједити реакцију и фашизам, ако не буде разбијен велико српски шовинизам, ако не бу ду искорјењени његови остаци у властитим редовима и ако остане ма и сјенка туторства над Хрватима и. Словенцима. Ни један народ не може бити слободан ако угњетава друге народе.
Сви српски, венски, босански, црногорски, војвођански, македонски и ал бански демократи морају схва тити: Заједничког · непријате ља, великосрпски "фашизам, Хитлеров и Мусолинијев фа тлизам, који угрожава незави сност народа Југоласвије, мо же се побиједити само уједи
· њеним снагама, само борећи "се раме уз раме. Извојштена
слобода након побједе може се осигурати само ако се у за једничкој борби исковано је динство продужи и послије те побједе, ако се сви братски уједине у једној демократској федеративној држави.
Да би се преуредила југосло венска држава, треба сазвати Конституанту, која ће уреди ти међусобне односе свију на рода и саставних дијелова Ју гославије, слободно и без сва ке мајоризације појединих на рода. У појединим националним подручјима треба да буду изабране властите народне. скупштине (Хрватски сабор итд.), које ће одредити унутарњу организацију тих по дручја-
Комунистичка партија, као и друге досљедно демократске партије у Југославији про тивници су монархије и теже да остваре демократију у Ју гославији, у облику демократ ске федеративне републике. Али пошто знатни дијелови де мократског протуфашистичког табора у Југославији још нијесу спремни да прихвате ту. лозинку, Комунистичка парти ја не тражи као увјет да се та лозинка о републици укљу чи у заједнички програм Пу чке Фронте. (...). _
цк кпЈ
(„Пролетер“, 1937.)
2, од фебруара
хрватски, сло
| Д | МО ћ
ТУТОМ ЗА САВ ИСТОРИЈУ У БЕОГРАДУ
Др ИВАН ЈЕЛИЋ:
У САРАДЊИ СА ИНСТИ-
“>
| СЕМЕСТАР | час 16.
|| не
|
" КПЈ у борби за Народни фронт
Као један од основних задатака Партије, руководство КПЈ с другом Титом на чељу, поставило је рад
6. АПРИЛ 1977. БОРБА — СТРАНА 1.
ЧЕТВРТИ ЦИКЛУС
ТИ10-
__ПАРТАА-__ РЕВОЛУЦИЈА
„на окупљању свих прогресивних снага у Народни фронт за борбу против ненародних режима м за
_ одбрану земље од те опасности извана“, а тај рад је све више подстицао зимроке народне масе на по- |
литичке акције за конкретне и непосредне циљеве и интересе
Стални пораст фашистичке опас-
вости у Европи и у свијету давао је све јачи потицај идејама и иницијативама за окупљање прогресивних снага у борби против те опасности, а та чињеница, дакако, све више зао-
Купљала је и Комунистичку партију.
Југославије.
· Иницијатива КПЈ за стварање. На родног фронта у Југославији, настала средином тридесетих година, била је, према томе, одраз тежњи за окуп љањем свих прогресивних снага у свијету с циљем заједничке борбе против фашизма као највеће међуна родне опасности не само за раднички и комунистички покрет, него и за пос тојећи буржоаско-демократски поредак. Међутим, у исто вријеме та је иницијатива. била и логична посљедица одређеног стања у земљи.
Платформа Коминтерне
Управо је зато КПЈ заступала пот ребу стварања; покрета Народног фронта у Југославији још прије Седмог конгреса Коминтерне, који је у тадашњим увјетима израдио нову платформу борбе међународног радничког и комунистичког покрета. КИЈ је у низу својих одлука донесе них у раздобљу од Четврте земаљске конференције (децембар 1934) до Пленума ЦК КПЈ у Сплиту (јуни 1935), замишљала стварање Народног фрон та као легалног. покрета, који би се борио за рјешење основних горућих питања у земљи: против профашистичких тенденција у политици владајућих врхова, за рјешење национал
ног питања, за рјешавање економско-
-социјалних проблема, за што радикалније провођење осталих унутраш њих промјена у правцу демократиза ције политичког живота. Љ
Седми конгрес Коминтерне — одржан у Москви, љета 1935, —, који се У увјетима убрзаног раста фашистич ке опасности у свијету састао _ са знатним закашњењем, одредио је, на кон свестране анализе међународне ситуације. нову тактику борбе кому нистичкот покрета. Анализирајући класни карактер фашизма, као социјално-појитичког система који је у себи учврстио оштрицу против јачања радничке класе као друштвено-политичког фактора, Конгрес је истакао потребу што хитнијег стварања јединственог Тај јединстнени. фронт био би средиште окупљања осталих прогресивних снага, које би заједнички сачи њавале Народни фронт. Због тога је Конгрес одбацио дотадашњи идеолош ки став према социјалдемокрацији као представнику контрареволуције и поставио питање јединства радничке класе као увјет. и основицу Народног фронта. Ј
Унитаристичка концепција југословенских социјалиста
Нова тактика коју је формулирао Конгрес одразила се убрзо у политици КПЈ. Управо је покрет Народног фронта означавао уједно и поче так нове фазе у развоју КПЈ. На Пе-
фронта пролетаријата.
тој земаљској конференцији КПЈ, ок тобра 1940. Тито је оцијенио да. је то (била права прекретница у раду и раз витку партијских организација на те рену, јер су „одлуке УП Конгреса Ко мунистичке интернационале показале
"пут којим је. наша Партија морала
· да иде и да се повезује с масама“,
Свакако је остваривање јединства „радничке класе у земљи било једно од најважнијих питања у стварању Народног фронта, па је КПЈ покреву „ла широку акцију у том правцу. Као главни циљ те акције постављала се потреба стварања Јединствене раднич ке странке као легалног и самосталног политичког покрета, који би на тај начин окупио радничке групације и тако био њихов представник у Народном ' фронту. Тежња и напори КПЈ да се у том правцу успостави за једнички језик и платформа за акци ју са социјалистима нису уродили ус пјехом изузев неколико договора и споразума епизодног карактера.
Остваривање такве задаће у Југославији показало се одвећ механич ко у примјени директиве Коминтерне о неопходности приближавања социјалистима. Уз то је она била обиљеже на придавањем и сувише велике паж ње једној политичкој групацији ко ја се, и по својој малобројности и по програмским концепцијама, налазила доиста на споредном колосјеку југос ловенске политике, Управо је нацио нално питање било главни камен спо тицања у додирима између двију страна, јер је програмско гледиште
на њега.у табору социјалиста, без
обзира на њихову организациону рас цјепканост, било једнодушно у негацији његова постојања, па према томе: и његове акутности.
Унитаристичка концепција југословенских социјалиста остала је у ствари константа у њиховој политичкој акцији.
ПРОТИВ НЕНАРОДНЕ ВЛАДАВИНЕ: Демонстрације у Јагодини
Даљи проблем, који се постављао у политичкој акцији КПЈ на стварању Народног фронта, било је питање сурадње са протурежимски оријентираном грађанском опозицијом. „Стварање Блока народног споразума између Сељачко-демократске коалиције и србијанских опозиционих странака, октобра 1937, дало је ствар ни потицај руководству КПЈ да подузме акцију за осјетније приближа вање новој политичкој формацији
_трађанске опозиције у Југославији.
У коментару, који је дао у поводу тог споразума, Тито је тежиште поставио на питање сурадње КПЈ са
'"Блоком народног споразума. „Тај спо
разум између Хрвата и Срба — исти цао је Тито — треба да буде прошитрен тако, да у Блоку демокрације учествује и прави представник словенског народа. (...) Даље, и раднич ка класа, као врло важан друштве ни фактор, треба да буде заступана у том Блоку демокрације“. У вези с тим КПЈ је покренула акцију на ствара њу Странке радног народа (СРН) пре ко које би била легално представљена у покрету Народног фронта. До оснивања СРН није дошло јер режим то није допуштао, али су основани њени бројни иницијативни одборилпи ром земље, који су окупљали напредне елементе у појединим подручјима.
" Водства грађанске опозиције ни-
су, међутим, никада показала спремност да позитивно реатирају на споменуту акцију КПЈ око стварања Народног фронта. До извјеске сурадње дошло је тек са појединим напредним групама из редова грађанских странака. Дакако да чи у руководству КПЈ није постајала нека политичка наивност, да би могло доћи до шире сурадње са грађанском опозицијом. Руководство КПЈ, с другом Титом на челу поставило је као једну од ос новних задаћа Партије упоран рад
„на окупљању евих прогресивних сна та у Народни фронт — за борбу гротив ненародних режима и против фа
шистичке опасности, за одбрану зем-
ље од те опасности извана“. Тај рад се све више развијао у правцу покра тања широких народних маса у еко номске и политичке акције за њихове конкретне и непосредне циљеве им ив тересе,
Споразум Цветковић Мачек и избијање другог светског рата
У раздобљу од 1939—1941. тодине КПЈ је постигла виши ступањ своје политичке дјелатности, а који се у многоме огледао и у изградњи покрета Народног фронта. Крупне политичке промјене које су избиле у Југославији и у међународним одно сима — споразум Цзетковић—Мачек, од 26. УП: 1939, и избијање другог свјетског рата, неколико дана касније — имале су свакако осјетног утје цаја на стварање нових околности за дјелатност КПЈ. Та је дјелатност у новој ситуацији била обиљежена вид љивом разгранатошћу и разноврснош ћу облика рада у одмосу на претходну етапу. У вези с тим је и политика Народног фронта добивала и по свом опсегу и по садржају једини мо гући карактер који је тај покрет могао стећи у постојећим друштвеним и политичким увјетима у развоју земље. Покрет Народног фронта постаје у свагдашњој политичкој пракси најшири израз испољавања утјепаја КПЈ, а огледао се у многим конкретним политичким акцијама припадни ка широких слојева, који су јавним истицањем потребе рјешавања напријед истакнутих горућих питања у земљи изражавали легалним путем ставове КПЈ. ' |
" Питање рата и одбране земље било је једно од основних, које се у том тренутку налазило пред КПЈ у вези с тим Пета земаљска конферен“ ција КПЈ јасно је указала на потребу појачаних напора Партије за што шире и чвршће окупљање прогресивних друштвених снага у борби против ре жима владе Цветковић—Мачек чија вањскополитичка оријентација доби-
"ва све изразитије проосовинско оби-
љежје и тиме непосредно пријети ув длачењем земље у рат.
КПЈ је тим програмом и могла у покрет Народног фронта реално све више привлачити широке слојеве на рода, вршећи стално револуционирање у њимаиувјерење у потребу так ве акције. То је особито дошло до из ражаја након стварања влоде Цветковић—Мачек, која је новим мјерама појачавала притисак режима у народу, подижући свјесно. још већу брану демократизацији земље. Поред то га, расло је колебање и великог броја присташа грађанских странака, ко ји су, према Титовим ријечима, „све више долазили до увјерења да је.једино Народни фронт с Комунистичком партијом на челу организација која досљедно брани интересе радних, народних маса и које ће знати бранити и независност земље“,
Радни народ мора имати своју политичку странку
Прови те Иницијативног одбора Странке радног народа, објављен у другој половини 1939.
Изванредни међународни догађаји, који су се одиграли у посљедњој години и који још увијек ве-
она као
политичка организација судјелује у спровођењу демократизације земље и да дјелује на оства
народној борби за владу
2) Радничка класа: учествујући у
спремна је сарађивати са свим де-
народа,
• Општа појава код широких народних слојева у Југославији јест . разумијевање и осјећање великих
тјева.
Да би се могли остварити услови за демократизацију земље, за њену слободу и напредак, тражимо као
неодложно:
одлуком народа у потпуној слободи, а радничка класа ће се свом снагом борити за остварење овог зах-
1 Неучествовање у империјали-
Пуном помоћи незапосленим; Слободним организовањем шегрта; Примјеном и проширењем одредаба о социјалној заштити шегрта, нарочито скраћењем радног времена; 6) Потпуно спровођење аграрне
ликом снагом потресају“ свијет, про извели су разумљиве учинке на Унутарње друштвене и националне односе у Југославији.
С друге стране и сами унутарњи односи и борба народа за политичке слободе, за националну слобоДУ, за грађанска права, за голи жи вот и т. д., допринели су са своје стране да се је у политичком погледу учинио један корак напријед. — Тај корак обиљежен је СпораЗумом Мачек — Цветковић,
и ако тај Споразум по начину на Који је направљен, — пошто га ни јесу правили прави представници Српског народа, — не носи демократске особине, то ипак обзиром на то да су националне тежње и Захтјеви Хрватског народа великим дијелом задовољени, мора се приЗнати, Да су њиме отворена врата У једну нову политичку еру у ЈуТославији, ;
„ 1емократизација земље јесте да42 задатак, који се има остварити.
ва АВичка класа иако лишена пра НЕ" 45 преко своје легалне самостал та олитичке организације судјеКро 5 У политичкој борби народа
посљедња скоро два. деценија, ипак, је показала и своју снагу и
Зрелост) у свим народним полити- |
ЗКим акцијама заступала је дос-. ки и одлучно интересе широких и ак слојева и'у свим актуел __' питањима правилно схваћала Своју улогу и испуњавала сву дуж носра у "
Али данас, у вријеме изванредНих политичких догађаја кад се тре СУ темељи мезгих и старих држава И кад наш народ преживљује 03биљне часове, кад се траже путеВи за консолидацију и демократиЗапију земље, радничка класа став ља одлучан и неумитан захтјев: да
_ реса радног народа.
рењу интереса раднога народа гра да и села.
Радничка класа хоће да говори на своја уста, она не трпи више наметнутих тутора и „доброчинитеља“, који су од времена до времена у болећивим пригодама спомињали и „јадни радни народ“.
= ж =
Данас су истински демократи на чисто, да нема демократизације зем ље без активног организованог суд јеловања радничке класе са осталим демократским снагама на том народном дјелу.
Реакционарне ,„снаге с хтјеле би наравно омести и демократизацију земље и организовање радничке класе, као што су насиљем ометали постигнуће "националних циљева Хрватског народа и других народа у Југославији и све друге политичке циљеве корисне широким народним слојевима,
Али дух времена и покрет“ народа има да за вјечна времена преда забораву и реакционаре и њихове еакционарне идеје. Е . ~ и ивијативни одбор осјећајући неумитни захтјев радничке класе за организовањем, приступа том за датку и наглашава: Данас још не постоји једна организована радни-.
'чка и сељачка партија, која је пред
ставник интереса и жеља већине радног народа града и села и која би могла: активном сарадњом са осталим демократским снагама сарађивати на дјелу демократизације земље и на оживотворењу инте-
Зато је потребно организовати странку радног народа са слиједе-
" ћим основним схватањима:
ђ Радничка класа јест самосталан политички фактор, који има своје специфичне тежње и интере се, које' не може остварити преко неких других политичких странака, већ само преко своје властите странке. Б , '
мократским снагама на бази политичке равноправности.
3) Радничка класа као саставни дио цјелокупног радног народа, сма тра да њена борба може бити успјешна само онда ако њу буду водили сви сиромашни слојеви радног народа града и села.
У унутрашњем политичком раду тлавни задатак странке радног на рода јест: водити борбу за остварење истинске демократије и за ожи вотворење интереса радног народа.
Погледом на вањску политику став радничке политике јест: борба против империјалистичког рата и свих оних који су га припремали и који раде на. његовом проширењу увлачењем неутралних земаља У рат. :
Зато, је потребно остварити у зем љи политичке, националне и личне слободе. окупити народне снаге, које теже за миром, форсирати поли тику савеза балканских држава са ослонцем на Совјетски Савез, који
као једина велика сила досљедно.
и одлучно заступа и спроводи по-
литику мира.
МАЛИ РЕЧНИК
ОПОЗИЦИЈА
КОАЛИЦИЈА
састанку одељења.
2. Како је руководство КИЈ с Титом на челу гледало и какве корак едузимало за стварање Народног фромнта7 Е беса танана
симпатија према досљедној полити |
ци мира Совјетског Савеза. Овим народним осјећајима који имају ра злоге у стварним чињеницама треба дати конкретне облике и садржину '"у вођењу вањске политике. .
_У вези са демократизацијом зем ље, радничка класа стоји на гледишту да Босна и Херцеговина као историјска покрајина са мјешовитим народним становништвом, треба да буде аутономна јединица. На тај начин' она ће моћи најбоље и најлакше остваривати – економске, политичке и културне циљеве народа, који у њој живе.
Чињеница, да ту покрајину сачињавају Српски и Хрватски народ и муслимани, као и чињеница да су они међу собом испреплетани и вјековним заједничким животом повезани заједничким интересима, као и 20-тодишње „искуство под цен трализмом и хегемонијом, говори одлучно за потребу народне аутономије Босне и Херцеговине,
То је од увијек захтјев радничке класе, па и ово питање мора бити ријешено демократским путем т. ј.
Супротност, противљење, противничка странка; обично странка мањине која је противна влади и њеној већини.
Удруживање, савез; удруживање више сила или политичких странака против заједничког противника, : Е КМ
Предлог питања за дискусију на по
1. У чему је значај УП конгреса Коминтерне за стварање Народног фронта2
стичком рату; Савез балканских др жава са наслоном на Совјетски Са вез као једину гаранцију мира;
2) Демократизацију земље м то: Расписивањем скупштинских и општинских избора;
Доношењем закона о слобо-
ди штампе; Доношењем закона о слободи политичког удруживања; Укидањем закона и суда о заштити државе; Демократским ријешењем на ционалних питања Југослави је;
Равноправношћу жена и жен ско право гласа;
Опћом амнестијом „политичких осуђеника;
3. Народну аутономију Босне и Херцеговине као историјске покрајине; 4) Претварање Споразума СДК — Цветковић у: народни Споразум;
5) Потпуну слободу организовања рада и радничких организација; Распуштањем _ именованих управа у радничким коморама, окружним уредима и осталим радничким установама и расписивањем слобод 'них избора; Укидање Уредбе о надницама штрајк; Поштовањем закона и спровођењем одредаба социјалног законодав ства; у Слободним изборима радничких повјереника како у приватним тако и у државним предузећима; 40-сатном радном недељом и пла ћеним одсуством; ·" Оддучном и стварном борбом про тив скупоће и шпекулације;
минималним и пуним правом на
реформе по принципу да сва обрадива земља припада сељацима;
7 Давањем безкаматних зајмова сељацима за набавку пољопривредног инвентара и стоке;
8) Брисање дужног сељачког по реза; |
9 Смањење пореске стопе и уки дање кулука и дажбина;
19) Поништавање шумских тлоба;
11) Додељивање мера и крчевина потребним сељацима;
12) Брисање саљечких дугова;
13) Обавезну државну помоћ пострадалима од елементарних непогода; и
14) Културно и социјално подиза ње села;
15) Брисање дугова ситним занат лијама и ситним трговцима, јавним и приватним намјештеницима;
16) Обавезно државно осигурање ситних занатлија и ситних трговаца; 17) Брисање дужног пореза бситним 'занатлијама и ситним трговци ма, као и брисање дугова према банкама, којима је већ главница ис плаћена; ,
18) Увођење прогресивног пореза,
Иницијативни одбор Странке радног народа
(Из књиге: АПРИЛСКИ РАТ 1941.)